Anima Plus Niš

04/02/2026

Kako porodična disfunkcionalnost utiče na odrastanje devojčica

Porodični odnosi i porodična disfunkcionalnost imaju jak i dugotrajan uticaj na devojčice, jer se upravo u porodici formiraju osećaj sigurnosti, vrednosti i slika o sebi. Evo kako to najčešće izgleda u praksi:
Emocionalni razvoj
Ako u porodici nema topline, podrške ili stabilnosti (npr. česte svađe, zanemarivanje, emocionalna hladnoća):
• devojčice mogu razviti anksioznost, strah ili depresiju
• često uče da potiskuju emocije ili, suprotno, da budu previše emotivno reaktivne
• mogu imati osećaj da nisu „dovoljno dobre“ ili voljene
Samopouzdanje i slika o sebi
Disfunkcionalne porodice (alkoholizam, nasilje, manipulacija, kriticizam):
• narušavaju samopoštovanje
• devojčice često krive sebe za probleme u porodici
• razvijaju perfekcionizam ili stalnu potrebu da udovoljavaju drugimaOdnosi u odraslom dobu
Modeli koje vide kod kuće često se prenose dalje:
• veća je verovatnoća toksičnih ili zavisnih odnosa
• strah od napuštanja ili prevelika tolerancija na loše ponašanje
• teškoće sa postavljanjem granica
Uloga „odraslog deteta“
U disfunkcionalnim porodicama devojčice često:
• prerano preuzimaju odgovornost (brinu o roditeljima, braći/sestrama)
• zanemaruju sopstvene potrebe
• kasnije imaju problem sa opuštanjem i osećajem krivice kada brinu o sebi
Mentalno i fizičko zdravlje
Dugotrajan stres iz porodice može dovesti do:
• psihosomatskih problema (glavobolje, stomak, nesanica)
• poremećaja u ishrani
• samodestruktivnih obrazaca ponašanja
Važno je znati
Negativan uticaj nije sudbina. Podrška jedne stabilne osobe (rođak, nastavnik, terapeut), rad na sebi i svesnost o obrascima mogu značajno pomoći devojčici (ili kasnije ženi) da:
• razvije zdrave odnose
• izgradi samopouzdanje
• prekine ciklus disfunkcionalnosti

Ivana Stanojević Krstić
psiholog, porodični psihoterapeut

02/02/2026

📢 Lepa vest!
Naš psiholog Miljana Stojanović je od sada zvanično deo stalnog tima.
Kontinuitet, posvećenost i kvalitet rada ostaju naš prioritet, uz još bolju dostupnost i podršku svima kojima je potrebna. 🌱

30/01/2026

🌱 Kada empatija postane preterana

Empatija je sposobnost da razumemo i osetimo emocije drugih ljudi. Ona je temelj zdravih odnosa i podrške. Ali, ponekad se može desiti da empatija postane preterana – tada počinjemo da nosimo tuđe emocije kao da su naše.

👉 Zašto to nije dobro?

Možemo se osećati iscrpljeno i preplavljeno.

Gubimo granice između svojih i tuđih osećanja.

Umesto da pomognemo, postajemo zarobljeni u tuđem bolu.

👉 Kako izgleda zdrava empatija?

Razumemo drugu osobu, ali ostajemo stabilni.

Pružamo podršku, a ne gubimo sebe.

Pokazujemo saosećanje, ali i čuvamo svoje granice.

💡 Poruka za naše klijente:
Empatija je dragocena, ali da bi bila lekovita – mora imati granice. Najveća podrška koju možete pružiti drugima jeste da budete uz njih, ali da ostanete dovoljno snažni da ih zaista podržite.

28/01/2026

Razvodi posle praznika

Januar se često naziva „mesecom razvoda“ jer povećan broj parova podnosi zahteve nakon praznika, koji deluju kao katalizator za okončanje veza. Praznična rutina, finansijski stres i intenzivno vreme provedeno zajedno ističu duboke probleme, čineći praznike „kap koja preliva čašu“ u već nestabilnim brakovima.

Ključni razlozi za razvod posle praznika:

Praznici kao okidač: Intenzivno vreme provedeno zajedno tokom praznika često ističe duboke probleme u braku.

Emotivna praznina: Osobe koje su inicirale razvod često osećaju prazninu, bol i gubitak nakon formalnog potpisivanja.

Traumatično iskustvo: Razvod se smatra jednim od najstresnijih iskustava, odmah iza gubitka voljene osobe, i definiše se kao smrt bračne relacije.

U svakodnevnom životu, pod mnoštvom obaveza, ljudi često guraju probleme pod tepih i ne suočavaju se sa njima. Posebno tokom praznika fokusirani su na atmosferu, dodatne obaveze i na sliku koju možda žele da drugi imaju o njima. Kada praznici prođu i kada se vrate svakodnevici, shvate da problemi i dalje postoje. Zbog toga januar često postane “kap koja prelije čašu"

Ivana Stanojević Krstić,
psiholog, porodični psihoterapeut

26/01/2026

🌱 Zdrava ambicija vs. patološka ambicija
Ambicija je poput vatre – može da nas greje i osvetli put, ali može i da nas opeče ako joj ne postavimo granice.

Zdrava ambicija je ona koja nas pokreće da rastemo, da učimo i da se razvijamo. Ona nas motiviše da budemo bolji nego juče, ali ne po cenu našeg zdravlja, odnosa ili vrednosti. Ljudi vođeni zdravom ambicijom znaju da uspeh nije sprint, već maraton – i da je jednako važno sačuvati balans, integritet i međuljudske odnose.

Patološka ambicija, s druge strane, pretvara cilj u opsesiju. Ona ne poznaje granice, ne pita za cenu i često vodi ka iscrpljenosti, konfliktima i manipulaciji. Kada ambicija postane patološka, uspeh prestaje da bude radost i pretvara se u stalnu trku u kojoj nikada nema dovoljno – ni priznanja, ni moći, ni statusa.

👉 Razlika je jasna:

Zdrava ambicija gradi mostove, patološka ih ruši.

Zdrava ambicija donosi smisao, patološka samo prazninu.

Zdrava ambicija nas povezuje sa sobom i drugima, patološka nas izoluje.

Na kraju, ambicija je samo alat. Mi biramo da li će biti gorivo za rast ili plamen koji nas sagoreva.

24/01/2026

dr Ivajlo Ilijev: „U atmosferi represije raste zloupotreba lekova“

U apotekama u Nišu je tokom 2025. godine prodato 267.100 kutija lekova za smirenje različitih vrsta, što je otprilike kutija po stanovniku. Prema podacima

23/01/2026

U svetu koji nas često podstiče da budemo „kao svi“, očuvanje našeg JA postaje hrabrost. Autentičnost nije uvek nagrađena – ponekad nailazi na nerazumevanje ili osudu. Ipak, ona je ono što nas čini celima i daje smisao svakom našem koraku 🌿.

Kada se odričemo sebe da bismo se uklopili, polako gubimo osećaj unutrašnje snage. A kada ostajemo verni svom glasu, čak i u surovim okolnostima, pronalazimo mir i sigurnost. Autentičnost ne znači da moramo biti glasni ili buntovni – ona znači da živimo u skladu sa sobom, da ne gasimo ono što nas čini jedinstvenima ✨.

Naš JA je poput svetlosti koja nas vodi. Možda je tiha, ali upravo ona daje toplinu našim odnosima i sigurnost našem putu 💛. Svet će uvek pokušavati da nas oblikuje, ali prava snaga je u tome da ostanemo svoji.

22/01/2026

Šta su nam doneli praznici: opšte stanje nacije i vreme u kojem živimo – dr Ivajlo Ilijev u emisiji ‘Izoštreno’ sa Anom Milenković

FB stranica: https://www.facebook.com/belami.rs/Instagram: .rsportal: http://www.belami.rs/YouTube: https://www.youtube.com/channel/UCUBH...

21/01/2026

👧👦 Prvorodjena deca – odgovornost koja često postaje teret

U mnogim porodicama, najstarije dete prirodno dobija ulogu „malog odraslog“ – čuvara, pomagača i uzora mlađima. Iako to može razviti empatiju i zrelost, važno je da roditelji prepoznaju i granice te odgovornosti.

🌱 Šta prvorodjena deca dobijaju?

Razvijaju osećaj odgovornosti i brige za druge.

Često postaju samostalnija i zrelija od vršnjaka.

Uče veštine vođstva i organizacije.

⚖️ Ali, koji je teret?

Osećaj da moraju biti „uvek savršeni“ i da ne smeju pogrešiti.

Preuzimanje brige koja prevazilazi njihove godine.

Potiskivanje sopstvenih potreba i osećanja.

Rizik od anksioznosti i osećaja da nikada nisu dovoljno dobri.

💡 Kako roditelji mogu da pomognu?

Jasno odvojite zadatke primerene uzrastu od onih koji su preveliki.

Pohvalite trud, ali ne očekujte savršenstvo.

Dajte im prostor da budu deca – da se igraju, greše i uče.

Razgovarajte o osećanjima – pitajte ih kako se osećaju u svojoj ulozi.

✨ Prvorodjena deca nisu „mali roditelji“. Ona zaslužuju da budu deca, da imaju svoje granice i da znaju da je ljubav prema njima bezuslovna – nevezano za odgovornost koju nose.

19/01/2026

🌿 Samoća, osama i usamljenost – tri lica istog iskustva
Ponekad se povlačimo u samoću – to je jednostavno stanje kada smo fizički sami. Samoća sama po sebi nije ni dobra ni loša, ona je prostor koji može da se ispuni mirom ili tugom, zavisno od toga kako je doživljavamo.

Kada biramo da budemo sami, to zovemo osama. Osama je trenutak odmora, introspekcije i tišine. To je vreme kada se vraćamo sebi, punimo baterije i pronalazimo unutrašnji balans. Osama je dar koji sami sebi poklanjamo.

Ali postoji i usamljenost – osećaj praznine i nedostatka povezanosti, čak i kada smo okruženi ljudima. Usamljenost nas podseća da nam je potrebna bliskost, razumevanje i toplina odnosa.

💡 Zašto je važno da razlikujemo ova tri pojma?

Osama može biti lekovita i osnažujuća.

Usamljenost je signal da nam nedostaje povezanost i da je vreme da potražimo kontakt.

Samoća je neutralna – ona postaje ono što mi od nje napravimo.

✨ Poruka za kraj:
Nije svaka samoća usamljenost. Nekada nam je osama potrebna da bismo čuli sebe, a nekada nam je usamljenost znak da je vreme da se otvorimo ka drugima. Oba iskustva su deo ljudskog života – i oba nas uče kako da bolje brinemo o sebi i o odnosima koje gradimo.

16/01/2026

🔹Anksioznost– niste sami i postoji drugačiji način nošenja sa njom🔹

Ubrzan ritam života, stalne brige, unutrašnja napetost, nemir, telesni simptomi i strah od gubitka kontrole često su znakovi anksioznosti. Ona se ne javlja bez razloga, već kao odgovor na način na koji tumačimo događaje, sebe i sopstvene zahteve.

REBT psihoterapija (Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija) pomaže u razumevanju veze između misli, emocija i ponašanja, kao i u prepoznavanju i menjanju iracionalnih uverenja koja održavaju anksioznost.

Kroz terapijski proces moguće je:

razviti zdraviji i funkcionalniji način reagovanja na telesne simptome anksioznosti

usvojiti racionalniji i fleksibilniji način razmišljanja

naučiti kako da se konstruktivnije nosite sa brigama i unutrašnjim pritiskom

ojačati osećaj kontrole, sigurnosti i samopouzdanja

unaprediti emocionalnu stabilnost u svakodnevnim situacijama

Rad se odvija u sigurnom, poverljivom i stručno vođenom okruženju, uz individualni pristup i jasno definisan terapijski okvir.

📍 Poliklinika Anima Plus, Niš
💻 Mogućnost online rada
⏱ Trajanje seanse: 50 minuta
📩 Zakazivanje termina: 0607349000

Ako prepoznajete da anksioznost utiče na kvalitet vašeg života, pravovremeni razgovor sa stručnjakom može biti važan korak ka promeni.

15/01/2026