Centar Moodrost

31/01/2026

Zašto je čitanje važno za lični razvoj?

Čitanje nije beg od stvarnosti, čitanje je ulazak u nju dublje nego što svakodnevno sebi dozvoljavamo.
Dok čitamo, mi ne “upijamo informacije”, već ulazimo u odnose: sa likovima, njihovim dilemama, strahovima, izborima. A vrlo brzo shvatimo da ulazimo i u odnos sa sobom.

Dobra knjiga:

-aktivira emocije koje često potiskujemo
-pomaže nam da prepoznamo sopstvene unutrašnje konflikte
-daje jezik onome što osećamo, ali ne znamo da imenujemo
-širi perspektivu i razbija krute narative o sebi i drugima

Čitanje je u stvari duboka forma samorefleksije. Ono nas menja polako, ali temeljno.

Zašto čitati zajedno, u Book clubu „Majstor i Margarita“?

Zato što lični razvoj ne nastaje samo u tišini već i u susretu.

Kada čitamo zajedno:

-knjiga prestaje da bude samo tekst, a postaje ogledalo
tuđe interpretacije nam otvaraju nove slojeve značenja

-učimo da slušamo, da mislimo dublje i da govorimo iskrenije

-shvatamo da nismo sami u svojim pitanjima, dilemama i preispitivanjima

Naš book club nije klasično “pričanje o knjigama”.

To je prostor gde se književnost koristi kao alat za razumevanje sebe, odnosa, identiteta i unutrašnjih sukoba.

Zašto baš „Majstor i Margarita“?

Jer je to knjiga koja:

-govori o slobodi i strahu, moći i nemoći

-istražuje granice identiteta, dobra i zla

-otvara pitanja izbora, odgovornosti i unutrašnje istine

-ne nudi lake odgovore, već traži da mislimo, osećamo i preispitujemo

Ovo je roman koji ne ostavlja čitaoca ravnodušnim.
I baš zato je idealan za zajedničko čitanje i razgovor.

30/01/2026

Sastanak Čitalačkog kluba zakazuejmo za petak 6.2. U 18h.
Pričamo o knjizi Majstor i Margarita.
Pišite u DM.

08/01/2026

Dragi svi 🫶 premijera epizode “Kako preživeti praznike” počinje u 12:00h, nadam se da će vam se ovaj razgovor svideti ❤️

Ostavite neki lajk, komentar i ono što bi nam najviše značilo da kliknete na dugmence subscribe na YouTube-u❤️

Kako Vi preživljavate praznike? Dok Lovorka razmišlja kako "oživeti" podkast, Jelena je tu da nam objasni zašto osećamo krivicu ako se u vreme praznika i ne ...

02/12/2025

Zakazujemo novi sastanak Book kluba 🤓

🗓️ Petak, 5.decembar od 18h
📍Prostorije Moodrost Centra, Niš

Za više informacija i prijavu pišite nam u DM 👩‍💻🧑‍💻

Vaša Jelena Stanimirović,
psihoterapeut u superviziji & coach

24/11/2025

Kriza srednjih godina nije kraj - ona je početak nove faze živote.

Ceo tekst čitajte na

🌎 moodrost.rs/blog

Vaša,
Jelena Stanimirović,
psihoterapeut u superviziji & coach

#

13/11/2025

🔔Novi tekst je na sajtu Moodrost.rs/blog

O uticaju društvenih mreža, influensera i digitalne povezanosti na mentalno zdravlje mladih

Autorka teksta :

Dragana Vasić Stević,
psihodinamski i geštalt psihoterapeut

“Savršena“ slika o sebi, svojoj porodici ili idejama koje prikazujemo na mrežama postaje emocionalni standard: uvek nasmejan, uspešan, bez nesigurnosti i grešaka. I dok spolja deluje kao motivacija, iznutra proizvodi anksioznost i osećaj lažnosti – jer niko ne može stalno biti ono što mreže traže da bude.

Ceo tekst pronađite na sajtu Moodrost.rs/blog ⬅️💻

14/10/2025

Vidimo se 18.10. od 18:00h

Radionica “Konačna odluka” - ako imaš osećaj da stojiš u mestu, dođi da zajedno razotkrijemo šta te zapravo koči i kako da kreneš/ se pokreneš 💡

Prijave u DM | Cena radionice je 2.500RSD

Vaša Jelena Stanimirović,
Psihoterapeut u superviziji i coach

11/09/2025

Zamislite da ste osoba koja stalno oseća krivicu. Kriva sam jer se prijatelj naljutio – sigurno sam nešto pogrešila.Kriva sam jer nisam sve završila na poslu – da sam se više potrudila, sve bi bilo bolje.Kriva sam jer nisam dala dovoljno, jer nisam uradila dovoljno, jer nisam bila dovoljno.Ovakva krivica nije signal da nešto treba da popravimo. Ona postaje unutrašnji zatvor u kojem živimo.Šta je toksična krivica?Krivica u zdravom obliku ima svrhu – pokazuje nam kada smo nekoga povredili, podseća nas da ispravimo grešku, da učimo. Ali kada krivica postane stalna pozadina života, kada se osećamo odgovornima i za ono na šta realno nismo mogli da utičemo – tada govorimo o toksičnoj krivici.Ovde često radi unutrašnji sudija (superego) koji ne prestaje da izriče kaznu. Osoba nosi osećaj: „Nisam dovoljna. Stalno nešto dugujem. Ako se desi nešto loše – ja sam kriva.“Takva krivica obično nije nastala juče. Ona vuče korene iz odnosa u detinjstvu – kada dete dobija poruku da je odgovorno za tuđe emocije.„Zbog tebe sam tužna.“„Da si bolja, meni bi bilo lakše.“„Nikad nisam mirna zbog tebe.“Dete tada uči da nosi težinu koja nije njegova. I tako odrasla osoba nastavlja da u svemu vidi svoju krivicu.Krivica koja traži kaznuToksična krivica nije samo osećaj – ona traži „balans“. Ako sam kriva, onda zaslužujem i kaznu. Nekad je to unutrašnja kazna: samokritika, osećaj bezvrednosti, stid. Nekad i spoljašnja – osoba ulazi u odnose u kojima se stalno dokazuje, prihvata nepravdu, ostaje tamo gde joj nije dobro. Kao da kaže: „Ostajem, jer moram da odradim svoju kaznu.“U ovom obrascu krivica ne vodi rastu. Ona vodi samoponištavanju.Kako je prepoznati?• Ako osećaš krivicu i kada realno nisi ništa pogrešio/la.• Ako se previše p**a izviniš, i onda kada nemaš zašto.• Ako te grize osećaj da nikada ne daješ dovoljno.• Ako osećaš da zaslužuješ kaznu ili da moraš „da ispaštaš“.

10/09/2025

10. septembar – Svetski dan prevencije samoubistva. Danas ćete verovatno naići na mnogo tekstova o tome kako razgovarati sa nekim ko ima suicidalne misli, koji su znaci da osoba pati i kako je prepoznati. I to je izuzetno važno – pročitajte, jer nikad ne znamo šta se krije iza osmeha onoga ko sedi preko p**a nas. Posebno kada govorimo o visokofunkcionalnoj depresiji, gde spolja sve izgleda „u redu“, a iznutra se vodi borba na život i smrt.Ali danas želim da pričam o nečemu drugom.Želim da pričam o onima koji ostaju.Gubitak i krivica preživelogSamoubistvo ne odnosi samo jedan život. Ono se kao talas širi kroz porodicu, prijatelje, zajednicu. Oni koji ostaju, ostaju sa pitanjima bez odgovora i sa osećajem da je njihov svet zauvek razbijen.Najčešće osećanje koje ih prati je krivica preživelog.• Šta sam propustio?• Možda sam mogla da ga spasim?• Da li sam bila slepa za znakove?• Zašto sam ja ostala, a on/ona nije?Ova pitanja ne prestaju. Ona se ponavljaju kao eho i vraćaju iznova i iznova. Neki ljudi pokušavaju da pronađu smisao, da polako nastave dalje, ali mnogi ostaju zarobljeni u toj krivici, u tom osećanju nemoći i beskrajnog „možda“.Kako izgleda krivica preživelog?• Stalno preispitivanje prošlih događaja: „Da sam samo tada…“• Osećaj da nisi imao pravo da nastaviš život – jer on/ona nije.• Bes na sebe, pomešan sa tugom.• Stid pred drugima – „Šta će reći ljudi, kako nisam primetila?“• Strah od novih gubitaka, stalna briga da će se nekome drugom isto dogoditi.Krivica preživelog je razoravajuća jer se stalno hrani „šta bi bilo kad bi bilo“. To je beskonačni vrtlog iz kojeg je teško izaći sam.Istina je…Možda si mogao jednom da zaustaviš pokušaj. Možda si mogao da razgovaraš tog dana. Ali nisi mogao svaki put. Nisi mogao da stojiš na svakoj raskrsnici njegovih/njenih misli.Samoubistvo nije rezultat jednog događaja, niti jednog propusta. Ono je ishod duboke patnje i unutrašnjeg procesa koji traje dugo, i koji na kraju osoba sama odlučuje da prekine.Ti nisi kriv.Ti nisi mogao da kontrolišeš ono što je bilo van tvoje moći.Gubitak i dalje životOnaj ko ostaje, često godinama skuplja ostatke svog života, pokušava da se sabere, da pronađe smisao tamo gde ga više nema. Neki uspeju da pronađu snagu da nastave, da pronađu nove izvore smisla, da čuvaju sećanje na voljenu osobu. Drugi ostanu zarobljeni u patnji, i zato im je potrebna podrška – porodice, prijatelja, ali i stručna pomoć.Jer gubitak posle samoubistva nije „običan gubitak“. To je gubitak koji nosi teret pitanja, krivice i tišine.

08/09/2025

Kada neko dođe na terapiju i pitam ga „Kako ste?“, najčešći odgovor je ili „Loše sam“ ili „OK“. Kao da su to jedine dve opcije. A zapravo – emocija ima bezbroj. Od osnovnih, koje delimo sa svim ljudima, pa sve do složenih. Svaka od njih nosi poruku o tome šta se u nama dešava. Problem je što ih često ne prepoznajemo, a još ređe umemo da sa njima nosimo.

Zato želim da vas uvedem u svet emocija – da ih osvetlimo, razumemo, i vidimo kako mogu da nam budu vodiči, a ne teret.

Krivica – nevidljivi regulator naših odnosa

Krivica je emocija koja nastaje onda kada osećamo da smo „prekršili pravilo“ – bilo ono spoljašnje (društveno, porodično) ili unutrašnje ( moral, vrednosti). Ona u nama stvara tenziju između onoga što želimo i onoga što mislimo da bismo morali da želimo.

Iz ugla psihodinamike, krivica je tesno povezana sa superegom – onim unutrašnjim glasom koji nam govori šta je ispravno, a šta pogrešno. Kada se superego previše postroži, krivica postaje hronična i sp**ava nas. Ako je preslab, možemo delovati bez odgovornosti prema drugima. Dakle, krivica nam pokazuje kakav odnos imamo sa sopstvenim unutrašnjim „sudijom“.

Zdrava krivica: signal da smo povredili nekoga, da nismo ispunili sopstvene vrednosti. Ona nas podstiče na popravku, izvinjenje, rast.

Toksična krivica: često nije povezana sa realnom greškom. Nastaje kada je dete odrastalo uz poruke poput: „Zbog tebe sam nesrećna“, „Ti si kriva što plačem“. Takva krivica postaje automatska reakcija – odrasla osoba oseća da stalno nekome nešto duguje, da nikada nije dovoljno dobra.

Na terapiji radimo tako da klijent zastane i pita:
• Da li je ovo moja istinska krivica ili preuzeta iz prošlosti?
• Da li sam stvarno uradila nešto pogrešno ili samo nisam ispunila tuđe očekivanje?
• Šta moj unutrašnji sudija traži od mene – i da li je to u skladu sa mojim vrednostima?

Kada se krivica mentalizuje, ona prestaje da bude teret i postaje signal. Možemo je koristiti kao kompas – da nas vraća našim autentičnim vrednostima, umesto da nas zarobljava u lažnoj odgovornosti.

19/06/2025

19.jun od 18:00h 🍀

Druženje u Space Staton Hub-u 🎯

Vidimo se 🤗,
Vaša Jelena Stanimirović

Psihoterapeut u superviziji

Pripremili smo u narednom periodu set tema i radionica iz oblasti mentalnog zdravlja.
Prepoznali smo da je u ovakvim globalnim nacionalnim i lokalnim društvenim kretanjima jako važno da se razumemo čujemo i pre svega brinemo o sebi.

Ekipa vrhinskih psihotarapeuta i psihologa u narednom periodu kroz događaje da vam pruži podršku.