Psiholog Milica

15/10/2025

Koncept "ovde i sada" je temelj mnogih psihoterapijskih pravaca i suštinski je za očuvanje mentalnog zdravlja.

Dah je sidro za sadašnji trenutak. Nekoliko p**a dnevno zaustavite se na 60 sekundi i:
* Osetite kako vazduh ulazi kroz nos.
* Osetite kako vam se stomak širi i skuplja.
* Primetite pauzu između udaha i izdaha.
* Ako misli odlutaju, nežno ih primetite i vratite pažnju na disanje.

11/10/2025

Ljudi nisu uznemireni dogadjajima po sebi, već svojim mislima, idejama koje smai stvaraju povodom odredjenog dogadjaja. Taj unutrašnji govor, i odredjena značenja koje za nas ima dogadjaj koji se desio, stvaraju naše emocije i definišu naše ponašanje. Kada mislimo "zar ne bi bilo užasno da se takva i takva stvar desi" vrlo lako sebe možemo da načinimo anksioznima.

07/10/2025

05/10/2025

27/09/2022

"Život je težak. Ovo je velika istina. Jedna od najvećih. Ovo je velika istina,
jer kada jednom sagledamo ovu istinu, mi je prevazilazimo. Kada zaista
shvatimo da je život težak - kada to stvarno jednom shvatimo i prihvatimo - tada
on prestaje da bude težak. Kada jednom prihvatimo činjenicu da je život težak,
ona nam postaje nevažna.
Većina ne shvata u potpunosti ovu istinu. Umesto toga, oni manje više
neprekidno kukaju kako su njihove teškoće posebna vrsta pošasti, koja se nekim
čudom okomila upravo na njih ili na njihove porodice, pleme, klasu, naciju,
rasu, pa čak i vrstu, itekako. na druge. Ovo kukanje mi je veoma poznato jer
sam i ja imao svoj udeo u njemu.
Život predstavlja niz problema. Da li želimo da , kukamo nad njima ili da
ih rešavamo i da naučimo svoju decu da ih rešavaju?
Disciplina je osnovno oruđe za rešavanje životnih problema. Bez discipline
ne možemo ništa rešiti. Samo z određenu dozu discipline možemo rešiti
određene probleme. Sa totalnom disciplinom možemo rešiti sve probleme.
Ono što čini život teškim je to što je proces suočavanja sa problemima i
njihovo rešavanje veoma bolan. Problemi u zavisnosti od prirode, izazivaju
žalost, tugu, usamljenost, krivicu, žaljenje, gnev, strepnju, bol ili očajanje. Ovo
su neprijatna osećanja, često veoma neprijatna, ponekad podjednako jaka kao i
najintenzivniji fizički bol. Upravo zbog bola koji sukobi i događaji izazivaju u
nama, mi ih zovemo problemi. Pošto život postavlja pred nas beskrajan niz
problema, on je uvek težak, pun je bola ali i radosti.
Ipak, život poprima smisao u čitavom procesu suočavanja i rešavanja
problema. Problemi su oštra granica između uspeha i neuspeha. Problemi
podstiču u nama hrabrost i mudrost. Zbog problema mi mentalno i duhovno
sazrevamo. Kada želimo da ohrabrimo razvoj i neustrašivost ljudskog duha, mi
izazivamo i podstičemo ljudsku sposobnost za rešavanje problema, kao što u
školi namerno deci postavljamo probleme za rešavanje. Kao što je rekao
Bendžamin Frenklin: „One stvari koje su bolne, poučne su. Ovo je razlog zbog
koga mudri ljudi uče da ne strepe već da rado prihvataju probleme i bol koji oni
donose. " Skot Pek

05/11/2021

Čovek da bi opstao služi se različitim adaptivnim mehanizmima, koji su nam  dati kako bi se što bolje prilagodili sredini u kojoj živimo. Što je sredina neadekvatnija, surovija, mi za toliko moramo da se služimo primitivnijim mehanizmima odbrane.  Dete koje je rođeno i  odrasta u porodici u kojoj  je izloženo konstantnim kritikama i omalovažavanjima, može izgraditi obrazac  ponašanja vrlo arogantne, hladne i odbojne osobe. Kako bi se zaštitilo od daljih povreda, kada odraste, može oko sebe stvoriti ljušturu, čak napadati druge  da oni ne bi došli u situaciju da urade isto što i njegovi roditelji. Međutim, te odbrane u jednom momentu postaju naš kamen spoticanja, jer kada smo bili deca imale su svoju funkciju, a to je da nas štite, sada kada sam odrasla osoba, baš ti isti mehanizmi koji su me štitili sada postaju nov problem, a to je da ne mogu uspostaviti emotivnu bliskost sa partnerom, prijateljima, decom...

Pročitajte ceo tekst:
https://psiholoskisaveti.wordpress.com/2021/11/04/kako-opstaju-poremecaji-i-simptomi/

12/06/2021

Funkcija hranjenja je najčešće poremećena povlačenjem libida. Prejedanje, kao jedan oblik poremećaja funkcije hranjenja, predstavlja zamenu za ljubav, ako već nema zadovoljenja libida uz pomoć osobe, onda hrana može biti uteha. Hrana služi kao instant kompenzacija za razne oblike nezadovoljstva, koja daje trenutno olakšanje i popravlja raspoloženje. U oralnoj fazi razvoja deteta, koja se odvija u prvoj godini života, sisanje predstavlja primarni izvor zadovoljstva kod novorođenčeta. Osnovna psihološka potreba je potreba za sigurnošću, empatičnim odgovorom, stalnim prisustvom i odgovaranjem na potrebe deteta. Beba je potpuno zavisna i ne može ništa da uradi za sebe. Oralne potrebe su, generalno, potrebe za primanjem, stalnim prisustvom i zavisnošću od drugoga (što je sasvim primereno bebi). Majka bi trebalo da prepozna i adekvatno odgovori na potrebe deteta, kako bi se beba zdravo razvijala. Međutim, kada majka iz nekog razloga ne odgovori adekvatno na potrebe deteta, nastaje konflikt. Takvo dete odrasta u osobu koja ne podnosi frustraciju potrebe za primanjem, hranjenjem, psihološkim “hranjenjem”. 

https://psiholoskisaveti.wordpress.com/2021/06/11/bulimija-prejedanje/

07/02/2021

Usamljenost je neprijatan emocionalni odgovor na opaženu izolaciju. Usamljenost se takođe opisuje kao socijalni bol – psihološki mehanizam koji motiviše pojedince da traže socijalne veze.
Usamljenost se preklapa, a ipak se razlikuje od samoće. Samoća je jednostavno stanje odvojenosti od drugih; ne osećaju se usamljeno svi koji doživljavaju samoću. Kao subjektivna emocija, usamljenost se može osetiti čak i kada je okružena drugim ljudima; onaj ko se oseća usamljeno, taj je usamljen. Uzroci usamljenosti su različiti, uključuju socijalne, mentalne, emocionalne i ekološke faktore.

Ceo tekst: https://psiholoskisaveti.wordpress.com/2021/02/07/usamljenost/

Psihosfera.ps@yahoo.com

31/01/2021

Zrelost ljubavi ne određuje intenzitet osećanja, već svrsishodnost aktivnosti. Osoba može, sa intenzivnim osećanjem, „iz velike ljubavi“, „jer ne može bez voljene osobe“… i sličnih emocija, činiti mnoge stvari koje su destruktivne za razvoj „voljene“ osobe. Dete se može ugušiti „roditeljskom ljubavlju“. Ljubav je, dakle, određena kao aktivnost koja potpomaže duhovni razvoj onoga prema kome je usmerena (Scott Peck, 1987). Jedna od bitnih razlika između zaljubljivanja i ljubavi je ta da ljubav zahteva testiranje realnosti da bi se uvideli realni kvaliteti voljene osobe. Zaljubljivanje može da preraste u ljubav ali da bi do toga došlo potrebni su određeni uslovi.
Ceo tekst:
https://psiholoskisaveti.wordpress.com/2021/01/31/ljubav-i-zaljubljivanje/

28/12/2020