Psihoterapijski savetnik

22/12/2025

Čemu ste ove godine bili najposvećeniji?

18/12/2025

Rano jutros ulazim u taxi. Kako sednem i jedna drugoj poželimo dobro jutro, taksistkinja me pita jesam li išla u OŠ "Sonja Marinković". Iznenađena kažem da jesam. Pita me zatim jesam li Marina Drobnjaković. Kažem (i dalje u čudu) da jesam i uzvratim sa: "A, Vi ste...?" pa ona kaže ko je i setim se da je sa mnom u razred išla devojčica tog imena i prezimena – iako do kraja razgovora fizički ne shvatim da se radi o njoj, niti bi mi samoinicijativno palo na pamet da je to ona.

Postavi ona meni pitanja koliko je god mogla da stigne za tih desetak minuta vožnje. Ja nju ne pitah ništa osim čega kod nje ima, nakon što je ona mene na samom početku to pitala. Ljudi izgleda ne pomisle da je odsustvo interakcije nepostojanje zainteresovanosti za razgovaranje u razmeni. Pitala me je organizuju li naši iz osnovne okupljanja za godišnjice mature i kako su mi roditelji i s koliko je godina mama umrla kada sam rekla da jeste i je l` to više nisam na Grbavici i radim li tamo gde me vozi i čime se bavim i jesam li s nekim iz osnovne ostala u kontaktu i da li ta Milica beše ima dvoje dece i jesam li se udala i imam li nekih planova za Novu godinu... Rekla mi je čak i da je nedavno videla moju sestru (?!), koju uopšte ne znam kako zna jer Maja pooojma nema ko je ona, ni kako izgleda. Rekla je i da sam ostala ista, ma, nema šta nije samlela u tih 10-ak minuta. U svemu tome, za jednom okukom, prošle smo pored vrata na koja je izašao Želimir Žilnik – i ja sam pomislila kako je čovek vitalan i u 83. godini fenomenalno izgleda. Nadrealna jedna vožnja u kojoj nijedan odgovor nisam ostala "dužna", jer nema tog pitanja koje mi predstavlja problem i briga me šta će ko da misli. Tome se trudim i svoje klijente da naučim, iako im redovno govorim da je u redu i da neće ili im se jednostavno ne dâ – da to nešto prime, saslušaju, čuju, daju, podele ili kažu.

Ovu moju godinu je definitivno obeležilo i mnogo neočekivanih i neobičnih susreta, razgovora, prepoznavanja i povezivanja. Bilo ih je toliko da mi je, bez pažljivijeg promišljanja, teško da ih nabrojim – ne verovali ili da. Ljudi nikada nisu mogli da pojme da sam vrlo introvertna jer mi nije problem da se izložim i idu mi komunikacija i ćaskanja. Istina neretko nije na strani prvih utisaka (laika).

Eto, samo sam imala potrebu da nabacam i s vama podelim ova neka razmišljanja...

16/12/2025

Objavljivanje sadržaja na društvenim mrežama na najbolji mogući način predstavlja (i preporučuje, po meni) stručnjaka u oblasti psihoterapije i(li) savetovanja. U izgovorenom i(li) napisanom su mišljenja, stavovi, zapažanja, utisci, zaključci, vrednosti – sve što jeste i trebalo bi da bude relevantno prilikom opredeljivanja za (dugoročno) razgovaranje s nekim od profesionalnih pomagača.

Podeljeno s publikom na društvenim mrežama služi i selekciji – kako grupe čitalaca, tako i potencijalnih klijenata. Ako ste tradicionalni i živite patrijarhalnost, nećete se s namerom da "sledite" naći na stranici radikalne feministkinje, na primer. Ako po svom izboru nemate decu, nećete biti zainteresovani da čitate savete stručnjak(inj)a o majčinstvu. Ako vam je važno i potrebno da svojom glavom mislite, nećete čitati tekstove osobe koja (po vama) pametuje. Ako živite dekonstrukciju i reorganizaciju rodnih uloga, nećete pronalaziti vrednost u tekstovima kojima se poručuje "kako jedna dama treba da se ponaša". I to je prirodno, u redu i tako i treba da bude. Nismo svi za sve, biramo spram svog i sebe.

S vremena na vreme, do mene dođe podatak da se neki ljudi ne bi usudili da rade sa mnom nakon što su ono što pišem pročitali. I kada to čujem ili pročitam, pomislim ili i kažem kako je u redu i na mestu. Znam kojim se "kategorijama" ljudi "zameram" i to prihvatam. Jasno mi je ko "prevrće očima" i koga iritiram, dok me čita. Pitanje je samo zašto taj neko to sebi nastavlja da radi, zašto se mom sadržaju i dalje izlaže ali... neka ga, `ajde. Možda nekom drugom prilikom napišem koju reč i o tome.

Hoću reći da ne mogu i neću da se dodvoravam – "ispiranjem" i "razblaživanjem" svojih stavova. Niti biram da ih predstavljam onakvima kakvi zapravo nisu. To je što je – kako privatno, tako i poslovno – pa ako se međusobno ne biramo... situacija je čista i još bolje. Znate da se često vraćam tome da su otvorenost, direktnost, jasnoća i iskrenost na početku (potencijalnog) odnosa bilo koje vrste od iiizuzetno velikog značaja. Što se na vreme u temelj ne postavi, kasnije se teško ispravlja...

Ne mogu svi biti "idealni" klijenti, ali uvek može biti dovoljno onih koji su tome blizu koliko je potrebno. Za svakoga od nas "idealni" klijent je nešto drugo, ali se svakako odnosi na one s kojima volimo da radimo i koji, razgovarajući s nama, ostvaruju željeno. Lično, najradije radim s obrazovanim ljudima koji imaju 30+ godina, ženama i muškarcima svih seksualnih orijentacija i rodnih identiteta, onima koji hoće da žive kako hoće i odupru se svemu što ih sp**ava, unesrećuje i osujećuje – toksičnim odnosima i obrascima ponašanja, nametnutim normama i narativima poreklom spolja, inerciji, pasivnosti, rutinama, gubljenju vremena. Najviše me raduju ljudi koji dolaze s tim da svoj život stvarno žele da uzmu u svoje ruke, preuzmu odgovornost, donesu i teške odluke i zauzmu se za sebe.

S vremena na vreme, prijatno se iznenadim i radom s nekim ko "opisno" nije "idealni klijent" za mene, ali se u radu sa mnom odlično "pokazuje", uspostavimo savez i "poklopimo" se. Ipak, ti ljudi su stvarno retki, retki izuzeci. Ali je i to u redu jer određena (nepisana) pravila u životu naprosto postoje.

Izaberite pametno onoga s kojim je potrebno da pričate otvoreno. Recite ako vam se tokom trajanja procesa učini da je nešto neodgovarajuće, (prete)rano i(li) na bilo koji način pogrešno. O tome je, pre eventualnog odlaska kod drugog stručnjaka, uvek najbolje da prvo porazgovarate s osobom s kojom aktuelno radite. I posveeetite se procesu, koliko god možete. Vodite beleške (između seansi), pažljivo slušajte. Obraćajte pažnju na način na koji vam stručnjak postavlja pitanje. Trudite se i nešto će dobro da bude, pre ili kasnije.

15/12/2025

Koje ste svoje mišljenje ove godine uspeli da promenite?

12/12/2025

Pre nego bračni par dođe na prvu seansu, stvari obično stoje ovako: ona je nezadovoljna odnosom već neko vreme, pokušala je da mu kaže šta misli i kako se oseća, nebrojeno mnogo p**a, ali – "ne vredi". Umorila se pokušavajući i ponestalo joj je načina. Ne zna šta više i drugačije da uradi, oseća se bespomoćno i usamljeno u patnji i nezadovoljstvu. On ne vidi isto što i ona, za njega problema nema i ne bi ga ni bilo da ga ona ne pravi. On je ne sluša i ne čuje, ne želi da komplikuje i dodatno pogoršava stvari.

U nekom trenutku, ona mu predlaže da se za pomoć obrate stručnjaku. Plaši ga već sama reč "stručnjak", ne želi ni da čuje za savetovanje ili psihoterapiju, protivi se i ideju izričito odbija. Ne želi da mu "tamo neki stranac pametuje" i da s njim razgovara o nesuglasicama u svom braku. Još manje želi da s nekim trećim deli svoju intimu. Preplavljuje ga strah, oseća se napadnuto i ugroženo, izazvano i saterano u ćošak.

Nakon što se smiri i postane sposoban za konstruktivan razgovor, pred svoju suprugu izlazi s nekonstruktivnim predlogom: počinje da je uverava u to da "oni najbolje znaju" i mogu sami, da im nije potrebna ničija pomoć. Najmanje pomoć stručnjaka. Govori joj da je siguran da će "sve biti u redu", iako odavno već nije. Iako sami i bez pomoći mesecima, pa i godinama rade jedno te isto, a nepomažuće...

Naslovna Ljubav&Seks Ljubavni odnosi Kada brak ne treba spašavati? I kako izgleda bračno savetovanjeDuh&ZdravljeLjubav&SeksLjubavni odnosiLjubavni terapeutMuško-ženski odnosiPsihaKada brak ne treba spašavati? I kako izgleda bračno savetovanje ShareFacebook Twitter Pinterest WhatsApp Linkedin E...

11/12/2025

Ne morate se osloboditi svih svojih strahova. Dovoljno je da se pozabavite onima koji (značajno) negativno utiču na kvalitet vašeg života.

Svi se nečega plaše, manje ili više. Najveći su problem strahovi koji zamrzavaju i dovode do paralize. (Ne zaboravite da i previše razmišljanja parališe i strahove radi na naduvavanje!)

Kada se uplašite, uvek je korisno da zastanete i (konsultujući pređašnje iskustvo) vidite koliko se vaših strahova obistinjuje i, akonto onih koji su se realizovali, šta ste uradili pa ste se snašli i preživeli. Nešto je u tome očigledno bilo i s uspehom i dobro.

Nema te zahtevne situacije, ni uznemirujućeg iskustva povodom kojeg strah u potpunosti nestane. Više se radi o tome da tada tolerišete neprijatnost – dobro koliko možete – i uradite ono što se uraditi môra, uprkos onome što samo izgleda kao noćna mora.

S nepristupanjem onome što plaši, strah je samo veći. Kasnije i s prolaskom (mnogo) vremena nikada nije lakše. Zato treba preseći i s nastavljanjem po starom prestati i, uz (dubinsko) razumevanje onoga što plaši, izlagati se dok strah ne postane manji, bezbojniji i podnošljiviji. I nakon toga s izlaganjem, razume se, nastaviti, jer je dobre stvari loše prestati raditi.

Mnogi su ljudi, između ostalog, naučeni da se plaše direktnosti, otvorenih razgovora i konstruktivne komunikacije. Da, mnoge nezdravo u odnosima mnogo manje uznemirava, jer su na to navikli i time znaju kako se žonglira.

Da sve ovo saberem i nekako poentiram: usuđujte se i osećajte kako zahvaljujući tome rastete. Nije potrebno da postupate savršeno mudro ni vešto da bi se računalo. Dobijate poen za svaki korak napred, a do iskusnosti se svakako i jedino dolazi s uvežbavanjem i iskustvom.

Send a message to learn more

09/12/2025

Mnogi ljudi misle da je mnogim drugim ljudima u životu bolje i lakše nego njima, da su im okolnosti išle naruku i imaju više sreće. Interesantno je da zaključuju da je tako posmatrajući u prolazu one koje ne poznaju, kolege na poslu, ljude u prodavnicama, kafićima i(li) restoranima. Kako time ispada da se ne podrazumeva, za svaki ću slučaj reći: taj koji se u kancelariji ili hodniku osmehuje, pije piće u kafiću ili ruča u restoranu, možda (odnedavno) živi s dijagnozom teške ili neizlečive bolesti. Možda ima invaliditet koji ga u mnogo čemu ograničava, iako se ne vidi. Možda se razvodi, možda svakodnevno brine o starim roditeljima. Možda je neveran ili se od partnerovog neverstva oporavlja. Možda želi decu, a ne može da ih ima. Možda je u finansijskoj krizi i na ivici bankrotstva. Možda je izgubio i poslednjeg prijatelja. Možda jedva podnosi ostajanje u ovoj zemlji. Možda krije da je gej. Možda planira da prođe kroz proces promene pola. Možda preispituje svoj rodni identitet. Možda ne zna kuda da krene ni šta da radi, dok izgleda kao da sve konce drži u svojim rukama. Kao što se vi sada osmehujete dok pijete piće u kafiću, ručate u restoranu, kupujete u prodavnici ili butiku i na Instagramu objavljujete fotografiju "očišćenu" i od najmanje flekice na licu – dok vam je veza u krizi ili se brak raspada, dete vas ne sluša iako mu ponavljate po sto p**a, pitate se kako ćete i od čega sve te račune da poplaćate i ko će u pomoć priskakati ako mama ne preživi.

Nije nimalo ekskluzivno, niste jedini.

Send a message to learn more

08/12/2025

Šta vam je drago da sa sobom nosite iz ove godine?

05/12/2025

Neretko su već sami oni koji se samoće plaše - dok su s nekim.

04/12/2025

Najbolje odluke nisu one koje su donete isključivo racionalno i zahvaljujući oslanjanju na um i razmišljanje. Stvarno dobre i mudre odluke znače uvažavanje i osećanja, uz ono što dolazi "iz glave".

Kroz vreme se uvek može ispostaviti da je doneta odluka bila pogrešna – tj. da je tamo i tada moglo i bolje, ili da bi se ovde i sada postupilo/izabralo drugačije. To ne znači da se s mesta ne treba micati jer nema garancije. Nikada je biti neće.

Ako pravite samo dugoročne "planove" pa kažete: "za dve godine ću ga ostaviti", "upisaću studije nakon što rodim i podignem drugo dete", "razići ćemo se kada deca porastu", "ostaviću je ako nađem neku bolju" – ništa uraditi nećete, jer je "planiranje" dalje budućnosti bez projektovanja koraka koji do tamo vode siiiguran znak da samo pričate prazne priče.

Nije bolje da drugi odluči umesto vas, nikada. Niti to postoji. Odluka su i pasivnost, ćutanje, trpljenje i poveravanje svog života u ruke drugome.

Aktivno ne odlučuju jedino dete i odrasli koji je večno u ulozi žrtve – pa mu je lakše da su svi drugi krivi i žali se na sve, umesto da odgovornost preuzme i o potrebnom odluči kako zna i ume. Sutra i kasnije to može biti bolje i veštije, ali od nečega već sada mora da se krene.

Znaćete da izbegavate da odlučite kada sebe ili drugog počnete da opravdavate – tako da i vama samima to zvuči smešno, neubedljivo i s vezom nema veze.

Život odraslih je sav od odluka i dobre i pravovremene odluke su sve, put u mentalno zdravlje.

Send a message to learn more

03/12/2025

Krećemo s osvrtom na ovu godinu! Opišite u tri reči svoju 2025-u.

02/12/2025

Prolazim centrom grada (Novog Sada). Nešto je posle 14h. Za svojim leđima čujem momka koji s prijateljem razgovara telefonom. Dovoljno je glasan da u okruženju svi možemo da ga čujemo. U nekom trenutku, on tom svom prijatelju kaže: "Biće i ta jedna koja nema dečka. Možemo da je podelimo, meni ne smeta, ima tri rupe." Reče to i nasmeja se. Moj izraz lica je u tom trenutku govorio više od hiljadu reči, ali... manimo sada to.

Usporim ja da taj dođe ispred mene. Da vidim kako izgleda i kojih je godina. U srednjim je 20-im, fizički neupadljiv, ne izgleda kao "švaler". U određenoj zoni tela ima viška kilograma – ali njega devojke i žene sigurno ne komentarišu kako on komentariše njih i on čak i s tim odstupanjem od "privlačnog po definiciji" misli da mu se može da devojke i žene tretira kao meso, potrošnu robu i rupe na broju.

Ide on tako ispred mene, a ja ga s gađenjem posmatram i mislim se: taj mali je nečiji sin i brat, sutra će biti suprug i otac. U porodici ima onih koje imaju "tri rupe". Taj mali već sada, ovako rano, debeeelo unižava, koristi i zloupotrebljava one koje ne znaju za dovoljno dobro i bolje. Taj mali misli da je smešno i neko je i nešto kada pornografski gleda na seks i intimne odnose. Taj mali je OK s tim da ide redom po "rupama jedne žene", dok istovremeno ne bi dozvolio ni da pomisliš da se "poigraš" s njegove dve. Taj mali će kroz vreme biti samo gori, jer – nema pomoći onima koji su već u mladosti ovako ogrezli u odvratnost onoga što bi trebalo da bude nešto najtananije i nežno među ljudima. Srećom, neće on ni doći do onih koje znaju gde mu je mesto, ali – među devojkama i ženama je mnogo onih koje udovoljavaju muškarcima i, u nemogućnosti da dođu do seksa i(li) želji da s nekim konačno ostvare vezu, nađu se i s ovako nekima... koji apsolutno ničega vredni nisu.

Drage devojke i žene, sada i ovde imam potrebu da vam kažem ono što vam možda mama nikada nije rekla i nisu vam rekle drugarice: budite pametne pa ni neobavezan seks nemojte imati s muškarcem koji vas ne poštuje. Nemojte spavati s onima koje ne poznajete. Nemojte neozbiljno shvatati zdravlje svoje vagine i vulve. Nemojte otvarati vrata infekcijama i polno prenosivim bolestima kao da nisu ništa. Razumite da su vaša unutrašnjost i sluznice sveeeto mesto. Da je jedino u redu da se u vama nađe onaj koji to zaslužuje – rečima koje vam upućuje, načinom na koji se ophodi i osećanjima koja prema vama gaji. Nemojte nikada, ali nikada nemojte biti intimni s nekim ko će otići ako se to kada on poželi i kaže ne dogodi. Nemojte misliti da je ikada dobro, poželjno i u redu da izbrišete ili preko svih granica rastegnete svoju granicu. Nemojte dati na sebe dajući se makar kome.

Ako nema boljeg, ne treba vam ni najgori. Muškarci su prema nama iskljuuučivo onakvi kakvi im ((in)direktno) poručujemo da je dozvoljeno i mogu biti.

Send a message to learn more