https://psihoterapijatamarastojanovic.rs/

Tamara Stojanović Psihološko savetovanje i psihoterapija, Kneza Milosa 2, ulaz 2, stan 4, Kragujevac (2026)

27/12/2025

Jedan događaj, jedna odluka, jedan gubitak ili jedan susret- i ono što smo smatrali sigurnim više nije isto.

U psihoterapiji često govorimo o tome da najveća patnja ne nastaje zbog promene same po sebi, već zbog naše potrebe da sve ostane isto. Um traži kontrolu, predvidljivost i garancije. Život, međutim, ne funkcioniše po tom principu.

Zato je važno da ne gradimo unutrašnju stabilnost na spoljnim okolnostima (ljudima, statusima, planovima...) jer sve to može nestati. Ono što ostaje je naš kapacitet da se prilagodimo, da prepoznamo emocije koje se javljaju i da ne donosimo zaključke o sebi u trenucima krize.

Kada se nešto promeni „u tren oka“, zastanite. Ne reagujte odmah. Dajte sebi prostor da osetite, razumete i tek onda odlučite. Niste slabi ako vam treba vreme. Naprotiv, to je znak psihološke zrelosti.

Promena je često samo poziv da se vratite sebi, da redefinišete šta vam je zaista važno i da naučite da sigurnost ne dolazi iz sveta oko vas, već iz odnosa koji imate sa sobom.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

25/12/2025

Ne trošiti reči ne znači nužno potiskivati osećanja niti „gutati“ ono što nas boli.
Ako mene pitate, zrela tišina nije bekstvo nego izbor.

Imajte na umu da nisu svi razgovori lekoviti. Postoje odnosi u kojima svaka rečenica vodi u novo objašnjavanje, pravdanje ili iscrpljivanje. U takvim situacijama, ćutanje može biti znak da poštujemo sebe, svoje granice i svoju unutrašnju energiju.

Tišinu tada ne koristimo da kaznimo drugog, već da zaštitimo nas. Ona nam daje prostor da ostanemo u kontaktu sa sobom, umesto da se izgubimo u potrebi da budemo shvaćeni po svaku cenu.

Znajte da je nekad najjača poruka upravo to što biramo mir umesto rasprave, prisutnost umesto dokazivanja i sebe umesto iscrpljujućih dijaloga.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

23/12/2025

Ova rečenica se često pogrešno shvata kao provokacija, a zapravo nosi važnu psihološku poruku. Nije svaka unutrašnja težina znak poremećaja. Ponekad je to sasvim zdrava reakcija na okruženje koje nas kontinuirano umanjuje, kritikuje ili obesmišljava.

Naše samopoštovanje ne bi trebalo da se gradi iz mišljenja koje drugi iznose o nama. Zdrava slika o sebi nastaje iz unutrašnje procene, iz razumevanja sopstvenih vrednosti, granica i kapaciteta. Kada stalno slušamo tuđe kritike, naročito one koje nisu konstruktivne, lako počnemo da ih doživljavamo kao istinu o sebi.

Važno je da znate: ne kritikuje svako sa dobrim namerama. Ljudi koji iznova i iznova umanjuju druge često to rade kako bi sebe uzdigli ili prikrili sopstvenu nesigurnost. Njihove reči više govore o njima nego o vama.

Pre nego što sebi postavite tešku dijagnozu, zastanite i zapitajte se:

👉 Da li me zaista muče moji unutrašnji konflikti – ili me iscrpljuje negativno mišljenje ljudi iz mog okruženja?

Razlikovanje ova dva je prvi korak ka psihološkom zdravlju.

A nekad i najvažniji čin brige o sebi jeste promena perspektive ili distance, a ne etiketa koju sebi prerano dajemo.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

20/12/2025

Ljudi često dođu sa željom da „isključe misli“, a vrlo brzo shvate da problem nije u tome što misle, već u tome kako misle.

Naš um ne pravi nered iz hira, već skuplja sve što nismo stigli da osetimo do kraja, sve što je nekada moralo da se potisne da bismo nastavili dalje. Tu ostaju brige koje su nekad bile opravdane, strahovi koji su nekad imali smisla, glasovi koje smo usvojili jer nismo znali drugačije.

U terapiji se um ne čisti naglo, ne briše se, nego se polako razume. Učimo da prepoznamo koje misli su naše, a koje su ostaci prošlih iskustava. Da ne reagujemo na svaku, da ne verujemo svakoj. Da napravimo prostor u sebi u kome ne mora sve odmah da se reši.
Zato je ovo najteži posao koji radimo sa sobom.

I zato je često prvi put da se ne forsiramo, već slušamo. Kad se um ne napada, već razume, počinje sam da se smiruje.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

18/12/2025

Postoje trenuci kada smo „gore“, na vrhu, kada nam sve ide, kada dobijamo potvrdu, priznanje, osećaj da smo konačno stigli... I postoje oni drugi, tiši i teži trenuci, kada imamo utisak da smo izgubili oslonac, smisao ili pravac.

Iz psihološke perspektive, i jedni i drugi trenuci imaju jednu zajedničku osobinu: nisu trajni. U terapijskom radu često svedočim ljudima koji su svoju vrednost vezali za poziciju na kojoj se trenutno nalaze. Kada su na vrhu, osećaju se sigurnije nego što je realno; kada su na dnu, veruju da će tu i ostati. Obe krajnosti su razumljive i obe su zamke.🤷‍♀️

Psihička stabilnost ne dolazi iz toga da uvek budemo dobro, već iz sposobnosti da ne poistovetimo sebe sa trenutnim stanjem. Emocije dolaze i prolaze. Uloge se menjaju. Okolnosti se pomeraju. Ono što ostaje jeste način na koji sebe doživljavamo dok se to dešava.

Preterana radost na „vrhu“ često nosi strah od gubitka. Duboka tuga na „dnu“ često nosi uverenje da nema izlaza. U oba slučaja, um pokušava da zamrzne trenutak i proglasi ga konačnim. A on to nije.

U terapiji učimo kako da ostanemo prisutni, a ne zalepljeni. Kako da prepoznamo emociju, ali da je ne pretvorimo u identitet. Kako da uspeh doživimo kao iskustvo, a pad kao proces, a ne kao presudu.

Točak se zaista okreće. Pitanje nije gde ste sada, već kako stojite dok se okreće.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

16/12/2025

Strah je često pogrešno shvaćen kao slabost. U psihološkom smislu, on je jedan od najstarijih mehanizama očuvanja, tj. signal koji nas usporava kada procenjujemo rizik. Problem ne nastaje zbog straha, već zbog njegove uloge u donošenju odluka.

U praksi vidim da anksioznost retko govori: „Ne idi.“ Ona češće govori: „Ako kreneš, nešto ćeš izgubiti..." Kontrolu... Sigurnost... Sliku o sebi koju si dugo gradio....

Filozofski gledano, sloboda nikada nije bila odsustvo straha, već sposobnost da se deluje uprkos njemu. Mandela to precizno imenuje, slobodan je onaj ko ne dopušta da ga strah vodi. To ne znači ignorisanje straha, već njegovo postavljanje na pravo mesto.

U terapijskom radu važno je razlikovati realnu opasnost od anticipirane katastrofe. Nervni sistem reaguje isto na obe, ali psihološki razvoj počinje onda kada naučimo da ne svaku nelagodnost tumačimo kao pretnju. Promena gotovo uvek nosi anksioznost, zato što pomera granice poznatog.

Zato je cilj terapije retko „osloboditi se straha“. Cilj je, zapravo, razviti kapacitet da strah ne bude glavni autor naših životnih izbora. Toplina dolazi upravo odatle, iz razumevanja da je strah ljudski, ali da nije merilo istine.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

13/12/2025

Kod mene ljudi retko dolaze zato što misle da su jaki. Dolaze onda kada im se čini da više ne mogu. I gotovo uvek, u nekom trenutku razgovora, čujem rečenicu „Nemam više snage“ ...

Zanimljivo je to što tu rečenicu najčešće izgovaraju oni koji već dugo nose teret koji bi mnoge slomio. Dakle, ne oni koji su stali, već oni koji su nastavili da funkcionišu, da brinu o drugima, da završavaju obaveze i da se pojavljuju tamo gde se od njih očekuje, iako im je iznutra teško. Kada gledam takvu osobu, često pomislim koliko pogrešno zamišljamo snagu. Očekujemo da izgleda kao sigurnost, kao samopouzdanje, kao odsustvo straha. A u stvarnosti, snaga se najčešće pojavi onda kada nema prostora za povlačenje. Kada ostaneš jer nemaš gde. Kada držiš jer ako pustiš, sve se ruši.

Ljudi često ne znaju koliko su jaki dok se ne nađu u situaciji u kojoj snaga više nije izbor, već nužnost. I tek kasnije, nekad mnogo kasnije, u bezbednom prostoru, dozvole sebi da zastanu i kažu: „Ovo je bilo preteško.“ Tada se prvi put vidi koliki je teret zapravo bio.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

11/12/2025

Ljudi kod terapeuta obično dođu sa gomilom pitanja, sa potrebom da sve razumeju, da pronađu logiku u nečemu što ih je povredilo. A dok pričaju, ruke im drhte, glas zastaje, pogled se na tren izgubi...

Ja tada osetim da njima ne treba analiza, ni savet, ni „ispravan ugao gledanja“, već da neko bude blizu.

Njihovo telo viče da je dosta, da je umorno od borbe, od dokazivanja, od pokušaja da sve „shvati“. Ponekad čoveku treba samo da na trenutak spusti taj teret na nečije rame, da udahne bez straha da će se raspasti.

Tek kada se osoba malo smiri, kada oseti da je viđena i zaštićena, tada se otvara prostor za razgovor. I zato često zastanem, pustim tišinu i dam osobi ispred sebe pravo da bude čovek, a ne problem koji treba rešiti.

Nekad samo jedan zagrljaj ume da bude ono što pokrene ozdravljenje, tiho, skoro neprimetno, ali presudno. 🫂

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

09/12/2025

Zamislite samo... Da možemo da gledamo ljude tako da osećamo njihove tišine, strahove koje nose u stopalima, nežnost skrivenu u načinu na koji paze druge... Koliko bi se svet oko nas preoblikovao?

U terapijskoj praksi srećem one koji na površini deluju „sređeno“, „sigurno“, „stabilno“. Ali duša, ta unutrašnja mapa koju niko ne vidi na prvi pogled, priča sasvim drugačiju priču... Priču o borbama koje ne nose etikete, o ranama koje nisu vidljive, o hrabrosti koja se vidi tek kada počnu da skidaju sloj po sloj očekivanja, straha i stida.

A onda, dok sede preko p**a mene, dogodi se nešto posebno: nestane fasada, nestane „treba“, nestane „moram“. I ostane čovek. Čist, nesavršen, autentičan.

I baš tada hvatam sebe kako pomišljam- kada bi se duše videle spolja, mnogi od nas bi bili zapanjeni.
Ne lepotom koja se meri godinama, pravilnim crtama lica, već onom koja se meri izdržljivošću, dobrotom, unutrašnjim svetlom koje se uporno pali uprkos svemu što je pokušalo da ga ugasi.

Duša zna ono što telo krije:

👉 koliko p**a smo ustajali kad nismo imali snage
👉 koliko p**a smo ćutali da ne povredimo druge
👉 koliko p**a smo pogrešili, pa učili, pa opet pogrešili
👉 koliko p**a smo voleli, iako nas je bolelo

I tu, u tim tihim, nevidljivim slojevima, leži prava lepota.

Možda zato terapija nije samo susret dva čoveka, već trenutak u kom se uči nova vrsta gledanja. Gledanja dublje, pažljivije, izvan forme. Jer kada neko prvi put vidi svoju dušu bez osude, bez filtera, bez straha… u tom pogledu nastaje transformacija.

Lepota više nije maska, poređenje, ispravka, već postaje istina.

I možda baš tada shvatimo da je najdirljiviji oblik lepote onaj koji nastaje iz ranjivosti, iz sposobnosti da budemo ljudi, sa svim našim lomovima, svetlima i senkama.

Da se duše vide, svet bi bio tiši, mekši, pažljiviji. A možda bismo konačno naučili da najlepše u nama nikada nije bilo vidljivo golim okom, već srcem. ❤️

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

06/12/2025

Kada mi dođu novi klijenti, često prvo čujem od njih „Znam da treba da krenem, ali sve mi deluje preteško.“

I ja zaista to razumem. Prvi korak uvek izgleda kao da gurate kocku koja se jedva pomera. Oštro, teško, neudobno.
Ali kroz vreme, gledam kako se stvari menjaju, ne naglo i magično, nego tiho i postepeno. Nedelju dana kasnije, ivice te kocke više nisu toliko oštre. Mesec dana kasnije, taj isti teret počinje da se kotrlja. I kad se jednom zakotrlja… postane dovoljno lagan da osoba može da potrči pored njega, umesto da se bori protiv njega.

To je ono što proces psihoterapije zaista nije dramatična transformacija preko noći, već niz malih pomaka koji malo-pomalo menjaju način na koji nosimo sebe.

Ponekad se čini da radimo „premalo“, ali iz mog ugla svaki iskren razgovor, svaka nova misao i svaki trenutak svesti pravi razliku. I baš u toj tihoj praksi, u toj doslednosti, nastaje ono što mnogi zovu „olakšanjem“.

Zato uvek kažem: ne čekajte da bude pravo vreme, ne čekajte savršeni trenutak. Savršeno vreme nikada ne dođe. Ali prva mala promena UVEK stigne na vreme.

I godinu dana kasnije, upravo ta promena postane priča o tome kako ste sebi olakšali život.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

04/12/2025

Dragi moji, postoji nešto gotovo oslobađajuće u trenutku kada prvi put jasno izgovorite ono što vas muči...

Kada problemu date ime, kada ga oblikujete u rečenicu, kada prestane da bude samo nejasna senka u grudima… E u tom trenutku počinje stvarna promena.

Većina nas nosi teret koji “osećamo”, ali ne umemo da ga objasnimo. Znamo da nešto nije kako treba, ali ne znamo šta tačno. Ponašanja koja nam se ponavljaju, emocije koje kuljaju bez jasnog razloga, odnosi koji nas iscrpljuju... sve to deluje komplikovano dok ne zastanemo i pogledamo dublje.

A upravo je to suština psihoterapije:
bezbedan prostor u kome se problem ne izvlači silom, već se lagano otkriva, sloj po sloj. Kada naučite da precizno definišete ono što vas blokira, a to su strah, tuga, perfekcionizam, usamljenost, gubitak granica, nedostatak samopouzdanja - tada prestajete da lutate u mraku, i umesto toga, dobijate mapu.

Rešenje nikada ne dolazi slučajno, već onda kada razumete gde ste.
Zato je odlazak na psihoterapiju čin hrabrosti, ali i čin lične odgovornosti. To je odluka da prestanete da nagađate i počnete da razumete.

Gledajte na to kao odluku da više ne trpite, već da se menjate. Ukoliko i danas osećate da se vrtite u krug, možda vam ne nedostaje motivacija, snaga ili volja, već jasna definicija problema. A kada to jednom postane jasno, shvatićete da ste već na pola p**a do rešenja.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

02/12/2025

Ovakav citat nam otvara jedan od najdubljih unutrašnjih procesa sa kojima se ljudi svakodnevno suočavaju: anticipatornu patnju.

U psihologiji, strah od buduće boli naziva se anticipatorna anksioznost. Ona je tihi, ali uporan pratilac mnogih ljudi: strah od odbacivanja pre nego što se dogodi, strah od neuspeha pre nego što pokušamo, strah od gubitka i pre nego što je išta izgubljeno.

Ovaj strah ne čuva nas. On nas zamrzava. On nas izoluje od iskustava koja bi mogla da nas izgrade. I upravo tada citat dobija svoju punu težinu, jer u trenutku kada se bojimo, mi zapravo već živimo bol koju želimo da izbegnemo.

Filozofija se decenijama bavila ovim paradoksom. Stoici su govorili da ljudi više stradaju u svojoj mašti nego u realnosti. Egzistencijalisti su učili da izbegavanje patnje znači izbegavanje autentičnog života. A savremene terapijske škole potvrđuju isto: bol je deo iskustva, ali strah, posebno onaj koji unapred zamišljamo, postaje prepreka smislenom postojanju.

Iz mog ugla, ovaj citat nije opomena već poziv na blagu, ali hrabru introspekciju.
Šta je to čega se bojite? I koliko vas to košta? Koliko dana ste unapred proživeli u napetosti? Koliko p**a ste se povukli, iako realna situacija još ni nije nastupila? Koliko ste p**a patili „za svaki slučaj“?

Zaceljivanje počinje onda kada prepoznamo mehanizam: kada shvatimo da strah od patnje ne smanjuje patnju, već je stvara.

Psihoterapijski proces zato često kreće od jedne jednostavne, ali transformativne vežbe, a to je vraćanje u sadašnji trenutak. Sada, danas, ovde.
Jer u sadašnjosti obično postoji mnogo manje bola nego u našim mislima o budućnosti.

Kada naučimo da posmatramo sopstveni strah kao misao, a ne kao sudbinu, počinjemo da preuzimamo kontrolu. Biramo da živimo, a ne da se unapred branimo od života.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

Tamara Stojanović Psihološko savetovanje i psihoterapija

27/12/2025

25/12/2025

23/12/2025

20/12/2025

18/12/2025

16/12/2025

13/12/2025

11/12/2025

09/12/2025

06/12/2025

04/12/2025

02/12/2025

Address

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share

Category