05/02/2026
Psihološka analiza filma Marnie
Trauma, potiskivanje, kleptomanija i izbegavajuća vezanost
Hičkokova Marnie je film o posledicama traume koja nije mogla biti simbolizovana. Umesto da bude zapamćena i ispričana, ona je potisnuta i smeštena u telo i ponašanje. Marnie ne beži od ljudi zato što ne želi bliskost, već zato što je bliskost za nju povezana sa opasnošću.
Iz psihoanalitičkog ugla, njeno funkcionisanje je obeleženo snažnim mehanizmom potiskivanja. Traumatska iskustva nisu nestala, već su razdvojena od svesti i vraćaju se u obliku simptoma: intenzivne anksioznosti, telesnih reakcija, averzije prema dodiru, seksualne inhibicije i kompulzivnog ponašanja.
Jedan od centralnih simptoma u filmu jeste kleptomanija. Marnie ne krade zbog materijalne koristi, već zbog psihičke regulacije. Krađa prethodi porastu unutrašnje napetosti, a prati je kratkotrajno olakšanje. U tom smislu, čin krađe funkcioniše kao zamena za emocionalni kontakt i kao pokušaj povraćaja kontrole nad unutrašnjim haosom. Simbolički, ona „uzima“ ono što joj nikada nije bilo dostupno – sigurnost, brigu i pravo na autonomiju.
Posebno upečatljiv motiv filma jeste njena reakcija na crvenu boju. Ona ne predstavlja strah sam po sebi, već trenutak u kome potisnuti afekt prodire u svest bez mogućnosti simbolizacije. Kada trauma ne može biti mišljena, ona se pojavljuje kao preplavljujući telesni doživljaj.
U partnerskim odnosima, Marnie pokazuje jasan izbegavajući obrazac vezanosti. Ona deluje samostalno, kompetentno i emocionalno distancirano, uz snažnu netoleranciju prema zavisnosti i bliskosti. Ljubavni odnos ne aktivira osećaj sigurnosti, već alarm. Izbegavanje nije izraz hladnoće, već strategija preživljavanja: distanca štiti od ponovnog doživljaja gubitka kontrole.
Psihoanalitički prelom u filmu događa se u trenutku osvešćivanja potisnute traume. Kada sećanje dobije narativ, afekt i značenje, simptom počinje da gubi svoju regulativnu funkciju. Ne zato što bol nestaje, već zato što više nije izolovana i neme iskustvo. Trauma izlazi iz tela i ulazi u simbolički prostor.
Marnie prikazuje da izbegavajuća vezanost, kompulzivno ponašanje i telesni simptomi nisu poremećaji sami po sebi, već pokušaji psihe d
