https://www.facebook.com/858409100910880/

ReDuša, Braće Jerković 127, Belgrade (2025)

16/06/2021

- 🌞
-Testovi i analize nisu hrana za mozak, već je kiseonik koji daje život, kaže profesor dr Stanisa Stojiljkovic, naš najveći stručnjak za ekologiju organizma.

Početkom prošlog veka, veliki r***i fiziolog, Branislav Veriga dokazao je dominantnu ulogu ugljen-dioksida u procesu transporta kiseonika u krvi.

Naime, ugljen-dioksid inhibira reakcije obrazovanja reaktivnih oblika kiseonika i štiti ćelije od oštećenja. Njegov nedostatak dovodi do raznih oboljenja respiratornog, endokrinog i kardiovaskularnog sistema, mišićno-skeletnog sistema, metaboličkih poremećaja i alergijskih reakcija.

Valerij Ilarinov kaže:"Čovek ima receptore, koji jasno reaguju i daju alarmni signal za nedostatak kiseonika, a potpuno nedostaju receptori za nizak nivo ugljen-dioksida u krvi."

U plućima zdrave osobe treba da bude konstantan nivo CO2 = 6,5, ta vrednost je jedan od najvažnijih parametara po kome se razlikuje zdrava osoba od bolesne.

Sadržaj ugljen-dioksida u organizmu može se regulisati kvalitetnom ishranom i vežbanjem disanja, koje čovek može raditi u bilo kom uzrastu. Savremeni oblik ishrane znatno povećava zapreminu želuca čime remeti funkciju disanja.

Još jedno zapažanje naučnika:
- Što sporije i mirnije dišeš, duže živiš!

Poređenja radi, pas ima oko 40 udisaja u minuti, čovek - 17 udisaja, kornjača od 1 do 3 udisaja u minuti, u zavisnosti od vrste. Pas živi prosečno 20 godina, čovek 70 godina, kornjača skoro 500, u ovoj pravilnosti, skrivena je još jedna tajna disanja.

Pošto sistem disanja čine usna duplja i nosna šupljina, oni su izloženi aerosolima ili čak aerogelovima iz vazduha koji sobom mogu da nose organske ili neorganske čestice. Poseno je važno sprečiti patogenima da dođu do plućnih alveola.

Nosna sluz i njen sastav diktiraju uslove disanja. Tako ako osoba koristi dosta mlečnih proizvoda, testenina i slatkiša izlučivaće više sluzi preko svih organa izlučivanja.

Posebno je značajan sistem disanja koji pri jačem izlučivanju može stvoriti uslove za razvoj patogena, pre svega gram pozitivnih i gram negativnih bakterija.

Da bi smo podstakli izlučivanje nastalih patogena možemo bućkati ulje DENTAL, Shenemil, kojim podstičemo intenzivnu razmenu pljuvačnih žlezdi sa reziduama, ubrzavamo nastanak nascetnog kiseonika i veoma efikasno izbacujem nastale patogene u ustima.

Ulje DENTAL sadrži ekstrakte šumskih plodova i lekovitog bilja koje imaju stimulativno dejstvo kako na čišćenje tako i na efikasno disanje.

*********************************************************************
Prof.dr Stanisa Stojiljkovic je šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu. Član je Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika. Sertifikovani je predavač iz oblasti Ekologija organizma Zdravstvenog Saveta Srbije.

Predavač je na kursevima koje su organizovali Međunarodno udruženje za kvantnu medicinu QUANTESS, Udruženje dijetetičara – nutricionista predškolskih ustanova Beograda i Udruženje privatnih doktora medicine i stomatologije grada Čačka.

Autor je knjiga: Moć gline, Mršavljenje i detoksikacija, Nadimanje i gasovi i Ono što nismo pitali profesora.

Tvorac je Intenzivnog programa detoksikacije i oporavka organizma koji je prezentovao u Školi javnog zdravlja 2006 godine. Program je do sada koristilo više od 5000 učesnika.

Njegovim dugogodišnjim radom, iskustvom i znanjem nastalo je više od trideset proizvoda na bazi gline i lekovitog bilja koje distribuira porodična firma Shenemil

Napisao je brojne tekstove iz oblasti Ekologije organizma koji su objavljeni u najznačajnijim dnevnim listovima i časopisima.

Gostujući na televizijama u regionu uvek afirmiše naučne i efikasno primenjive principe zdravog života. Od 2010. do 2016. godine bio je predsednik Etičkog komiteta Univerziteta u Nišu.

Biljana ReDuša

15/06/2021

- 🌞🌞
Većina ljudi plitko diše, koristeći samo trećinu svog kapaciteta pluća. Bez dovoljno kiseonika naše telo nemože pravilno da koristi hranu koju jedemo i pijemo, ma koliko u osnovi hrana bila hranljiva.

Uz nedovoljno snabdevanje kiseonikom koji daje život, naš krvotok postaje zasićen otrovnim ugljen dioksidom i drugim toksičnim otpadom. Na taj način mi transportujemo ove toksine i gušimo naše ćelije umesto da ih podmlađujemo sa dovoljno kiseonika koji daje život.

Znate li da naš mozak zahteva tri p**a više kiseonika nego ostatak našeg tela?

Kako izgleda spoljašnje-plućno disanje, objašnjava nam Prof. dr Stanisa Stojiljkovic, šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu.

Na najvišoj tački donjeg nosnog kanala nalazi se otvor sluzno-nosnog kanala. Kroz srednji nosni kanal otvaraju se skoro svi nosni sinusi; kroz gornji nosni kanal otvaraju se zadnje ćelije sitastog labirinta (unutrašnjeg uha) i kroz otvore sitaste kosti gde se spuštaju mirisni nervi iz šupljine lobanje.

Prema tome, deo za mirise ograničen je površinom gornje i delom srednje školjke. Ostali deo nosne duplje je u oblasti disanja.

Vazdušna struja, podižući se uvis kroz nosne otvore, svojom glavnom masom prolazi kroz srednji nosni kanal i u vidu duge se spušta otpozadi i odozdo i usmerava kroz hoanu (zadnji otvor nosne duplje) u nosnu duplju. Time se postiže duži kontakt vazduha sa sluzokožom.

Strujeći kroz nosnu duplju, vazduh se zagreva, vlaži i pročišćava. Vazduh se vlaži skoro do potpunog zasićenja pomoću nosne sluzi koju luči sluzokoža nosa (oko 500 grama vlage dnevno).

Dalje vazduh struji kroz ždrelo, grkljan i dospeva u dušnik, koji je u obliku hrskavičeve cilindrične cevi dužine 10-12 cm i prečnika 1,5-2 cm. On je sastavljen od 16-18 hrskavičnih poluprstenova u obliku slova ,,C” međusobno spojenih vlaknastim vezivnim tkivom.

Unutrašnji zid dušnika je obložen trepljastim svetlucavim epitelom, koji sprečava sitnim stranim telima ulazak u dušnik. Pokreti dlačica svetlucavog epitela omogućuju da se izbaci prašina i druga strana tela dospela u dušnik, ili da ih, zbog velike apsorpcione sposobnosti epitela, usisa a zatim izbaci kroz unutrašnje kanale.

Ukoliko nosnu šupljinu mažemo Eterisanom (Shenemil ima ga u prodavnicama zdrave hrane) na bazi ekstrakata bilja, obezbedićemo intenzivnije zadržavanje čestica i patogena i njihovo izbacivanje. Ujedno obezbeđujemo svežinu i zaštitu od mnogih patogena, pogotovu tzv. alergena iz vazduha.

Nošenje maski u dužem periodu stvara poremećaj normalnog disanja i može biti neprijatno. Prskanjem maske sa spoljšnje i /ili unutrašnje strane osveživačem daha -Air fech-om (Shenemil, prodavnice zdrave hrane) štitimo sitem disanja od čestica patogena i alergena i ujedno stvaramo prijatan osećaj pri disanju.

Nastaviće se...

Biljana ReDuša

14/06/2021

- ☀
Prof. dr Stanisa Stojiljkovic imala sam prilku da upoznam na radionicama porodičnog rasporeda Vlade Ilića. Zajedno smo realizovali nekoliko profesionalnih zadataka, od tekstova u časopisu Magazin Ona, do njegove knjige „Moć i nemoć organizma“.

Sa svojim ogromnim znanjem koje nesebično deli sa ljudima na pozitivan i duhovit način, srčano, kako samo on ume, on je saradnik i stručnjak u oblasti ekologije organizma koji se može samo poželeti.

U nizu tematskih tesktova koje će Prof. dr Staniša Stojiljković sada napisati, upoznaće nas sa integrativnom pristupom u jačanju imuniteta organizma i, takođe, predstaviti više od trideset svojih proizvoda na bazi gline i lekovitog bilja koje proizvodi i distribuira njegova porodična firma Shenemil

Sledi prvi tekst...

Za sistem disanja veoma su značajni i kiseonik i ugljen dioksid.
Varenje hrane i disanje su dva uzajamna sinhronizovana procesa koja stvaraju energiju. Naizgled jednostavno, u međusobnoj koordinaciji dosta složeno pitanje.

Sistem disanja se deli na spoljašnje-plućno i unutrašnje ćelijsko disanje.

RAZMOTRIMO SPOLAJŠNJE DISANJE!

Pretpostavimo da ste veoma gladni i sednete da biste uživali dobro isplaniran, hranljiv obrok… ali čim ste pojeli samo nekoliko zalogaja hrane, neko vam otme hranu i kaže vam da ne možete dalje jesti.

To je upravo ono što sebi radimo kada plitko dišemo kao i većina ljudi, koristeći samo trećinu našeg kapaciteta pluća!

Ovo izgladnjuje naše telo više nego ako smo se lišili hrane. Tako pljačkamo svoje telo od njegove najvitalnije, nevidljive hrane - kiseonika.

Kiseonik je neophodan za proces jonizacije, u kome se molekuli hrane razlažu na odgovarajuće hranljive sastojke za vitalne potrebe tela. Bez dovoljno kiseonika naše telo nemože pravilno da koristi hranu koju jedemo i pijemo, ma koliko u osnovi hrana bila hranljiva.

Uz nedovoljno snabdevanje kiseonikom koji daje život, naš krvotok postaje zasićen otrovnim ugljen dioksidom i drugim toksičnim otpadom. Tako transportujemo ove toksine po celom telu (sakupljajući više na putu), samim tim gušimo naše ćelije (takođe prigušujući moždane ćelije), umesto da ih podmlađujemo sa dovoljno kiseonika koji daje život.

Naš mozak koji zahteva tri p**a više kiseonika nego ostatak našeg tela, pati….

Dr Filip Rajs, specijalista za delinkventnu decu, upozorava i tvrdi: „55 posto delinkventnog ponašanja maloletnika može se pripisati gladovanju kiseonikom“.

Kiseoničko gladovanje je uzrokovano plitkim disanjem. Sedeće navike i nedostatak vežbanja i svež vazduh su osnovni uzrok ovih promena kod učenika. Prosvetni radnici su zato alarmirani zbog smanjenja IQ prosečnog učenika.

Izuzetno je važno da se obrati pažnja na promociju zdravstvenog-rekreativnog vežbanja - NE PROFESIONALNOG... Izleti u prirodi i koristan rad u prirodi bi itekako doprineli u saglašavanju potrebe tela za kiseonikom.

Testovi i analize nisu hrana za mozak, već je kiseonik koji daje život!

Nastaviće se...

Biljana ReDuša

07/05/2021

❤ - 101 zen priča
Još jedna zen priča i tumačenje sjajnog sagovornika, prof. dr Dušana Pajina...
Dvadeset monaha i jedna monahinja po imenu Ešun učili su o meditaciji kod izvesnog zen učitelja. Iako obrijane glave, u jednostavnoj odeći, Ešun je bila veoma lepa. Nekoliko monaha se potajno zaljubilo u nju.

Jedan od njih joj je napisao pismo, u kome je izrazio želju da se sretnu nasamo. Ešun mu nije odgovorila.

Sledećeg dana, čim je učitelj završio s predavanjem, ustala je i obratila se monahu koji joj je uputio pismo sledećim rečima:
- Ako me zaista toliko voliš, dođi sada i zagrli me. ❤

***************************************************************
Tumačenje:

Monah je hteo da ostvari krišom vezu sa Ešun, kako ne bi ugrozio svoj i njen status, a ona je htela da u polazu to bude učinjeno javno, tj. da oboje napuste monaški red, ako je njemu stalo do ozbiljne, a ne prolazne veze (krišom od drugih).

Biljana ReDuša

07/05/2021

🌈
Da li ste ikada razmišljali da je, upravo, disanje ona tanka linija koja odvaja život od smrti?

Sa svakim udahom osećamo život u svojim plućima i sebi, poput prvog udaha novorođenog deteta. Nažalost,veliki broj ljudi koristi samo 30-40 posto kapacitet pluća.

Nepravilno disanje i nedostatak kiseonika dovode do raznih psihofizičkih bolesti. Da bismo očuvali svoje zdravlje moramo voditi računa, upravo, o disanju kao izvoru života.

Hajde da pogledamo pet razloga zbog kojih trebamo naučiti vežbe disanja.

💙Prvo ZA - kontrolišemo svoje emocije
Naše emocije su povezane sa disanjem, u to smo se svi uverili. Koliko p**a smo bili u situaciji da dišemo plitko i ubrzano kada smo uznemireni, ili polagano i duboko, kada smo opušteni.

Ako svekodnevno raditmo vežbe disanja, naučićemo, vremenom, kontrolu daha i onda nam, u nekim novim situacijama, kada se iznerviramo i burno reagujemo, duboko disanje može doneti mir. Stručnjaci kažu da je dovoljno samo 5 minuta vežbi disanja u toku dana da bismo se osećali bolje posle napetosti ili stresa.

💙Drugo ZA – to je lek za sve bolesti
Naučno je dokazano da svakodnevnim praktikovanjem vežbi disanja možemo izlečiti mnoge bolesti, kako fizičke, tako i one psihičke. Ako smo uporni i disciplinovani u nameri da poboljšamo svoje zdravlje, rezultati će biti ubrzo vidljivi. Pokušajte i vi, samo deluje na prvi pogled neverovatno.

💙Treće ZA - dovodimo više kiseonika u mozak
Možda niste znali, ali mozak je organ kome je potrebno tri p**a više kiseonika od ostalih organa. Kada ga nema, on crpi iz drugih organa koji, zbog tog manjka, počinju slabiti i obolevati.

Smanjena količina kiseonika u mozgu dovodi do senilnosti, glavobolja i lošeg raspoloženja. Da bismo povećali svoj mentalni kapacitet dovoljno je da svakog dana, ujutru i uveče, dišemo 5 minuta i probudićemo tako mnoge uspavane neurone u svom mozgu.

💙Četvrto ZA ¬- pomaže u mršavljenju i održavanju telesne težine
U nama gori agni – probavna vatra koja je važna za naš metabolizam. Sa vežbama disanja jača ova probavna vatra i zahvaljujući tome imamo odličan metabolizam i dobru probavu.

💙Peto ZA - rešavamo stres
Kada naučite vežbe disanja opustićete se, i tako, na najbolji način, odagnati napetost kao posledicu stresa. Pokušajte. Važan podatak je i činjenica da, usled lošeg disanja i nedostatka kiseonika, naše stanice odumiru i mi brže starimo. Ne dozvolite da vam se to dogodi.

Udahnite duboko!

Biljana ReDuša

27/04/2021

- Ridiger Dalke, drugi deo 🌟
Često, kada nam je teško, trpamo hranu u sebe i kažemo: „Ah, moram nekako duševni problem da zatrpam…“ Upravo tako, umesto da čovek zaista IMA nešto, on se napuni NEČIM. Umesto da se ispuni duhom, čovek doživljava telesnu popunjenost.

Ovo je pravi primer za knjigu „Bolest kao put“, holističko–humanističkog psihologa Torvalda Detlefsena i lekara i psihoterapeuta Ridigera Dalkea. Knjiga je klasično delo psihosomatske medicine.

🌟U našem okruženju pojam samoposmatranja gotovo da ne postoji. Umemo da posmatramo druge, uvidimo njihove greške, ali kako da proniknemo u sopstvene osećaje i postupke?
Meditacija je moj način da posmatram sebe. Ona nas vodi u pravcu da budemo objektivni posmatrač, svedok onoga što vam se dešava u životu i da ne budete toliko emotivno upleteni u sve.

Imam primer jednog besnog čoveka koji je bio uspešan arhitekta, ali, potukao se sa policajcem i završio je u zatvoru. Upravnik ga nije želeo jer je intelektualac i ne pripada tamo, zato ga je poslao na terapiju. Čovek me je pitao: „Šta će biti ako opet sretnem policajca i jako se razbesnim?“

Rekao sam mu da dobro zatvori sve prozore na automobilu i kada vidi policajca neka se slobodno svađa, viče, vrišti na njega. Došao je sutradan i rekao: „Bezveze mi je, probao sam i ne vredi!“

I to je ono o čemu pričam. Ako on sam sebe vidi, ako je svedok tog vikanja i svađanja, odmah će prestati, jer to nema smisla.

🌟Krv je vitalnost. Koja je poruka koju nam telo šalje, na primer, kroz visok krvni pritisak?
U našoj krvi je vitalnost, ona simbolizuje naš život. Protok vitalnosti, što jeste krvotok, pod velikim je pritiskom. Onaj ko ima povišen pritisak stalno je u borbenoj situaciji, telo ima osećaj da mu je život u opasnosti.

Zato se čovek koji ima visok krvni pritisak bori sa „stvarno“ važnim stvarima, recimo sa skrivenim autoritetom oca ili dede. Prihvatanje autoriteta je borba koju mnogi od nas vode sami sa sobom.

🌟Kako se vi lečite? Proučite prvo jezik simptoma, pa onda birate lekara ili metod?
Na svu sreću nisam već dugo vremena bio bolestan, osim što sam malo kratkovid i nemam kosu! Protiv ta dva simptoma ništa nisam ni radio.

Kad vidim da nešto nije u redu, osetim signale, posvetim im dovoljno pažnje, proučavam šta oni znače… Takođe, hranim se veganski, krećem se dovoljno. Potpuno sam zdrav i u skladu sam sa samim sobom.

Kada osetim da ću dobiti kijavicu, ja se relaksiram – legnem i u stanju mira i odmora meditiram, izučavam šta je to sa čime sam u otporu, šta dovodi do toga da dobijem kijavicu?

🌟Kako ste upoznali Vladu Ilića? Jeste li nekada učestvovali na seminarima i radionicama porodičnog rasporeda?
Vlado Ilić, ovlaščeni instruktor porodičnog rasporeda po Bertu Helingeru je moj prijatelj i domaćin na ovom proputovanju kroz Beograd. Inače, često sam bio na seminarima poretka ljubavi i to u različitim ulogama.

Vlado Ilić i ja smo se upoznali na proslavi 85. rođendana Berta Helingera. Posle toga smo se sreli na zajedničkom predavanju u jednom malom mestu u Nemačkoj i shvatili da nas povezuje jedan malo drugačiji pogled, kada je bolest u pitanju. Danas smo bliski saradnici i prijatelji.

Biljana ReDuša

26/04/2021

- Ridiger Dalke 🌟
„Bolest kao put“ je neprijatna jer čoveka lišava bolesti kao alibija za njegove nerešene probleme. Hoćemo da pokažemo da bolesnik nije nedužna žrtva nekakvih prirodnih nesavršenosti, nego da je za bolest sam odgovoran“, piše u uvodu ove knjige holističko–humanističkog psihologa Torvalda Detlefsena i lekara i psihoterapeuta Ridigera Dalkea.

Knjiga je klasično delo psihosomatske medicine u kojem autori ukazuju na put ka dubljem razumevanju bolesti. Detlefsen je, nažalost, preminuo 2010. godine, a Dalke je nekoliko godina kasnije, 2013. godine, održao predavanje u prepunoj sali SKC-a u Beogradu i tom prilikom dao intervju koji sada objavljujem.

🌟Interesantna je vremenska distanca od 30 godina između nemačkog i srpskog izdanja knjige „Bolest kao put“. Koliko je ta knjiga promenila svest ljudi i zdravstvenih radnika?
Mnogo, mada su na početku zdravstevni radnici bili skeptični. Posledjih 10-12 godina stvar se zaista menja. Organizujemo seminare i obuku za lekare koji žele da steknu znanje iz psihosomatske medicine.

Srpski jezik je 28. po redu na koji je knjiga prevedena, što znači da ima milione čitalaca širom sveta. Knjiga je promenila prvenstveno svest čitalaca, a onda i svest drugih struktura.

Danas u Nemačkoj, kada se neko razboli, obično pitaju, „da li si pogledao kod Dalkea?“, misleći pri tom, da li su pogledali jednu knjigu u kojoj su hiljade simptoma i objašnjenja njihovih uzroka. Nisam nikada govorio da zvanična medicina nije u pravu, nego sam više voleo alternativu, jer ima manje štetnih nus pojava.

🌟Uz knjigu do promene. Da li je moguće na osnovu čitanja knjige promeniti život, postati celovit, a time i isceljen?
U poslednjih 30 godina upoznao sam nebrojeno mnogo ljudi koji su, uz pomoć te i mojih drugih knjiga, uspeli da razumeju koja je poruka bolesti. Bio je to put da promene svoj život.

Sve moje knjige su napisane sa namerom da ljudi shvate da mogu sami sebi da pomognu. U tome jeste osnovna ideja. Mada, ako imate neku težu bolest, poput kancera, dobro je da imate nekoga ko će da vas uhvati za ruku i vodi kroz sve to.

🌟Koje prepreke nas i posle više od 30. godina od prvog izdanja knjige, odvajaju od spoznaje?
Glavna prepreka je u tome što smo potpuno slepi za svoje probleme. Dobijam na hiljade pisama i neverovatno je koliko su ta pisma slična.

Govore mi o tome kako je knjiga predivna, prepoznali su tačno probleme svoje tašte ili rođake, slažu se u u 95 posto slučajeva sa knjigom, ali, onda kažu da ima jedan problem u kome sam potpuno pogrešio… a to je njihov lični problem, tu se ne slažu! I tu je najveća prepreka da shvatimo kako stvari funkcionišu.

🌟U našem jeziku postoji izreka:„Samo da je zdravlja, svega ostalog će biti.“ Može li se to postići? Prema zakonu polarnosti i jedinstva, svaki pokušaj da se bude zdrav, izaziva bolest?
Ne bih rekao da svaki pokušaj da budemo zdravi izaziva bolest, već svako potiskivanje bolesti izaziva nastajanje bolesti. Na primer, ako biste prestali da jedete životinjske proteine i mlečne proizvode, pomogli biste svome telu jer biste ga oslobodili mnogih tereta. Na taj način je i vašoj duši lakše, ima više prostora za rad.

Ako u mnogim aspektima opterećujemo telo, onda je dovoljno samo malo opterećenja od strane duše da se čovek razboli. Kada nam je teško, onda jedemo, trpamo hranu u sebe i kažemo:„Ah, moj duševni problem pokušavam da zatrpam…“

To je baš pravi primer za knjigu „Bolest kao put“. Umesto da čovek zaista ima nešto, on se napuni nečim. Umesto da se ispuni dubinom, on doživljava telesnu prepunjenost.

Nastaviće se

Biljana ReDuša

23/04/2021

- 101 zen priča 🌺
Nova zen priča i tumačenje jednog sjajnog sagovornika, prof. dr Dušana Pajina, vrsnog poznavaoca zena i pionira istočnjačke misli na našim prostorima.

Blatnjavi put 🌺

Tanzan i Ekido jednom zajedno putovahu blatnjavim putem. Sve vreme ih je pratila jaka kiša.
Zašavši za krivinu, sretoše lepu devojku u svilenom kimonu s pojasom, koja nije mogla da pređe na drugu stranu p**a.

„Hajde, devojko“, reče joj Tanzan, ne premišljajući se ni trenutak. Podigavši je u naručje, prenese je preko blata.

Ekido više nije progovorio ni reči sve dok, kasno te večeri, nisu stigli u hram u kome je trebalo da zakonače. A onda više nije mogao da se suzdrži. „Mi monasi ne prilazimo ženama,“ primeti, „pogotovo ako su mlade i zgodne. To je opasno. Zašto si to učinio?“

„Ja sam devojku ostavio tamo,“ reče Tanzen. „Zar je ti još uvek nosiš sa sobom?“

***********************************************************************
Tumačenje:
Tanzan je uvažavao monaške norme na suštinski način — tj. u posebnim okolnostima i situacijama je saosećanju davao prednost u odnosu na formalnu normu.

On je učinio ono što mu je nalagala empatija i želja da pomogne drugom i za razliku od svog druga, nije više „nosio“ devojku u svojim mislima, nego ju je stvarno (činom i u mislima) ostavio na drugoj strani p**a, kad ju je preneo, dok je njegov drug bio okupiran celom epizodom, pokazujući da i dalje prianja uz tu (završenu) situaciju.
Biljana ReDuša

20/04/2021

- , Mr.sci.med. Dr Petar Dinić 🔔
-Moje interesovanje za hiropraktiku počelo je traženjem načina kojim bi se moglo nehemijskim putem delovati na deo mozga koji se naziva produženi mozak koji predstavlja sponu izmeđun mozga i produžene kičmene moždine.

🔔Vi kažete da je, grubo rečeno, deset posto stres a 90 posto je naša reakcija na stres?
Stres je oduvek postojao. Međutim, današnji tempo života stvara stres koji je izraženiji. Specifičan je jer ima poseban efekat - troši energiju čoveka i onda se bolest javlja pod uticajem osećanja neizvesnosti, straha, nesigurnosti šta će biti... i sve to potencira.

Mozak, pak, ne može da se prilagodi užurbanom tempu života jer nije navikao da tom brzinom prerađuje informacije i da bude rasplinjen, istovremeno, na puno stvari. On to doživljava kao stresnu reakciju.

Dešavanja su, dakle, deset posto, a mi smo ti koji zapravo stvaramo stresnu situaciju svojom interpretacijom onoga što se dešava, i to je 90 posto!

Naš mozak može da obavlja samo jednu stvar u datom trenutku. Zato ne sme da luta, već mora svakog dana da ima cilj – jasnu nameru i zadatak!

🔔Da li moguće smanjiti reakciju na stres?
Emocije nisu nešto što se nama dešava - mi stvaramo emocije. Kako?
Šta god da nam se dogodi, naša interpretacija toga pokreće emotivnu reakciju. Mi znamo da na istu situaciju nekada reagujemo mirno a nekada burno. Kako da prepoznamo svoje misli, da bismo prevazišli stresnu reakciju – zavisi samo od nas. To je stvar odgovornosti.

Mi smo ti koji stvaramo stvarnost. Stvarnost je ono što čovek doživljava, a ne ono što drugi govore da jeste. Kako čovek doživljava stvarnost, tako je i menja, negativno ili pozitivno.

🔔Kod kojih još oboljenja hiropraktika pomaže?
Najčešće su to akutna stanja vezana sa kučmu: akutni lumbalni sindrom sa ili bez diskus hernije, bol i trnjenje duž noge, u prstima ruku i bol u ramenima i ruci, zatim razne vrste glavobolja, od migrene i stres glavobolje, do one sa pritiskom i bolom u potiljku, udružene sa vrtoglavicom, zujanjem u ušima, padom koncentracije i ravnoteže...

🔔Koje metode doktor hiropraktike koristiti u svom radu?
Sve dijagnostičke metode koristi za nervno-mišićno-skeletni sistem (rentgen, magnetnu rezonancu, skener glave, vrata...). Posle pažljivo analizirane rentgenske dijagnostike i manuelnog pregleda pristupa se izmeštanju kosti (od jednog do pet milimetara).

Finim podešavanjem položaja kosti, vraća se pokretljivost u blokirani deo koštano-mišićnog sistema, a balansiranjem mišića koji pokreću kosti, poboljšava se funkcionisanje čitavog organizma. Nakon jednog tretmana, potreban je samo jedan kontrolni pregled.

🔔Zašto je atlas, prvi vratni pršljen, najvažniji u organizmu?
To ima svoje fiziološke razloge jer se nalazi u delu mozga gde se kontrolišu sve najvažnije funkcije tela.

On je čudesno mesto u telu gde se mnoge stvari koriguju i mnoge stvari popravljaju: glavobolje, vrtoglavice, nestabilnosti, neurološki problemi kao što su neuralgije, epi napadi, problemi u vratu, bolovi, pritisak u potiljku, osećaj ošamućenosti ili strah da se izađe iz kuće.

Šta se dešava ako imate neki od ovih simptoma i odete kod lekara? On kaže: - Ma, nije ti ništa, možda si samo depresivan, ili si pod stresom.
Čovek tako može da postane psihički bolesnik, jer mu niko ne veruje, a njegov osnovni problem je, u stvari, sa atlasom.

U Americi ima 80 000 hiropraktičara koji rade privatno, što znači da na svakih 4000 stanovnika dođe jedan doktor hiropraktike. Samo pet posto njih bavi se korekcijom prvog vratnog pršljena.

🔔Kako se vrši korekcija tog dela kičme?
Ovde nema jakih i grubih uvrtanja, pritiskanja ili čupanja, obično praćenih neprijatnim zvucima. Korekcija doktora hiropraktike je potpuno bezbedna, bezbolna i bezopasna za pacijenta. Sada su u hiropraktici zabranjeni nagli okreti glave.

https://www.youtube.com/watch?v=97xIFzQjrwM

🔔Koji su najčešći razlozi izmeštanja atlasa?
Nepravilno sedenje, nepravilno spavanje, traume, saobraćajni udesi, padovi...
Bavio sam se atlasom više od 20 godina, ali nisam znao kako da, po povratku iz Amerike u Srbiju, objasnim ljudima da je ovdašnja priča o metodi „Atlas profilaks“ kvazi. Neistina je da je atlas pomeren kod svih ljudi, da se rađamo takvi, niti da bi ga trebalo samo jednom u životu namestiti.

Sila prirode koja nas je stvorila može i da nas isceli. Uloga doktora hiropraktike je samo da pokrene i stimuliše sile samoisceljenja u organizmu.

Biljana ReDuša

19/04/2021

, , Mr.sci.med. Dr Petar Dinić🔔
-Bavio sam se atlasom (prvim kičmenim pršljenom) više od 20 godina, ali nisam znao kako da, po povratku iz Amerike u Srbiju, objasnim ljudima da je ovdašnja priča o metodi „Atlas profilaks“ kvazi. Nesitina je da je atlas pomeren kod svih ljudi, da se rađamo takvi, niti da bi ga trebalo samo jednom u životu namestiti.

Dr Petar Dinić je završio Medicinski fakultet i specijalizaciju iz fiziologiju na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. Magistrirao je u oblasti neurofizilogije u Torontu (Kanada) a potom radio doktorat u oblasti centralnog zamora u Kolumbiji (USA).

Radoznalost i interesovanje ka novom, van ustaljenog kalupa klasične medicine dovela ga je u Atlantu (USA) gde je završio Fakultet za hiropraktiku i specijalizaciju za vratnu kičmu po tehnici Atlas Ortogonal kod čuvenog dr Roja Sveta.

Licencirani je doktor hiropraktike u Americi i jedan od četiri hiropraktičara u Evropi koji se bave ovom metodom korekcije prvog vratnog pršljena. U svojoj ordinaciji u Beogradu u radu sa pacijentima primenjuje celovit pristup lečenju integrišući različita znanja.

🔔Kako se definiše hiropraktika?
Hiropraktika je u svetu priznata kao najefiaksniji način lečenja bolova u leđima. Neki je povezuju sa drevnim metodama „kostolomstva“, ali ona to nije. Ona nije ni masaža, istezanje kičme, nije povezana ni sa bilo kojim oblikom alternativnog lečenja a ni deo fizikalne medicine.

Hiropraktika je za mene, spoj filozofije, nauke i umetnosti. Bazira se na medicinskoj nauci, koristi sve dijagnostičke metode. Ipak, filozofija hiropraktike je drugačija.

U pitanju je celovit pristup lečenju, a umetnost dolazi od tog novog načina pomaganja čoveku. Kao sistem znanja razvija se već 135 godina. U Americi postoji 20 fakulteta za hiropraktiku a u Evropi isto toliko.

🔔Na povremeni bol u leđima žali se čak 80 posto ljudi, da li je to tačno?
Najviše ljudi pati od toga što ih zabole leđa, glava ili neki deo tela koji je vezan za mišićno-skeletnu strukturu. Opet, nije u pitanju samo bol u leđima, glavi, trnjenju ruke, nego je tu i bol u predelu grudi, srca...

Hiropraktika se puno odnosi na to kako funkcionišu naš periferni i centralni nervni sistem i da li normalno provode nervne impule duž kičme.

U hiropraktici nije problem da ja nađem da li je nešto pomereno ili zategnuto nego da pokažem vezu između koštanog sistema kičme i nervnog sistema. Nervni sistem je u najintimnijoj vezi sa kičmom, ja u stvari oslobađam njegovu funkciju.

Podešavanjem izmeštenih kičmenih pršljenova oslobađa se spazam mišića, zglobno mesto prodiše, krv bolje procirkuliše, uspostavlja se komunikacija nerava i ceo organizam funkcioniše u maksimalnom kapacitetu. Ja ne lečeim, ja samo pokrećem samoisceljenje organizma.

🔔Kada je skeletno-mišićni sistem u pitanju vrlo često se mesto simptoma (bola) ne poklapa sa mestom gde je uzrok bolesti, da li to zbunjuje pacijente?
Nisu sve stvari tako proste, „boli me glava doktore“ ili „boli me desno rame“. Recimo, snimim rame kod pacijenta i kada vidim da je sve u redu, javlja se pitanje gde je onda problem?

Može biti da je problem u nekom drugom delu kinetičkog lanca, na primer, da je stopalo blokirano. Ako idemo dalje, ono što je još interesantnije, može biti problem sa srcem, ili je grip u pitanju, ili neko ozbiljnije oboljenje...

Mišići su emotivni organi, oni reaguju na naše emocije i naše misli.

🔔Zašto je danas toliko problema sa skeletno-mišićnim sistemom?
Zato što smo mi pod stresom, zbog stalne nesigurnosti, promena, brzina... Sve to utiče da se zatežemo i narušavamo balans u telu.

Ono što se dešava u čoveku, u njegovim mislima, emocijama, u njegovoj duši... oseća li neku tugu, nosi li neku potisnutu ljutnju, da li je usamljen, izolovan... sve to utiče na njegovu ravnotežu i na to da li će dobiti virus gripa ili maligno oboljenje ili autoimunu bolest.

Ono nevidljivo koje mi ne želimo ni da vidimo je tu i utiče na naše zdravlje. Postoje nauke kao što je kvantna fizika koja nam pokazuju da je sve povezano i dokazuje da je naš sistem baziran na mehanicističkom gledanju na zdravlje, prošlost.

Nataviće se

Biljana ReDuša

ReDuša

16/06/2021

15/06/2021

14/06/2021

07/05/2021

07/05/2021

27/04/2021

26/04/2021

23/04/2021

20/04/2021

19/04/2021

Address

Telephone

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share