Tamara Stojanović Psihološko savetovanje i psihoterapija

Tamara Stojanović Psihološko savetovanje i psihoterapija Pokrenite svoju unutrašnju moć, ostvarite svoje potencijale i živite ispunjen život.

Ova misao ne govori o fizičkoj stvarnosti, već o psihološkoj. Način na koji razmišljamo utiče na to kako doživljavamo pr...
02/04/2026

Ova misao ne govori o fizičkoj stvarnosti, već o psihološkoj. Način na koji razmišljamo utiče na to kako doživljavamo probleme, koliko smo otporni na stres i koliko verujemo u izlaz iz teških situacija. Pozitivan stav ne eliminiše probleme, ali povećava kapacitet da ih prevaziđemo. Negativan, s druge strane, može nas „paralisati“ čak i kada postoje rešenja.

Zato se često dešava da dve osobe u istoj situaciji imaju potpuno različite ishode - ne zbog okolnosti, već zbog unutrašnjeg stava. Pozitivan mislilac u problemu vidi izazov, prostor za učenje i mogućnost promene. Negativan mislilac vidi potvrdu svojih strahova i ograničenja.

U psihologiji je poznato da naša uverenja oblikuju ponašanje, a ponašanje dalje oblikuje rezultate. Kada verujemo da postoji izlaz, spremniji smo da tražimo rešenja, da budemo uporni i da istrajemo. Kada verujemo da ga nema, često odustajemo pre nego što smo zaista pokušali.

Drugim rečima, nije stvar u tome šta nam se dešava, već kako to što nam se dešava tumačimo. Upravo u tom tumačenju leži razlika između onih koji se „oporave“ i onih koji ostanu zarobljeni u sopstvenim mislima.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

Jung je verovao da psiha govori mnogo pre nego što mi odlučimo da je slušamo. Zato onaj trenutak kada vam se „ne radi ni...
31/03/2026

Jung je verovao da psiha govori mnogo pre nego što mi odlučimo da je slušamo. Zato onaj trenutak kada vam se „ne radi ništa“ i kada biste najradije samo ležali, nije nužno znak lenjosti.

To je često tiha poruka iznutra da je nešto u vama umorno više nego što priznajete. Nije umoran samo vaš raspored, vaša koncentracija, već i vaša unutrašnja ravnoteža.

Kada dugo ignorišemo sebe,
svoje granice, emocije, potrebe - psiha pronalazi način da nas zaustavi. I tada dolazi taj osećaj: bezvoljnost, praznina, otpor prema svemu.

U praksi često svedočim ljudima koji „nemaju snage ni za šta“, a koji nisu izgubili motivaciju, nego su izgubili su kontakt sa sobom.

Zato možda pravo pitanje nije: „Zašto sam ovako lenj/a?“ nego: „Šta u meni traži pažnju koju mu ne dajem?“

Morate uvek znati da je nekad odmor
najproduktivnija stvar koju možete da uradite. I da vas neće unazaditi. Naprotiv, to je često jedini način da se zaista vratite sebi.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

U odnosu sa roditeljima često nosimo pomešana osećanja - ljubav, zahvalnost, ali i nerazumevanje, pa nekad i ljutnju (i ...
28/03/2026

U odnosu sa roditeljima često nosimo pomešana osećanja - ljubav, zahvalnost, ali i nerazumevanje, pa nekad i ljutnju (i to je u redu).

Ali iza svega toga, postoji jedna važna činjenica: njihova uloga u našem životu nije zamenjiva. Njihova ljubav nije savršena, nije uvek ni laka, ali je jedna od retkih koja postoji i kada ne ispunjavamo očekivanja, kada grešimo i kada ne dajemo ništa zauzvrat.

Istovremeno, moram napomenuti da se kroz praksu iznova susrećem i sa drugačijim iskustvima, tj. sa ljudima koji su odrastali bez dovoljno podrške, razumevanja ili ljubavi.

I važno je to jasno reći: ne dolaze svi iz odnosa koji su bili sigurni i negujući.
Zato poštovanje ne znači idealizaciju.
Ne znači da opravdavamo ono što nas je povredilo, već da, gde je to moguće, sagledamo širu sliku i priznamo ono što jeste bilo dato.

Kako odrastamo, menjamo perspektivu.
Počinjemo da vidimo i ono što ranije nismo... Njihov trud, odricanja, strahove koje su imali za nas. A to često menja i način na koji gradimo odnose sa drugima. Jer način na koji razumemo svoje početke, često određuje kako živimo svoje odnose danas.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

Nedavno sam naišla na ovu rečenicu koja mi se zadržala u mislima, i od tada joj se vraćam.Često radim sa ljudima koji su...
26/03/2026

Nedavno sam naišla na ovu rečenicu koja mi se zadržala u mislima, i od tada joj se vraćam.

Često radim sa ljudima koji su postigli mnogo (imaju rezultate, priznanja, život koji spolja izgleda „kako treba“), ali iznutra, taj osećaj zadovoljstva izostaje. Kao da stalno postoji još nešto što treba dostići, popraviti, dokazati.

Uspeh je lako definisati - on se meri, poredi i primećuje. Zadovoljstvo je, ipak, mnogo suptilnije. Ono ne dolazi kada sve „štikliramo“, već:

✔️Kada smo u kontaktu sa sobom.
✔️Kada znamo šta nam prija, a šta nas iscrpljuje.
✔️Kada ne zanemarujemo sebe zarad očekivanja.
✔️Kada sebi damo pravo da ne jurimo stalno sledeći cilj.

Zato možda važnije pitanje nije: šta sve još mogu da postignem, već: da li umem da budem dobro u životu koji već živim?! Jer ono što svet vidi nije uvek ono što mi zaista osećamo.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

Postoji zabluda da su u odnosima „jači“ oni koji ćute, trpe ili čekaju da druga strana popusti. Ali psihološka realnost ...
24/03/2026

Postoji zabluda da su u odnosima „jači“ oni koji ćute, trpe ili čekaju da druga strana popusti. Ali psihološka realnost je drugačija.

Onaj ko kaže "izvini“ ne gubi moć. Naprotiv, pokazuje sposobnost da prepozna sopstvenu ulogu i preuzme odgovornost. To je znak emocionalne zrelosti, a ne slabosti.

Onaj ko prvi oprosti ne briše granice.
On bira da ne ostane zarobljen u povredi. Oprost nije opravdavanje tuđeg ponašanja, već oslobađanje sebe od tereta koji nosimo.

A onaj ko „zaboravi“… Zapravo ne briše sećanja već prestaje da im daje moć da oblikuju sadašnjost. To je proces otpuštanja, ne potiskivanja.

U zdravim odnosima ne pobeđuje onaj ko je „u pravu“, već onaj ko ume da očuva odnos bez gubitka sebe.

Pitanje za vas: Šta vam je danas teže: da priznate grešku, da oprostite ili da pustite?🫣

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

U nekom trenutku, gotovo svako od nas primeti koliko mu se doživljaj problema menja, ne zbog same situacije, već zbog un...
21/03/2026

U nekom trenutku, gotovo svako od nas primeti koliko mu se doživljaj problema menja, ne zbog same situacije, već zbog unutrašnjeg stanja u kom se nalazi.

Kada smo anksiozni, naš fokus se sužava, pažnja se usmerava na potencijalne pretnje, a procena situacije postaje iskrivljena. Ono što je objektivno podnošljivo počinje da deluje preplavljujuće, a ono što je neizvesno deluje opasno.

Anksioznost ne nastaje bez razloga. Ona je povezana sa načinom na koji naš nervni sistem procenjuje sigurnost i rizik, ali i sa obrascima mišljenja koje vremenom usvajamo. U takvom stanju, um teži da predviđa negativne ishode, precenjuje verovatnoću da će se oni zaista desiti i potcenjuje naše kapacitete da se sa njima nosimo.

Zbog toga se često stvara utisak da je problem „prevelik“, iako je zapravo došlo do promene u načinu njegove interpretacije.

U osnovi anksioznosti nalaze se određeni kognitivni obrasci:

Katastrofiziranje
👉Sklonost da se zamišlja najgori mogući ishod i da se on doživljava kao verovatan.

Selektivna pažnja
👉Fokusiranje isključivo na negativne aspekte situacije, uz zanemarivanje svega što je neutralno ili pozitivno.

Potcenjivanje sopstvenih resursa
👉Uverenje da nećemo moći da se izborimo sa izazovom, čak i kada smo se sa sličnim situacijama ranije uspešno nosili.

Na kraju, važno je razumeti da cilj nije da „eliminišemo“ anksioznost, već da naučimo da je prepoznamo i sagledamo iz realnije perspektive. Kada se promeni način na koji tumačimo ono što nam se dešava, menja se i intenzitet doživljaja, a samim tim i prostor koji problem zauzima u našem životu.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

U nekom trenutku, gotovo svako od nas zastane i zapita se: šta mi je zaista važno u odnosu i kakvog partnera želim pored...
19/03/2026

U nekom trenutku, gotovo svako od nas zastane i zapita se: šta mi je zaista važno u odnosu i kakvog partnera želim pored sebe?
�Kvalitet veze ne zavisi od jedne stvari, već od niza međusobno povezanih faktora: načina komunikacije, osećaja bliskosti, uzajamne podrške, poverenja, ali i zadovoljstva koje partneri osećaju u različitim aspektima odnosa.

Emotivni partner ima više uloga istovremeno. On je osoba kojoj se obraćamo za podršku, sa kojom gradimo bliskost i intimu, ali i neko sa kim razvijamo osećaj sigurnosti. Upravo zato, način na koji se vezujemo za druge ljude ima veliki uticaj na to kako će naša veza izgledati.

Razlike u partnerskim odnosima često proizlaze iz obrazaca afektivne vezanosti koje nosimo sa sobom. Ti obrasci oblikuju koliko se otvaramo, koliko verujemo i kako reagujemo u bliskim odnosima.

Najčešće se izdvajaju četiri stila vezivanja:

1. Sigurni stil�Osobe sa ovim obrascem lako uspostavljaju bliskost, imaju poverenje u sebe i partnera i spremne su na otvorenu komunikaciju. Konflikte rešavaju konstruktivno, a intimnost doživljavaju kao prirodan i važan deo odnosa.

2. Preokupirani stil�Kod ovih osoba postoji izražena potreba za ljubavlju i potvrdom. Često se previše vezuju za partnera, ulažu mnogo energije u odnos i skloni su idealizaciji. Njihova emocionalna uključenost može biti intenzivna i ponekad prenaglašena.

3. Plašljivi stil�Karakteriše ga unutrašnji konflikt, tj. želja za bliskošću uz istovremeni strah od odbacivanja. Ove osobe često traže potvrdu sopstvene vrednosti, ali imaju negativna očekivanja, što njihove odnose čini nestabilnim i nepredvidivim.

4. Izbegavajući stil�Osobe sa ovim obrascem naglašeno teže nezavisnosti i oslanjanju na sebe. Bliskost im može delovati ograničavajuće, pa često ulaze u površnije i kraće odnose, uz suzdržano izražavanje emocija.

Na kraju, ono što je svima zajedničko jeste potreba za sigurnošću. Kada u partneru prepoznamo oslonac, razumevanje i podršku, smanjuje se osećaj usamljenosti i raste doživljaj stabilnosti, a upravo tu počinje kvalitetan i zdrav odnos.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

Naš um prirodno pokušava da pojednostavi svet. Ono što vidimo, doživimo i protumačimo često počinjemo da smatramo jedino...
17/03/2026

Naš um prirodno pokušava da pojednostavi svet. Ono što vidimo, doživimo i protumačimo često počinjemo da smatramo jedinom mogućom istinom. Međutim, psihologija nas uči da je percepcija uvek filtrirana kroz lična iskustva, uverenja i emocije.

Zbog toga dvoje ljudi mogu doživeti isti događaj, a razumeti ga potpuno drugačije. Kada verujemo da je samo naša perspektiva ispravna, zatvaramo prostor za dijalog, razumevanje i rast. U odnosima to često vodi ka konfliktima, jer svako brani svoju „istinu“, umesto da pokuša da razume tuđu.

Psihološka zrelost počinje onda kada napravimo mali, ali važan pomak:
da zastanemo i zapitamo se - šta još može biti tačno, osim onoga što ja vidim? Jer ponekad najveća promena u razumevanju sveta počinje upravo tamo gde prestanemo da mislimo da sve već znamo.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

Teško ustaješ ujutru?Nemaš energiju?Koncentracija slabi?Telo je umorno, a glava kao u magli...Mnogi ljudi ovih dana oseć...
14/03/2026

Teško ustaješ ujutru?
Nemaš energiju?
Koncentracija slabi?
Telo je umorno, a glava kao u magli...

Mnogi ljudi ovih dana osećaju isto-iscrpljenost, pad motivacije, i osećaj da "nisu svoji". Dobra vest je da to može brzo da se promeni.

Kroz kratak psihoterapijski rad moguće je resetovati nervni sistem, vratiti energiju i ponovo osetiti fokus i unutrašnju stabilnost.

Ako osećaš da te prolećni umor usporava više nego što bi trebalo- možda je vreme za mali mentalni reset.

Pošalji poruku i informiši se o terminu.📩

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

U svakodnevnoj komunikaciji pitanje „Kako si?“ najčešće ima socijalnu, a ne introspektivnu funkciju.Zbog toga i odgovori...
12/03/2026

U svakodnevnoj komunikaciji pitanje „Kako si?“ najčešće ima socijalnu, a ne introspektivnu funkciju.

Zbog toga i odgovori često ostaju na nivou automatizma: „Dobro sam“. Međutim, psihološka istraživanja pokazuju da je sposobnost prepoznavanja i imenovanja sopstvenih emocija važan preduslov za njihovu regulaciju. Kada emocije ne osvestimo, one se često ispoljavaju kroz napetost, razdražljivost ili osećaj unutrašnjeg pritiska.

Zato je jednostavno pitanje koje postavimo sebi: „Kako sam stvarno?“ značajan čin samosvesti. To je trenutak u kome zastajemo, usmeravamo pažnju na sopstveno unutrašnje stanje i dozvoljavamo sebi da prepoznamo šta zaista osećamo, bez potrebe da to odmah popravimo ili objasnimo.

Psihološka promena najčešće počinje upravo tu, u sposobnosti da budemo iskreni u kontaktu sa sobom... Kada ste poslednji put sebi dali taj prostor?🤔

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

U svetu u kome se mnogo govori o zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i brizi o telu, često zaboravljamo da je unutrašnj...
10/03/2026

U svetu u kome se mnogo govori o zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i brizi o telu, često zaboravljamo da je unutrašnji život podjednako važan za naše blagostanje.

Brinemo o telu kada smo umorni, kada nas nešto boli ili kada želimo da budemo u boljoj formi. Ali šta radimo kada nas bole misli? Kada nosimo tugu, pritisak, krivicu ili strah koji ne umemo da objasnimo? Duša, odnosno naš emocionalni i psihološki svet, traži pažnju jednako kao i telo.

Neizražene emocije, potisnuti konflikti i dugotrajni stres često se ne vide spolja, ali snažno utiču na način na koji živimo, donosimo odluke i gradimo odnose.
Briga o sebi zato ne znači samo fizičku negu. Ona podrazumeva i razumevanje sopstvenih osećanja, potreba i unutrašnjih konflikata.

Na psihoterapiji učimo da zastanemo, oslušnemo sebe i damo smisao onome što nosimo u sebi, jer tek kada se brinemo o svom unutrašnjem svetu, možemo istinski da osećamo stabilnost, mir i autentičnost u svakodnevnom životu. Ponekad je najveći korak ka brizi o sebi upravo odluka da razgovaramo o onome što nas tišti.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

Na društvenim mrežama sve izgleda skladno - srećne veze, savršena tela, uspesi na svim poljima, život bez zastoja...Ali ...
08/03/2026

Na društvenim mrežama sve izgleda skladno - srećne veze, savršena tela, uspesi na svim poljima, život bez zastoja...

Ali ono što vidimo je samo isečak stvarnosti. To je pažljivo odabrani kadar, filtriran trenutak, deo priče bez konteksta...

Kroz svoj posao susrećem se sa ljudima koji osećaju da „zaostaju“, da nisu dovoljno uspešni, srećni ili ostvareni. Kada malo zastanemo i pogledamo širu sliku, shvatimo da se zapravo porede sa nečijom digitalno uređenom verzijom života, a ne sa realnošću.

Danas koristim priliku da vam ukažem da iza svake fotografije postoji svakodnevica koju ne vidimo (sumnje, nesigurnosti, umor, konflikti, procesi kroz koje svi prolazimo)...

Psihološka zrelost podrazumeva sposobnost da napravimo distancu između slike i stvarnosti i da svoj život ne merimo tuđim objavama. Vaš život ne mora da izgleda savršeno na mrežama da bi bio autentičan, vredan i ispunjen.

Ako osećate da vas poređenje sa drugima opterećuje ili utiče na vaše samopouzdanje, kroz psihoterapiju možete ponovo pronaći sopstvenu meru i perspektivu.

🍀dr Tamara Stojanović, akreditovani psihološki savetnik i psihoterapeut, 0603190311.

📍Kragujevac

Address

Kneza Milosa 2, Ulaz 2, Stan 4
Kragujevac
34000

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Tamara Stojanović Psihološko savetovanje i psihoterapija posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Tamara Stojanović Psihološko savetovanje i psihoterapija:

Shortcuts

Share

Share on Facebook Share on Twitter Share on LinkedIn
Share on Pinterest Share on Reddit Share via Email
Share on WhatsApp Share on Instagram Share on Telegram

Category