Anima Plus Niš

20/03/2026

FRANKENŠTAJN (2025) – stilizovana interpretacija gotskog veličanstvenog romana Meri Šeli iz 1818. godine, od strane briljantnog Giljerma del Tora. Koristeći svog omiljenog kamermana, Danca Dena Laustsena (54), uz moćnu muziku francuskog kompozitora Aleksandra Desplata (61), koristeći novije stripske narative i estetiku, dočarava nam večitu ambivalenciju dobra i zla, erosa i tanatosa, narcizma i dobrote.

Odlično ukomponovane role Oskara Ajzaka (79) kao genijalnog, ali frustriranog doktora Viktora Frankenštajna, Džejkoba Elordija (97), australijske nadiruće zvezde, kao Stvorenja – ljudskijeg, humanijeg, ranjivijeg, ali muški superiornijeg u odnosu na slavne prethodnike (od Bele Lugošija, Karlofa do ovih novijih). Istovremeno, fantastične epizode arhaično, gotski zaleđene Mije Got (93) i lucidnog Austrijanca Kristofera Valca (56) nijansiraju filmsku priču, čineći je oslobođenom klišea.

Del Toro otvara novu stranicu priče o tankoj liniji života i smrti, o paradoksu lepote i zločina, o eksternalizaciji ranih trauma koje od nas rađaju čudovišta ili ljudska bića.

Stilizovani koncept nas vraća u novo čitanje klasika i podseća na bogatstvo univerzalnog nasleđa umetnosti i mogućnosti novog, drugačijeg čitanja i sagledavanja.

Uprkos vremenima nekih novih, drugačijih, bizarnijih čudovišta i njihovih stvaralaca – uprkos svemu.

Ivajlo Ilijev

18/03/2026

🌙 Zašto su negativne misli jače noću?
U tišini noći, kada se svet oko nas smiri, mnogi se suočavaju sa navalom misli koje danju uspešno potiskuju. To nije slučajnost – već prirodan psihološki i neurološki proces.

Tokom dana, pažnju nam odvlače obaveze, razgovori, svetlost, buka. Noću, kada se sve utiša, ostajemo sami sa sobom. Umor dodatno slabi našu sposobnost da racionalizujemo, a mozak, u potrazi za razumevanjem, počinje da prevrće nerešene emocije, konflikte i brige.

Negativne misli tada postaju glasnije. Ruminacija, osećaj krivice, strah od budućnosti, sumnja u sebe – sve to može delovati snažnije upravo u trenucima kada je telo iscrpljeno, a emocionalna obrada pojačana.

Ali važno je znati:
🔹 Misli nisu činjenice.
🔹 Noćne misli nisu nužno istinite – one su često pojačane umorom i tišinom.
🔹 Nisi sam/a u tome.

Ako primetiš da ti noć donosi nemir, pokušaj sledeće:
✔️ Zapiši misli – ne da ih rešiš, već da ih oslobodiš.
✔️ Diši duboko i usmeri pažnju na telo.
✔️ Podseti se da je jutro novo poglavlje – ono što noću izgleda nepodnošljivo, danju često izgleda rešivo.

U Poliklinici Anima Plus znamo koliko je važno da se o ovim temama govori otvoreno, bez osude. Ako osećaš da ti je potrebna podrška – tu smo.

📌 Briga o mentalnom zdravlju ne bira vreme – ali mi biramo da budemo tu kad je najpotrebnije.

17/03/2026

ONE BATTLE AFTER ANOTHER (Jedna bitka za drugom) – ovogodišnji, a najskuplji rediteljski i scenaristički projekat velikog Pola Tomasa Andersona (1970) ozbiljno će pretendovati na gomilu Oskara na sledećoj ceremoniji. Nastao je po romanu Tomasa Pinčona, uz sjajnu muziku Džonija Grinvuda i snažan autorski pečat reditelja. Nosi ga briljantna muška trojka: DiKaprio, Šon Pen, Benisio del Toro, uz tri crne glumice – Infiniti, Tejanu Tejlor i Redžinu Hol.

Film je intrigantna akciono-politička, a pre svega duhovita metafora aktuelnog sveta, satkana od gotovo epske borbe nastale na ruševinama istrošene, birokratizovane, oficijalne demokratije između sveta populista, militantnih desničara, rasista, novih nacista, anarho-liberala, ekstremnih liberala, umornih i potlačenih. To je svet bez nade, svet koji nestaje.

Anderson je vešto iznijansirao simbolične uloge, gde svako daje puno značenje pomenutim ideološkim matricama, donekle objašnjavajući i etiologiju istih. Umorni, gotovo istrošeni životom, nemirima i paranojom, DiKaprio očinskom ljubavlju i borbom ipak ostavlja prostor – svojom šesnaestogodišnjom kćeri – za neke nove vrednosti, za neko novo, bolje doba, meni tako asocijativno blisko za nove generacije: humanije, konstruktivnije, odlučnije u svojoj pobuni, svojim promenama i svom strukturisanijem, integrisanijem putu ka boljem svetu. Kroz krivudave katakombe Andersonovog auto-p**a.

25.09.2025.
Ivajlo Ilijev

12/03/2026

🌿 Kontrola – naučiti da pustimo ono što nije u našim rukama 🌿

Jedan od najčešćih izvora anksioznosti je pokušaj da kontrolišemo sve oko sebe.
Koliko p**a ste se uhvatili da brinete o tome šta će drugi reći, kako će reagovati ili šta će se dogoditi sutra?

💡 Istina je jednostavna, ali oslobađajuća:

Možemo da kontrolišemo svoje misli, postupke, odluke i način na koji reagujemo.

Ne možemo da kontrolišemo tuđe ponašanje, prošlost koja je već iza nas, niti budućnost koja je neizvesna.

✨ Kada pokušavamo da kontrolišemo ono što nije u našoj moći, trošimo ogromnu energiju i stvaramo unutrašnji pritisak.
✨ Kada naučimo da pustimo, otvaramo prostor za mir, prihvatanje i fokus na ono što zaista možemo da menjamo.

🌱 Zdrav odnos prema kontroli znači da se svakodnevno pitamo:

„Šta je sada u mojoj moći?“

„Šta nije i šta mogu da pustim?“

👉 Primer:

Ne možemo da kontrolišemo da li će neko misliti dobro ili loše o nama.

Ali možemo da kontrolišemo da li ćemo postupati u skladu sa sopstvenim vrednostima i granicama.

Kada se fokusiramo na ono što je u našoj moći, gradimo otpornost, samopouzdanje i unutrašnju snagu.
Kada pustimo ono što nije, oslobađamo se nepotrebne brige i učimo da živimo sa više mira i prihvatanja.

🌸 Kontrola nije moć nad drugima – kontrola je moć nad sobom.

11/03/2026

Specijalni pedagog-defektolog Sanja Nikolić govori za TV Nova S o vršnjačkom nasilju.

Otvoren razgovor o ovoj temi važan je korak ka stvaranju bezbednijeg okruženja za svako dete. 💬👧🧒

11/03/2026

„Dijagnoza – Belle Amie: Marija Ružić sa Ivajlom Ilijevim o mentalnom zdravlju i drugim temama“

FB stranica: https://www.facebook.com/belami.rs/Instagram: .rsportal: http://www.belami.rs/YouTube: https://www.youtube.com/channel/UCUBH...

10/03/2026

🌿 Sindrom „dobrog deteta“ i anksioznost u odraslom dobu 🌿

Koliko p**a ste u detinjstvu čuli: „Budi dobar, nemoj se svađati, nemoj praviti probleme“?
Mnogi od nas su odrasli uz poruku da je ljubav i prihvatanje uslovljeno time da budemo poslušni, tihi i da ugađamo drugima.

👶 U detinjstvu to može izgledati kao pohvala za „dobro ponašanje“.
👩‍🦳 U odraslom dobu to često prerasta u obrazac:

stalno tražimo odobravanje i potvrdu,

osećamo krivicu kada kažemo „ne“,

teško postavljamo granice,

brinemo da ćemo razočarati druge.

Rezultat? Često se javlja anksioznost – stalna napetost, osećaj da nikada nismo dovoljno dobri i unutrašnji pritisak da moramo da zadovoljimo očekivanja okoline.

💡 Važno je da znamo: briga o drugima jeste vrednost, ali naša lična vrednost ne zavisi od toga da li smo uvek „dobri“. Autentičnost, iskrenost i zdrave granice su jednako važni za zdrav život i odnose.

✨ Put oslobađanja od sindroma „dobrog deteta“ počinje malim koracima:

naučiti da kažemo „ne“ bez osećaja krivice,

dozvoliti sebi da budemo nesavršeni,

prepoznati da je naše mišljenje jednako važno kao i tuđe.

Ako se prepoznajete u ovome – niste sami. Psihoterapija može pomoći da se oslobodimo starih obrazaca i živimo slobodnije, sa manje anksioznosti i više unutrašnjeg mira.

08/03/2026

06/03/2026

🌱 Ljubomora u partnerskim odnosima – kako je prepoznati i prevazići

Ljubomora je osećaj koji se javlja u gotovo svim vezama. Ona može biti prolazna i blaga, ali ako postane intenzivna i stalna, može ozbiljno narušiti poverenje i bliskost među partnerima. Važno je razumeti da ljubomora nije dokaz ljubavi – ona je najčešće odraz nesigurnosti, straha od gubitka ili iskustava iz prošlosti.

🔎 Zašto se javlja ljubomora?

Strah da ćemo izgubiti partnera.

Nesigurnost u sopstvenu vrednost.

Loša iskustva iz ranijih odnosa.

Pogrešna uverenja da kontrola znači sigurnost.

💡 Kako prevazići ljubomoru?

Otvoreno razgovarajte – iskren dijalog bez optuživanja jača poverenje.

Radite na samopouzdanju – negujte svoje kvalitete, ciljeve i hobije.

Razlikujte realnost od mašte – prepoznajte kada su misli samo projekcije.

Dogovorite granice – jasno definisane granice daju sigurnost obema stranama.

Potražite stručnu podršku – ako osećaj postane previše intenzivan, razgovor sa psihoterapeutom može biti dragocen korak.

❤️ Ljubav se gradi na poverenju, slobodi i međusobnom poštovanju. Ljubomora nestaje kada naučimo da volimo sebe i da verujemo partneru.

👉 U Poliklinici Anima Plus verujemo da zdravi odnosi počivaju na iskrenosti i emocionalnoj stabilnosti. Ako osećate da ljubomora utiče na vaš odnos, naš tim stručnjaka stoji vam na raspolaganju da zajedno pronađemo put ka sigurnijoj i srećnijoj vezi.

26/02/2026

https://youtu.be/y-Zv3XDLIiE?si=APC_V560g35o1kc-

Enjoy the videos and music you love, upload original content, and share it all with friends, family, and the world on YouTube.

26/02/2026

🌱 Trauma ne mora biti „velika“ da bi ostavila posledice.
Mnogi zamišljaju traumu kao dramatičan događaj, ali istina je da i ponavljane „male“ povrede — kritika, ignorisanje, nedostatak podrške — mogu oblikovati naš osećaj sigurnosti i vrednosti.

Trauma se ne meri veličinom događaja, već našim doživljajem i resursima koje imamo da se sa njom izborimo. Nekada posledice nisu odmah vidljive, ali se kasnije javljaju kroz nesigurnost, poteškoće u odnosima, anksioznost ili osećaj da „nikad nismo dovoljno dobri“.

💙 Važno je da znamo: svako iskustvo zaslužuje pažnju i razumevanje. Nema potrebe da svoje rane upoređujemo sa tuđim — ono što nas boli, dovoljno je važno.

U Poliklinici Anima Plus verujemo da psihoterapija nije samo „lek“ za velike traume, već prostor gde učimo da bolje razumemo sebe, da gradimo unutrašnju snagu i da pronađemo mir u svakodnevici.

👉 Ako osećaš da te neka iskustva sp**avaju ili ti oduzimaju energiju, pozivamo te da zakoračiš u proces psihoterapije. Tvoje priče i tvoje emocije zaslužuju siguran prostor i podršku.

24/02/2026

Kako porodična disfunkcionalnost utiče na dečake 🌱

Porodična disfunkcionalnost može imati snažan i dugotrajan uticaj na odrastanje dečaka, jer porodica predstavlja primarno mesto gde se uče emocije, odnosi, granice i osećaj sopstvene vrednosti.

Evo najvažnijih oblasti u kojima se uticaj najčešće vidi:

Emocionalni razvoj 💔

U disfunkcionalnim porodicama (npr. stalni konflikti, zanemarivanje, zavisnosti, nasilje, emocionalna hladnoća):

Dečak može naučiti da potiskuje emocije („muškarci ne plaču“).

Razvija osećaj stida ili krivice za probleme u kući.

Postaje emocionalno zatvoren ili, suprotno tome, impulsivan i agresivan.

Teško prepoznaje i imenuje sopstvena osećanja.

Često se javlja strah od odbacivanja i nesigurna privrženost.

Kada govorimo o samopouzdanju i identitetu, porodica je prvo „ogledalo“ deteta. Ako su roditelji:

preterano kritični,

nepredvidivi,

emocionalno nedostupni,

dečak može razviti:

nisko samopoštovanje,

potrebu za dokazivanjem (preterana kompetitivnost),

osećaj da nikada nije „dovoljno dobar“.

U adolescenciji to može dovesti do krize identiteta ili traženja pripadnosti u rizičnim grupama.

Model muškosti 👨
Otac ili muška figura imaju važnu ulogu u modelovanju ponašanja. Ako je prisutno:

nasilje,

alkoholizam,

emocionalna distanca,

dečak može:

ponavljati isti obrazac u odraslom dobu,

razviti strah od bliskosti,

ili pokušati da bude „suprotnost“ ocu, ali bez zdravog modela kako to da uradi.

Odnosi u odraslom dobu 💑
Posledice se često vide kasnije:

Poteškoće u intimnim odnosima.

Problemi sa poverenjem.

Strah od napuštanja ili preterana zavisnost od partnera.

Sklonost ka toksičnim odnosima (jer su poznati i „normalizovani“).

Ponašanje i rizici ⚠️
Neka deca reaguju internalizacijom (povlačenje, anksioznost, depresija), a neka eksternalizacijom:

agresija,

problemi u školi,

zloupotreba supstanci,

rana delinkvencija.

Važno: nije sve određeno unapred 🌟
Iako disfunkcionalna porodica povećava rizik, ona ne „određuje sudbinu“.

Zaštitni faktori mogu biti:

jedna stabilna i podržavajuća odrasla osoba (baka, trener, nastavnik),

psihoterapija,

zdravi prijateljski odnosi,

rad na samosvesti u odraslom dobu.

Mnogi muškarci koji su odrasli u teškim uslovima razviju visoku empatiju 💕, otpornost 💪 i snažnu unutrašnju motivaciju da prekinu porodični obrazac.

👩‍⚕️ Ivana Stanojević Krstić, psiholog i psihoterapeut