16/09/2025
Emocije kao putokaz ka mudrosti i rastu
Često se u savremenom društvu može čuti stav da nas emocije navode na pogrešne izbore i udaljavaju od „razumnog“ razmišljanja. Međutim, savremena istraživanja i iskustvo iz psihoterapijske prakse pokazuju upravo suprotno – emocije nisu prepreka, već most ka mudrosti, učenju i zdravom odnosu prema sebi i drugima.
Kada posmatramo emocije iz psihoterapijske perspektive, uviđamo da se one rađaju i oblikuju u odnosu s drugima. Način na koji reagujemo, povezujemo se i gradimo bliskost duboko je ukorenjen u ranom iskustvu odnosa sa značajnim osobama. Emocije nam tada postaju orijentiri – pokazuju šta nam je važno, šta nas boli i gde leži naša potreba za povezivanjem. U terapijskom prostoru, upravo kroz prepoznavanje i deljenje emocionalnih doživljaja stvara se mogućnost za novu vrstu iskustva odnosa, u kojem se klijent uči da je sigurno biti u kontaktu sa sopstvenim osećanjima.
Iz psihodinamske perspektive, emocije često nose tragove nesvesnog – one govore ono što reči ponekad ne umeju da izraze. Potiskivana osećanja, kao i nesvesni konflikti, mogu se javljati kroz simptome, telesne senzacije ili obrasce ponašanja.
Važno je istaći da oko 20% populacije ima senzitivniji nervni sistem, što znači da su ovi ljudi prirodno skloniji uočavanju suptilnih promena u okruženju i dubljem emocionalnom doživljavanju. Iako se senzitivnost ponekad može doživeti kao preplavljujuća, ona zapravo predstavlja bogatstvo – sposobnost da se primećuju nijanse, da se saoseća s drugima i da se doživljava život u njegovoj punoći.
Emocije su, dakle, u samom središtu mudrosti. Naučiti da ih slušamo, razumemo i uvažavamo, znači naučiti da živimo punije, prisutnije i povezanije – sa sobom i sa drugima.
