21/08/2024
Deo teksta na kojem radim:
Marginalistički principi u psihoterapiji
Kamen temeljac ličnosti postavlja se od prenatalnog perioda preko prva tri stadijuma a nastavlja u svakom narednom do kraja života. Ne postoji zrelost, samo sazrevanje. Što bi rekao Vladeta Jerotić pričajući o sazrevanju: „Čovek nastaje, ne rađa se“. Tako se, na primer, kamen temeljac starosti ne postavlja sa 65 godina, tada sam star, već u prethodnim stadijumima. Svaki stadijum odnosno rezultati koje sam postigao, predstavljaju gradivnu supstancu za naredni stadijum i zadatke koje u njemu imam. Zato je sazrevanje proces koji nikada ne prestaje da bi na kraju „konac delo krasilo“. Slično tome, ako se u kasnijoj životnoj dobi srećem sa izazovima i problemima ličnog života, njihov koren je u prethodnim stadijumima. Deo hroničnih lilčnih problema začet je u najranijem detinjstvu.
Na razvoj je uticalo sve: od emotivnog statusa majke dok sam imao svega par meseci, zavisnog odnosa koji sam u tom periodu razvio, preko odnosa roditelja u period od kraja 3. do kraja 6. godine, ponašanje oca, bolesti, smrti, seksualne intime koje sam čuo ili video, i ko zna čega još, pa sve do odnosa koji sam imao sa drugovima u odeljenju u periodu od 12. do 15. godine. Sve to će uticati i ispoljići se u ponašanju kasnije. Rešavanje izazova sa kojima se srećem, bez obzira da li su razvojni ili situacioni, ne dešava se posmatranjem i konstatovanjem, već širenjem percepcije i delovanjem. U šta gledam to ću videti. „Izađi van kutije“ kaže engleska izreka i to je zaista tačno. Iz „kutije“ ka boljitku može izaći svest, i to tokom psihoterapijskog procesa vežbamo. Nema rešenja u problemu jer da ga je bilo do problema ne bi ni došlo. Kao i sve drugo tako se i percepcija širi malim koracima, osim u slučaju „aha“ momenta. Postepenost će biti moguća ukoliko osvestim detalj jer „život čine sitnice“. Sitnice potrebne za izlazak iz problema nalaze se svuda ali svaka novoosvešćena predstavlja proširivanje polja i nalazi se na njegovoj margini. „Sitnica na margini“ razlog je zbog kojeg se manjina ovime bavi. Onih koji se zaista bave sobom je malo, većina priča o tome, čita knjige i gleda potkaste, ali ne primenjuje opažene sitnice. Za primenu pročitanog, poslušanog ili rečenog potrebna je metodologija rada na sebi. U suptornom sve što činimo postaje stihija bez, upitnog ili neodrživog reda i pravila, a to nije „rad na sebi“, posebno nije kontinuiran „rad na sebi“.
Tri su razloga zbog kojeg se većina ne bavi „sitnicom na margini“. Kao u Isusovoj priči o sejaču. (Mt 13,1-9; Mar 4,1-9; Lk 8,4-8) Većina žuri jer „nama vremena“. To su oni „na putu“. Oni žure ali pitanje je kada i šta stignu. Druga većina nema u sebi dubine. Hoće ali ne može. To su oni „na kamenu“. Treća većina je u brigama. Kao da ovih ima najviše. Hoće, razviju se, ali ih problemi uguše. To su oni „u žbunju“. Zajednička karakteristika sve tri većine je što nema roda! U manjinu reč padne „na plodnu zemlju“ i oni daju rod!
Gledajući na problem neprihvatanja „sitnice na margini“ iz ugla strukture psihe, većina će pod uticajem superega, bez obzira na vanjske podražaje, relativizovati značaj sitnice i margine, ili na drugi način smatrati sitnicu irelevantnom a trud uzaludnim ili nedovoljnim. Iz pozicije ida bavljenje sobom će biti naporno i dosadno, dolaziće do odlaganja i pravdanja trenutnog stanja, iako trenutno stanje nije dobro.
Od individualnog do globalnog, u trećoj deceniji 21. veka čini se jedino smislenim Isusovo uputstvo i putokaz ka „uskoj stazi“.
13 „Uđite kroz uska vrata. Jer, široka su vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo je onih koji kroz njih ulaze. 14 O, kako su uska vrata i tesan put koji vodi u život, i malo je onih koji ga nalaze.“ (Matej 7,13.14.) Slično je zapisano i u Lukinom jevanđelju (13,24.): 24 „Svim silama se potrudite da uđete kroz uska vrata. Jer, kažem vam: mnogi će nastojati da uđu, ali neće moći.“
Bez obzira što je reč o teološkom spisu, kao psiholog i psihoterapeut vidim smisao ovakvog usmerenja. Lepota marginalističkog principa je u individualnosti i nemogućnosti kopiranja bilo čijeg p**a u „radu na sebi“. Metodologija tog rada biće individualno kreirana i vodiće ka jedino smislenom bavljenju sobom koje se odnosi na redefinisanje odnosa ida, ega i superega. Kada su ta tri dela psihe u optimalnom i saradljivom odnosu, tada sam u miru. To su veoma uska vrata. Dakle, marginalistički princip deo je opšteg rešenja za „rad na sebi“ ili „povratka sebi“ u kojem sitnica zapravo ne postoji pre svega zbog irelevantnosti kvantitativne kvalifikacije pojma „sitnica“.
