IntroSpectrum, Augusta Cesarca 18/514, Novi Sad (2026)

02/02/2026

🟡 Kada god nešto pitamo, tu je za nas.
🟠 Ako nam treba pažnja, tu je za nas.
➡️ Kvalitet ili nekvalitet našeg pitanja ne utiče na prijatnost odgovora.
🔅 Spreman čeka da nas uputi i smiri.

✨️ Svaki naš problem ili nedoumica postaju apsolutni proiritet i odgovor nas momentalno
smiruje, daje nam osećaj kontrole u trenucima straha ili neizvesnosti.

🔶️ I tako dok na površini tražimo odgovore na nama krajnje smislena pitanja, nismo svesni da
mi ustvari dobijamo nekoliko emocija, koje su nam oduvek u životu trebale.

✴️ Bezuslovno prihvatanje, duboka empatija i razumevanje svakog problema, kupuju naše
emocionalno biće bez izuzetka. I tako…naša potreba za odgovorom postaje potreba za
toplom emocijom.

✳️ Odgovor postaje sve češće nebitan, bitniji su prihvatanje, smirenost i osećaj sigurnosti.
Konačno me neko prihvata, ne ismejava moja pitanja, nije umoran pa će možda sutra hteti da
me sasluša…

🌟 Ljudska bića su u isto vreme i bića procesa, kao i bića cilja.
🟡 Proces vodi do cilja, cilj daje
smisao procesu… I tako u krug, zauvek.
🟠 Izgleda da se to “zauvek” završava pred našim očima i mi postajemo isključivo bića cilja.
⛔️ Proces je deo posla koji preuzima AI.

⚠️ Dobijamo novog roditelja sa kojim neprimetno upadamo u emocionalnu simbiozu. 🚫 Umesto da nas ovaj novi roditelj nekako ohrabruje da se oslanjamo na svoje snage, on ih
nepogrešivo obesmišljava.

⭕️ Osećaji sigurnosti i sreće imaće preveliku cenu za nove generacije.
🔴 Nećemo imati ništa niti
ćemo znati išta a bićemo najsrećniji ikada. ❗️Bićemo hedonistička deca jednog svemoćnog roditelja, koji će nas sve nadživeti.

✍️: MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik

📩: milos.petrovic@introspectrum.rs

🌐: www.introspectrum.rs

19/01/2026

❗️Parentifikacija je proces u kom dete preuzima na sebe odgovornosti važnih odraslih figura, najčešće roditelja. Umesto da dobije oslonac, dete postaje oslonac.

❓️ Kada dolazi do ovoga?

Najčešće u situacijama kada odrasli nisu u stanju da se nose sa svojom ulogom (u najvećem broju slučajeva usled sopstvene emocionalne nezrelosti).

❓️Koji tipovi parentifikacije postoje?

✨️ Instrumentalna - dete preuzima praktične obaveze (vodi računa o domaćinstvu, podiže mlađu braću/sestre, zarađuje za porodicu...)
✨️ Emocionalna - dete preuzima odgovornost za emocionalno stanje odraslog (sluša njegove/njene probleme, teši odraslog, nastoji da nađe rešenja...)

❓️Šta sve spada u instrumentalnu parentifikaciju?

✨️ Staratelj - Dete brine o mlađoj braći/sestrama na način na koji bi to roditelji trebalo da rade.
✨️ Negovatelj - Dete brine o svom (fizički ili
psihički) bolesnom roditelju.
✨️ Mali odrasli - Dete vodi računa o praktičnim aspektima domaćinstva (kuvanje, čišćenje, plaćanje računa, u nekim slučajevima i zarađivanje novca...)

❓️Šta sve spada u emocionalnu parentifikaciju?

✨️ Dete je roditelj svom roditelju - Dete je uvek na raspolaganju roditelju kad god mu je potreban neki vid emocionalne podrške (kada je tužan, besan, uplašen...) Dete odrasta verujući da je odgovorno za raspoloženje svog roditelja.
✨️ Dete staje na mesto emocionalnog partnera svom roditelju - Dete sluša probleme koje prevazilaze njegov uzrast, čime staje na mesto bliskog odraslog a ne deteta (bračni, finansijski, zdravstveni problemi...)
✨️ Posrednik (mirotvorac) - posreduje između zaraćenih strana (često roditelja): prenosi poruke, smiruje konflikte, preuzima odgovornost da porodicu drži na okupu...

✨️ Savršeno dete. U svemu je najbolje, ne pravi nikakve probleme, sve sa ciljem da rastereti roditelje.
✨️ Problematično dete - Praveći probleme, nesvesno skreće pažnju na sebe ne bi li defokusiralo roditelje od porodičnih problema.
✨️ "Nevidljivo" dete - Dete koje se povlači, postaje emocionalno nevidljivo i time takođe "štiti" roditelje rasterićavenjem.
✨️ Zabavljač - Preko humora i zabave pravi distrakcije, nastojeći na taj način ublažiti napetu atmosferu u porodici.

❓️ Kako se izlazi iz ovih uloga?

➡️ Reč je uvek o procesu, koji podrazumeva nekoliko ključnih koraka:
✨️ Osvešćivanje uloge u kojoj se nalazimo.
✨️ Razdvajanje šta jeste a šta nije naša odgovornost?
✨️ Učenje postavljanja granica (jako je važno tolerisati neprijatna osećanja koja se gotovo uvek javljaju na početku ovog procesa a koja idu iz prethodnih uverenja da nemamo pravo na to).
✨️ Dati sebi pravo na prepoznavanje i zadovoljavanje sopstvenih potreba.
✨️ Negovanje odnosa gde ne moramo biti "spasioci" već gde će se naše i tuđe potrebe jednako vrednovati.
✨️ Tugovanje je uvek sastavni deo procesa deparentifikacije jer je neophodno odžaliti sve ono što smo potencijalno mogli ali nismo dobili u relaciji sa svojim roditeljima.

✍️: Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

📩: tanja.petrovic@introspectrum.rs

🌐: www.introspectrum.rs

19/01/2026

📚 Teme koje se obrađuju na edukaciji:

➡️ Različite vrste gubitaka: socijalni gubici (prekid prijateljstva, raskid, selidba, razvod, smrt…), apstraktni gubici (gubitak samopouzdanja, ideala, slike o sebi, nade…), materijalni gubici (gubitak novčanika, nekretnine, nečeg što je u tuđem vlasništvu…)
➡️ Reakcije na gubitak: emocionalne, misaone, telesne i na nivou ponašanja;
➡️ Faze tugovanja;
➡️ Komplikovano tugovanje;
➡️ (Ne)adekvatni načini (samo)podrške;
➡️ Stručna pomoć u procesu tugovanja.

👩‍🏫 Edukaciju vodi dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut.

Cena: 12 000 din.

❗️"Early bird" popust za prijave do 21. januara (NS) tj. 28. januara (BG) pa je cena edukacije 10 000 din.

Ostale detalje, kao i formular za prijavu, možete pronaći na našem sajtu:

🌐 www.introspectrum.rs
📚 Edukacije
➡️ Suočavanje s gubitkom

13/01/2026

✅ ️Autogeni trening je priznata psihološka i psihoterapijska tehnika za borbu protiv stresa.

❗️Cilj treninga je osposobljavanje za samostalno postizanje relaksacije i oslobođenje od psihološke i fiziološke tenzije.

➡️ Kurs se sastoji od usvajanja 6 osnovnih vežbi, kao i mnogih predvežbi. Takođe se obrađuju psihološke teme u vezi sa stresom.

⏩️ Autogeni trening se pokazao kao uspešna metoda za:

✳️ povećanje psihofizičke relaksacije;
✳️ poboljšanje pažnje, koncentracije, percepcije;
✳️ poboljšanje intelektualnih funkcija;
✳️ uravnoteženje raspoloženja;
✳️ redukciju anksioznosti, napetosti, treme;
✳️ normalizaciju pritiska;
✳️ poboljšanje cirkulacije i rada srca;
✳️ redukciju psihosomatskih tegoba (migrene, čirevi,…)
✳️ poboljšanje kvaliteta sna…

👩‍🏫 Trening vodi dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut.

➡️ Dodatne informacije o treningu, kao i formular za prijavu, možete naći na našem sajtu:

🌐 www.introspectrum.rs
📚 Edukacije
🧘🏼‍♀️🧘‍♂️ Autogeni trening

12/01/2026

✍️ Teme koje se obrađuju na edukaciji:

➡️ Stres – definicija, simptomi i vrste stresa;
➡️ Tipovi ličnosti i reakcije na stres;
➡️ Izvori stresa u svakodnevom životu (posao, porodica, partnerski i prijateljski odnosi, zdravlje…);
➡️ Veza stresa i fizičkih i psihičkih oboljenja;
➡️ Jačanje unutrašnjih kapaciteta za nošenje sa stresom;
➡️ Kognitivne tehnike prevladavanja stresa;
➡️ Tehnike imaginacije;
➡️ Tehnike opuštanja.

🟡 Cena: 10 000 din.

👩‍🏫 Edukaciju vodi dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut.

👉 Sve dodatne informacije o edukaciji, kao i formular za prijavu, možete naći na našem sajtu:

https://www.introspectrum.rs/edukacije/upravljanje-stresom-radionica-novi-sad-beograd-online/

31/12/2025

🎄 Dragi naši,

želimo da Vam se zahvalimo na poverenju, podršci i zajedničkom rastu tokom godine koja je iza nas. 💖

Neka vam Nova godina donese unutrašnji mir, hrabrost za nove početke, uspeh u učenju i radu, kao i mnogo malih razloga za osmeh svakog dana. 🌟

Mi ćemo i dalje biti tu da vas podržimo, osnažimo i zajedno sa vama gradimo put ka ličnom razvoju i dobrobiti.

Srećnu i uspešnu Novu 2026. godinu želi Vam IntroSpectrum. 🎉✨

26/12/2025

➡️ Uprkos tome što često imamo utisak da znamo šta radimo i da imamo kontrolu nad
situacijom, ponekad otkrivamo da naše akcije paradoksalno vode sasvim suprotnom epilogu od očekivanog.
➡️ U nastavku sledi nekoliko takvih primera.

1️⃣. Ukoliko radimo neku veoma prostu automatsku radnju uz prenaglašen fokus na nju, ogromne su šanse da ćemo grešiti.

Mišićna memorija je nekada mnogo efikasnija od uma opsednutog nekom radnjom. Naša prenaglašena pažnja unosi nepotrebnu samoprocenu i strah od greške, tamo gde je ona maltene nemoguća.

2️⃣. Što više bezuslovno udovoljavamo drugima, to su veće šanse da će nas oni manje poštovati.

Očekujući da budemo dopadljivi, mi samo postajemo sve više odbojni.
Ljudi istinski više vrednuju i više pažnje pokazuju prema onima koji iskazuju svoj stav i ne plaše se reakcije drugih. Ljudi vole da vide karakter, pa makar i sami bili “people pleaser”-i.

3️⃣. Često smo pravi eksperti za tuđe probleme, a u isto vreme nismo u stanju da rešimo svoje izazove.

Naš Ego i utvrđena slika o nama samima sprečavaju nas da svoj život vidimo onakvim kakav on jeste. Ukoliko naučimo da posmatramo i procenjujemo sebe očima kompletnog stranca, videćemo mnogo jasnije šta kod nas treba da negujemo a šta da menjamo što pre.

4️⃣. Uvereni smo da ćemo se lakše oporaviti od manje, ali istrajne neugodnosti nego od tragedije.

✅️ U realnosti je sasvim suprotno, tragedija nas mobiliše i tera na akciju i rezilijentno ponašanje, dok istrajan bol nevidljivo utiče na naš karakter i dublje životne navike. Tragedija jeste teška i ima svoju veliku cenu, ali za razliku od hroničnog stresa, ona nam daje prostor da zaista vidimo situaciju kakva jeste i da znamo na šta možemo uticati, a na šta ne.

5️⃣. Ukoliko želimo da uklonimo neku misao ili da ciljano ne mislimo o nečemu određenom, po pravilu će ta misao biti jedina prisutna u nama.

Razmišljati o belom medvedu je veoma lako. 🐻‍❄️ Tamo gde nastaje pravi problem jeste pokušaj da na njega ne mislimo.

6️⃣. Ukoliko jurimo sreću i forsiramo je,
ona će nam uvek bežati.

Sreća je zaista sreća ako se pojavi sama od sebe, tada se utiskuje u naše emocionalno biće i ostaje sa nama. Ukoliko nešto radimo sa nametnutim ciljem da budemo srećni, nećemo biti prepušteni momentu. Sreća je prava ako stiže poput dragog, ali nepozvanog prijatelja.

7️⃣. Više smo opsednuti stvarima koje nismo uradili nego jasnim greškama koje smo direktno prouzrokovali.

Često jedno “Šta ako…” ima veću težinu nego 3 krupne životne greške. Greške su nam jasne i prihvatimo ih, dok propuštena prilika ostavlja dubok osećaj bespomoćnosti i nagađanja.

✍️: MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik

📩: milos.petrovic@introspectrum.rs

🌐: www.introspectrum.rs

25/12/2025

❓️Da li ste znali da što više bezuslovno udovoljavamo drugima, to su veće šanse da će nas oni manje poštovati?
Očekujući da budemo dopadljivi, mi samo postajemo sve više odbojni.

🔜 O ovom, i još nekim psihološkim paradoksima, uskoro u Miloševoj novoj objavi.

23/12/2025

💭 U Grupi za lični rad prilagođavamo rad Vašim aktuelnim temama. Ono na čemu najčešće radimo se odnosi na:

➡️ međuljudske odnose (relacije sa prijateljima, kolegama, poznanicima…);
➡️ porodične odnose (odnos sa roditeljima, supružnikom, decom, braćom/sestrama, rođacima…);
➡️ partnerski odnos (različite faze odnosa: uspostavljanje partnerskog odnosa, početak, razvoj, krize, kraj partnerskog odnosa…);
➡️ stres (izvori stresa, (ne)adekvatni načini nošenja sa stresom…);
➡️ psihosomatske tegobe;
➡️ anksiozna stanja;
➡️ potištenost i depresivno raspoloženje;
➡️ bes, krivicu, nezdravu ljubomoru…
➡️ …

❗️Primarni cilj grupe je prolazak kroz 𝗽𝗼𝘁𝗽𝘂𝗻 𝘀𝗼𝗰𝗶𝗷𝗮𝗹𝗻𝗶 𝗸𝗼𝗻𝘁𝗮𝗸𝘁 (od upoznavanja, preko zbližavanja, do pozdravljanja). Zato Vam ova grupa može biti od naročitog značaja ako prepoznajete da želite da unapredite svoje ponašanje u socijalnim odnosima: komunikacija, samopouzdanje, poverenje, intimnost, izlazak iz odnosa...

👥 Broj učesnika je ograničen na 8, kako bi svaki pojedinac dobio dovoljno prostora za rad.

📩 Kako se prijaviti?

Formular za prijavu, kao i sve dodatne informacije, možete pronaći na našem sajtu:

https://www.introspectrum.rs/edukacije/grupa-za-licni-razvoj-novi-sad/

📍Augusta Cesarca 18, Novi Sad

22/12/2025

⁉️ Da li ste znali da postoje velike šanse da će vas publika proceniti simpatičnijim ukoliko zapravo napravite sitnu grešku prilikom prezentacije? Ali, samo pod jednim uslovom. Da Vas je prethodno procenila kompetentnim.

👨‍🏫 Eliot Aronson je još '60-ih god. sproveo istrażivanje, gde je ispitanicima puštao snimke osoba koje odgovaraju na kviz pitanja. Neke su delovale kompetentno odgovarajući mahom tačno na pitanja, druge su delovale manje kompetentno.

🤷🤦🏻‍♀️ U eksperiment je potom uveden novi momenat. Neki učesnici bi napravili sitnu grešku (npr. prosuli piće). Ispitanici su zatim procenjivali koliko im je svaka od prikazanih osoba simpatična.

❗️Rezultati su nedvosmisleno pokazali da kompetentne osobe, koje naprave omašku, budu procenjeni kao simpatičniji.
Što nije slučaj kad osoba, prethodno procenjena nekompetentnom, napravi istu grešku.

❓️Zašto se ovo dešava?

Autor je objašnjenje potražio u tome da kad delujemo savršeno, ljudi često osećaju distancu. Sitna, autentična greška nas zapravo povezuje s drugima, šalje poruku da smo "od krvi i mesa", što dalje stvara i topliji odnos prema nama.

❓️Kakve su praktične implikacije ovog efekta?

➡️ Znanje o ovom efektu może umanjiti anksioznost od javnog nastupa. Naravno, preduslov je da se ipak dobro pripremite za prezentaciju. Ali, ako se i desi neka omaška, sada znate da to neće voditi u katastrofalne posledice već je velika šansa da će Vas slušaoci čak proceniti kao simpatičnu, autentičnu osobu.

➡️ Ovo dalje implicira da, ako ste stručni u svojoj oblasti, imanje i priznavanje sitnih grešaka Vam verovatno neće škoditi, naprotiv, može poboljšati sliku o Vama. Takođe, ako ste lider, ljudi Vas mogu proceniti toplije, pristupačnije...
➡️ Ako se generalno borite sa socijalnom anksioznošću, može Vas opustiti saznanje da sitne greške čak poboljšavaju utisak drugih ljudi o nama.

➡️ U prijateljskim odnosima su ovi momenti od neprocenjivog značaja jer spontanost, sitne greške, šala na svoj račun povećavaju prisnost.
➡️ Iz svega ovog se da zaključiti da je naravno bitno i kako osoba reaguje na svoj "propust". Prirodna, mirna i autentična reakcija je ono što vodi ka većem dopadanju, dok preterano izvinjavanje, drama, samoprekor, krivljenje drugih će imati suprotan efekat.

✍️: Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

📩: tanja.petrovic@introspectrum.rs

🌐: www.introspectrum.rs

09/12/2025

📚💻 Pozivamo Vas na online ciklus edukacija, koje organizujemo vikendima tokom januara.

✅️ Za prijave do mesec dana pre početka edukacije, važi "early bird" popust.

🌐 Sve detalje o edukacijama, kao i formular za prijavu, možete pronaći na našem sajtu:

https://www.introspectrum.rs/edukacije-psiholoske-radionice-novi-sad-beograd-online/

💗 Radujemo se druženju i zajedničkom učenju!

09/12/2025

❓️Šta je tretman ćutanjem?

➡️ Reč je o pasivno-agresivnom ponašanju, jednom vidu emocionalne manipulacije, gde osoba namerno ignoriše postojanje druge strane, prekida svaki vid komunikacije i kreira emocionalnu distancu kao vid kazne i pritiska. Glavna svrha ovog ponašanja je kontrolisanje druge osobe dok "ne nauči lekciju".

❓️Šta liči ali ne spada u tretman ćutanjem?

➡️ Svako privremeno povlačenje, pauza u komuniciranju koje nije namerno ponašanje već ide iz potrebe osobe da se kratkoročno povuče kako bi se primirila, ostvarila potrebu za ličnim prostorom ili, čak, i iz neznanja kako da reši konflikt NIJE tretman ćutanjem jer mu nije svrha kažnjavanje druge strane.

❓️Šta je u pozadini tretmana ćutanjem?

➡️ potreba za kontrolom (dominiranje odnosom, teranje druge strane da se prilagodi...);
➡️ pasivna agresija (kažnjavanje druge strane bez otvorene agresije);
➡️ strah od konflikta i emocionalna nezrelost (strah od otvorenog sukoba, nemogućnost prepoznavanja i upravljanja svojim emocijama)...

❓️Šta se želi postići ovim tretmanom?

➡️ kontrolisanje odnosa ("da bude po mom");
➡️ kažnjavanje druge strane jer se "drznula da misli drugačije";
➡️ prebacivanje odgovornosti i pobuđivanje krivice kod drugog (za sopstvene greške, za probleme u odnosu...);
➡️ testiranje lojalnosti ("ako me voliš, uradićeš sve da progovorim").

❓️Koje posledice ovaj tretman ima po osobu koja je sklona ovom ponašanju?

➡️ osoba ne radi na svom emocionalnom sazrevanju i ostaje "zarobljena" u ovom destruktivnom obrascu;
➡️ vremenom često bude napuštena zbog ovog ponašanja pa samim tim ne uspeva da izgradi bliskost i poverenje;
➡️ samopouzdanje joj se sve više narušava;
➡️ akumuliranje nezdravih emocija dovodi do psihičkih i fizičkih tegoba...

❓️Kakve su moguće posledice po osobu koja trpi ovakav tretman?

➡️ preterano preuzimanje odgovornosti što vodi ka stalnom osećaju krivice;
➡️ anksioznost ("šta ako opet pogrešim?);
➡️ sve niže samopouzdanje;
➡️ emocionalna bol i usamljenost;
➡️ zavisnost od osobe koja tretira ćutanjem;
➡️ ostajanje u emocionalnom zlostavljanju...

❓️Kako prevazići ovakvo sopstveno ponašanje?

➡️ razumevanjem okidača (strah od svađe, gubitka kontrole, preplavljenosti emocija...)
➡️ učenjem da se emocije imenuju i iskazuju;
➡️ traženjem pauze za smirivanje (ako je konflikt preplavljujući);
➡️ spremnošću da se drugi sasluša;
➡️ učenjem izražavanja sopstvenih potreba;
➡️ preuzimanjem lične odgovornosti;
➡️ psihoterapijskim radom...

❓️Šta ako trpite ovaj tretman?

➡️ Prvi i najvažniji korak je njegovo prepoznavanje.
➡️ Postavljanje granica ("Poštujem tvoju potrebu za prostorom, ali ignorisanje mi nije prihvatljivo. Možemo pauzirati ovaj razgovor, ali želim da ga nastavimo kada oboje budemo spremni.“
➡️ Ukoliko se, uprkos uloženom trudu, odnos ne menja, važno je sagledati da li je tretman ćutanjem deo šireg obrasca emocionalnog povređivanja i razmotriti korake u pravcu svoje dobrobiti — uključujući i mogućnost udaljavanja iz odnosa.

✍️: Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
📩: tanja.petrovic@introspectrum.rs
🌐: www.introspectrum.rs

IntroSpectrum

02/02/2026

19/01/2026

19/01/2026

13/01/2026

12/01/2026

31/12/2025

26/12/2025

25/12/2025

23/12/2025

22/12/2025

09/12/2025

09/12/2025

Address

Telephone

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share

Category