Kafa sa psihologom

16/12/2025

Granice nisu zidovi, već putokazi koji nas usmeravaju ka zdravim odnosima.

Na ovoj radionici istraživaćemo šta su psihološke granice, zašto su važne i kako ih možemo prepoznati, postaviti i negovati u svakodnevnom životu.

Kroz razgovor, ličnu refleksiju i iskustvene vežbe, učesnici će imati priliku da bolje razumeju sopstvene potrebe, odgovornosti i načine na koje ulaze u odnose sa drugima.

03/12/2025

Kako nas drugi oblikuju i kako nam odnosi pomažu da otkrijemo dublji osećaj sebe.

Svi nosimo priče o tome ko smo, ali se te priče ne razvijaju u izolaciji. U susretu s drugima, u pogledu, reakciji, bliskosti ili granici, počinjemo da uočavamo svoje obrasce, potrebe, snage i ranjivosti.

Odnosi postaju ogledala: u njima vidimo kako nas svet doživljava, ali i šta u nama traži prostor da se promeni, ozdravi ili procveta. Zato je svaki autentičan kontakt poziv da se približimo sebi, dublje nego što bismo mogli sami.

15/11/2025

Kada mislimo o toksičnim odnosima, često zamišljamo stalne sukobe, vidljivo nasilje ili dramatične raskide. Ali, kao što američki film Gone Girl jasno prikazuje,
toksičnost može biti mnogo suptilnija i podmuklija.

Iza fasade savršenog para vidimo manipulaciju, skrivene borbe za moć i emocionalno zarobljavanje. Ova priča nas podseća da toksični odnosi nisu uvek glasni i očigledni. Toksični odnosno ugrožvajući disfunkcionalni od odnosi mogu biti tihi, uglađeni i duboko isprepleteni iluzijom ljubavi i sigurnosti.

Na ovoj radionici ćemo pokušati da raspletemo to klupko umreženosti, i da povežemo sa ličnim iskustvom.

Prijave su počele. Broj mesta je ograničen.

07/11/2025

Kako rana iskustva oblikuju naše odnose? Na koji način je to važno?

Na radionici koju organizujem sa koleginicama istražujemo tragove koje su u nama ostavili prvi odnosi, ono što smo naučili da očekujemo, da dajemo ali i ono što tražimo.

Kroz geštalt pristup, vraćamo se sebi: svojim stvarnim potrebama, načinu na koji ih izražavamo i prostoru gde možemo birati svesno, a ne iz navike.

Prijave su otvorene.

30/10/2025

Edukativno - iskustvena radionica “Obrasci provrženosti i romantični odnosi” prilika je da istražujemo kako naša rana iskustva oblikuju način na koji biramo, volimo i povezujemo se u bliskim odnosima.

Kroz refleksiju, somatski rad i iskustvene vežbe, prepoznaćemo svoje obrasce i otvoriti prostor za autentičniji kontakt sa sobom i drugima.

Vidimo se!

15/10/2025

•Na ovoj radionici, polaznici će kroz gestalt pristup istraživati svoj lični sistem podrške – one ljude, sećanja, vrednosti ili simbole koji im daju snagu u svakodnevnom životu. Kao što neki ljudi nose amajliju, fotografiju voljene osobe ili poruku za sreću, i mi nosimo svoje “unutrašnje džepove” – izvore oslonca koje ponekad zaboravljamo da imamo.

•Kroz iskustvene vežbe i refleksiju, osvrnućemo se na to ko ili šta nas podržava, i kako tu podršku možemo svesnije negovati u sebi i oko sebe.

• Broj mesta je ograničen na 10 učesnika.
• Prijave su na centar.satori@gmail.com

11/10/2025

•Radionica koja ti pomaže da prepoznaš obrasce koji te vode ka bliskosti i one koji te od nje udaljavaju.

• Kroz dijalog, eksperimente i rada na telu istražujemo znakove upozorenja i sigurnosti u odnosima, kako bismo gradili svesnije i zdravije veze.

02/10/2025

17/07/2025

🌌Nije lako pronaći sreću u sebi, a gotovo nemoguće u drugima. Ali možda problem nije u sreći, već u tome gde je tražimo. Za mene je put kroz prisutnost, ka onome što jeste, ovde i sada. Umesto potrage za nečim što bi trebalo da nas ispuni, važno je da budemo sa sobom, onakvima kakvi jesmo, sa svim slojevima – i prijatnim i nelagodnim. Kada se sretnemo sa sobom iskreno, bez maske i napora da budemo “bolji”, tada se ponekad desi otvaranje. Ne kao vatromet, već kao tiho razvedravanje iznutra.

🌌Pokušaj da sreću pronađemo u drugima često nas vodi u zavisnost, očekivanje i razočaranje. Umesto toga možemo da pokušamo da se zapitamo…: Šta ja sada osećam? Šta mi treba? Mogu li sebi dati dozvolu da budem upravo tu gde jesam? Da li ja mogu da prihvatim da budem tu gde jesam?

✨Tek iz te prisutnosti, iz prihvatanja sebe u svojoj celovitosti, rađa se prostor za istinsku radost. Ne onu koju donosi neko drugi, već onu koja se javlja kad prestanemo da bežimo od sebe.

🌌Naša sreća je lična odgovornost – ne kao teret, već kao sloboda. Ne postoji neko ko će nas “usrećiti”, kao što ne postoji gotova mapa do unutrašnjeg mira. Ali postoji mogućnost da stanemo, oslušnemo, oslonimo se na sebe. Biti autor sopstvenog iskustva znači uzeti odgovornost za to kako živimo – i u tome je moć. Jer kad prestanemo da tražimo izvan, možemo konačno da počnemo da živimo iznutra.

Ilustracija:

14/01/2024

Postoje poruke koje nam naše telo šalje koje znače da je naš nervni sistem dostigao limit stresa. Anksioznost, zamor, bolovi u mišićima, česte respiratorne infekcije, stomačni problemi, problemi sa kožom, problemi sa održavanjem telesne težine, hormonski disbalans i mnoge druge bolesti mogu biti posledica konstantnog odnosno hroničnog stresa.

Stres je homeostatski odgovor odnosno mehanizam koji omogućava adekvatne odgovore kako bismo preživeli. Stres mobiliše neurološke i hormonske mreže kako bi optimizovao kognitivnu, imunološku, metaboličku i kardiovaskularnu funkciju. Stres je dobar kada je kratkoročan. Kada je stres hroničan, onda prestaje da ima adaptivnu i homeostatičku funkciju odnosno tada je maladaptivan i alostatičan. To znači da ima veliku produkciju hormona stresa. Što je duži i intenzivniji stres, više se luče hormoni stresa.

Ostajanje dugo u stanju “bori se ili beži” ili hroničnom stresu su razlozi zašto smo češće bolesni. On kreira disbalans u našem telu. Kompenzacija odnosno cena stresa je sve veća.

Dobra stvar je da je to adaptivni odgovor - odnosno naše telo je svesno da se nešto događa i pokušava da nas pripremi za ono što je opasnost.

Ukoliko pokušamo da razumemo povezanost između reagovanja nervnog sistema i zdravlja i osvestimo šta znače naši simptomi, možemo da razvijemo nove adekvatnije načine prevladavanja i odbacimo stare disfunkcionalne mehanizme.

Isceljenje se ogleda u tome da se opet povežemo sa sobom - to znači da osvestimo svoje potrebe, postavimo granice, da prihvatimo sebe za ono što jesmo. Skidanjem slojeva sa sebe onoga što nismo težimo autentičnosti, odnosno postajemo senzitivniji za naše potrebe, naše telo i našu dušu. Naš nervni sistem nas u tome prati i reaguje drugačije.

13/01/2024

…. nekada je neophodno da poštujemo i ne narušavamo “harmoniju” koju je neko kreirao za sebe. Ta harmonija, koliko god nama bila pogrešna, disfunkcionalna, simptomatična, za tu osobu je tvrđava koja je štiti od patnje i bola. Ta kreativna adaptacija je bila način da se preživi. I to je mudrost organizma da se samoreguliše, da se očuva najbolje što može u datom trenutku.

Tek kada osoba osvesti i kreira nove načine podrške, može da pusti ono što je staro i nema više svoju funkciju.

12/01/2024