10/09/2025
10. septembar – Svetski dan prevencije samoubistva. Danas ćete verovatno naići na mnogo tekstova o tome kako razgovarati sa nekim ko ima suicidalne misli, koji su znaci da osoba pati i kako je prepoznati. I to je izuzetno važno – pročitajte, jer nikad ne znamo šta se krije iza osmeha onoga ko sedi preko p**a nas. Posebno kada govorimo o visokofunkcionalnoj depresiji, gde spolja sve izgleda „u redu“, a iznutra se vodi borba na život i smrt.Ali danas želim da pričam o nečemu drugom.Želim da pričam o onima koji ostaju.Gubitak i krivica preživelogSamoubistvo ne odnosi samo jedan život. Ono se kao talas širi kroz porodicu, prijatelje, zajednicu. Oni koji ostaju, ostaju sa pitanjima bez odgovora i sa osećajem da je njihov svet zauvek razbijen.Najčešće osećanje koje ih prati je krivica preživelog.• Šta sam propustio?• Možda sam mogla da ga spasim?• Da li sam bila slepa za znakove?• Zašto sam ja ostala, a on/ona nije?Ova pitanja ne prestaju. Ona se ponavljaju kao eho i vraćaju iznova i iznova. Neki ljudi pokušavaju da pronađu smisao, da polako nastave dalje, ali mnogi ostaju zarobljeni u toj krivici, u tom osećanju nemoći i beskrajnog „možda“.Kako izgleda krivica preživelog?• Stalno preispitivanje prošlih događaja: „Da sam samo tada…“• Osećaj da nisi imao pravo da nastaviš život – jer on/ona nije.• Bes na sebe, pomešan sa tugom.• Stid pred drugima – „Šta će reći ljudi, kako nisam primetila?“• Strah od novih gubitaka, stalna briga da će se nekome drugom isto dogoditi.Krivica preživelog je razoravajuća jer se stalno hrani „šta bi bilo kad bi bilo“. To je beskonačni vrtlog iz kojeg je teško izaći sam.Istina je…Možda si mogao jednom da zaustaviš pokušaj. Možda si mogao da razgovaraš tog dana. Ali nisi mogao svaki put. Nisi mogao da stojiš na svakoj raskrsnici njegovih/njenih misli.Samoubistvo nije rezultat jednog događaja, niti jednog propusta. Ono je ishod duboke patnje i unutrašnjeg procesa koji traje dugo, i koji na kraju osoba sama odlučuje da prekine.Ti nisi kriv.Ti nisi mogao da kontrolišeš ono što je bilo van tvoje moći.Gubitak i dalje životOnaj ko ostaje, često godinama skuplja ostatke svog života, pokušava da se sabere, da pronađe smisao tamo gde ga više nema. Neki uspeju da pronađu snagu da nastave, da pronađu nove izvore smisla, da čuvaju sećanje na voljenu osobu. Drugi ostanu zarobljeni u patnji, i zato im je potrebna podrška – porodice, prijatelja, ali i stručna pomoć.Jer gubitak posle samoubistva nije „običan gubitak“. To je gubitak koji nosi teret pitanja, krivice i tišine.
