23/10/2025
Zdravo!Našao sam ovu sliku koja je fenomenala, pisao sam nekoliko puta o ovoj čudesnih zlezdi ali ajde jos malo .. epifiz je do dan danas ne istrazen i predstavlja im enigmu a nema ko se nije polomio da ga objasni .
Naučnici materijalisti smatraju da je uticaj epifize na psihu ograničen njenim posrednim delovanjem na proizvodnju serotonina. Međutim, među naučnicima ima i onih koji ovom tajanstvenom organu pripisuju posebna svojstva. Oni veruju da je „treće oko“ upravo ona „antena“ koja čoveku daje sposobnosti vančulnog opažanja, da ovaj organ može da prima i emituje suptilnu energiju – da „vidi“ ono što se dešava i unutar i izvan organizma.
Zapravo, ništa novo – to je samo dobro zaboravljeno staro. Čini se da je o postojanju trećeg oka i funkcijama ovog tajanstvenog organa slutio još veliki Leonardo da Vinči (1452–1519). On je bio uveren da u ljudskoj glavi postoji posebna sferična zona u kojoj se nalazi duša – organ koji, po tradiciji, omogućava čoveku da komunicira sa Bogom. Ko zna, možda se on najviše približio samoj tajni svrhe epifize?
A zar isto ne nagoveštavaju i istraživanja poslednjih godina? Poznato je da epifiza sadrži takozvani „moždani pesak“ (acervulus cerebralis) – mineralna tela kuglastog oblika, veličine od delića milimetra do dva milimetra. Iako taj pesak postoji kod svih ljudi od rođenja, njegova funkcija još nije poznata. Ipak, postoje vrlo zanimljive hipoteze. Rendgenska analiza pokazuje prisustvo silicijumskih kristalnih struktura u tim „zrnima peska“. Eksperimenti su otkrili neobična informativna svojstva „moždanog peska“ – izgleda da njegovi mikrokristali sadrže holografsku informaciju o celom ljudskom organizmu.
Na osnovu toga pretpostavlja se da kristali epifize nose holograme i predstavljaju glavni centar ljudskog bića koji određuje ritam njegovog postojanja u prostoru i vremenu. Neki smatraju da se sinhronizacija ovog centra odvija uz pomoć spoljašnjih zračenja neelektromagnetne prirode, koja trenutno dolaze od kosmičkih objekata – Sunca, Meseca, planeta Sunčevog sistema. Štaviše, oni pretpostavljaju da je osnovno svojstvo kvazikristala epifize njihova sposobnost da u trenutku začeća „privuku“ iz prostora poljsku komponentu – energetski fantom (dušu) – i započnu proces njene materijalizacije u fizičkom svetu.
Epifiza već dugo ne da mira istraživačima. Pokušavajući da otkriju njenu svrhu, neki su primetili izuzetnu pokretljivost ovog organa – sposobnost da se rotira poput oka. Čak se govori o sličnosti epifize i očne jabučice, jer i ona ima sočivo i receptore za percepciju boja. Istraživači smatraju da se aktivnost epifize u velikoj meri stimuliše svetlosnim signalima koji dolaze iz očiju. Pretpostavlja se da se tokom milenijuma neaktivnosti epifiza značajno smanjila, a da je nekada (i možda će ponovo biti) bila velika poput trešnje.
Ostaje pitanje – da li je epifiza zaista to treće oko koje je nekada postojalo na temenu ili čelu, ili je to poseban organ sa natprirodnim sposobnostima? Teško je reći. Ipak, postoji indirektan dokaz o njenoj povezanosti sa vidom i informacionim mogućnostima čoveka. Zabeležena je zanimljiva pojava – kod nekih ljudi koji su se posvetili duhovnim praksama i razvoju posebnih psihičko-informacionih sposobnosti, dolazi do stanjivanja kosti na temenu, tako da na tom mestu ostaje samo koža – nešto poput „zmijskog oka“.
To može delovati čudno. „Ali, zar slike misaonih formi ne nastaju kada se fotografska ploča prisloni uz čelo, a ne uz potiljak?“ – pitao je jedan skeptik.
Međutim, u tome nema protivrečnosti. Verovatnije je da se „treće oko“ (ako je postojalo) nalazilo na temenu ili potiljku – jer na čelu već postoje dva oka. Takav položaj omogućavao je gotovo kružni vid, što je u opasnim situacijama bilo od ogromne važnosti. Tokom evolucije, iz nama nepoznatih razloga, treće oko se povuklo u dubinu mozga. Zadržalo je svoju pokretljivost i usmerilo pažnju tamo odakle dolazi najviše informacija – ne vizuelnih, već suptilnih, telepatskih. A najveći tok telepatskih impulsa dolazi, naravno, sprijeda – od sagovornika, od bića koje privlači pažnju. Zato se „treće oko“ sada simbolično prikazuje na čelu – mestu odakle se razmenjuju ti nevidljivi impulsi.
Zanimljivo je da ova hipoteza objašnjava i smisao starog predmeta – tefilina, koji se stavlja na glavu tokom molitve. To jednostavno sredstvo sastoji se od kožnog kvadrata sa remenčićima, u koji se stavljaju cilindri od smotanog pergamenta. Oni koji se mole postavljaju tefilin tako da su ose cilindara usmerene ka čelu. Moguće je da tu deluju dva efekta: formiranje energetskog polja zbog šupljih struktura (pergamentnih svitaka) i podudaranje tih zračenja sa osom „vida“ trećeg oka, čime se aktivira rad epifize – organa jasnovidosti.
Hipoteza da je epifiza treće oko objašnjava i druge fenomene. Na primer, u tehnikama sugestije se preporučuje da se pri razgovoru ne gleda sagovorniku direktno u oči, već „kroz njih“, u dubinu mozga – kroz jedan od najefikasnijih telepatskih kanala. Takve osobe mogu se prepoznati po specifičnom „staklastom“ pogledu – kao da gledaju kroz sagovornika.
Ova teorija takođe objašnjava zašto su u drevnim proročkim obredima magovi i vračevi često koristili decu ili device. Poznato je da je epifiza direktno povezana sa polnim sistemom, a uzdržavanje od seksualnih aktivnosti znatno je aktivira. Logično je pretpostaviti da kod dece, koja još nisu dostigla polnu zrelost, energija epifize nije usmerena na seksualnost, već na duhovnost. Nije slučajno što su i ljudi koji teže sjedinjenju s Bogom davali zavet čednosti – time su aktivirali specifičnu funkciju epifize. Možda upravo zbog toga sveti starci i isposnici poseduju povećanu sposobnost da „čuju glasove s neba“ i da dožive „božanska viđenja“.
Ona kao i svaka žlezda koja je materijalni centar cakre predstavlja sahasraru. Krunsku cakru koju nam zatvaraju kako stignu . Pa tako u nekim tajnim drustvima zaplave oko nekog novog iniciranog kako bi mu zatvorili " obicno" oko a ovaj progledao na neko drugo 😉
