Psiholog Snezana Stanic

13/03/2026

Neki ljudi to osete kada deca porastu.
Neki kada se završi veza.
Neki kada izgube posao.
Neki kada odu u penziju.

Jer ponekad identitet godinama gradimo oko uloge.

Majka.
Partnerka.
Stručnjak.
Neko na koga se drugi oslanjaju.
Neko ko uvek funkcioniše.

Uloga može biti važan deo nas.
Ali kada postane jedini način da znamo ko smo, onda njenim pomeranjem ili gubitkom može da se pojavi osećaj praznine.

Ali nije svaka praznina depresija.
Nije svaka kriza identiteta poremećaj.

Ponekad je to prostor koji se otvara kada se neka stara struktura pomeri.

Prostor u kome tek počinje pitanje:
Ko sam ja kada ne moram da budem samo ono što radim za druge?

Razumevanje retko dolazi kroz brz odgovor.

Češće dolazi kroz istraživanje.
Kroz vreme.
Kroz postepeno upoznavanje sebe izvan uloga koje smo dugo nosili.

07/03/2026

Ponekad ljudi kažu:
„Ljudi me iscrpljuju.“

Ova rečenica često zvuči kao da su problem drugi. Ali u psihološkom smislu ona obično govori o našoj unutrašnjoj dinamici u odnosima.

🍃 Za neke ljude socijalni kontakt troši energiju jer su introvertniji i potrebno im je više vremena nasamo da bi se „napunili“.

🌿 Za druge je iscrpljujuće jer su veoma osetljivi na tuđe emocije. Oni lako primete raspoloženje drugih, ton glasa, napetost u prostoru — i često nesvesno počnu da nose deo tog emocionalnog tereta.

☘️ Nekada iscrpljenost dolazi iz stalne samokontrole u odnosima: da li sam rekla nešto pogrešno, kako me drugi vide, da li sam ostavila dobar utisak…

🍀 A nekada iz toga što osoba u odnosima često preuzima ulogu: slušaoca, savetnika, onoga ko smiruje, razume i drži druge.

🌱 Nekada je i pitanje nedefinisanih granica, jer je osobi teško da kaže: „Ne mogu sada.“„To nije moja odgovornost.“ „Treba mi prostor.“

Dakle, rečenica „Ljudi me iscrpljuju“ zapravo može značiti mnogo toga:
„U odnosima se previše prilagođavam.“
„Nosim više nego što mogu.“
„U kontaktu sa drugima izgubim kontakt sa sobom.“

Ovo nije dijagnoza.
Ali može biti mesto gde počinje razumevanje.

Sadržaj na profilu je informativnog karaktera i ne predstavlja psihološku procenu. Svaka osoba zahteva individualni pristup.

24/07/2025

Nedavno mi je jedna klijentkinja rekla da oseća kao da nije napredovala jer je i dalje “ista”. To me je inspirisalo da napišem nešto o tome koliko su očekivanja od terapije ponekad nerealna.

Neki ljudi ulaze u psihoterapiju s nadom da će ih ona potpuno promeniti – da će iz nje izaći kao nova osoba, bez nesigurnosti, anksioznosti, starih obrazaca ponašanja. Očekuju da im terapeut promeni ličnost.

Ali to nije realno – niti je to upšte cilj psihoterapije.

✅ Šta je realno očekivati?

Psihoterapija pomaže da bolje razumemo sebe. Da osvestimo ono što je potisnuto, zbunjujuće ili bolno. Da oslobodimo kapacitete koje smo možda zaboravili da imamo.

Ona ne menja ličnost, već pomaže da živimo u većem skladu sa sobom — da naše ponašanje bude u skladu s našim vrednostima, a ne s obrazcima koji nam ne koriste.

Tako npr. terapija može pomoći da prepoznamo i prekinemo toksične obrasce u vezama, razvijemo saosećanje prema sebi, naučimo da postavljamo granice, bolje upravljamo emocijama, razumemo korene svojih problema, razvijemo novu perspektivu o sebi i drugima…

Nakon terapije nećete postati druga osoba, ali ćete postati više VI, autentičniji. I to je mnogo vrednije od bilo kakve totalne promene.

16/12/2024

Kada birate psihoterapeuta, važno je da znate da svaki psihoterapeut treba da prođe kroz svoju ličnu psihoterapiju. U psihodinamskom Oli metodu, koji primenjujem, ključno je da terapeut ima najmanje 250 sati ličnog iskustva u ulozi klijenta.

Ovo je važno iz više razloga:

• Kroz sopstvenu terapiju, psihoterapeut bolje razume šta klijent doživljava tokom svog procesa, što mu omogućava da bolje saoseća i bude empatičan prema klijentovim teškoćama.

• Lična terapija pomaže terapeutu da se dublje poveže sa sobom, prepozna i razjasni vlastite nesvesne obrasce, što smanjuje rizik da lični problemi utiču na profesionalni rad.

• Takođe, lična terapija pomaže terapeutu da se razvija emocionalno i psihološki, što doprinosi njegovoj sposobnosti da bude efikasan u radu sa klijentima.

Ako ste u potrazi za terapeutom, slobodno pitajte: "Koliko ste vi radili na sebi?", jer samo kada smo spremni da se suočimo sa sopstvenim unutrašnjim svetom, možemo istinski pomoći drugima da urade isto.

11/11/2024

Da li ste i vi primetili razlike između stvarne terapije i onoga što se prikazuje u filmovima? Podelite svoja iskustva i misli u komentarima!

30/10/2024

Osećaj krivice nakon postavljanja novih granica je potpuno normalan. Često se dešava da naše odluke ne odgovaraju drugima i utiču na njihove emocije (npr.izazivaju ljutnju ili razočaranje), što može dovesti do preispitivanja naših odluka.

Međutim, važno je shvatiti da je ovaj osećaj krivice zapravo egzistencijalna krivica. Ona ne ukazuje na to da smo pogrešili, već da smo, u odnosu na ranije postali svoji.

23/09/2024

Psihoterapija je proces koji zahteva vreme i posvećenost. Očekivanje da će se svi ciljevi postići nakon samo nekoliko seansi može dovesti do frustracije i neispunjenih očekivanja. Efikasna terapija nije instant rešenje, već dugotrajni rad na sebi.

Za postizanje optimalnih rezultata, preporučuje se redovno viđanje sa terapeutom, idealno jednom nedeljno. Seanse koje se odvijaju ređe mogu pružiti samo privremeno olakšanje klijentu, dok kontinuirani rad omogućava dublje i trajne promene.

Neki od razloga zbog kojih psihoterapija ne može biti brza uključuju:

👉 Kompleksnost problema: Mnogi problemi imaju korene u prošlim iskustvima i dubokim emocionalnim obrascima koji zahtevaju vreme da se razumeju i obrade.

👉 Razvoj novih veština: Učenje i primena novih strategija za upravljanje emocijama i ponašanjem zahteva praksu i upornost.

👉 Postepeno menjanje uverenja: Menjanje duboko ukorenjenih uverenja i stavova je proces koji se odvija polako i kroz stalni rad.

👉 Izgradnja poverenja: Odnos sa terapeutom je ključan za uspeh terapije i potrebno je vreme da se izgrade međusobno poverenje i sigurnost.

U ovom smislu, odgovornost za uspeh u terapiji je na klijentu, koji treba da bude posvećen i redovno prisutan na seansama. Samo kroz kontinuirani rad možemo postići željene promene i rast.

Budite strpljivi i dosledni – put ka unutrašnjem razumevanju i promeni je putovanje, a ne destinacija. 🫶

18/06/2024

💧Svaka suza nosi svoju priču. 💧

Suze se često brzo povezuju sa tugom, ali istina je da suze nisu uvek znak tuge. Svaka suza je poziv na razumevanje. One su šarene i složene, poput svake naše jedinstvene priče. Suze su način na koji telo izražava širok spektar emocija.

Možemo plakati od tuge, ali i od sreće, ljutnje, iznenađenja, dubokog ganuća, straha, osećaja usamljenosti, empatije, visokog stresa, preplavljenosti emocijama, zahvalnosti, nostalgije, srama ili olakšanja.

Svaka suza nosi sa sobom jedinstvenu priču ljudske duše. Za dublje razumevanje neke osobe važno je oslušnuti uzrok njenog plača.

26/03/2024

19/01/2024

Otkrivanje slabosti na psihoterapiji postaje izvor snage jer klijenti, kroz iskren dijalog sa terapeutom, stiču svesnost o vlastitim problemima, hrabro prihvataju stvarnost, razvijaju samopouzdanje, transformišu slabosti u resurse, grade emocionalnu otpornost i usvajaju samoprihvatanje.

Ovaj proces podstiče duboko povezivanje sa sobom i drugima, stvarajući osnovu za autentičan i ispunjavajući život.

14/01/2024

11/01/2024

✨Perfekcionizam se često može razviti kao odgovor na okolinu koja ne dozvoljava pojedincima da se osećaju vrednim ili prihvaćenim onakvim kakvi jesu.

Kako bismo izbegli da drugi upoznaju naše autenticno ja (koje je nedopadljivo nama samima), pokušavamo da kontrolišemo to kako nas drugi vide, postižući sve, radeći neumorno i izgledajući “bez greške”.

✨ Perfekcionizam se često hrani strahom od neuspeha. Brinemo da će svaka greška otkriti naše “pravo” lice, koje smatramo manje vrednim ili neprihvatljivim.

✨Na dubokom nivou, svi težimo pripadanju i prihvatanju. Kada okolina stvara osećaj da moramo biti savršeni da bismo bili voljeni ili cenjeni, perfekcionizam se može pojaviti kao pokušaj zadovoljavanja tih očekivanja.