Igor Palić, psiholog

23/03/2026

Živeti u socijaldemokratiji ne znači samo biti deo određenog političkog sistema, već živeti u društvu koje poručuje da vredimo kao ljudi.

Živeti u socijaldemokratiji ne znači samo biti deo određenog političkog sistema, već živeti u društvu koje na suptilan, ali važan način utiče na to kako doživljavamo sebe i druge. To je okruženje koje, barem u svojoj nameri, poručuje da vredimo kao ljudi i onda kada nismo na vrhuncu svo...

19/03/2026

Biti slobodan ne znači samo da nema ograničenja, već da ostaješ u odnosu sa sobom i drugima bez oslonca na tuđa očekivanja. To često budi nesigurnost, jer više nema ko da odlučuje umesto nas. U toj slobodi lako posegnemo za prilagođavanjem, samo da ne bismo izgubili osećaj pripadnosti.

Sloboda nije udaljavanje od drugih, već sposobnost da budemo svoji dok ostajemo povezani. Da možemo reći „ja“ bez straha da ćemo izgubiti „mi“.

01/03/2026

Promena se ne događa nužno onda kada promenimo okolnosti, već kada promenimo način na koji gledamo – i način na koji smo gledani.
Kada klijent kaže:
„Situacija je ista, ali ja je doživljavam drugačije.“
znamo da se dogodilo nešto duboko.
Možemo promeniti posao, grad, partnera – ali ako nosimo isti unutarnji pogled, često ćemo u novom prostoru rekreirati stare obrasce.
Terapija ne nudi beg, nego susret. A iz susreta se rađa drugačiji doživljaj sebe.

27/02/2026

Često se uhvatimo za ono što imamo – za svoje uloge, postignuća, sigurnosti, pa i za odnose – i polako počnemo da verujemo da smo upravo to. Kao da bez tih spoljašnjih oslonaca ne znamo ko smo.

A zapravo, ne dolazimo na svet kao završena priča, niti nas određuje samo ono što se vidi spolja. Mi se oblikujemo kroz susrete – kroz poglede koji nas prepoznaju, kroz odnose u kojima se osećamo viđeno, prihvaćeno i važno. U dodiru sa drugim, naše „ja“ dobija oblik i toplinu.

Kada sebi dozvolimo da budemo, a ne samo da imamo, otkrivamo da naš identitet nije krut ni lomljiv. On je živ, menja se i raste. I možda je manje stvar onoga što posedujemo, a mnogo više kvaliteta povezanosti koju gradimo – sa sobom i sa ljudima oko sebe.

11/02/2026

Tugovanje nije znak slabosti, ono je dokaz da smo voleli i bili povezani. Kada nekoga ili nešto izgubimo, ne gubimo samo prisustvo, već i deo sebe koji je postojao u tom odnosu.

Zato bol dolazi u talasima, dok se naš unutrašnji svet polako prilagođava novoj stvarnosti.

Možda ništa ne možemo zaista posedovati, ali možemo voleti i biti promenjeni odnosima. A ono što nas je dotaklo nastavlja da živi kroz način na koji nosimo sebe i volimo dalje.

25/12/2025

Kada želimo nešto da promenimo kod dece, vredi zastati i zapitati se:
Da li je to možda poziv na promenu u nama samima?

Pedagoški entuzijazam, očekivanja i „potrebe“ često govore i o našim neispunjenim delovima, o detetu u nama koje još uči.

Deca nas ne vaspitavaju namerno, ali nas tačno dotiču tamo gde još rastemo.
I to je prilika, ne greška.

20/11/2025

Uverenje da postoji samo jedna istina i svi koji je ne prihvataju su neprijatelji se javlja kada osoba oseća nesigurnost, preplavljenost ili duboko razočaranje u odnose. Rigidno insistiranje na “jednoj istini” obično nije izraz snage, već odbrana od ranjivosti.
Ako postoji samo jedna istina, onda postoji i osećaj kontrole. Ako su svi koji se ne slažu “neprijatelji”, onda su odnosi manje opasni jer se postavljaju jasne, iako krute granice.
Međutim, takav obrazac razmišljanja vodi ka izolaciji, polarizaciji i gubitku kontakta — kako sa drugima, tako i sa sopstvenim emocionalnim nijansama. Psihičko zdravlje se ne gradi na tvrđavi od jedne “apsolutne istine”, već na kapacitetu da budemo u odnosu, čak i kada postoje razlike.

18/11/2025

Nije presudno da li stojimo uz većinu ili mimo nje. Mnogo je važnije da ostanemo u kontaktu sa sobom, da ne preuzimamo tuđa iracionalna uverenja samo da bismo pripadali. U odnosu sa drugima, naš zadatak nije da se stopimo, već da ostanemo autentični.

13/11/2025

Prošlost ne živi samo u sećanjima, ona živi u našim odnosima, u načinu na koji gledamo sebe i druge. Ono što nismo mogli da izrazimo ili razumemo u trenucima bola, sada se nesvesno ponavlja u vezama koje gradimo. Reagujemo, branimo se, povlačimo ili napadamo, verujući da se borimo za sadašnjost, a zapravo čuvamo rane iz prošlosti.

Razumevanje i prerada prošlosti ne znače vraćanje unazad. Kada prestanemo da budemo čuvari starih bolova, možemo postati tvorci novih iskustava. U tom trenutku prošlost prestaje da nas određuje, a postaje deo priče koju smo svesno izabrali da nastavimo.

08/11/2025

Kada se osvrnemo na svoju prošlost, lako je videti trenutke u kojima bismo voleli da smo postupili drugačije, da smo rekli manje, ili više, da smo izabrali drugačiji put. Ipak, istina je da u svakom od tih trenutaka nismo mogli drugačije. Sa tadašnjim znanjem, iskustvom, unutrašnjim ranama i granicama, činili smo najbolje što smo umeli i mogli.

Naši izbori, pa i onaj koji danas izgleda pogrešno, ima svoje korene u ranijim iskustvima, u našim pokušajima da se zaštitimo, da zadržimo vezu, da preživimo emocionalno onako kako smo tada znali.

25/10/2025

Otpor kao put ka isceljenju

Ono čemu se najviše opiremo, često je upravo ono što nam je najpotrebnije. Kada govorimo o našim mislima, emocijama, telu i odnosima, otpor nije neprijatelj. On je signal. Otpor pokazuje gde postoji rana, gde se krije strah, ali i gde se nalazi mogućnost promene.

23/10/2025

Roditelji detetu daruju život, ali ono tek kroz školovanje, iskustvo i odnose uči kako da taj život razume, oseti i živi.
Roditelji su prvi svet koji dete upoznaje — ogledalo kroz koje uči ko je. No, škola, društvo i život van porodičnog doma postaju prozor u svet drugih, onih koji su drugačiji, a time i u svet mogućnosti.
Svaki susret van porodice pruža priliku da dete integriše ono što nosi iz doma — ljubav, strahove, granice i da oblikuje svoj autentični identitet.
Kroz učenje, odnose i iskustva, dete polako prelazi iz priče svojih roditelja u priču koju samo piše.
Zato školovanje nije samo sticanje znanja — to je proces širenja unutrašnjeg sveta, susret sa sobom kroz druge.
Roditelji daju koren, a obrazovanje i iskustvo daju krila.