What are the opening hours?

Monday 10:00 - 17:00 Tuesday 10:00 - 20:00 Wednesday 10:00 - 20:00 Thursday 10:00 - 20:00

Psihoterapeut

Home
Serbia
Beograd
Psihoterapeut

Mr. sci. dr Olivera Ćirković, doktorand geštalt psihoterapije, pedijatar, akreditovani terapeut z Predavač po pozivu. Nakon individulanog rada od februara 2018.

Dr Olivera M. Ćirković
Vlasnica ordinacije za decu i odrasle BeoMed, specijalista pedijatrije, sertifikovani geštalt psihoterapeut, EAGT
Autor knjige „Tražim lek i nailazim na samu sebe“
Autor niza naučnih radova publikovanih u domaćim i međunarodnim naučnim časopisima o primeni geštalt psihoterapije kao podrške medicinskim procedurama u lečenju dece i odraslih:
- Značaj geštalt psihološke podrške u radu sa pacijentkinjama obolelim od karcinoma dojke (VII kongres psihoterapeuta Srbije, oktobar 2017.)
- Tražim lek i nailazim na samu sebe (Jesenji sajam zdravlja u Beogradu, septembar 2016.)
- Gestalt Techinques as a Measure of Support for Different Medical Treatments in Patients with Cancer (Journal of Gynecology and Reproductive Health, prihvaćeno za publikovanje u 2018.)
- Gestalt Therapy as Preventive Measure in Everyday work in Paediatricians Practice (online verzija dostupna na http://casopis.preventivnapedijatrija.rs/index.php/gestalt-therapy-as-preventive-measure-in-everyday-work-in-paediatricians-practice)
- Tehnike geštalt terapije kao mere prevencije u radu sa decom i adolescentima (Prezentacija na kongresu pedijatara „Prevencija u pediajtriji – osnov zdravlja i blagostanja“, april 2017. Autor online kursa „Uvod u geštalt psihoterapiju“ u okviru edukativne mreže Link grupe. Već treću sezonu vodi program psihološke podrške ženama obolelim od karcinoma dojke. pokreće geštalt podršku i rad u grupi za parove na vantelesnoj oplodnji. Od maja 2016. godine nalazi se na spisku „Uspešnih ljudi Srbije“ u izdanju Oxford’s book (Successful people of Serbia). Oblasti kojima se bavi kao psihoterapeut:
• Individualni i grupni rad
• Rad sa decom i omladinom
• Različiti anksiozni poremećaji (poput fobija, generalizovanog anksioznog poremećaja, paničnih napada ili opsesivno – kompulzivnog poremećaja)
• Poremećaji ličnosti (granični poremećaj ličnosti)
• Poremećaji raspoloženja (depresija, bipolarni poremećaj)
• Poremećaji ishrane
• Podrška pacijentima sa teškom hroničnim bolestima i članovima njihovih porodica
• Rešavanje svih razvojnih problema (strahovi, poremećaj navika, problemi u ponašanju, noćno mokrenje, opstipacije, histerije
• Podrška pacijentima sa teškom hroničnim bolestima i članovima njihovih porodica, navikavanje na vrtić, školu, itd.)

14/07/2025

Ali, adekvatna podrška:
Podrška koja ne preplavljuje
Podrška koja oslobađa
Podrška koja neguje i isceljuje, umiruje i učvršćuje

Da li ste je dobili od onih koji vas, bez dvoumljenja, beskrajno vole?
Da li ste umeli da je date onima koje volite najviše na svetu?

I davanje i primanje podrške se uči 🍀
Podrška ide iz ljubavi i zdravih odnosa, kvalitetne, dvosmerne komunikacije ❤️

01/04/2025

Desila mi se neobična i pretopla (za dušu) situacija kada su roditelji poskočili i svako na svom jeziku počeli da pevaju uz prve taktove njima dobro poznate pesmice: "Jer Popaj sam mornar jaaaaaa..."
Deca su bila zatečena, neka i postiđena šta im to roditelji rade, ali primetila sam da su bila iznenađena da se njihovi mama i tata ponašaju kao deca i da još uživaju u tome 🤭
Dugo sam razmišljala kako se u Popaj selu zaborave sve brige, krediti, problemi (porodični, profesionalni, lični), bolesti, tuge...
Kako se prolaskom kroz kapiju, kao da je pritisnut taster "off" svi vraćaju na stara podešavanja. Počinje dreka, organizacija, kombinovanje, spominjanje dece da se "vrate" u "prihvatljive okvire", uzdisanje...
A deca još zbunjenija: "Kako sad ovo? Lepo je kratko trajalo!"

Da li bi imali bolje, kvalitetnije odnose sa decom, sa nama bliskim ljudima kada bi malo otpustili, dozvolili sebi da možemo nešto i da zaje___o?
Da li bi doživeli sebe u punom sjaju (a to je ono što mnogi ne dozvoljavaju sebi da se desi - da budu autentični i spontani)?
Da li bi bilo lakše ako strah detektujemo i radimo na njemu?
Nije lako živeti sa nadom da će se konačno neko setiti da nas pohvali, ma samo da ne kritikuje!
Ako zastanemo i razmislimo, pa zar je u redu da ono što roditeljima ne prija ostave u nasleđe svojoj deci?
Na ovaj ili onaj način, ali transgeneracijska energija se prenosi, bez reči, delanjem i načinom pojavljivanja.

Draga deco, bez obzira koliko godina imate, nemojte se ljutiti na roditelje! I ne, neću reći da rade najbolje što znaju 🤭 To se valjda podrazumeva!
Vreme u kome su rođeni nije vaše vreme. Živeli su u ratovima, sankcijama, inflacije, strahovima... I njihovi roditelji, vaše bake i dede. I prabake i pradeke....
Teško je to pustiti. Teško je emocije vezane za ta iskustva integrisati. Bolno pre svega i to "sad kad je sve prošlo."
Nemaju roditelji strpljenja, od brige da se vama priča ne ponovi, guraju malo i preko mere.

Zato ste vi tu! Pokažite kako da stanu roditelji, da se vrate kontaktu sa sadašnjim trenutkom i sa sobom. I videćete šta će da se desi! Videćete šta sve mogu i žele vaši roditelji.
Osmeh će se svima vratiti na lica 🙂

03/03/2025

Pripodu i decu treba poštovati i voleti. Beskrajno mnogo mogu da nam daju. Beskrajno mnogo možemo naučiti i od dece, kao i od prirode.

Da bismo zdravo voleli, dali ono što je potrebno, a uzeli za nas ono što je neophodno, što nas hrani, isceljuje, prvo treba da zavirimo u najtananiji deo sebe - u sopstvenu dušu.
Kako inače da savetujemo, podržavamo, pomažemo, ako ni sami nismo dobro?
Kad kažem nismo dobro mislim na našu dušu, jer sve možemo sebi obezbediti, za sve se izboriti, najveće vrhove dostići, a ipak možemo ostati nezadovoljni, nemirni.
Ne treba se plašiti od susreta sa sopstvenom dušom. Može da boli, da bude neprijatno, ali sve je to deo našeg života i našeg iskustva i treba da ga uvažimo i poštujemo.
Na kraju, bez toga ne bismo bili tu gde smo danas ❤️
I zato hvala onom malom detetu u nama na hrabrosti i snazi da nas dovede tu gde smo sada.
Sada je na nama red 💪
Zašto da ne naučimo da uživamo?

20/02/2025

Gde god da krenemo ljubav nas hrani. Zdrava, isceljujuća ljubav. Ljubav koja treba da se uči u porodici.

Strah od vezivanja ili potreba za kontrolom zapravo su posledice neadekvatno (negde i nedovoljno) pružene ljubavi. Nesigurnost, uznemirenost, strahovi, agresija, različita psihička i fizička stanja, takođe.

Deca uče po modelu, pa tako mnogi kao deca formiraju mišljenje o sebi ili stavove o svojim kapacitetima i sposobnostima.
Zato dragi roditelji, probajte da promenite svoje usputne rečenice poput:
- Nikad ništa od tebe!
- Ala si nesposoban!
- Smotana si!
- Sebična si!
- Vidi kako izgledaš!
- Nežnog je zdravlja.
- Tiha je i povučena.

Mnogo se još ovakvih rečenica čuje svakoga dana. Kada budu izgovorene ni ne pomisli se da mogu da ostave traga na duši onih kojima su upućene.
Verujem da roditelji i ne pomisle, u trenutku kad utrčavaju preko deteta nešto "bolje" da objasne, koliko su moći i značaja oduzeli svom detetu. A, imali su najbolju nameru - da pomognu i podrže dete.
Sa decom je sve jednostavno i svako rešenje je logično, ako ih dobro čujemo. U početku.
Ako se u ranim fazama ne obrati pažnja na dečije otpore ili strahove, sa odrastanjem manifestuju se mnogo ozbiljnije tegobe.
Naravno, ne postoji situacija ili problem koji se ne može rešiti. I ne treba uvek tražiti krivce, ne treba se fokusirati na druge.
Okrenimo se sebi i ljubavi koju nosimo u sebi.

20/12/2024

Odrede nam deca život onog momenta kada na ovaj i ovakav svet dođu. A ovaj je i ovakav, jer smo ga mi takvim napravili. Pre nas naši roditelji. I tako... Transgeneracijski.

"Podredimo im sve"., mnogi roditelji tako kažu. Ipak, ja vas pozivam da razmislite - kome ste zaista podredili? Vašem biološkom detetu ili onom malom detetu u vama, koje traži svoj zavičaj? A kada ste podređivali, da li ste ih pitali za mišljenje?

"Ko ti je to tražio", pita kćerka majku, dok na seansi mama broji i broji šta je sve za kćerku uradila i šta joj je dala. Eto mami teme za rad 🤭

"Ja ne mogu više da je podnesem! Naravno da sam se razbesnela! Mučim se da izdržim sve u školi i kad uđem u kuću samo bih malo tišine, bar dok se raspremim. A ONA ko papagaj ide iza mene i ponavlja sam jednu reč - zašto, zašto, zašto....", kaže devojčica za mamu, koja je i kod mene bez greške tražila: zašto, kako i što pre... 🥹 Nije joj palo na pamet da su upravo ta pitanja njena tema za rad!

Sve možete da mi kažete, ali da naša deca nemaju emocije i da nisu dobra, ne možete! To NE PRIZNAJEM!
Međutim, bilo kakvu reakciju da imaju ISKLJUČIVO je odgovor na ono što smo im mi kao roditelji, kao njihovi zaštitnici, valjda uzori, dali i kako smo ih naučili.
Sve što nas iritira i što smatramo da rade namerno samo je naša tema za rad. Deca nas uvek pozivaju da radimo na sebi i to tačno, bez greške, na onim temama koje negiramo, za koje tvrdimo da smo prevazišli, da su iza nas.

Deca se slede. Deca se uvažavaju i poštuju, podržavaju. To je sve ono što je mnogim roditeljima nedostajalo od njihovih roditelja.
Od dece se uči! Deci se poklanjamo i priklanjamo. Ne može drugačije!
Da smo mi znali bolje, da smo imali hrabrosti, da nismo mračili, da smo toliko pametni, pa logično je da bi bili mnogo zadovoljniji. A da li smo?
I ne odgovarajte iz glave! Jer onda će biti: imam ovo, ja sam ovo, mogu ono....
Odgovarajte iz duše, iz grudi! Pa ako tu zatreperi, odmah potražite svoje dete i izgovorite rečenicu koja je i vama trebala, a niste je dobili:
"Tu sam za tebe!💪

28/11/2024

Ako postoji obaveza koju bilo koja majka treba da ima to je obaveza rada, svakodnevnog i ozbiljnog, na odnosu koji ima sa svojim detetom ili decom (ali svakim detetom ponaosob, jer svako dete je cvećka za sebe).
Kako živimo, koliko smo zadovoljni ili sigurni u sebe, način na koji volimo, živimo, radimo, patimo, radujemo se ili mračimo, sve je to posledica odnosa koji gradimo sa jednom od dve najznačajnije figure primarne porodice.

Zapitajte sebe - šta ste dobili, a šta vam je potrebno ili bilo potrebno od vaše majke!

"Treba mi da me zagrli."
"Stvara mi tenziju, jer znam da će naći neku dlaku u jajetu."
"Šta god ima veze samnom nije dobro. Kriva sam!"
"Ne ume ni sebe da zaštiti, a kako će mene?!"
"Zašto se u sve meša i sada, kad ja imam svoju porodicu?!"

Nije sramota zatražiti pomoć. Sramota je to ne učiniti kada vidimo da nam dete nije dobro, da mi nismo dobro. Sebično je ne dozvoliti detetu da raste i razvija se, usklađuje sa sobom, da ne bi narušilo postojeći sistem, koji inače već jako dugo bilo kome ne odgovara!
Ako odnos nije isceljujući i podržavajući svi imaju problem.
Nije obaveza majke da bude svemoguća, glumi čeličnu ženu, bude bezgrešna.
Samo jedan zadatak ima - da voli!
Bez zadrške, bez manipulacija. Ako ne zna kako, neka pita dete. Deca uvek bez greške pokažu kako treba (ako smeju naravno 🤗). Kako odrastaju, deca kreiraju sopstveni model postojanja. Često u neskladu sa željama majke. I to je u redu, dok god je dete srećno.
Nikada do sada nisam dovela u pitanje ljubav majke. Jesam način na koji se pojavljuje. To je i razlog što nam se deca bune.

23/11/2024

"Ćira" me uvek asocira na mamu. Za ove mlađe popularni "Ćira" je voz kojim smo išle u Sarajevo, kod bake i deke.
Dođu dani kad tako sa setom mislim o mojoj majci. Volela bih da je tu ovih dana. Da se moja Branka i ja uvalimo i ušuškamo u naručju mame Branke. Da se gurkamo koja će više zauzeti prostora za sebe. Da nas obgrli, zaštiti od ovog ludog vremena. Umesi neki slatkiš, tortu. Meni to ne ide, iako se pridržavam svake reči iz maminog kuvara. Nešto ne ide.
Sigurno bi imala dobro objašnjenje na pitanje/komentar moje kćerke pre neko veče dok smo pratile dnevna dešavanja: "Da li ti vidiš u poslednje vreme kakve nas nesreće snalaze?" Pod tim "nas" mislila je na narod čiju sudbinu delimo. Mama bi imala sigurno odgovor. Ja sam se sledila. Mala mi je za takvu izjavu. A opet, u pravu je. Ja sam ćutala i razmišljala da li sam podržala dovoljno u ordinaciji ljude koje je uplašila situacija u Novom Sadu ili na mostu na Savi, postojala za ljude koji pate i tuguju, podržavala decu koja trpe neko nasilje ili se bore sa napadima panike i nesanicom...
Nedostajala mi je mama i juče u 11:52h, da me uhvati za ruku dok stoji pored mene na ulici 15 minuta. Nedostajaće mi narednih par meseci svakodnevno, jer je uporno čekam da se pojavi da vidi rezultate njenog postojanja.
Čekala sam je da mi ispriča kako je podržala svoje učenike u otporu. Da se ponosim svojom mamom i njenom hrabrošću. Da odemo zajedno na neki ručak. Da obuzda i iskontroliše moju energiju. Ispravi moje greške. Da kupimo neku krpicu trenutno u trendu.
I da joj pričaaaaaaammmmmm, da ne stanem! Toliko novosti imam. I tračeva 🤭, zgoda i nezgoda.
Ali eto već 17 godina sve to činim u tišini, u osami. Mama je otputovala. Verujem na neko mnogo bolje mesto. Mirnije i spokojnije. Možda Ćirom. Zato mu se za svako Sretenje vraćam. Da napravimo krug do Šarganske osmice i nazad. Da joj čujem smeh, gledajući iz voza u nebo.
Nisu nas razdvojile te čuvene godine. Naprotiv, učvrstile se nas, onako u tišini i u duši. To što ne mogu da je vidim, zagrlim, upoznam sa Brankom, što ne možemo da živimo svoj stari život, ne umanjuje i ne bledi ljubav koju osećam. I radost. Radost da ćemo se jednom sresti tamo gore
Ćira nas spaja ❤️

04/11/2024

Ipak...
Primarne emocije (strah, gnev, radost i žalost) nije moguće poništi. Ubrzan puls, nedostatak vazduha, znojenje, stezanje pesnice, mrštenje, mucanje, ne može se reći da nisu postojale. S vremenom osobe postaju majstori za trpljenje.

Ali...
Anksioznost, napadi besa, "bezrazložna" tuga, umor, nemoć, nesanica, nezadovoljstvo, neadekvatne reakcije upućene u početku bliskim osobama, a zatim redom, bez razlike, psihosomatski simptomi, ukazuju da osoba nije u skladu sa sobom.
Onog momenta kada se osvesti ovakav nesklad treba reagovati i potražiti pomoć. Zbog sebe i zbog onih koje volimo.

Nesklad je kad kažete sebi: "Šta nije u redu samnom?! Sve ide kako treba, a ja sam nesrećna ili nezadovoljan?"
Novo trpljenje i potiskivanje, kao dobro poznati mehanizam, sve "teže" funkcioniše, a simptomi su sve intenzivniji.
Osećaj krivice što ne možete da se "savladate", što ne znate šta sa vama nije u redu, šta ne radite dobro, sve je moćniji, a vi sve lošije i nezadovoljnije.
Bes, kao neprijatan afekt, prema sebi i/ili prema drugima, nagriza kao crv.

Da li smo svesni koliko je besnih na ulicama, u školama, na radnim mestima, u radnjama?
Svuda i na svakom mestu 🥹
Da li treba da dođe do tačke ključanja ili kao svesna bića treba da stanemo i zapitamo se kako da rešimo ovaj nesklad u sebi, gde da potražimo pomoć?
Da svako od nas krene od sebe.
Nema nepogrešivih.
Ne postoji ekspert za sve.

Previše je tuge i gubitaka da bi bes bio jedina reakcija za koju smo sposobni.
Možemo mi i bolje i mirnije, smislenije. Moćnije.
Da li smo spremni?

28/10/2024

Ta borba u nama da radimo nešto, pa čak i da "samo" ćutimo, što znamo i osećamo da nam ne prija, gotovo je svakodnevna. Boli. Razvaljuje. Vodi u bolest.

Zašto se onda tako ponašamo?

Svaki naš neuron memorisao je, nekada pre, kako treba. Kako treba, da bi bili dobra deca, da opstanemo, da se sačuvamo, da prođe bol koji osećamo, samo da prestane. To što smo osetili nekada davno, što nismo dobili kada nam je trebalo, nismo i nemoguće je izbrisati, potisnuti, poništiti. Nemojte se zavaravati.
Koliko god da ste krenuli dalje, uspešnije.
Svaki deo našega bića zapamtio je osećaj kada smo bili uplašeni, kada smo patili, kada nas "nije bilo". Bez obzira na uzrast.

Strah da nećemo ispasti "dobro" danas, da možemo biti napušteni (opet), sami (opet), da ćemo patiti (opet), biti ismejani (opet), učini svoje i mi uradimo i protiv naše volje. A nije nam dobro. Opet isti osećaj nebitnosti.

Želja da se osećamo dobro i zadovoljno pada u zapećak pred nakupljenim strahom i modelom ponašanja i pojavljivanja koji smo kreirali nekada pre. I to uništava. To poništava. Svi simptomi koje nam telo šalje samo su posledica. Problem, takođe.

Pitaju me često: "Da li je moguće da se promenim?"

Jeste!
Zavisi od vas, vaše volje i strpljenja. Promena je proces i traje.

25/10/2024

Kako ćete provesti vikend?

Algoritmizacija života je sveprisutna. Ako smo mi "matori" upali u algoritme, za koje znamo da nas uznemiravaju, da nam ne prijaju, da li je logično da i decu ubacujemo u tu mašinu?

Zar treba one čuvene strahove "šta - ako" i koje su mnogi davno nekad i negde naučili da prenesemo i na svoju decu?

Šta ćemo sa decom koja pate? Decom koja se bore da budu viđena, zagrljena, mažena... Decom koja se plaše.

Obaveza nam je da ih ugledamo, da ih čujemo. Sigurna sam da bi tada mnogi promenili svoje mišljenje ili bar da bi zastali i zamislili se. Kapacitet treba i za to. I hrabrost. Hrabrost da se suoči i sa sobom. Ne gde smo pogrešili, već šta možemo bolje (drugačije), mirnije, skladnije. Hrabrost i volja da radimo na sebi.

Zabranite sebi algoritme ovog vikenda i stanite. Uživajte 🍀
Ja vam to najiskrenije želim 🫶

07/10/2024

Proleće nije, kao u pesmi, ali jesen daje životu posebne boje. Zašto ih ne bismo upili još malo?
I most je uspomena nekih prethodnih geštalt vikenda u prelepoj prirodi
Tu smo mi, dva dana koja sebi i za sebe možemo pokloniti, jesenje sunce i boje na dar.
Za dušu.
Da usporimo.
Da dišemo.
Oni koji su spremni da odaju pohvalu sporosti dobrodošli su 🫶
Psihoterapija traži pohvalu sporosti.
Učenje traži pohvalu brzini. Verujem da su se svi u brzini dokazali.

Prijave u DM do 09.10.2024.

25/09/2024

Kad želite nekome da date, zapitajte se da li ta osoba, to što vi dajete uopšte želi. Zato nemojte davati dok ne pitate, ne proverite, da ne preplavite, da ne počnete da gušite, da ne udaljite osobu od sebe. Vi ćete doživeti da je osoba nezahvalna, a ona, opet da ste vi naporni.
Ova situacija dešava se na svim nivoima (vertikalno i horizontalno):
- Da li će neko reći mojoj mami da me davi?!
- Moja partnerka bi samo da "razgovaramo"!
- Zašto sve mora da se "istera na čistac"?!..

Dovoljno je da se pogledamo, da dozvolimo sebi da osećamo, da se ne plašimo da pogrešimo, da pitamo, da ćutimo, a budemo tu, da ne treba sve, svaku oblast da poznajemo...

Znate li koliko odraslih osoba ima želju da ga roditelj "samo" zagrli?
Koliko partnera želi nešto dublje od "savršeno obezbeđenog" života?
Koliko je spontani dodir važan?
Koliko dece želi da bude sa roditeljima, a da nisu izloženi stalnom podučavanju?
"Hej, tu sam za tebe! Bez brige."

Kako je priroda to lepo regulisala 🙏
Izujete se, dođete do obale i osetite kako vas talasi miluju. Ne brinete da li će vas poprskati, kako ćete u auto, šta će reći, da li je hladno za vodu u ovo vreme....
Jednostavno se prepustite. Osećate dodir vode, miris. Doživite da se smirujete, uzemljujete, utišavate, usporavate disanje, stapate sa prirodom, bez i jedne jedine reči i pravila, protokola.
Uživate 🫶

Da li je taj pokret prirode teško naučiti? 🤔
Čini se da jeste.
Kako vama ide?

Address

Cara Nikolaja II Br. 57
Beograd

Opening Hours

Monday	10:00 - 17:00
Tuesday	10:00 - 20:00
Wednesday	10:00 - 20:00
Thursday	10:00 - 20:00

Website

http://psihoterapeut.co.rs/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Psihoterapeut posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Psihoterapeut:

Shortcuts

Want your practice to be the top-listed Clinic in Beograd?