Psihoterapijski savetnik

31/10/2025

Nežnost je za mene...
(napišite šta)

28/10/2025

SUSRET SA SOBOM U DUBINI TIŠINE (1:1)

Želite da izdvajate vreme za sebe, redovnije se opuštate i povezujete sa sobom? Voleli biste da budete svesniji svojih misli, osećanja i senzacija poreklom iz tela, da naučite da čujete i svoje šapate? Želite da budete strpljiviji i osnaženi za kretanje ka svojim ciljevima (do njihovog ostvarivanja)? Niste sigurni da ste raspoloženi za analitičke, psihoterapijske razgovore, ili ste utiska da za tako nešto sada nemate kapaciteta? U redu je. Izaberite susrete (u dubini tišine) koji kombinuju vođeno relaksiranje, vizualizovanje i proširivanje telesne svesnosti, a s ciljem bavljenja sopstvenim temama i sadržajima na način koji nije dominantno verbalan.

Možete i ne morate želeti više od opuštanja. Kroz svaki susret krećemo se isključivo tempom koji vama odgovara. Uvek ste slobodni da stavite do znanja svoje granice i ostavite za kasnije sve što poželite. Nema roka za "postizanje" u koji se moramo ugraditi, ni broja susreta do kojeg moramo doći. Pojavljujete se dok želite i onako kako želite, preda mnom koja stvaram siguran prostor i uslove za sve što sa sobom donosite. (Uzgred, isto uvek važi i za razgovorne psihoterapijske seanse.)

Sastajemo se onlajn, u unapred dogovorenom terminu, na 1h – 1h 15`. Potrebno je samo da za ovako nečim imate želju, osećate potrebu i tokom trajanja susreta možete da budete u prostoru u kojem vas niko ne ometa.

Za zakazivanje i više informacija, pišite mi na: psihoterapijski.savetnik@gmail.com.

27/10/2025

Kada Ona "ne zna" – zna, samo ne želi da kaže šta misli i(li) kako se oseća.

Kada On "ne zna" – neće, samo hoće to blaže da kaže ili da kupi vreme.

24/10/2025

Radeći sa strejt (bračnim) parovima, primećujem sledeće (iznova i iznova):

Razgovore s psihologom bez izuzetka inicira žena. Muškarci su mišljenja da postojeće probleme mogu da reše i sami (s partnerkama) – iako se to nikako ne dešava.

Žene se žale na ono što muškarci nedovoljno govore i(li) rade, dok se muškarci žale na stvari po pitanju kojih preteruju žene.

Žene veruju da ispravnije gledaju, bolje vide i ništa im ne promiče. Zato ne misle, nikako ne, da njihovi partneri s njima mogu da se ne slože. I još im nešto i zamere.

Muškarci znaju (za) ono čemu ih nauče (njihove majke i partnerke). Tako ne znaju (ništa) o onome što im nije rečeno, rezimirano, prepričano, podvučeno i(li) "nacrtano".

Ženina se frustracija, u svakodnevnom životu i na seansama, neretko očituje u ponižavanju i "spuštanju" partnera. Od kojeg može i da ode ali to, ipak, ne bira.

Najveća većina parova prolazi kroz beskrajno dugo mrcvarenje i odumiranje, do konačnog razilaženja. Smrt braka mnoge nikako ne rastavlja.

Ljudi u braku češće ne znaju nego što znaju za NE i "E, sad je dosta". Gotovo preko svega mnogi mogu da pređu i malo je kome i više nego jak razlog za kraj – dovoljno dobar za to.

Da muško i žensko neverstvo nisu ista stvar i muška se preljuba ne računa jer je "fizička i ne znači ništa" – misle samo i jedino neverni među muškarcima.

Dok žena svog partnera (bezuspešno) pokušava da promeni, on ostaje pri stavu "uzmi ili ostavi".

Zdravih i izuzetno kvalitetnih partnerskih odnosa ima izuzetno malo. Srazmera je poražavajuća vrlo.

Send a message to learn more

23/10/2025

23. OKTOBAR - ROĐENDAN STRANICE Psihoterapijski savetnik

Na današnji dan, pre jedanaest godina i sa svojih trideset, rodila sam ovu stranicu. Sećam se svog zadovoljstva i olakšanja povodom stvaranja mesta na kojem, od tog dana, mogu da pišem šta mi se piše i objavljujem primenjeno-psihološke tekstove kakve želim. Naravno da sam htela i hoću i dalje da širim svest ljudi deljenjem onoga što sam spoznala i što pouzdano znam. U tome je najviše moj "humanitarni" doprinos i rad. Ipak, do danas je preživela i ta krajnje "sebična" potreba za objavljivanjem iz nemogućnosti da se napisano zadrži samo za sebe i u sopstvenim sveskama, digitalnim i u papiru. Do danas me izlaženje u javnost s napisanim neverovaaatno oslobađa i na tome sam – imam potrebu da ponovim – baš, baš zahvalna.

Profesionalno gledano, zbog načina na koji pišem i tema kojih se "prihvatam" – nikada nisam stradala. Privatno već jesam, unapred svesna da će biti tako i prihvatajući se rizika. Mislim da neke cene neki među nama moraju da plate, da je u opisu nekih od nas igranje s vatrom i(li) đavolom. Razumem da sam jedna od tih i ta i raduje me da osetim, vidim i znam da me i vi spisalački prihvatate ovakvu kakva jesam. Na tome vam mnogo, ma, beskrajno hvala!

Zapitam se, s vremena na vreme, kako sam i prošle godine redovno postizala da pišem i objavljujem, uz sve u čemu sam (sa sestrom) bila oko mame, tokom progresije njene bolesti. Znam da sam svaki od prošlogodišnjih i tekstova ove godine, do dana kada je preminula u aprilu, podelila kao da je neposredno pre sve bilo u redu i ne muči me baš ništa. Znam da sam se trudila da ostanem profesionalna i ovoj stranici posvećena, da ne dozvolim da se u ozbiljnijoj krizi nađe ono na čemu sam gooodinama radila. Zahvaljujući onome što je do mene, rekla bih da sam uspela. Opet, ne mogu a da ne primetim da više nije kao što je bilo i za Facebook su došla neka druga vremena...

Vidim da su moje objave ovde vidljive mnogo manje nego ranije. Vidim da su Instagram i TikTok mreže današnjice. Vidim da je politika funkcionisanja tih mreža drugačija, mada... svuda je neki i nekakav algoritam koji te ograničava i – ako digitalno hoćeš da budeš "veliki" i od uticaja – primorava te da igraš po određenim pravilima. Tvrdoglava sam, dosledna sebi ili je nešto treće, ali – nikada nisam objavila i napisano neću objaviti u predloženom formatu i toliko-i-toliko sati, jer mreža kaže da je najbolje tako i najviše se isplati.

Vezana sam za ovu stranicu i volela bih da nastavi da živi. Tome ću, koliko mogu, doprineti ja i tome ćete, ako joj ostanete verni, doprineti vi. Pisanje i ja ćemo ostati nerazdvojni, to sa sigurnošću znam i ideja mi neće pomanjkati, garantujem vam. Znajte da ste za mene, pre svega i uvek, čitaoci. Ne volim reč "pratioci", a "followerima" vas, podrazumeva se, nikada nisam osećala ni zvala. Svesna sam vas kao živih ljudi i na vašem prisustvu zahvaljujem, jer znam da ovde ne morate da budete i sve, pa i sadržina ove stranice, može da vam dosadi i prestane da vam se dopada.

Čitamo se i kroz buduće razmene povezujemo. Ostajemo na pravoj strani i orijentisani ka (nepopularnoj) istini. Hrabri bili i živeli mi! 🎂 🍰

Send a message to learn more

22/10/2025

Dogodi se da klijent dođe na nekoliko seansi i - odustane. Vrlo retko, ali - dogodi se. Pojavljuje se (svesno biram baš ovu reč), ali ne čuje i ne doživljava utiske koje s njim delim, ni pitanja koja mu postavljam. Odgovara s "ne znam" ili sasvim kratko, bez naročitog prethodnog promišljanja. Taj klijent ne da ne sedi s postavljenim pitanjima, već ih pušta da idu svojim putem, sasvim slobodno. Sêda naspram mene kao ispred uključenog televizora, koji nešto svoje "svira" i na kojem se smenjuju neke tamo slike. Pre svakog odlaska televizor isključi i o onome što je gledao i slušao više ne misli a - očekuje da se "nešto desi" i promeni.

Isto rade i oni koji - poredeći sopstvene s brakovima svojih roditelja - zaključuju da će, nažalost, uskoro živeti istu nepodnošljivost. Oni koji se - nakon beskrajnog i ko zna kog po redu kukanja svojim prijateljima - vraćaju onima zbog kojih kukaju. Oni koji čekaju dete a - ne znaju kuda idu ni da li se vole. Oni koji - s knedlom u grlu ili osećajem mučnine u stomaku - rade "siguran posao za male pare"... Pred svim tim ljudima život se odigrava kao što se na uključenom televizoru smenjuju slike. Ti ljudi sede i gledaju kako njihovi životi idu svojim putem - kao da se nimalo ne pitaju i povodom toga ništa ne mogu da urade.

Dok ne uključite preuzimanje odgovornosti - živećete isključeno i onako kako drugima odgovara da živite. Zato, pamet u glavu i svoj život u svoje ruke!

Send a message to learn more

16/10/2025

Nije važno na kakve osobe nalećete, već kraj kojih birate da "sletite".

14/10/2025

Sledeće nedelje će biti šest meseci od smrti moje mame. Mnogo mi je bilo da je ne vidim dve nedelje, a kamoli ovoliko vremena da prođe... Svakodnevno mislim na nju i beskrajno mi nedostaje. Nekim mi danima ne izlazi iz glave, ali ni u šta ni na trenutak nisam pobegla i ne bežim od ove tuge. Sedimo zajedno nas dve, tuga i ja i – puštam je da radi svoje.

Razmišljam o raznim stvarima s gubicima u vezi u poslednje vreme. O tome kako je neko oduvek bio tu a, onda, odjednom ga nema više. Ostane za onim bez kojeg si ostao blago udubljenje na mestu ležanja i u jastučetu. Ostane ćebe kojim se više neće pokriti. Ostane miris kože u sobi i ostanu sve te lične stvari – garderoba, naočare, mobilni telefon, lekovi, raznorazne beleške, dezodoransi i kreme... Ostanu i sve te stvari koje ćeš do poslednje sačuvati – knjige, slike, posuđe i dekorativni predmeti, ručno rađeni stolnjaci, komadi nameštaja koji su se nakon maminog razvoda selili zajedno s nama trima...

Taj neko, naaajvoljeniji tvoj, ode i sve kao da ostane zaustavljeno – u pokretu koji se do kraja nije nastavio, u udahu posle kojeg nije usledio izdah. Ode a ne napusti te, premine a nastavi da živi... na način koji te ne zadovoljava, ali i to moraš da prihvatiš i moraš i s tim da se pomiriš. Baš je čudno to kako je kada se "uprazni" jedno mesto – na kauču, stolici, do tebe na ulici, u životu (kao takvom). Čudno je i boli tako mnogo.

Mislim da će mi sledeći veliki "udar" u vezi s maminim odlaskom biti nalaženje pred spomenikom za nju. Maja i ja smo odabrale samo ono što nam se dopada i čime znamo da bi i mama bila zadovoljna. Taj deo me ne brine, izrada spomenika uključuje i rad umetnika, vajara. Zatreperim pri pomisli na ono što će za mene značiti definitivnost u vezi sa svim ovim, kao da će tek po postavljanju svega na zemlju to stvarno biti – to. Na tom kamenu, božanstvenom peščaru, naći će se njena fotografija u starinskom ramu, s uklesanom ljubavlju, njenim imenom i prezimenom i godinom rođenja i smrti. Ne znam s kojim ću sve emocijama tome pogledati u oči, ali znam da ću izdržati i moći.

Slatko mi je kada se setim kako je mama, kada je nekome o Maji ili meni pričala, uvek govorila "moja Maja" ili "moja Marina". Nikada nas drugima nije samo imenom pominjala i uvek smo za nju bile i njene, iako svoje. Na isti je način ona bila i ostala naša (najslađa bubica).

Život se ipak i posle svega nastavlja. Sa svim bolima, tugama, ranicama i ranama, nedostajanjima i neprežaljenostima. U životu koji nalazi svoj put, nalaziš se ti. Izaberi da sve dogođeno u sebe udobno smestiš i sa svim tim nastaviš da živiš – tempom kojim možeš i onako kako je potrebno da se prilagodiš.

Send a message to learn more

13/10/2025

Kako banana ne rađa u Sibiru, disfunkcionalna porodica ne rađa pojedince koji optimalno funkcionišu. Ako su određeno podneblje i odgovarajuća klima preduslovi za sazrevanje zdravog, ovog ili onog voća – i čovek ih zahteva.

Nema tih uticaja koji su jači i veći od onih koji potiču iz primarne porodice. Što je u porodici porekla dobro (us)postavljeno i utemeljeno, ne može narušiti niko drugi i ništa drugo. Nema te škole ni tog radnog mesta, tih "prijatelja" ni partnera, tog horor ili pornografskog filma, tih poruka poreklom iz medija.

Poneto iz porodice, ako je dobro, imunizuje više nego bilo šta drugo. Ako je loše, oštećuje više od bilo koga i bilo čega drugog. Nažalost. Zato je s(a)vesno roditeljevanje iiizuzetno važno.

Nije tako lako teško se ogrešiti. Valja na umu imati.

Send a message to learn more

10/10/2025

10. OKTOBAR - SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVLJA

Drago mi je da sam u prilici da vidim da ljudi mentalno od ostatka svog zdravlja više ne odvajaju kako su odvajali nekada. Mnogi danas savršeno dobro razumeju da fizički neće i ne mogu biti zdravi bez "posloženosti" u glavi, upravljanja neprijatnim osećanjima i izražavanja njih, pojednostavljivanja svog života, mudrog biranja onih s kojima provode vreme, te adekvatnog kretanja kroz stresore i obnavljanja energije nakon trošenja i iscrpljivanja nje. Ovo te vreme primorava da shvatiš da ne možeš sve i uvek, na najvišoj visini zadatka i neograničeno dugo, a sam i bez pomoći i podrške.

S druge strane, najveća većina ljudi i danas muku muči s konceptom psihosomatike i mnogi, kada im se kaže da je "do stresa" i onoga što im je "u glavi" – ne mogu da ne kažu da fizički problem stvarno postoji, iako se podrazumeva i naravno da jeste tako, jer... data se problematika zove psiho-somatskom i samo joj ime kaže da uključuje uzrok psihičke prirode i fizičke (somatske) posledice. Nema tog (hroničnog) stresa ni te traume koja telo manje ili više ne oštećuje. Ako nastavite da gurate, insistirate i niko vam ne pomogne, videćete da bez udara na telo, nažalost, neće moći da prođe...

U radu s klijentima redovno je vidljiva izrazito uporna potraga za organskim uzrocima njihovih fizičkih tegoba, koja se nastavlja i nakon što sve bude u redu sa svim rezultatima pretraga. Čak i oni koji "rade na sebi" (najviše) vole da se ispostavi da nije do njih i onoga što bi oni trebalo da promene, već je do nekoga ili nečega spolja i više sile i – na njima je samo da tolerišu određenu nelagodu ili bol i redovno uzimaju prepisane im lekove.

Dopada mi se kako je u ovom trominutnom filmu koji delim s vama (link je u komentaru) koreografski predstavljena borba za život pod teretom preplavljenosti i narušenog mentalnog zdravlja, od vrtloga povlačenja i izolacije do stabilizacije i procvetavanja zahvaljujući svesnom prisustvu drugih i povezivanju s njima. U onome što je (pre)teško, najvažnije je ne biti potpuno sam. Nekada su saosećajan pogled, umirujući glas, pružena ruka, rame za plakanje, topao zagrljaj, otvoren razgovor i(li) podeljena tišina ono što se niste usuđivali da tražite, a (očajnički) vam treba i mnogo može da pomogne. I nekada su to razgovori s partnerom i(li) prijateljima, a nekada (i) psihoterapijske seanse i susretanja s profesionalnim pomagačima.

Nemojte patiti više nego što je neizbežno i morate patiti. Potražite pomoć, priznajte da ne možete i(li) nećete sami.

Send a message to learn more

09/10/2025

Čime žene prave grešku nad greškama? Time što uporno nastavljaju da greše. I nakon što shvate da to rade. I da nema svrhe ni potrebe. I ne ide pa ne ide. I nepopravljivo je. Pogrešno, loše ili i toksično. Tada više nije važno, niti je pitanje kako je sve počelo. Pitanje je kako izgleda i funkcioniše sada i šta će vremenom postati, ako se ništa ne promeni...

Naslovna Ljubav&Seks Ljubavni odnosi Koje greške u ljubavi žene najčešće prave? I zašto?Duh&ZdravljeLjubav&SeksLjubavni odnosiLjubavni terapeutMuško-ženski odnosiPsihaKoje greške u ljubavi žene najčešće prave? I zašto? ShareFacebook Twitter Pinterest WhatsApp Linkedin Email Viber Iznov...

08/10/2025

Ono što redovno gutate na kraju proguta vas.