Nutricionista - Kragujevac

01/06/2022

07/12/2021

Što čini "dobar" podnos prema hrani?

Hrana nije samo hrana te stoga i odnos prema hrani ne uključuje samo hranjenje već i emocionalne procese koji ga prate. Imati dobar odnos prema hrani stoga uključuje više različitih sastojaka koje smo nastojali sažeti u kratki recept 😊

Koje bi još sastojke ti dodao/la? Koji je tvoj "recept" dobrog odnosa prema hrani? Piši nam 😊

Tekst i vizual infografike: Martina Štrk, mag.psych.

10/11/2020

Obožavam Biodm proizvode i svima ih preporučujem.

Odličan video sa pojašnjnjem kako se pravi prosena kaša.

PS.Ako Vam je teško da kuvate ovaj pire, samo dodajte voće.

isprati 100 g prosa dodati kokosovo mleko u lonac dodati karanfilić, cimet, so i limunov sok ostaviti kratko da se kuva dodati proso i na niskoj vatri ostavi...

24/07/2020

Plava i bijela riba razlikuju se po sadržaju masti. 🐟⬇️
U mastima koje sadrži riba nalaze se esencijalne nezasićene omega-3 masne kiseline, o čijim smo pozitivnim utjecajima na organizam već pričali. 🤓
➡️ Kako je plava riba masnija od bijele, njenom konzumacijom unijet ćete veću količinu omega-3 masnih kiselina jer, osim toga, plava riba pohranjuje masnoću u cijelom tijelu, pa tako i u mišićima, odnosno mesu! 😉

20/04/2020

U ovom teškom periodu za ceo svet nekako smo se tek sada potpuno osvestili i setili imuniteta. Sasvim opravdano, ali odbrana organizma gradi se od samog začeća, našeg postanka, a onda se neguje i čuva i ojačava. Važno je kako smo rođeni, da li prirodnim putem, je li nas majka dojila, čime se ona hranila tokom trudnoće, dojenja, potom čime smo mi hranjeni u prvim godinama života kada tek dolazi do ekspresije gena. Na sve ovo danas, sad u ovom ozbiljnom trenutku ne možemo uticati. Ali, dok smo u karantinu, izolaciji, dok pratimo mere koje nam stručnjaci preporučuju imamo vremena za malo više rada na sebi, pa i dodatnom osvešćivanju važnosti ishrane, fizičke aktivnosti, higijene spavanja, preporučene suplementacije. Sve radi očuvanja zdravlja i podizanja naših imunih sposobnsti na makar jedan stepenik više.

U ovom teškom periodu za ceo svet nekako smo se tek sada potpuno osvestili i setili imuniteta. Sasvim opravdano, ali odbrana organizma gradi se od samog začeća, našeg postanka, a onda se neguje i čuva i ojačava. Važno je kako smo rođeni, da li prirodnim putem, je li nas majka dojila, čime s...

10/03/2020

Stresora je oko nas toliko. Ali, mi treba da biramo nacin kako se sa njim nosimo.
Kortizol kao jedan od hormona stresa toliko utice na ostale hormone da ishranom treba da se potrudimo da kortizol ne provociramo.

Promena fokusa je najbitniji momenat prilikom preterane aktivacije hiperanalitičkog uma ili kada nas preplave negativne emocije. Fokus mora biti kvalitetan, uverljiv, pravi i originalan ... jer naš mozak traži to, traži nešto što će mu biti zanimljivije i uverljivije da je taj fokus vredan više nego trenutne misli koje obradjuje. Zato floskule “nije ti ništa”, “biće sve ok”, “što razmišljaš o glupostima” ... često ne piju vodu i imaju jako slab efekat kao prva pomoć.

19/01/2020

Spremala u ovoj verziji i takodje sa ovsenim pahuljicama odlicne su. Malo umeju da pregore, tj lako se to desava. I najbokje da ih kombinujete sa svezim vocem. Budu jako slatke od banane. Tako da mozete da preskocite med, sirupe i sl zasladjivace..

13/12/2019

Odabirom više biljne hrane, fokusom na celovite žitarice, povrće i voće kako vegani tako i vegetarijanci imaju zdravstvene benefite koji bi imale i osobe na uobičajenoj ishrani koja ne podrazumeva ove restrikcije sem industrijski prerađene hrane. Ovo navodim za sve one koji se ka ovoim dijetama okreću radi zdravlja. Naprosto je potrebno da izbegnemo zamke prehrambene industrije koja nama manipuliše preko ukusa, ubacivanjem jeftinih sastojaka, po skupim cenama, koje nam utiču na opšte zdravlje i vode ka bolesti. Pokazalo se da i vegani i vegetarijanci unose više antioksidanasa, naravno da je tako, jer je u biljnoj hrani njih najviše u sinergiji sa fitonutrijentima i tako se najbolje apsorbuju. Jedite realnu, pravu hranu, idite na pijacu, kupujte voće i povrće od organskih uzgajivača, spremajte svoje obroke, imaćete zdraviji odonos i prema sebi i prema hrani.

Sve je veći rastući broj osoba koji se opredeljuju da postanu vegani ili vegetarijanci. Vegani isključuju celu grupu mesa i prerađevina od mesa iz najrazličitijih razloga. Neki od tih razloga mogu biti briga o okolini, lakše gubljenje telesne mase tokom poštovanja ovakvog tipa ishrane, bolje ...

07/12/2019

02/11/2019

Onda uživajmo u muzici što češće, pa kako nam bude :))

Када покушавате да смршате на овај или онај начин или одржавате здраву телесну масу, можда не би било лоше да сазнате нешто ново о вашем метаболизму и различитим фа....

08/10/2019

Dragi moji,

Po drugi put sam imala čast da učestvujem na Festivalu dojenja u organizaciji Dečijeg sajta. Bilo je sjajno biti deo zdravstvenog panela gde smo odgovarali na sva pitanja radoznalih trudnica i mama.

" Kao što se i očekivalo, najdinamičnije je bilo na zdravstvenom panelu. Dr Larisa Mitrić, psihijatar, i dr Tanja Bjelić, stomatolog, obe iz DZ "Voždovac", dr Svetlana Janković, ginekolog-akušer GAK "Narodni front", i Marija Prčić, nutricionista-dijetetičar, odagnale su mnoge strahove budućih majki. Mislimo da nakon ovog panela nije ostala nijedna dilema."

U Sportskom centru „Šumice“ održan Šesti Avent festival dojenja. Mislili smo da ne može bolje nego do sada, ali smo se prevarili. Bilo je sjajno!

03/10/2019

Jedna objava još pre odmora, koja je tliko čekala, ali nikako nemam vremena za Fb, izvinite dragi moji

Nutricionista Marija Prčić naglašava zašto je bitno da imamo urednu crevnu floru i kako ishrana utiče na njeno zdravlje. Primenite njene savete u praksi!

21/08/2019

Naša zemlja ima najveće blago, a to su proizvodi koji su u skladu sa prirodom.
Nutricionista Marija Prčić Nutricionista - Kragujevac preporučuje vam proizvode VoLim dobro u ljudima, proizvodi iz Prijepolja i okoline Zlatara.
Pročitajte dalje u tekstu.
http://www.aktivnijasrbija.rs/savet.php?o=39

06/08/2019

Lagana odeća, a još laganija ishrana koja treba da zadovolji sve potrebe i zahteve organizma. Naš nutricionista Marija Prčić bila je voljna da sa našim čitaocima podeli savete kako da se hranimo tokom letnjih dana.

– Svako treba da ima tri glavna obroka i dve, lake voćne užine. Ovo će nam pokrenuti metaboizam i imaćemo tokom čitavog dana energije za dnevne aktivnosti koje se tokom leta nagomilaju. Dan duže traje, pa imamo potrebu da smo stalno u pokretu, da budemo napolju. Shodno tome treba da se i hranimo redovno. Najčešća greška koja se leti mnogo više provlači je da samo pojedemo neku salaticu i njome zamenimo glavni obrok i mislimo da smo nahranili organizam ili naprosto nas ponese vreme i ne jedemo ništa. Ili još češća situacija iz želje da lepo izgledamo u letnjoj garderobi, izgladnjujemo sebe ne tako “teškom“ hranom, pa ne kuvamo ništa. Naravno nije potrebno prejedati se, salata može biti užina, umesto voća, ali samo povrće kao salata retko može da zameni kompletan obrok. Važno je da nam obrok sačinjavaju tri glavna makronutrijenta koja su stalno potrebna našem organizmu, a to su proteini, masti i ugljeni hidrati – savetuje Prčićeva.

Ishrana se razlikuje po godišnjim dobima. Nama je leto uveliko počelo, s toga u skladu sa tim moramo i da se hranimo drugačije.

21/07/2019

Da li uzimanje slatkiša može biti neka vrsta zavisnosti?

Navika koja utiče na stil i kvalitet života, da. Važno je kao i kod svakog problema naći koren, sam početak svega. Ako se vratimo nazad od primarne porodice, možda neke odgovore i tu nađemo. Poput toga da su mnogi kao deca bili nagrađivani upravo slatkišima kada su nešto značajno postigli. Stoga danas, u odrasloj dobi, kada želimo sebe da nagradimo činimo isto. Ili, na primer kada se opuštamo upravo to činimo uz slatkiše. Nekada smo vezani za intezivne ukuse, a slatko to jeste, jer u nama evociraju uspomene iz doba kada smo bili spokojni. Hrana nas vezuje kroz te socijalne momente, kada se okulpljamo i svi jedemo nešto ukusno, poput slatkiša, kao iz mamine i bakine kujne. Potom ako su roditelji bili primer, a to jesu, deca slikaju njihove postupke I ponašanje. Svakako je ovo borba sa samim sobom, gde je važno imati jasan cilj i motiv. Možda je motiv da budemo jači i čvršći, da odolimo ukusu i mi iskontrolišemo čula i tako na duže staze unapredimo zdravstveno stanje. Na opravdanje “baš mi se jelo nešto slatko” može uticati dosta faktora kako ovih unutrašnjih tako I spoljašnjih, poput konkretnih stvari koje činimo za sebe. Zaboravljamo da jedemo ili nam nutritivni izbori nisu ni malo kvalitetni,. Ali, opet želimo od organizma mnogo. Fizički smo aktivni, imamo mentalne napore I dajemo se najviše što možemo uz najmanji mogući napor oko kvaliteta hrane I samih obroka. Onda očekujte da vremenom izgubite dobre kapacitete I maksimum koji organizam trenutno pruža. Naprosto treba da mnogo ulažemo u sebe, ne samo spolja već I iznutra.

Navika koja utiče na stil i kvalitet života, da. Važno je kao i kod svakog problema naći koren, sam početak svega. Ako se vratimo nazad od primarne porodice, možda neke odgovore i tu nađemo. Poput toga da su mnogi kao deca bili nagrađivani upravo slatkišima kada su nešto značajno postigli...