Na terapiji

19/04/2025

Praznici često imaju dve strane – onu spoljašnju, punu običaja, hrane, boja i okupljanja. I onu unutrašnju, tišu, gde se susrećemo sa sobom. Uskrs je za mnoge praznik radosti i nade. Ali često, upravo oko praznika, emocije se pojačaju – pomešaju se sećanja, praznine, očekivanja i tišina između ljudi.
Uskrs, simbolički, nosi priču o patnji, tišini, čekanju i nadi. I kao terapeut, često gledam upravo te procese kod ljudi – trenutke kada se nešto u njima uruši, pa nastupi tišina... i tek kasnije dođe obnova. Ne preko noći, ne magično, već polako, u ritmu koji je njihov.
Praznici umeju da otvore mnogo toga – tuge koje nemaju kome da se kažu, očekivanja koja nas pritisnu, nedostajanja koja bole, odnose koje je teško održati.
Ali isto tako, praznici mogu biti prilika da udahnemo, usporimo i pitamo sebe: šta mi sada stvarno treba? Šta želim da sačuvam, a šta da pustim?
Uskrs ne mora biti srećan da bi bio smislen.
Dovoljno je da bude iskren.
Ako ovih dana ne osećaš radost – to je u redu.
Ako ti je lepo – uhvati to i primi ga punim srcem.
Ako si negde između – i to je mesto.
🌸
Uskrs može biti i podsetnik na oproštaj – sebi i drugima. Na raskidanje sa starim obrascima koji nas sputavaju. Na to da nakon tame može doći svetlost, ako joj dozvolimo da nas pronađe.
Zato vam, želim da ovaj praznik donese mir vašem unutrašnjem svetu, nežnost prema sebi, i veru u to da su promene moguće – baš kao što priroda svake godine iznova procveta, i srce se može obnoviti.
Srećan Uskrs – i neka vam duša diše slobodnije. 🌿🐣

02/04/2025

Nekada nismo ni svesni koliko nam neki problem „koristi“ – donosi pažnju, oslobađa nas odgovornosti ili omogućava da izbegnemo teške odluke. 🤯 To se zove sekundarna dobit – skriveni motiv zbog kojeg nesvesno ostajemo zaglavljeni u istim obrascima.
Kada nam to problem Postane "Rešenje". Iako svesno želimo promenu neki problemi se uporno vraćaju. Mogu izgledati ovako:
❓ Želite promenu, ali osećate otpor?
❓ Osećate da vam nešto „ne da“ da napredujete?
❓ Možda nesvesno imate korist od trenutnog stanja?
Nesvesna Kočnica Promene?

🤔 Ta sekundarna dobit iako nespretno nazvana kao dobit je u stvari nesvesna korist iako je neprijatna ali je beg od problema i naravno da usporava ili blokira napredak.
Može izgledati kao:
🔹 Pažnja i briga okoline
🔹 Izbegavanje neprijatnih obaveza
🔹 Osećaj identiteta kroz simptome....

Prepoznavanje sekundarne dobiti ključno je za oslobađanje od obrazaca koji nas drže u mestu.

24/03/2025

Ljudi se često ljute kada kreneš da menjaš svoje obrasce i kada uspostaviš granice u odnosima. To znači da si prestao da igraš ulogu koju su ti dodelili.

Nekima tvoje "ne" zvuči kao odbacivanje, iako je to samo briga o sebi. Navikli su da se prilagođavaš, da popuštaš, da stavljaš njihove potrebe ispred svojih. Kada to prestaneš da radiš, suočavaju se sa sobom – i to može biti neprijatno.

Granice ne služe da kazne druge, već da zaštite tebe. Ako ih neko doživljava kao napad, to možda znači da je uživao u tvom nedostatku istih.

Ko te zaista voli, razumeće. Ko se ljuti – možda je samo ljut što mora da nauči kako da te poštuje.

07/03/2025

07/03/2025

👑 "Svi smo mi prinčevi i princeze… dok roditelji od nas ne naprave žapce" Eric Berne

Rodimo se kao sjajni i nesputani,hrabri, radoznali, puni snova verujući da možemo biti sve što poželimo. U našim očima svet je magičan, a mi smo dovoljni baš takvi kakvi jesmo.

Ali onda dođu reči… Reči koje nas oblikuju, sapliću, ponekad ljuljaju, a ponekad zakopavaju. Prvo roditelji daju zabrane kojim nam oduzimaju krune, a zatim život počne da šapuće drugačije priče:
"Ne pravi se pametan, ne znaš ništa, ne razumeš još si mali."
"Preosetljiv si."
"Nisi dovoljno dobar."
"Ćuti i budi zahvalan."
"Ko si ti da tražiš više?"
"Nemoj da se hvališ, pokvarićeš"
"Budi dobar, nemoj se buniti."
"Ne očekuj previše."
"Ružna si kad plačeš...dečaci ne plaču!
"Svet ne voli preosetljive."
I tako, malo po malo, od sjajnih prinčeva i princeza postajemo žapci u sopstvenim pričama, naučeni da ne sanjamo previše, da se uklopimo,da naše mišljenje, naše emocije nisu važne, da mi nismo važni i da zaboravimo na svoje potrebe jer nismo važni da ne bi bili drugima "teški".

I tako, malo po malo, prestajemo da sjajimo. Počinjemo da mislimo da smo premali, preslabi, da nismo dovoljno pametni, lepi, vredni ljubavi.

A onda dođe trenutak – ili ostanemo začarani zauvek, ili odlučimo da se probudimo.
Da pogledamo u ogledalo i shvatimo – možda smo samo zaboravili ko smo.

Jer bajke su uvek bile u nama. A čarolija se može poništiti.
Poljubac koji nas može vratiti u prvobitni oblik nije spolja, nije od nekog drugog.
To je onaj trenutak kada pogledamo sebe u ogledalu i setimo se ko smo bili pre nego što su nas prekrili slojevima sumnje i straha.

Pravo pitanje nije kako su nas začarali, već kako ćemo sami sebe osloboditi.

06/03/2025

Odnos među odraslim siblinzima, jer odraslo doba često ne znači bliskost niti zrelost već Igrične odnose. To što smo povezani krvlju ne znači da se bliskost podrazumeva. Na tom odnosu valja raditi, stalno ga modifikovati , evoluirati...

Nekada smo bili deca, umeli smo da se igramo u istom blatu, da delimo hleb i mleko i da se kunemo da ćemo zauvek biti jedno drugom svet. Onda smo porasli.

Sad igramo neke druge igre.
Ne one gde se jurimo po dvorištu, već one gde se izbegavamo po uspomenama.
Umesto bliskosti, pišemo nevidljive ugovore o distanci.
Umesto smeha, bacamo između sebe reči kao kamenčiće, da ne bude tišina, ali da ne bude ni bliskost.

Zovemo se kad nešto treba.
Slučajno se sretnemo u prolazu, pa kažemo:
"Ehej, kad ćemo na kafu?"
I ne mislimo ozbiljno.

Na rođendane šaljemo poruke umesto zagrljaja.
Na probleme ćutimo umesto da ih rešavamo.
Na ljubav se pravimo da smo zaboravili kako se to radi.

A nekad smo znali.
Znali smo kako se priča bez reči, kako se oprašta bez objašnjenja, kako se voli bez interesa.
Znali smo da smo jedno drugom sigurnost, utočište, domaći zadatak i šaka punih trešanja.

Negde usput smo prestali da budemo deca.
Zaboravili smo da se braća i sestre ne mere kilometrima ni obavezama, već tim koliko si spreman da ostaviš vrata otvorena.

Možda jednom sednemo i ne kažemo ništa.
Možda shvatimo da nismo stranci, već samo dvoje ljudi koji su predugo igrali pogrešnu igru.
Možda se setimo da se krv ne računa u porukama i pozivima, već u tome koliko ti srce zatreperi kad znaš da negde na svetu postoji neko ko deli isti koren.

Neko tvoj.
Neko naš.
Neko zauvek.

"Bliskost se ne računa u rečima. Računa se u osećanju da si nekome dom."
Nekome odavno duguješ taj dom. ❤️

03/03/2025

Povezivanje sa unutrašnjim Bogom je cilj terapije. Prirodna ličnost je zakopana duboko u telo, ispod slojeva i slojeva napetosti koji reprezentuju naredbe superega i potisnuta osećanja.
Kako bi dosegnuo taj deo sebe pacijent mora krenuti na put u prošlost, sve do najranijih godina svoga života. To je bolno putovanje, jer budi zastrašujuća sećanja I suzbijana osećanja. Ali, kako to potiskivanje biva izdignuto, i suzbijana osećanja izađu na površinu, telo koje je Bog stvorio polako postaje u potpunosti živo.
Na put samootkrića koga predstavlja terapeutski proces ne sme se krenuti sam. Kao i Dante u Božanstvenoj komediji, usamljeni putnik je izgubljen I zbunjen. Dante se izgubio u šumi i osetio da mu preti opasnost od divljih životinja, pa je pozvao Beatriče, zaštitnicu na nebesima, u pomoć. Ona je poslala Vergilija, rimskog pesnika, da mu bude vodič, jer je put ka domu vodio kroz Pakao. Vergilije je mogao pomoći Danteu da prođe kroz tu opasnu oblast, pošto je tuda sam ranije putovao. Uz njegovu pomoć, Dante bezbedno prolazi kroz Pakao, prolazi i Čistilište I naposletku ulazi u Raj.
U terapeutskom procesu, vodič je osoba koja je prošla sličan put samootkrića kroz sopstveni pakao. Kako bi bio efikasan vodič, terapeut mora sam proći kroz potpunu analizu koja se završava samorealizacijom. Za pacijenta koji dolazi na terapiju, pakao je potisnuto nesvesno, podzemni svet u kome su sahranjeni užasi prošlosti - očaj, mučenje i manija. Ako se on spusti u taj svet tame, osetiće bol prošlosti; ponovo će oživeti konflikte sa kojima nije mogao da se suoči i otkriće snagu o kojoj je sanjao, ali nije verovao da je moguća. U početku ona potiče od vodstva, podrške i ohrabrivanja terapeuta, ali se pretvara u njegovu ličnu snagu čim otkrije da su užasi i strahovi iz detinjstva nešto sa čime odrasla osoba može izaći na kraj. Pakao postoji samo u tami noći i smrti, ne i na svetlu dana - pri punoj svesti. Za osećanja za koja smo mislili da su sramotna, opasna i neprihvatljiva ispostavlja se da su bila prirodne reakcije na nenormalnu situaciju. Polako pacijent dobija svoje telo nazad, svoju dušu i sebe samog.

Aleksandar Loven

Send a message to learn more

03/03/2025

Hoćeš li... da me držiš za ruku neko vreme?
Ne trebaš mi da me spasavaš
Nema potrebe da bilo šta popravljaš
Nema potrebe da držiš moj bol
Ali hoćeš li me jednostavno držati za ruku?
Ne trebaju mi tvoje reči
Tvoje misli
Ni tvoja leđa da me nosiš
Ali hoćeš li sedeti ovde neko vreme sa mnom?
Dok moje suze teku
Dok mi se srce slama
Dok se moj um poigrava sa mnom
Hoćeš li mi svojim prisustvom dati do znanja da nisam sama, dok lutam u svoje unutrašnje nepoznato?
Jer moja tama je moja za mene
Moj bol je moja da je ja osećam.
I moje rane su moje da ih ja zalečim.
Ali hoćeš li sedeti sa mnom ovde, dok se ja hrabro otpočnem sa tim draga moja?
Jer ja sam svetlela zbog svoje tame
Prelepa sam zbog moje slomljenosti
I jaka zbog mog nežnog srca
Ali hoćeš li me s ljubavlju uhvatiti za ruku kada ponekad putujem u mrak?
Ne tražim da mi skineteš tamu
Ne očekujem da mi ulepšaš dan
I ne verujem da možeš da popraviš moju bol
Ali sigurno bih voleola da možeš da sedneš neko vreme i držiš me za ruku, dok ne nađem put iz svoje zemlje senki.
Pa hoćeš li... Držati me za ruku, dok ponovo ne izađem iz tame?“
Jamir Hezekiah

14/02/2025

Zavisnosti: Veza sa onim što nije rečeno

Zavisnosti nisu samo nedostatak volje ili loše navike. One predstavljaju očajnički pokušaj duše da ispuni prazninu, da pobegne od neimenovane boli ili da održi nevidljivu lojalnost prema porodičnoj istoriji. Svaka zavisnost ima duboko značenje – koren koji često nije vidljiv na prvi pogled, ali se oseća u svakom ponavljanju, svakoj recidivi, svakom neukontrolisanom impulsu.

Kaže se da reč "zavisnost" potiče od "ne rečeno", od onoga što ostaje zarobljeno u memoriji tela i porodičnom sistemu – neobrađena bol, nerazrešen žalost, ljubav koja nikada nije stigla. Šta zapravo želi da izbegne onaj ko pada u zavisnost? Koja se priča nastavlja odjekivati u njegovom životu, a koju ne može prekinuti?

Supstance, navike, opsesije – sve su to manifestacije dublje potrebe.

Droge (kokain, ma*****na, he**in, itd.) pokušavaju da prekinu vezu sa nepodnošljivom stvarnošću, da zaborave ranu iz prošlosti ili da prekinu odnos sa autoritetom koji se doživljava kao opresivan.

Alkohol ugušava strah od osećanja, potrebu za begom od života, bol odsutne majke ili ljubavi koja nije uspela da opstane.

Duvan pokušava da ispuni majčinu prazninu, nadoknadi nedostatak emocionalnog kontakta ili da stvori trenutni osećaj smirenosti.

Šećer i čokolada nadoknađuju odsustvo ljubavi i nežnosti, prazninu slatkoće koju detinjstvo nije uspelo da zasiti.

Seks bez svesti zamenjuje pravu povezanost konstantnom fizičkom potragom, mešajući želju sa ljubavlju.

Preteran rad je beskrajna trka da se dokaže sopstvena vrednost u svetu gde produktivnost često nadmašuje ljudsku egzistenciju.

Kompulsivno vežbanje pokušava da izrodi telo koje možda nikada neće biti dovoljno za onoga ko se ne prihvata.

Kompulsivna kupovina puni prazna kolica, kao pokušaj da se unutrašnja praznina ispuni predmetima koji nikada neće biti dovoljni.

Toksicne veze i emocionalna zavisnost odražavaju borbu da se zadrži ljubav, da se ne bude napušten, da se ne ponovi ranija bol.
Opsesija kontrolom je strah od neizvesnosti, pokušaj da se život zadrži čvrstim kako bi se izbegao haos.

Privezivanje za patnju, dramu ili tugu često predstavlja nesvesnu lojalnost porodičnoj sudbini gde je bol bio jedini način pripadnosti.

Svaka zavisnost nosi sa sobom skrivenu poruku. Ne radi se samo o tome da se zavisnost prekine, kontroliše ili zameni nečim drugim – radi se o tome da se pogleda njen koren, da se hrabro zapita šta pokušava da ispuni prazninu i da se prepozna priča koja stoji iza nje.

Isceljenje zavisnosti nije borba protiv impulsa, već proces pomirenja sa prošlošću, čin ljubavi prema sebi i dozvola da se živi bez lanaca. Samo kada shvatimo da ono što tražimo spolja nikada neće napuniti ono što nedostaje unutra, možemo konačno pronaći mir kojem toliko težimo.

07/02/2025

Kako Obrasci Vezivanja Oblikuju Naše Odnose?

Način na koji volimo, povezujemo se i doživljavamo bliskost nije slučajan. Džon Bolbi, osnivač teorije vezivanja (Attachment Theory), verovao je da naši rani odnosi sa starateljima postavljaju temelj za sve buduće odnose. Ti obrasci, iako nastaju u detinjstvu, često nas prate kroz ceo život.

Obrasci vezivanja su emocionalni modeli koje nesvesno nosimo sa sobom u prijateljstvima, partnerskim i porodičnim odnosima. Oni utiču na to kako doživljavamo sebe, druge i koliko verujemo u sigurnost emotivne povezanosti.

Glavni obrasci vezivanja:
1️⃣ Siguran obrazac – Osobe sa ovim obrascem lako izražavaju emocije, veruju drugima i osećaju se udobno u bliskim odnosima. Njihova unutrašnja poruka je: „Vredan/a sam ljubavi i mogu da se oslonim na druge.“
2️⃣ Anksiozno-ambivalentni obrazac – Ove osobe često traže potvrdu ljubavi, preplavljene su strahom od odbacivanja i mogu delovati „previše vezano“ za partnera. Emotivna nestabilnost često prati njihove odnose.
3️⃣ Izbegavajući obrazac – Ljudi sa ovim obrascem izbegavaju emocionalnu bliskost, osećaju se nelagodno sa previše intimnosti i često naglašavaju samostalnost kako bi se zaštitili od potencijalnog bola.
4️⃣ Dezorganizovani obrazac – Kombinacija straha i potrebe za bliskošću. Osobe sa ovim obrascem osećaju unutrašnji konflikt: žele da budu bliski s drugima, ali ih istovremeno to plaši.

Dobra vest je da nismo „zarobljeni“ u ovim obrascima. Samosvest, introspektivan rad i podrška kroz psihoterapiju mogu pomoći da razvijemo sigurnije obrasce i zdravije odnose.

Razmislite: Kako vaši obrasci vezivanja oblikuju vaše odnose?
Prvi korak ka promeni je razumevanje. Drugi je – dozvoliti sebi da rastete.

15/01/2025

"Živeli su srećno do kraja života" postoji jedino u bajkama. Puno je unesrećenih i razočaranih partnera koji su stupili u zajednički život, očekujući da je za skladnost odnosa ljubav koju osećaju dovoljna. Ljubav je osećanje, ali voleti nekog je glagol -zahteva zajednički rad i zajedničko ulaganje :)

Partnerstvo i brak nije samo zajednica dvoje ljudi, već prostor u kojem se svakodnevno učimo ljubavi, poverenju i razumevanju. 👫💍

Zdrav odnos u braku temelji se na otvorenoj komunikaciji, gde oba partnera mogu izraziti svoje misli i osećanja bez straha od osude. Konflikti su prirodni, ali način na koji ih rešavamo može produbiti bliskost ili stvoriti distancu.

Za zdrav odnos, jer ljubav nije dovoljna, između ostalog zahteva :

❤️ Empatija: Slušajte jedno drugo sa razumevanjem, ne samo da biste odgovorili, već da biste zaista čuli.
💬 Autentičnost: Budite iskreni prema sebi i partneru – nema veze bez poverenja.
🔄 Zajednički razvoj: Brak je dinamičan proces. Raste s vama, ali zahteva trud i prilagođavanje.

Zapamtimo, ljubav nije samo osećanje – ljubav je odluka i izbor da svakodnevno biramo partnera i radimo na odnosu. I kada naiđu teški trenuci (jer hoće), to su prilike da zajedno rastemo i jačamo. 🌱

05/01/2025