Centar za edukaciju Identitet

02/01/2025

14/12/2024

Da li učimo decu zahvalnosti dovoljno? Koliko smo mi sami zahvalni ili nam treba još, drugačije, bolje, novije, veće?

Hiperprodukcija stvara hiperkonzumerizam, a u srcu te mašinerije nalazi se marketing, zadužen za kreiranje potreba i želja. Tu nisu pošteđena ni deca, sve nam treba i sve je na prodaju. Razgovori između dece u vrtiću su "Znaš šta imam novo", "Stvarno, gde si to kupila?" Mama/tata hoćeš mi kupiti...(svaki dan), između crtaća na TV-u idu reklame za igračke, koje naravno vrlo brzo postanu predmet želje, a i ne samo to, nego reklame za mobilne operatere, "Sokolić" tarife...i eto trenda "Hoćete mi kupiti satić smartić kad krenem u školu?" Na trafici se takođe prodaju igračke, kao i u supermarketima, knjižare su ujedno i prodavnice igračaka, a i pribor koji se koristi za školu, takođe se pravi u obliku igračke.

Naravno nije svaka igračka jednako dostupna, pa se onda za neke skuplje čeka, a međuvremenu se kupuju ove manje, loptica na stiskanje, školjka poklon na trafici, igračke iznenađenja u kesici na kasi, gumica za brisanje u obliku dvorca...itd.
Stvar je u tome što i loptica za stiskanje i dugo čekana Barbika, produkuju isti nivo zainteresovanosti i jednako su potrebni. Ta zainteresovanost traje dva dana i onda se prelazi na nešto drugo i tako u krug, samo sa većim i skupljim željama...

I što je najgore većina roditelja to radi (uključujući i mene), jer tako funkcioniše svet, kreiraju se trendovi, zašto mama ja to ne mogu da imam kad to ima ova drugarica, ona drugarica itd.

Jedan od kriterijuma normalnosti je statistički, a to je kada se neko ponašanje mnogo p**a ponavlja od strane većine ljudi, tada to postaje normalno. I onda se borimo sa vetrenjačama.

Šta se dešava kao posledica? Deca postaju pohlepna, nezahvalna, ljubomorna, depresivna. Glad za novim stimulusima i osećajem kratkotrajnog zadovoljstva je do te mere snažna da vrlo brzo potroše svoje rezervoare serotonina, što može da vodi u depresiju, razne oblike zavisnosti, besciljnost i zombi društvo.

Kako da se odbranimo od konzumerističkog cunamija?

Možda da ne kupujemo toliko često deci nove igračke (nebitno da li košta 80 din ili 800), da izaberu one igračke sa kojima se trenutno ne igraju i neka se menjaju međusobno, recikliramo, ne kupujemo.

Možda grešim, samo tražim način kako plivati na talasu. Mišljenja su dobrodošla!

10/12/2024

Ja sam sopštila ćerki od 6 godina. Kada vi smatrate da je pravo vreme?

09/12/2024

Igrali smo se i zabavljali i na ovoj radionici Igralište za odrasle 🌈✨👯🤩💃☃️

27/11/2024

Edukacija o primeni Transakcione analize u radu sa decom i tinejdžerima.

31/10/2024

Igralište za odrasle, prva radionica "Izrazi sebe kroz pokret i igru" je prošla uspešno, a planiramo još puno takvih...☺️✨🎉👯🤩

30/08/2024

😍... 🤔

autor nepoznat

21/08/2024

Novi prostor, nova energija 🌸🌱

02/08/2024

Zašto je dobro reći NE?

-Čuvaš svoje granice.
-Ne pristaješ na nešto što ne želiš.
-Učiš druge kako da se ophode prema tebi.
-Više poštuješ sebe.
-Više te poštuju drugi.
-Učiš sebe da će te ljudi i dalje voleti iako kažeš ne.
-Odbijaš od sebe toksične likove, koji iskorišćavaju tebe, tvoje vreme i tvoje mentalne kapacitete.
-Daješ dobar primer drugima koji imaju problema sa granicama.
-Manje se povlačiš od ljudi, jer možeš bolje da ih doziraš.
-Ne budeš ljut na sebe jer pristaješ na nešto što ti u suštini ne prija ili ne želiš.
-Imaš više energije.
-Imaš više samopouzdanja.

Kontaktirajte me, ukoliko želite da zakažemo sesiju.

Ivana Petrović
Psiholog

22/07/2024

Nije ljubav

-Bombardovanje komplimentima
-Buket cveća
-Romantična večera
-Pokloni
-Pesme
-Poezija
-Plakanje
-Odbacivanje svojih planova, ljudi, života zbog “ljubavi”
-Stikeri u obliku srca i gomila poruka
-Pristajanje na sve
-Poklanjanje “celog sveta”

Ove manifestacije ljubavi su odraz egocentrizma, usmerenosti na sebe i viđenje druge osobe i sveta samo iz svoje perspektive. Izraz “love bombing” bombardovanje ljubavlju, dobro opisuje ovakva ponašanja jer ima za cilj osvajanje teritorije, posedovanje i kontrolu.
Vrlo često u pozadini ovakvog načina “voljenja” je narcisoidna struktura ličnosti, a kada pričamo o ekstremima, onda je i narcisoidni poremećaj ličnosti. Osoba ne voli tebe, već voli svoju sliku o sebi, ukoliko se druga osoba “upecala” (tj. ukoliko ga ti vidiš na način na koji on želi da ga vidiš).

Šta bi mogla biti ljubav?

-Kada pogrešiš kaži izvini pogrešio sam
-Pitaj kako si, da li si raspoložena za “šta god”
-Oslušni, vidi osobu pored sebe, nemoj da projektuješ sebe
-Ispitaj kako ta osoba vidi izraze ljubavi, pa uskladi sebe sa tim
-Poštuj njene granice
-Slušaj je
-Poštuj
-Ne podrazumevaj
-Kaži jasno šta želiš i očekuješ
-Ne forsiraj

23/05/2024

Ko je normalan?

Kada sam na psihoterapiji, divim se trenutku spoznaje, otkrivanja onih nevidljivih umršenih pravila po kojima živimo i kada počnemo da ih raspetljavamo, savijamo, ispravljamo, sečemo, bacamo i prepravljamo po svojoj meri. Nema laži, nema prevare, nema prečice, samo istina, samo ono ogoljeno Ja.

Nekad je to Ja tužno, nekad je ljutito, nekad je malo i krije se iza nekog velikog Ja, nekad je raspevano i razigrano, a nekad uplašeno, malo i sćućureno u nekom ćošku…I onda nam je potrebno vreme, strpljenje, prepoznavanje, priznavanje, davanje i povlačenje, sklanjanje sa p**a i ostajanje na istom. Vera, neograničena vera u to Ja, da ono može sve i da je snažno i moćno i da je upravo onakvo kakvo je oduvek trebalo da bude, specijalno i jedinstveno na svoj način!

“Niko od nas nije normalan, svi smo mi specijalni i jedinstveni na svoj način”. Barbara de Anđelis
Photo by Dave Goudreau