14/03/2026
Šta defektolog vidi, a roditelj ponekad ne primeti?
Roditelji često dođu kod nas sa jednom rečenicom: „On može kad hoće, samo je lenj.“
Ovo je potpuno razumljivo. Svako od nas želi da veruje da razvoj ide uobičajenim tokom. Roditelj najčešće vidi da dete zna nekoliko reči, da se ponekad igra i da ponekad posluša. Svakodnevno provođenje vremena sa detetom nosi i rizik da se neke pojave, na koje bi trebalo obratiti pažnju, vremenom više ne primećuju.
Iskusan defektolog vrlo lako uoči te „sitnice“, a upravo te „sitnice“ često govore mnogo o razvoju.
Šta defektolog posmatra?
🟩 Posmatra kako dete razume ono što mu govorimo, a ne samo šta izgovara.
🟩Gleda kako se igra. Da li igra ima smisla ili se svodi na ponavljanje istih radnji.
🟩Posmatra koliko dugo pažnja ostaje na zadatku, a koliko brzo „odleti“.
🟩Prati kako dete rešava mali problem. Da li pokušava, da li odustaje ili traži pomoć.
To su sitne pojave koje roditeljima često promaknu. Ponekad ih i primete, ali im je potrebna pomoć i podrška da se suoče sa mogućnošću da dete možda ima neku poteškoću.
Sve ovo ne znači da je nešto strašno. Često znači samo da je detetu potreban mali podsticaj, fokusiran rad na „bolnim tačkama“ i malo više pažnje usmerene na prave stvari.
Posle mnogo godina rada mogu da kažem jednu stvar: deca retko imaju problem zato što su „lenja“.
Mnogo češće im je samo potrebna prava podrška u pravo vreme. A kada se to desi, napredak ume da iznenadi i roditelje i nas.
