https://www.bodyandmind-institut.com/

Psihološko.Savetovalište, Dušana Vasiljeva 30, Novi Sad (2026)

30/04/2026

Podsetnik za anksiozne misli 🌿

📍Postoje dani kada misli postanu glasnije od stvarnosti. Kada „šta ako“ preuzme glavnu reč, a telo poveruje da je opasnost stvarna, iako je nema. Ako si danas tu – ovo je tvoj mali podsetnik:

Anksiozne misli nisu činjenice. One su pokušaj tvog uma da te zaštiti, ali često preteruju.

Ne moraš da veruješ svakoj misli koja ti prođe kroz glavu. Možeš da je primetiš, ali i da je ne pratiš.

Tvoje telo reaguje na misli kao da su stvarnost – zato je važno da mu pomogneš da se vrati u sadašnji trenutak: dahom, dodirom, pogledom oko sebe.

Nisi u opasnosti – iako se tako osećaš.

Ne moraš da rešiš sve odmah. Dovoljno je da ostaneš tu gde jesi, korak po korak.

Suštinske istine koje vredi zapamtiti:

▶️ Misao ≠ činjenica

Osećaj nije dokaz stvarne opasnosti

Anksioznost dolazi u talasima – i prolazi

Ne moraš reagovati na svaku misao

Sigurnost možeš graditi iznutra, polako

Ako ti danas treba nešto jednostavno: udahni dublje nego inače… i podseti sebe – „ovo će proći“.

💭🤦‍♀️🤦‍♂️

❤️

23/04/2026

AUTOMATSKE MISLI

* su obično kratke i brže i više smo svesni emocija koja nastaju kao rezultat tih misli nego samih misli

*automatske su jer se u raznim situacijama jednostavno pojave u našoj glavi, same od sebe, bez svesnog prizivanja

* na granici su između svesnog i nesvesnog.Uglavnom ih je lako uvidjeti ako usmerimo pažnju.

* mogu se javiti u obliku kratke ili duže rečenice, ili nekog predosećaja i slike u glavi

* u slučaju da patite od nekog psihičkog problema ili poremećaja, automatske misli su često netačne, delimično tačne, iskrivljene, nestvarne, preterane ali često reagujem emocijama i ponašanjem kao da su tačne.

😇

16/04/2026

💫 Vaskrsenje, u duhovnom smislu, nosi poruku da posle najveće tame dolazi svetlost, da kraj nije konačan i da život ima snagu da se obnovi. U psihoterapijskom kontekstu, ova simbolika ima duboku paralelu sa unutrašnjim procesima kroz koje čovek prolazi kada se suočava sa gubitkom, krizom ili ličnim padom.

U terapiji često srećemo „unutrašnje Velike petke“ – periode kada osoba oseća bol, beznadežnost, gubitak smisla ili identiteta. To su trenuci kada se stari obrasci raspadaju, kada ono što smo mislili da jesmo više ne funkcioniše. I baš kao u religijskom narativu, taj deo p**a je težak, često tih i usamljen, ali i nužan.
Vaskrsenje, u psihološkom smislu, ne znači povratak na staro, već rađanje nečeg novog. To je trenutak kada osoba, prolazeći kroz proces tugovanja, prihvatanja i razumevanja, počinje da gradi drugačiji odnos prema sebi i svetu.

📍 To može biti više samosaosećanja, jasnije granice, autentičniji izbori ili sposobnost da se bol integriše, a ne potiskuje.
U tom smislu, psihoterapija je prostor koji podržava proces „unutrašnjeg vaskrsenja“ – ne kao naglu promenu, već kao postepeno oživljavanje delova ličnosti koji su bili potisnuti, povređeni ili zaboravljeni. Ona nas uči da verujemo procesu, čak i kada ne vidimo odmah svetlost.

🔺 Možda je najvažnija paralela u tome što i religiozno i psihološko vaskrsenje podrazumevaju veru – ne nužno religijsku, već veru da promena jeste moguća. Da iz bola može nastati rast.
❗️ Da posle kraja, ipak, postoji novi početak. 🌿

01/04/2026

❗️ Postoji jedna tiha zamka savremenog života: stalni osećaj da “nismo dovoljno”.
Nismo dovoljno produktivni.
Nismo dovoljno smireni.
Nismo dovoljno dobri roditelji, partneri, prijatelji.

📌 lI dok jurimo da postanemo “bolja verzija sebe”, često zaboravimo da zastanemo i pitamo se — odakle uopšte dolazi taj glas koji nas stalno meri?

🎯 U psihoterapiji često otkrivamo da taj unutrašnji kritičar nije nastao juče. On je naučen. Oblikovan očekivanjima, poređenjima, iskustvima u kojima smo možda morali da budemo “više” da bismo bili prihvaćeni.

Ali dobra vest je: ono što je naučeno, može se i preispitati.
🌿 Ne moraš danas da budeš savršen/a.
🌿 Ne moraš da imaš sve odgovore.
🌿 Dovoljno je da počneš da primećuješ kako razgovaraš sa sobom.
Jer način na koji se obraćaš sebi — postaje način na koji živiš.
Ako želiš promenu, ne počinje od velikih odluka.
Počinje od jedne male rečenice koju sebi kažeš danas.
Možda baš ove:

💫 „Danas sam dovoljan/na — baš ovakav/va kakav/va jesam.“

25/03/2026

🌱 FUNKCIONALNI MODEL MOTIVACIJE – 3 koraka

1. 🧠 Zamisli da si već uradio/la

Zatvori oči i zamisli sebe nakon što si završio/la aktivnost koju odlažeš.
   •   Kako se osećaš?
   •   Kako izgledaš?
   •   Kako te drugi vide?
   •   Kakav je osećaj olakšanja, ponosa, mira?

👉 Daj sebi vreme da to zaista osetiš i proživiš

2. 💛 Ljubazno pozovi sebe na akciju

Bez pritiska i “moranja” – obrati se sebi sa razumevanjem:

👉 “Volela bih da ovo uradim sada.”
👉 “Biće mi lakše kad krenem.”

Cilj je unutrašnji savez sa sobom, a ne kritika.

3. 🚶‍♀️ Kreni – iako ti se možda neda

Ne čekaj savršenu motivaciju.

👉 Napravi prvi mali korak
👉 Uđi u aktivnost, makar i minimalno

🔁 Ako ne kreneš…

Ponovi sva tri koraka do 3 p**a – nežno, bez osuđivanja.

✨ Suština

Motivacija ne dolazi iz pritiska, već iz:
   •   slike željenog ishoda
   •   toplog odnosa prema sebi
   •   spremnosti da kreneš i bez idealnog osećaja

💬 Zakažite svoj termin putem sajta

💫www.psiho-online.com

18/03/2026

👥 Sloboda u partnerskom odnosu često se pogrešno razume.

Nekad se misli da sloboda znači distancu, odvojenost ili život bez obzira na partnera.

🫀Međutim, iz ugla sistemske psihoterapije, sloboda u odnosu ima mnogo dublje značenje.

Sloboda je prostor u kome oba partnera mogu da budu ono što jesu – sa svojim mislima, emocijama, potrebama i granicama.

👀To je odnos u kome bliskost ne guši individualnost, već je podržava.

Kada u vezi postoji sloboda, partneri ne moraju da se prilagođavaju iz straha da će izgubiti ljubav ili prihvatanje.

❗️Oni mogu da govore iskreno, da pokažu ranjivost, da imaju svoje interese, prijatelje i lični prostor. I upravo tada odnos postaje stabilniji.

✅Sistemska psihoterapija nas uči da partneri ne treba da se „stope“ u jedno, već da ostanu dve celovite osobe koje su izabrale da budu zajedno. ▶️U takvom odnosu sloboda ne udaljava – ona stvara poverenje, sigurnost i dublju bliskost.

🔺Jer najlepši odnosi nisu oni u kojima se ljudi drže iz potrebe, već oni u kojima ostaju jedno uz drugo iz slobode. 🤍

♥️

11/03/2026

🈴 Stubovi poverenja između psihoterapeuta i klijenta

🧗‍♀️ Poverenje nije dato – gradi se kroz kvalitet odnosa

Ovo su četiri stuba koja ga jačaju:

💛 Empatija – terapeut vidi i razume vaša osećanja, bez osude.

🌱 Autentična ranjivost – emocionalna refleksija klijentovih osećanja a isto tako zahteva i terapeutovu emocionalno ranjivost.

🗣 Dijalogičnost – terapija je susret, a ne monolog; zajedno istražujemo i tražimo rešenja.

💟 Kolaborativno popravljanje odnosa – sukobi i nesporazumi se javljaju, ali ih zajednički rešavamo, jačajući poverenje.

npr. identifikujemo neusklađenost..
”mislim da sam vas možda pogrešno razumela”….”možda sam bila malo popujuća “ .. ili nestrpljiva..

🫶 Sigurnost u terapiji ne znači odsustvo grešaka –
već iskustvo da odnos može preživeti i rasti kroz njih.

✅ Za sve konsultacije pišite u DM ili zakažite termin putem našeg sajta: www.psiho- online.com

Vaše psihološko savetovalište!

04/03/2026

UNUTRAŠNJI KRITIČAR

🧠 Poreklo unutrašnjeg kritičara

Kada roditelji ne pružaju sigurno emocionalno povezivanje, doslednost i bezuslovno prihvatanje, dete ostaje preplavljeno anksioznošću.

Da bi preživelo, ono razvija unutrašnji mehanizam koji pokušava da:
✔ predvidi odbacivanje
✔ popravi sebe
✔ zasluži ljubav

Taj mehanizam postaje – unutrašnji kritičar.

U psihoanalitičkom jeziku to je rigidni superego.
U traumatskom okviru – to je deo ličnosti koji pokušava da vas zaštiti tako što vas stalno koriguje.

Ali problem nastaje kada:

➡ Kritičar ne staje.
➡ Ne razlikuje grešku od identiteta.
➡ Ne dozvoljava ljudskost.

Vremenom postaje unutrašnji glas koji proizvodi:
   •   samomržnju
   •   samoprezir
   •   samonapuštanje
   •   toksični stid

I stalno vas uverava da ste vi krivi za roditeljsko odbacivanje – jer ne može da podnese ideju da su roditelji imali ograničenja.

⚔️ Napadi unutrašnjeg kritičara

Unutrašnji kritičar se retko pojavljuje direktno. On se maskira u „razumne“ obrasce:

1️⃣ Perfekcionizam

„Ako budem savršen/a, biću bezbedan/na.“

2️⃣ Crno-belo razmišljanje

Sve ili ništa. Uspeh ili potpuni promašaj.

3️⃣ Samomržnja i toksični stid

Greška = ja sam loš/loša osoba.

4️⃣ Mikromenadžment i opsesivna briga

Neprestano analiziranje da bi se sprečila katastrofa.

5️⃣ Omalovažavajuća poređenja

Sa drugima ili sa sopstvenim „najboljim izdanjem“.

6️⃣ Hronična krivica

Odgovornost za sve, čak i za tuđe emocije.

7️⃣ “Trebanja”

Moram. Treba. Ne smem.

8️⃣ Radoholizam / zauzetoholizam

Vredim samo ako proizvodim.

9️⃣ Oštro osuđivanje sebe i drugih

Kritičar koji je unutra, projektuje se spolja.

🔄 Ključna terapijska istina

Unutrašnji kritičar nije neprijatelj.
On je uplašeni deo koji je preuzeo ulogu roditelja.

Rad nije u njegovom uništavanju, već u:
   •   diferencijaciji
   •   omekšavanju
   •   razvoju saosećajnog unutrašnjeg roditelja

❤️

25/02/2026

❗️Mit o samodovoljnosti.
U savremenom svetu samodovoljnost se često slavi kao ideal:

🎯„Ne treba mi niko.“
„Mogu sve sama.“
„Ne zavisim ni od koga.“

✔️ Ali iz ugla sistemske psihoterapije – čovek nikada nije izolovana jedinka. On je deo sistema. Porodice. Partnerstva. Profesionalnog okruženja. Šire kulture.
Sistemski pristup, koji su razvijali autori poput Murray Bowen, govori o tome da je naša autonomija uvek u odnosu sa povezanošću.
Zdrava diferencijacija nije isto što i distanca.
Ne znači „ne trebam nikoga“, već:
„Mogu biti svoja – i ostati u kontaktu.“
Kada je samodovoljnost rigidna, ona često krije strah od zavisnosti, povrede ili odbacivanja.

❗️To je naučena strategija:
Ako mi niko ne treba – niko me ne može povrediti.
Ali istinska zrelost nije u potpunoj nezavisnosti.
Ona je u sposobnosti da budemo autonomni, a istovremeno povezani.
Jer mi se formiramo u odnosima.
I lečimo – takođe u odnosima.

🔺Samodovoljnost je zdrava kada je izbor.
Postaje problem kada je odbrana.

25/02/2026

❗️Mit o samodovoljnosti.
U savremenom svetu samodovoljnost se često slavi kao ideal:

🎯„Ne treba mi niko.“
„Mogu sve sama.“
„Ne zavisim ni od koga.“

✔️ Ali iz ugla sistemske psihoterapije – čovek nikada nije izolovana jedinka. On je deo sistema. Porodice. Partnerstva. Profesionalnog okruženja. Šire kulture.
Sistemski pristup, koji su razvijali autori poput Murray Bowen, govori o tome da je naša autonomija uvek u odnosu sa povezanošću.
Zdrava diferencijacija nije isto što i distanca.
Ne znači „ne trebam nikoga“, već:
„Mogu biti svoja – i ostati u kontaktu.“
Kada je samodovoljnost rigidna, ona često krije strah od zavisnosti, povrede ili odbacivanja.

❗️To je naučena strategija:
Ako mi niko ne treba – niko me ne može povrediti.
Ali istinska zrelost nije u potpunoj nezavisnosti.
Ona je u sposobnosti da budemo autonomni, a istovremeno povezani.
Jer mi se formiramo u odnosima.
I lečimo – takođe u odnosima.

🔺Samodovoljnost je zdrava kada je izbor.
Postaje problem kada je odbrana.

18/02/2026

4 F iz ugla REBT-a

☝️ 4F reakcije se ne posmatraju samo kao automatske odbrane, već kao posledica iracionalnih uverenja (moranja, katastrofiziranja, globalnog vrednovanja sebe i drugih).

🔥 BORBA (Fight) – bes, napad, kontrola

“Drugi ne smeju da se ponašaju tako!”

Albert Ellis:
   •   „Ljudi se ne uznemiravaju zbog događaja, već zbog svog pogleda na događaje.“
   •   „Kada zahtevamo da se drugi ponašaju onako kako mi mislimo da moraju, stvaramo bes.“
   •   „Bes gotovo uvek proizlazi iz ‘moranja’.“

🏃 BEG (Flight) – anksioznost, perfekcionizam

“Moram uspeti, inače sam bezvredna.”

Albert Ellis:
   •   „Anksioznost je rezultat katastrofiziranja.“
   •   „Prestanite govoriti ‘moram’ i počećete da se oslobađate.“
   •   „Neuspeh je neprijatan, ali nije užasan.“

Windy Dryden:
   •   „Perfekcionizam je zahtev za sigurnošću u nesigurnom svetu.“

❄️ SMRZAVANJE (Freeze) – bespomoćnost, povlačenje

“Ne mogu to da podnesem.”

Albert Ellis:
   •   „Ljudi mnogo više mogu da podnesu nego što misle.“
   •   „Niska tolerancija na frustraciju je uverenje, ne činjenica.“
   •   „Katastrofa je retko katastrofa – uglavnom je neprijatnost.“

🤝 UDOVOLJAVANJE (Fawn) – zavisnost od odobravanja

“Moram biti voljena i prihvaćena od svih važnih ljudi.”

Albert Ellis:
   •   „Jedna od najčešćih iracionalnih ideja jeste da moramo biti voljeni i odobravani od svih.“
   •   „Vaša vrednost kao osobe nije određena tuđim mišljenjem.“
   •   „Bezuslovno samoprihvatanje je temelj emocionalnog zdravlja.“

❤️

Psihološko.Savetovalište

30/04/2026

23/04/2026

16/04/2026

01/04/2026

25/03/2026

18/03/2026

11/03/2026

04/03/2026

25/02/2026

25/02/2026

18/02/2026

Address

Telephone

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category