14/01/2024
Postoje poruke koje nam naše telo šalje koje znače da je naš nervni sistem dostigao limit stresa. Anksioznost, zamor, bolovi u mišićima, česte respiratorne infekcije, stomačni problemi, problemi sa kožom, problemi sa održavanjem telesne težine, hormonski disbalans i mnoge druge bolesti mogu biti posledica konstantnog odnosno hroničnog stresa.
Stres je homeostatski odgovor odnosno mehanizam koji omogućava adekvatne odgovore kako bismo preživeli. Stres mobiliše neurološke i hormonske mreže kako bi optimizovao kognitivnu, imunološku, metaboličku i kardiovaskularnu funkciju. Stres je dobar kada je kratkoročan. Kada je stres hroničan, onda prestaje da ima adaptivnu i homeostatičku funkciju odnosno tada je maladaptivan i alostatičan. To znači da ima veliku produkciju hormona stresa. Što je duži i intenzivniji stres, više se luče hormoni stresa.
Ostajanje dugo u stanju “bori se ili beži” ili hroničnom stresu su razlozi zašto smo češće bolesni. On kreira disbalans u našem telu. Kompenzacija odnosno cena stresa je sve veća.
Dobra stvar je da je to adaptivni odgovor - odnosno naše telo je svesno da se nešto događa i pokušava da nas pripremi za ono što je opasnost.
Ukoliko pokušamo da razumemo povezanost između reagovanja nervnog sistema i zdravlja i osvestimo šta znače naši simptomi, možemo da razvijemo nove adekvatnije načine prevladavanja i odbacimo stare disfunkcionalne mehanizme.
Isceljenje se ogleda u tome da se opet povežemo sa sobom - to znači da osvestimo svoje potrebe, postavimo granice, da prihvatimo sebe za ono što jesmo. Skidanjem slojeva sa sebe onoga što nismo težimo autentičnosti, odnosno postajemo senzitivniji za naše potrebe, naše telo i našu dušu. Naš nervni sistem nas u tome prati i reaguje drugačije.
