Pedijatrijska ordinacija Doktorka Tanja

23/12/2025

Vakcinacija u detinjstvu i zarazne bolesti: prošlost, sadašnjost i budućnost

Pre 50 godina, tačnije 1974. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je donela Prošireni program imunizacije (EPI) koji predstavlja temelj globalne prevencije zaraznih bolesti. Smatra se da je ovaj program sprečio smrt 154 miliona dece širom sveta rutinskom vakcinacijom kroz nacionalne programe imunizacije. Međutim, u poslednjoj deceniji beležimo nejednakost u primeni različitih i novih vakcina u različitim regionima i globalno smanjenje broja dece koja primaju vakcine, pa smo svedoci da nam se “stare” bolesti vraćaju u vidu lokalnih ili regionalnih epidemija.

Počeci imunizacije - variolizacija

Variola, ili velike boginje u našem jeziku, akutna je zarazna bolest prouzrokovana virusom iz porodice ortopoks virusa. Veruje se da je variola postojala još pre 3000 godina i da je predstavljala jednu od najfatalnijih bolesti koja je pogađala čovečanstvo. Tokom vekova epidemije variole širile su se po svim kontinentima prouzrokujući smrt miliona ljudi i menjajući tokove istorije. Velike boginje su usmrtile englesku kraljicu Meri II, austrijskog cara Jozefa I, španskog kralja Luja I, ruskog Cara Petra II, švedsku kraljicu Urliku Eleonoru i francuskog kralja Luja XV.

Za sve to vreme, tokom 30 vekova postojanja variole, nije bio otkriven efikasan lek, dok je ona ubijala 30% zaraženih, a na 65 do 80% koji su preživeli ostavljala je neizbrisive tragove u vidu erozija kože, naročito na licu (rošavo lice) ili slepilo. Mogućnost i način da se stane na put varioli tražili su stari lekari u Kini, Indiji, lekari Stare Grčke i Rima, i srednjevekovni lekari u Evropi, ali bez velikog uspeha. Naslućivalo se, pre bakteriološke ere, da neka mogućnost leži u nanošenju gnoja iz varioličnih pustula na kožu zdravih, ali bi posle takvog zaražavanja ovih bilo mnogo neuspelih, smrtnih ishoda. Tokom XVIII veka, veliki broj dece u Egleskoj umirao je u čestim epidemijama variole. Engleski lekari su činili velike napore da otkriju spasonosnu vakcinu, što je uspelo jednom od njih - Edvardu Dženeru, koji je primetio da od velikih boginja ne oboljevaju ili oboljevaju u lakšoj formi muzači krava koji su preboleli kravlje boginje. Kasnije se otkrilo da virus kravljih boginja štiti od zaraze virusom velikih boginja. Edvard Džener je 1798. godine demonstrirao inokulaciju kravljih boginja na jednom dečaku u Engleskoj u cilju da se stvori imunitet protiv velikih boginja i tako uspostavi kontrola nad njima. Godinu dana kasnije zarazio je istog dečaka virusom variole. Dečak nije oboleo! Uspevši tako, Džener je doprineo pobedi nad variolom. Posle pronalaska vakcine protiv variole sprovođena je variolizacija u mnogim zemljama Evrope.

Srbija nije mnogo čekala da započne variolizaciju dece. Prvi slučajevi variolizacije javljaju se 1826. godine, a na području Vojvodine (Austro-Ugarske) 1804. godine. Posle 1833. godine, variolizaciji dece u Srbiji postavlja se kao ozbiljna obaveza okružnih fizikusa, sreskih i gradskih lekara. Kampanje variolizacije pomagale su vlasti i sveštenstvo. Zbog toga su epidemije variole u Srbiji jenjavale u odnosu na okolne zemlje. Ratovi pri kraju XIX veka i u drugoj deceniji XX, remetile su redovnu variolizaciju dece, pa je to sprečilo da ona sasvim iščezne iz Srbije. Poslednja velika epidemija variole odigrala se u Srbiji 1930. godine.

U epidemiji variole u Jugoslaviji 1972. godine, u periodu od 16. februara do 11. aprila, obolelo je ukupno 175 osoba, od kojih je 35 umrlo. Infekcija se pojavila u SAP Kosovo, a epidemija je otkrivena 14. marta u bolnicama u Prizrenu i Đakovici, gde su bile hospitalizirane osobe sumnjive na variolu koje su se zarazile u neposrednom kontaku od hadžije, koji je pre toga putovao na hadžiluk po Bliskom Istoku gde se zarazio i oboleo od variole. Jugoslavija je vrlo efikasno suzbila ovu epidemiju. Tada je za 10 dana vakcinisano 18 miliona ljudi. Nakon nekoliko godina, 26. oktobra 1979. godine, SZO je proglasila eradikaciju variole, čime je prestala i imunizacija protiv ove bolesti u celom svetu.

26/06/2025

Leto je tek počelo, a vrućine su velike. Pripremite se za vrele dane ⬇️

Kako sačuvati zdravlje tokom velikih vrućina?

Visoke temperarture su stres za organizam i mogu dovesti do poremećaja uzrokovanih toplotom kao što su toplotni grčevi, toplotna iscrpljenost i toplotni udar. Posebno su osetljiva deca i adolescentu jer imaju manji kapacitet za prilagođavanje spoljašnjoj temperarturi, tokom aktivnosti proizvode više toplote, a manje se znoje, ne odmaraju se i ne piju dovoljno tečnosti tokom igre i fizičke aktivnosti. Hronični bolesnici, naročito srčani i bubrežni i dijabetičari, fiziološki se teže prilagođavaju visokim spoljašnjim temperaturama, kao i trudnice, a neurološki bolesnici mogu imati problema sa termoregulacijom - teže kontrolišu temperaturu svog tela, pa kasno preduzimaju aktivnosti da se zaštite.
Visoke temperature u kombinaciji sa visokom vlažnošću vazduha remete naše mehanizme rashlađivanja znojenjem. Iznenadna pojava visokih temperatura u kasno proleće i rano leto može biti opasna jer ljudski organizam još uvek nije spreman na spoljašnju vrelinu, a višednevne visoke letnje temperature dovode do iscrpljivanja ljudske sposobnosti za adaptiranje na visoke temperature.

Kako napraviti lični plan za zaštitu od topolote?

Budite ispred toplog vremena - pratite vremensku prognozu na TV-u, radiju i aplikacijama na telefonu. Napravite lični plan rashlađivanja. Kada su temperature visoke i vlažnost visoka, provodite više vremena u rashlađenim prostorijama. Ukoliko nemate u kući klima-uređaj, provedite te dane kod prijatelja ili rođaka koji ih imaju. Proverite koji su javni prostori klimatizovani i tamo provedite vreme: u biblioteci, šoping molu, kafiću ili hladu gde postoje ventilatori sa prskalicama, u parku. Izbegavajte intenzivnu fiziču aktivnost u najtoplijem delu dana. Uzimajte dosta tečnosti, prvenstveno vodu, izbegavajte slatke napitke, alkohol i kafu, kao i vrele i teške obroke. Nosite svetlu, tanku, široku garderobu, naočare i šešir, koristite zaštitni faktor na koži koja je izložena suncu. Nikada ne ostavljajte dete samo i zatvoreno u automobilu na suncu. Naučite decu da često piju vodu i prskaju se vodom dok su napolju. Razgovarajte sa lekarom o vašim ličnim rizicima (ukoliko, na primer, uzimate diuretike) i mogućnostima da dobijete neki od poremećaja uzrokovanih toplotom. Najblaži poremećaj su toplotni grčevi koji se javljaju tokom intenzivne fizičke aktivnosti i preteranog znojenja, a karakterišu se grčevima ili spazmom mišića koji prolaze nakon prestanka aktivnosti, odlaska u hlad i uzimanja tečnosti. Toplotna iscrpljenost nastaje kada visoka temperatura izazove istovremeni gubitak tečnosti i soli iz tela intenzivnim znojenjem, karakteriše se mišičnim grčevima, povišenom temperaturom 38oC, hladnom, bledom i lepljivom kožom, ubrzanim pulsom, vrtoglavicom, glavoboljom, slabošću i nesvesticom, a ukoliko se osoba ne skloni u hlad, telo ne rashladi i ne da tečnost gutljaj po gutljaj, može doći do progresije simptoma i toplotnog udara: temperatura raste preko 40oC, koža postaje suva, vrela i crvena, dolazi do mučnine, povraćanja, uznemirenosti, konfuzije i gubitka svesti, a može doći i do smrtnog ishoda. Tada osobu treba hitno odvesti u bolnicu, u međuvremenu pokušati samo sa rashlađivanjem tela (raskomotiti osobu, staviti led ispod pazuha, iza kolena i u području prepona).

21/04/2025

23/03/2025

Učesnici Marša zapadne Srbije za Beograd i ratni veterani.
Bravo za našu decu!

16/03/2025

Jutro posle protesta u Beogradu, kada smo došli na mesto gde nam je bio parkiran automobil, zatekli smo ovu poruku zalepljenu na vratima vozača. Čuvaću je kao svedočanstvo jednog vremena u kome smo u sebi pronašli solidarnost sa drugima, čovekoljublje, ličnu slobodu, hrabrost i želju da živimo u drugačijem vrednosnom sistemu od ovog najmračnijeg u novijoj istoriji Srbije.

Hvala studenti i maturanti ❤️

16/02/2025

15.2.2025. je Kragujevac ponovo bio prestonica Srbije, prestonica hrabrih, istrajnih, solidarnih i pametnih mladih ljudi koji su nam pokazali put kojim treba da idemo.
Zima je, a ja sam srećna što živim u Srbiji!

02/12/2024

HPV virus i vakcinacija dece

Humani papiloma virus (HPV) je veoma rasprostranjen, lako se prenosi u ljudskoj populaciji. Rezervoar infekcije je čovek. Gotovo svako ljudsko biće ga može dobiti u nekom trenutku tokom svog života kao genitalnu infekciju ili infekciju sluzokože usta i ždrela. Organizam se, najčešće, izbori sa virusom u roku od 6 do 24 meseci, a da neko nikada i ne sazna da je bio inficiran, a infekciju prenosi dalje. Nekada imuni sistem ne uspe da se izbori sa infekcijom. Ne možemo tačno da znamo kod koga će se javiti rak ili drugi zdravstveni problem jer je potrebno da prođu decenije da se od HPV infekcije razvije rak.

Humani papiloma virusi su velika grupa virusa, od kojih bar 13 tipova može da izazove rak grlića materice, anusa, spoljnih genitalija kod oba pola i ređe, rak grla. Preko 1300 žena oboli, a 500 žena umre godišnje od raka grlića materice, što svrstava Srbiju u evropski vrh. U SAD je HPV virus odgovoran za pojavu čak 36.000 slučajeva karcinoma kod žena i muškaraca, a u svakom trenutku 1 od 100 seksualno aktivnih odraslih osoba ima genitalne kondilome (bradavice).

HPV se prenosi kontaktom koža-na kožu i seksualnim putem, a zaražena trudnica može tokom porođaja svom novorođenčetu preneti infekciju i dovesti do pojave respiratorne papilomatoze (kondiloma) u usnoj duplji, ždrelu i grkljanu. HPV infekcija se najčešće dobija posle prvih seksualnih odnosa, pa se preporučuje vakcinacija devojčica i dečaka pre započinjanja seksualnih aktivnosti, najbolje je između 9. i 13. godine života. Drugi, ne manje bitan, razlog za rano započinjanje vakcinacije je snažniji imuni odgovor u predtinejdžerskom periodu sa produkcijom višeg nivoa antitela. Оvа vаkcinа pоmаžе u prеvеnciјi infеkciје raznim vrstаmа HPV-а. Vаkcinа, tаkоđе, prеvеnirа pојаvu gеnitаlnih kоndilоmа. Kаdа su dеčаci vаkcinisаni, оni imајu mаnjе mоgućnоsti dа prеnеsu HPV infеkciјu svојim pаrtnеrkаmа(imа).

U našoj zemlji je od jula 2022. dostupna 9-valentna vakcina (Gardasil 9) koja ne sadrži virusnu DNK nego delove omotača virusa sa površinskim proteinima više tipova HPV-a (6, 11, 16,18, 31, 33 , 45, 52 i 58), pa ne može izazvati infekciju, već stvaranje antitela. Pruža skoro 100% zaštitu od prekanceroznih promena i kondiloma, skoro svih slučajeva karcinoma grlića materice i većine karcinoma ostalih regija izazvanih HPV virusom.

Deci od 9-14 godina daju se 2 doze u razmaku od 6 meseci, a ≥15 godina 3 doze, po šemi 0,2,6, meseci (sve tri doze treba primeniti u roku od jedne godine).

Poruka roditeljima
Vakcina je bezbedna, izaziva blage, lokalne reakcije prolaznog karaktera. Dato je više od 200 mil.doza u 80 zemalja sveta. Zаštitа HPV vаkcinоm је dugоtrајna i pritоm nе gubi nа еfikаsnоsti. Nisu zаbеlеžеni pоdаci о tоmе dа sе zаštitа nаstаlа nаkоn vаkcinаciје vrеmеnоm gubi.

01/12/2024

Za poslednjih 40 godina je u svetu od AIDS-a umrlo oko 40 miliona ljudi. Danas su dostupni dijagnostika, terapija i preventivna terapija (PrEP), ali je važno zaštiti sebe korišćenjem kondoma i sterilnih igala.

Inficirane osobe mogu voditi ispunjen i kvalitetan život koristeći svakodnevno efikasnu terapiju, postižući eliminaciju virusa iz krvi, a time i smanjujući transmisiju virusa na druge osobe.

Koliko ljudi u svetu danas živi sa HIV-om?

30/10/2024

Lične vrednosti

Vrednosti predstavljaju dugoročna uverenja o tome šta smatramo da nam je najvažnije u životu i ukazuju na to do čega nam je zaista stalo. One utiču na odluke koje donosimo.

Naše vrednosti i želje definišu put kojim idemo u životu. Osnovna životna sila je želja da se otkrije i ostvari životni smisao. Biranje onoga što vrednujemo i praćenje tog p**a može da obogati naš život i učini ga smislenim, uprkos velikim problemima koji se mogu naći na tom putu. Vrednosti ne definišu samo ono što želite da pratite iz dana u dan, već ono čemu želite da posvetite svoj život, pa možemo reći da vrednosti za koje se zalažemo prave razliku između vitalnog i umrtvljenog života.

Svaki čovek bi trebalo da se zapita koje oblasti života koliko vrednuje, zašto mu je baš ta oblast važna i koliko mu je život u toj oblasti ispunjen. Te oblasti su: odnosi u socijalnoj sredini (porodica, prijatelji, emotivni partneri, kolege, komšije); karijera i produktivnost na poslu i kod kuće; materijalna sredstva koja želi da stekne, zdravlje, zdrave navike i fizička dobrobit; rad na sebi (edukacije, sticanje raznih veština, kultura, izgled, samokontrola, nezavisnost); društvena zajednica, lokalna ili šira, socijalna pravda; duhovnost; kreativnost; slobodno vreme, zabava, relaksacija; priroda.

Ukoliko osećate svakodnevnu teskobu, može biti da ste se izgubili u sopstvenom životu i da ste zaboravili šta vam je zaista važno. Kao svesno biće koje se bori i sa svojim unutrašnjim iskustvima, treba da iskažete spremnost da uradite ono što vas vodi u smeru vaših odabranih vrednosti u datom trenutku. To znači i spremnost da svakodnevno donosite odluke u raznim sferama života i promenite ponašanje da bi išli smerom koji želite. To ne znači da će vam život odmah postati lakši, ali je sigurno da će postati više živ i da vam vrednosti više neće nametati neko sa strane već da ćete vi biti kreatori svog života i svoje sudbine.

Vaše vrednosti su vaš kompas koji vas vodi kroz život. Ako ste izgubili kompas, to ne znači da ga ne možete ponovo pronaći. Danas možete napraviti prvi korak. U životu nema generalne probe.

Photo: https://pixabay.com/photos/hand-light-compass-dark-nature-2586638/