Ambulanta za rehabilitaciju Fizio sistem "Borko"

25/04/2022

20/03/2022

MALLET FINGER (ČEKIĆAST PRST)
Dešava se nakon povredjivanja ekstenzorne tetive koja obavlja funkciju ispravljanja prstiju. Prst dobija oblik malog čekića gde vrh predstavlja poslednji članak tj.distalna falanga prsta koja ne može da se ispravi. U teoriji mogu svi prsti biti pogodjeni ali su najčešće zahvaćeni srednji, domali i mali prst šake.
Povreda najčešće pogadja sportiste, ali može nastati i prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Uglavnom se dešava usled udarca loptom i nakon pada pri dočekivanju na prste. Kod ovih povreda može biti povredjena samo tetiva, koja se delimično ili potpuno pokida a može doći i do delimičnih fraktura kostiju vrhova prstiju.
Pritom, ovakav deformitet može nastati i kod posekotina u predelu vrhova prstiju, gde dodje do povredjivanja tetive.
Osnovni simptom su bol, otok, hematom i pad distalne falange prsta, sa nemogućnošću ispravljanja.
Povreda se pored specifične kliničke slike sa ispitivanjem funkcije opružanja, dijagnostikuje i radiografskim snimkom.
Lečenje može biti neoperativno i operativno.
Takodje, neadekvatno lečenje može dovesti do niza komplikacija koje dodatno otežavaju lečenje (infekcija, deformacija nokta, ulceracije kože, prolongiran hroničan bol…)
U slučaju neoperativnog lečenja vrši se imobilizacija vrha prsta sa prvim zglobom pomoću šine ili ortoze pri čemu srednji zglob prsta mora biti slobodan. Pri imobilizaciji prst treba da bude maksimalno ispružen.
Šina (ortoza) se nosi kontinuirano 6 nedelja a nakon toga još 2 nedelje samo noću.
Tokom tog perioda treba striktno naglasiti pacijentu da ne sme da savija prst u predelu povrede, čak ni prilikom svakodnevnih aktivnosti kao što je pranje ruku.
Nakon ovog perioda potrebno je još 2 do 6 meseci stalnih vežbi, da bi se ostvario maksimalan učinak.
Ako i nakon ovakvog tretmana nije ostvareni potpuni oporavak, što je retko, pristupa se operativnom lečenju. Radi se TENDORAFIJA odnosno uspostavljanje kontinuiteta tetive koja vrši opružanje prsta.

10/03/2022

——>

05/03/2022

ŠTA SU TO BURZE? ⛑
Kako bismo Vam najbolje približili značaj i ulogu burzi, uporedićemo je sa jastukom koji koristimo kada se naslanjamo na neku tvrdu podlogu kako ne bismo osećali nelagodu.
Burze vrše sličnu funkciju.
U stručnoj literaturi opisane su kao zatvorene kesice ispunjene tečnošću koje se nalaze u predelu zglobova i tetiva.
Na našem telu ih ima preko 140 i njihov značaj se ogleda u smanjenju trenja izmedju tetiva i kostiju ili tetiva i ostalih mekotkivnih struktura.
Na taj način predstavljaju deo tzv.sistema klizanja lokomotornog aparata.
Usled povrede, nakon dugotrajnog ponavljanja istih pokreta ili kao posledica nekih upalnih procesa može doći do zapaljenja burze odnosno BURZITISA.
Takodje,do njega može dovesti i prodiranje bakterija u burzu putem krvotoka ili oštećene kože.
U zavisnosti od mehanizma nastanka delimo ih na:
—> burzitise nastale trenjem- mikrotraume nastale dugotrajnim, ponavljanim pokretima
—> hemijske burzitise- posledica upale okolnog tkiva
—> septičke burzitise- najredji, nastali pod uticajem prodora bakterija.

SIMPTOMI BURZITISA ❗️
Bol je osnovni simptom. Kod akutnog burzitisa je intenzivan, izraženiji u toku noći i može dovesti do ograničenja pokreta suprotnog zgloba. Javlja se otok, lokalno povišena temperatura, crvenilo…

ŠTA RADITI?
Nakon pravilno postavljene dijagnoze burzitisa, najpre je bitno prilagoditi aktivnost tako da ona ne produbljuje problem i pojačava bol. Na samom početku indikovani su nesteroidni antiinflamatorni lekovi i analgetici kako bi se suzbila upala i bol. Zahvaćeni zglob treba da se rastereti, po potrebi uz pomoć ortoze, i odmora uz primenu leda.
Kada prodje upala mogu se u terapiju dodati i terapije toplotom kao i ostale fizikalne metode.

BITNO❗️
Kako ne bi došlo do opadanja mišićne mase i smanjenja pokretljivosti zgloba kineziterapija je obavezna. Rade se aktivne vežbe za održavanje i povećanje obima pokreta kao i vežbe uz doziran otpor za održavanje i i povećanje mišićne snage.
Jedan od najčešćih manifestacija burzitisa je upravo Bekerova cista, o kojom smo nedavno pričali.

01/03/2022

❗️Kada slučaj nije operativan, sve se svodi na posao fizioterapeuta. Bitno je razumeti da prepisani lekovi samo okupiraju bol ali ne rešavaju problem. ——>

22/02/2022

UGANUĆE (DISTORSIO) SKOČNOG ZGLOBA 💥
Nastaje kao posledica uvrtanja stopala i to najčešće prilikom trčanja, spoticanja, prilikom hoda po neravnomernoj podlozi, kod lošeg doskoka.
U zavisnosti od oštećenja ligamenata, postoji više nivoa povrede skočnog zgloba:
I stepen- lagano istegnuće ligamenata
II stepen- delimično pucanje ligamenata
III stepen- potpuni prekid ligamenata
Prvi stepen karakteriše manji otok i osetljivost povredjene regije. Obično je noga u potpunosti funkcionalna, nema nestabilnosti niti modrica.
Kod drugog stepena javlja se umereni osećaj bola, otok i osetljivost povredjenog područja. Otežan je oslonac, zglob je nestabilan i javljaju se modrice.
Treći i najteži stepen u potpunosti onesposobljava povredjenog i onemogućava mu bilo kakav oslonac. Dolazi do potpunog prekida ligamenta uz jak bol i podliv.

VAŽNO!
Bez tačne dijagnoze ne može se adekvatno pristupiti lečenju! Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, RTG snimka, ultrazvučnog snimka mekih tkiva stopala i po potrebi artrografije, artroskopije i MR-A nikako odokativno!
Pogrešnom dijagnozom se produžava lečenje a često dolazi i do recidiva, ponavljanja povrede.
Povreda je vrlo često složena te može zahvatiti i okolne koštane strukture ali dovesti i do povreda nervnih završetaka.

KAKO TRETIRATI POVREDU?
U prvih 48-72- PRICE metoda, odnosno zaštita, odmor, led, kompresija i podizanje noge. Kod drugog stepena može se javiti potreba za imobilizacijom zgloba ili nošenje longete. Svakako na navedenu metodu se dodaje i FIZIKALNA terapija, vežbe za jačanje stabilizatora zgloba koje moraju biti limitirane granicom bola i ne idu preko toga.
Kada prodju otok i bol vežbe se inteziviraju i pacijent se polako vraća aktivnostima uz preporuku da zglob bandažira.
Hiruško lečenje je retko i obično se sprovodi kada je nestabilnost zgloba dugotrajna i nakon perioda rehabilitacije. ——>

15/02/2022

DA LI STE ČULI ZA BEKEROVU CISTU?

Poznata i kao poplitealna cista, zbog politealne jame u kojoj nastaje, ova cista predstavlja benigno uvećanje u prostoru iza kolena. Naziva se i sinovijalna (higrom) jer nastaje usled nakupljanja viška sinovijalne tečnosti koja podmazuje tetive i hrskavicu kolena.

Postoji više mehanizama za nastanak ove ciste. Najčešće se javlja kod sportista usled ponavljanja identičnih pokreta u toku sportske aktivnosti. Takodje, često se javlja nakon degenerativnih promena u zglobu kolena, nakon povrede meniskusa, osteoartritisa ili hroničnih oštećenja nastalih usled preopterećenja ovog zgloba.

Usled hernijacije zadnje kapsule zgloba kolena formira se šupljina koja se “uvlači” izmedju mišića gastrocnemiusa (zadnja loža potkolenice) i semimembranosusa (zadnja loža natkolenice). Tako se omogućava da sinovijalna tečnost koja služi za podmazivanje zgloba kolena završi baš tu, popunjavajući ovu hernijaciju/ cistu. Tada se stvara otok koji može dovesti do bola i smetnji pri pokretima u kolenom zglobu.

U većini slučajeva Bekerova cista ne samo da ne izaziva nikakve simptome, već može proći i nezapaženo. Veoma retko simptomi potiču od ciste, uglavnom postoji još jedan problem u kolenu koji prati Bekerovu cistu.
Medjutim kada su u pitanju karakteristični simptomi uglavnom se javljaju:
- otok u zatkolenoj jami
- bol u kolenu
- ukočenost u zglobu kolena
- izbočina u zadnjem delu kolena, elastična i meka na dodir.
Za dijagnostiku Bekerove ciste pored kliničkog pregleda koristimo i rendgen, ultrazvuk, magnetnu rezonancu kao i laboratorijske analize a nekada je za utvrdjivanje potrebna i artroskopija.

KAKO SE LEČI?
Kada je terapija u pitanju, uglavnom nije ni potrebna, osim ako su simptomi u zglobu kolena izraženi i prave smetnje pacijentu.
Preporučuje se odmor u prvih 48 do 72h hladjenje i podizanje noge kako bi se smanjili otok i bol. Takodje, primena lokalnih anestetika, po potrebi. Vežbe za povećanje stabilnosti kolena, istezanje i jačanje kvadricepsa i ligamenta čašice.
Pored toga, fizikalna terapija dodatno ubrzava proces oporavka. Pacijentima koji ne reaguju na fizikalnu terapiju može se preporučiti drenaža ciste.