Unutrašnje koreografije

09/11/2025

https://www.thefp.com/p/nobody-has-a-personality-anymore-culture-internet-society?utm_source=meta&utm_medium=paid-social&utm_campaign=intl&utm_content=personality&utm_adgroup=fevsu&utm_adid=120232096824970270&utm_id=120232090651140270&utm_term=120232090653150270&fbclid=IwY2xjawN93kxleHRuA2FlbQEwAGFkaWQBqyfNJc1LjnNydGMGYXBwX2lkEDIyMjAzOTE3ODgyMDA4OTIAAR4ofmbMO0Ncm2vrjktH9cqMIGF-Pb8zn7NvIvXH3izI3PkYWIFHevuOaVErIA_aem_S5IY_CVVArczyVTOfhWAyg

My generation is obsessed with treating every trait as a symptom of a disorder: You’re not shy, you’re autistic; you’re not forgetful, you’ve got ADHD, writes Freya India.

05/11/2025

Moje prve plesne cipele koje sam dobila kao rođendanski poklon 🤗🥰💫🥳❤️Hvala Swing Dance Novi Sad ❤️‍🔥💫

25/09/2025

Pa i sebe da podsetim na ono što sam nekad znala..

OK je da nisi svima OK

-Ok je da ne budeš autentičan/a u odnosima koji ti nisu važni.
-Ok je da ne budeš u odnosima koji ti nisu važni.
-Ok je da ne odgovoriš na pitanje na koje ne želiš da odgovoriš.
-Ok je da ti se spava kada se priča o poslu, politici, vremenu, deci...
-Ok da budeš ćutljiv/a, nenasmejan/a i neuključen/a u društvu.
-Ok je da okreneš leđa odnosu gde se često osećaš krivo.
-Ok je da okreneš leđa odnosu gde se često osećaš posramljeno.
-Ok je da okreneš leđa odnosu gde se često osećaš glupo i neadekvatno.
-Ok je da ne ispunjavaš očekivanja drugih ljudi.
-Ok je da se ne dopadaš ljudima.
-Ok je tražiš pomoć
-Ok je da se ljutiš ako ti neko pruža pomoć koju nisi tražio/la.
-Ok je da se ljutiš.
-Ok je da budeš ranjiv/a.
-Ok je da ne pomažeš.
-Ok je da ne budeš uvek tu za druge.
-Ok je da ne budeš “jak/a”.
-Ok je da budeš spor/a.
-Ok je da pogrešiš.
-Ok je da ne znaš.
-Ok je da se predomisliš.
-Ok je da budeš ti!

*
*
Kontaktirajte me ukoliko ste zainteresovani za psihološko savetovanje ili psihoterapiju. Uvodna konsultacija od 15min je besplatna. Upoznajemo se, Vi izlažete svoj problem, a ja svoj način rada i zajedno procenjujemo da li možemo da ostvarimo dobru saradnju. 🌺
*
*
*

Photo by Aleksandr Burzinskij from Pexels

02/01/2025

14/12/2024

Da li učimo decu zahvalnosti dovoljno? Koliko smo mi sami zahvalni ili nam treba još, drugačije, bolje, novije, veće?

Hiperprodukcija stvara hiperkonzumerizam, a u srcu te mašinerije nalazi se marketing, zadužen za kreiranje potreba i želja. Tu nisu pošteđena ni deca, sve nam treba i sve je na prodaju. Razgovori između dece u vrtiću su "Znaš šta imam novo", "Stvarno, gde si to kupila?" Mama/tata hoćeš mi kupiti...(svaki dan), između crtaća na TV-u idu reklame za igračke, koje naravno vrlo brzo postanu predmet želje, a i ne samo to, nego reklame za mobilne operatere, "Sokolić" tarife...i eto trenda "Hoćete mi kupiti satić smartić kad krenem u školu?" Na trafici se takođe prodaju igračke, kao i u supermarketima, knjižare su ujedno i prodavnice igračaka, a i pribor koji se koristi za školu, takođe se pravi u obliku igračke.

Naravno nije svaka igračka jednako dostupna, pa se onda za neke skuplje čeka, a međuvremenu se kupuju ove manje, loptica na stiskanje, školjka poklon na trafici, igračke iznenađenja u kesici na kasi, gumica za brisanje u obliku dvorca...itd.
Stvar je u tome što i loptica za stiskanje i dugo čekana Barbika, produkuju isti nivo zainteresovanosti i jednako su potrebni. Ta zainteresovanost traje dva dana i onda se prelazi na nešto drugo i tako u krug, samo sa većim i skupljim željama...

I što je najgore većina roditelja to radi (uključujući i mene), jer tako funkcioniše svet, kreiraju se trendovi, zašto mama ja to ne mogu da imam kad to ima ova drugarica, ona drugarica itd.

Jedan od kriterijuma normalnosti je statistički, a to je kada se neko ponašanje mnogo p**a ponavlja od strane većine ljudi, tada to postaje normalno. I onda se borimo sa vetrenjačama.

Šta se dešava kao posledica? Deca postaju pohlepna, nezahvalna, ljubomorna, depresivna. Glad za novim stimulusima i osećajem kratkotrajnog zadovoljstva je do te mere snažna da vrlo brzo potroše svoje rezervoare serotonina, što može da vodi u depresiju, razne oblike zavisnosti, besciljnost i zombi društvo.

Kako da se odbranimo od konzumerističkog cunamija?

Možda da ne kupujemo toliko često deci nove igračke (nebitno da li košta 80 din ili 800), da izaberu one igračke sa kojima se trenutno ne igraju i neka se menjaju međusobno, recikliramo, ne kupujemo.

Možda grešim, samo tražim način kako plivati na talasu. Mišljenja su dobrodošla!

10/12/2024

Ja sam sopštila ćerki od 6 godina. Kada vi smatrate da je pravo vreme?

09/12/2024

Igrali smo se i zabavljali i na ovoj radionici Igralište za odrasle 🌈✨👯🤩💃☃️

27/11/2024

Edukacija o primeni Transakcione analize u radu sa decom i tinejdžerima.