18/12/2025
Ekspert iz oblasti razvojne psihologije podelio je znake da se dete oseća zaista emocionalno sigurno kod kuće:
1. Najjasniji znak da se dete oseća sigurno nije primerno vladanje – već pokret. Dete koje se oseća bezbedno u slobodnom je pokretu. Ono pevuši, peva, priča samo sa sobom, biva glasno i često prelazi sa aktivnosti na aktivnost. Razvojne studije kažu da se emocionalno bezbedna deca i do 20-25% više kreću od dece koja to nisu. Njihova tela nisu na oprezu. Ona su opuštena, a opuštenost je preduslov za istraživanje sveta oko nas i u nama.
2. Dete se oseća dovoljno bezbedno da pita „luckasta“ pitanja bez straha. Ono pita stvari koje nemaju smisla. Prekidaju – ovo nije znak nepoštovanja. Njihov mozgić ima dozvolu da bude znatiželjno. Kada se dete ne oseća emocionalno bezbedno, ono postavlja manje pitanja i pomno posmatra odrasle. Tišinu često brkamo sa unutrašnjim mirom, ali kod deteta neretko je u pitanju oprez.
3. Još jedan znak – kako dete reaguje kada napravi grešku. Emocionalno bezbedna deca posežu. Ona prosipaju, lome, zaboravljaju i generalno sve i svašta brljaju – i opet se okreću odraslima. Istraživanja pokazuju da se sigurna deca duplo brže oporavljaju od grešaka, jer njihov nervni sistem očekuje reparaciju, a ne kaznu.
4. Deca koja se osećaju bezbedno pokazuju čitavu lepezu emocija u svojoj kući - radost, ljutnju, tugu, uzbuđenje. Zato se mnoga „dobra deca“ „raspadnu“ kod kuće – njihova tela se napokon mogu opustiti u sigurnom okruženju doma. Nemirluk u kući neretko je znak da su se deca dugo suzdržavala van kuće.
5. Stručnjaci navode da se emocinonalna sigurnost gradi putem predvidivih reakcija staratelja, ne putem „savršenog roditeljstva“. Staložen glas, jasne granice, reparacija nakon konflikta. Kada deca znaju šta da očekuju, njihov nervni sistem se opušta. Vremenom ovo prerasta u samopouzdanje, rezilijentnost i poverenje – bez pridika i nagrada.
Emocionalna sigurnost se oseća; ne propoveda se.
Izvor: .Ozo
