27/07/2025
PORUKA SVETOG OCA LAVA XIV. ZA 5. SVETSKI DAN DEDE I BAKE I STARIJIH OSOBA
27. jul 2025.
🕊 „Blago čoveku koji nije izgubio nadu“ (Sir 14, 2)
Draga braćo i sestre,
Jubilej koji slavimo pomaže nam da otkrijemo da je nada uvek, u svakom životnom dobu, izvor radosti. Kada se, osim toga, iskuje u vatri dugog života, postaje izvor potpunog blaženstva.
Sveto pismo nam donosi mnoštvo primera starijih muškaraca i žena koje Gospod uključuje u svoje planove spasenja. Setimo se Avrama i Sare, kojima je – jer su bili već u poodmaklim godinama – bilo teško da poveruju Božjem obećanju da će dobiti dete. Nemogućnost da imaju potomstvo kao da im je oduzela nadu za budućnost.
Nimalo drugačija nije ni reakcija Zaharije na rođenje Jovana Krstitelja: „Po čemu ću ja to znati? Jer sam star, a i moja žena je u poodmaklim godinama“ (Lk 1,18). Kao da godine, neplodnost i slabost gase nadu u život i plodnost za te muškarce i žene. I pitanje koje Nikodim postavlja Isusu, kada Učitelj govori o „novom rođenju“, zvuči čisto retorički: „Kako se čovek može roditi kad je star? Može li ponovo ući u utrobu svoje majke i roditi se?“ (Jn 3,4). A ipak, kada god se odgovor čini očiglednim, Gospod iznenađuje sagovornika svojim delom spasenja.
👵 Starije osobe – znakovi nade
Bog u Bibliji više p**a pokazuje svoju promisao obraćajući se osobama u poodmaklim godinama — ne samo Avramu, Sari, Zahariji i Elizabeti, već i Mojsiju, koji je bio pozvan da oslobodi svoj narod sa osamdeset godina (Izl 7,7). Tim izborima Bog nas uči da je starost vreme blagoslova i milosti, i da su starije osobe za Njega prvi svedoci nade. Sveti Avgustin se pita: „Šta je starost?“ i odgovara: „Bog ti kaže: To je vreme kada te snage napuštaju da bi se u tebi nastanila moja snaga, da bi mogao reći sa apostolom: ‘Jer kad sam slab, onda sam jak’.“ (Ps. 70,11). Porast broja starijih osoba jeste znak vremena koji smo pozvani prepoznati, kako bismo tumačili trenutak u kojem živimo.
Život Crkve i sveta može se razumeti samo u svetlu smenjivanja pokolenja, a prihvatanje starijih pomaže nam da shvatimo kako istorija ne završava u sadašnjosti, već se prostire u budućnost. U Postanju Jakov blagosilja unuke, Josifove sinove, podstičući ih da s nadom gledaju u vreme Božjih obećanja. Ako stariji trebaju snagu mladih, onda mladi trebaju mudrost starijih. Bake i deke su često primeri vere, građanskih vrlina, društvene odgovornosti, sećanja i postojanosti u iskušenjima — nasleđe za koje nikada nećemo moći dovoljno da zahvalimo!
🕊 Jubilej – vreme oslobođenja i zajedništva
Jubilej je oduvek bio vreme oslobađanja: robovi su puštani na slobodu, dugovi su se opraštali, zemlja se vraćala vlasnicima. Isus to obnavlja u sinagogi u Nazaretu: naviještajući evanđelje siromasima, vid slepima i slobodu potlačenima (Lk 4, 16-21).
Ove godine, jubilej poziva na oslobođenje od usamljenosti i napuštenosti starijih. To je milosni trenutak da Božja vernost pokaže da starost nosi blagoslov i evanđeosku radost. Potrebno je rušiti zidove ravnodušnosti prema starijima, koji su prečesto zaboravljeni. Crkva je pozvana da preuzme odgovornost — svaka župa i zajednica da neguje „revoluciju zahvalnosti“, stvarajući mreže podrške, molitve, susreta koji vraćaju nadu i dostojanstvo.
🌸 Nada u srcima starijih osoba
U Knjizi Sirahovoj se kaže: „Blago čoveku koji nije izgubio nadu“ (Sir 14,2). Papa Franja je tokom svog boravka u bolnici napisao: „Naše telo je slabo, ali ništa nas ne može sprečiti da ljubimo, molimo, darujemo sebe. Da jedni za druge budemo svetli znaci nade“ (Angelus, 16. mart 2025). To je sloboda koju niko ne može oduzeti.
Ljubav prema dragim osobama – supružnicima, deci, unucima – ne gubi snagu sa godinama. Naprotiv, njihova ljubav često budi našu snagu. Ona podseća da „ako se naš spoljašnji čovek i raspada, unutrašnji se obnavlja iz dana u dan“ (2 Kor 4,16). U starosti se svakodnevno obnavljajmo u molitvi, u euharistiji, u ljubavi i poverenju u Gospoda. Prenosimo veru, negujmo jedinstvo, i budimo otvoreni srcem za one u potrebi.
✨ Stariji su znakovi nade u svakom životnom dobu!
🕊 Iz Vatikana, 26. jun 2025.
✍️ PAPA LAV XIV.
