24/10/2025
Професор историје у Медицинској школи Краљево, Дејан Крунић, приредио нам је причу и фотографије са матурске екскурзије
На матурску екскурзију матуранти Медицинске школе кренули су 17.10.2025. године у 00.45 часова. Први на итинерару наше мале Одисеје је био град Трст. На први поглед опчинио нас је град у коме је последњих неколико векова значајну улогу играла и српска трговачка емиграција. Отуда и знаменитости попут Палате Гопчевића са средине 19. века, или цркве Св. Спиридона, коју је српска колонија у Трсту изградила у 18. веку. Поред тога, наши ученицу су имали прилику да уживају у погледу на Велики канал, и да се упознају са монументалним грађевинама на Тргу уједињења Италије, на чијем центру доминира фонтана која је постављена 1751. године и представља 4 до тада позната континента - Европу, Азију, Африку и Америку. Након посете Трсту смо се упутили ка Бусоленгу, месташцу у области Вероне, у коме смо били смештени прве три ноћи.
Други дан је започео посетом месту Сирмионе, на чувеном језеру Гарда. Ту су ученици имали прилику да се провозају бродићем око полуоства на коме се место налази, или да се детаљније упознају са дворцем који је у 13. веку саградила породица Дела Скала (Скалиђери). Након посете овом сјајном месту, очекивали су нас гладијаторска арена, Јулијина кућа и прелепи тргови, речју, Верона. Град вечите љубави, патње, али и наде, оличене у Јулијиној бисти. И све те особине могле су се видети на лицима масе посетилаца, који су се гурали око поменуте бисте и покушавали руком да досегну до десне Јулијине дојке, и тим чином обезбеде вечну љубав за себе и своју стидљивију половину.
Дан трећи, стао је у једну реч - Милано. Замак породице Сфорца, Трг Дуомо, испред нестварне истоимене катедрале, на чијем центру се налази споменик ујединитељу Италије, краљу Виторију Емануелу Другом, и парк Семпионе, с једне стране оивичен велелепном Капијом мира(насталом у част Наполеонових победа и тада названом Тријумфална капија, али после Наполеоновог пораза име јој је промењено у данашњи назив). То су само неке од атракција које су наши ученици имали прилике да виде у овом дану, сувише кратком да би се уопште и загребало по површини културног блага престонице Ломбардије.
Четврти дан, напуштамо Бусоленго и не тугујемо много за њим. Крећемо у нове изазове. Пред нама, Венеција, град канала, острваца и мостова. Ту нас је најпре чекала вожња бродом, са кога смо се искрцали на чувеној Променади. Она нас је непогрешиво водила до једног од најфасцинантнијих тргова на свету, Трга Светог Марка. На њему смо имали прилике да видимо чувену Цркву светог Марка, коју, између осталог, изнад улаза красе и коњи Св. Марка, четири метална коња, која су са Цариградског хиподрома украли крсташи, када су 1204. године освојили и похарали Цариград. Над њима бди крилати лав, симбол Венеције. Остале знаменитости попут Великог канала, Дуждеве палате, Моста Ријалто и других, ученици су имали прилике да виде у слободном времену, које су добили за разгледање града. Поред тога, могли су да посете и радње са скулптурама од чувеног Мурано стакла, у којима су поред стаклених фигура и накита могли да купе и неку од чувених венецијанских маски. Након разгледања Венеције упутили смо се ка Крању у Словенији, предвиђеном за последњу ноћ на страној земљи, пред повратак у Краљево.
Последњи дан екскурзије је био предвиђен за посету граду Клагенфурту у Аустрији. Прелепи Нови трг, украшен Змајевом фонтаном, спомеником Марији Терезији и статуом Херкула, био је незабораван призор и диван испраћај који је, и поред наступајуће кише, учесницима ове модерне Одисеје омогућио повољне ветрове за повратак кући. Последња препрека на повратку у нашу модерну Итаку, звану Краљево, био је нови систем контроле уласка и изласка у земље ЕУ, који нам је одузео два сата на граници, проведених у скенирању лица и давању отисака прстију.
На крају, Краљева смо се домогли у новом дану, сат и по по поноћи, разилазећи се пуни утисака са овог путовања кроз нестварне цивилизације, али и личних момената, који ће нам остати урезани у сећањима док смо живи.
Посебну захвалност дугујемо нашим водичима Настји и Немањи, као и доктору Ивици Зареву, који су све време пута били ту за нас и постали нераздвојни део наше мале дружине.
