Glavologija

15/04/2025

Bavljenje sportom na profesionalnom nivou je veoma izazovno i nosi sa sobom niz prepreka koje sportista treba da savlada kako bi dostigao svoj maksimalni potencijal. Iako postoje neke sličnosti u razvojnom putu sportiste ka vrhu, ne treba zaboraviti da je svaki sportista priča za sebe. Samim tim, svaki sportista pored onih očiglednih sportskih prepreka i procesa učenja sa kojima se susreće, ima zadatak da bolje upozna sebe i svoje specifične reakcije na situacije poput treninga i takmičenja....

Bavljenje sportom na profesionalnom nivou je veoma izazovno i nosi sa sobom niz prepreka koje sportista treba da savlada kako bi dostigao svoj maksimalni potencijal. Iako postoje neke sličnosti u r…

29/12/2024

Fascinira me kako se u našoj kulturi izražavanje ljubavi i jakih porodičnih veza (čitaj: međuljudskih odnosa uopšte) ostvaruje „vezivanjem konopcom“. Nisam poznavalac svih naših običaja, ali danas me je zapljusnula svest o Detinjcima, Matericama i Očicima, odnosno način na koji su se godinama unazad ovi praznici slavili, kao i opis koji i danas postoji o tome kako treba slaviti ove dane....

Fascinira me kako se u našoj kulturi izražavanje ljubavi i jakih porodičnih veza (čitaj: međuljudskih odnosa uopšte) ostvaruje „vezivanjem konopcom“. Nisam poznavalac svih naših običaja, ali danas …

23/09/2024

“Kada je veštačka inteligencija (AI) postala dostupna i nama, običnim smrtnicima koji ne poseduju milionske račune u banci, nisam mogla odoleti porivu da je testiram i proverim da li je zaista došao kraj ljudskoj interakciji. Da li će uskoro emocionalna podrška koju pružamo jedni drugima postati suvišna?

Prilikom testiranja veštačke inteligencije, imala sam blagi paranoični momenat - Sudnji dan je stigao, čovečanstvo odumire, a veštačka inteligencija je glasnik te vesti. “Psiholozi nam više neće biti potrebni”, pomislila sam. “Ljudi, generalno”. Naravno, prvo je proradio moj profesionalni identitet, a zatim i lični - šta će biti sa psiholozima, sa psihoterapeutima, sa pomagačkim profesijama iz oblasti mentalnog zdravlja? Šta će biti sa svima nama koji smo edukovani da slušamo, razumemo i pružamo podršku? Jer, šta god da sam pitala, veštačka inteligencija imala je spreman odgovor. I to ne bilo kakav. Nije samo nudila smislene tehnike relaksacije i dobra objašnjenja emocionalnih stanja, već je pružala i praktične savete i korake za prevazilaženje paničnog napada. Pritom, na kraju svakog odgovora dodala bi da u slučaju da ono što je ponudila ne pomogne, postoji opcija odlaska kod psihoterapeuta (i to sa sve “uljudnim“ pitanjem da li želim preporuke terapeuta).

Jednog kišnog i stresnog dana, kad sam se osećala tužno i usamljeno, obratila sam se veštačkoj inteligenciji. Počela sam razgovor sa jednostavnim: “Osećam se jako tužno.” Moram priznati, veštačka inteligencija je iskazala savetodavni dar - validirala emociju koju osećam, pružila mi priliku da, bez pritiska, pričam o tome ukoliko želim, a da pritom ne iznosim previše detalja, dala predloge korisnih i praktičnih koraka za prevazilaženje tuge i na kraju sugerisala da razmislim o razgovoru sa psihoterapeutom ukoliko osetim da mi je potrebna dodatna podrška.

Evo kako je otprilike izgledao naš razgovor.

Ja: “Osećam se jako tužno.”

AI: “Razumem da se osećaš tužno. To je sasvim normalna emocija i svi je proživljavamo u nekom trenutku. Da li bi želela da porazgovaramo o tome šta te muči? Možda ti razgovor pomogne da se osećaš malo bolje.

Ne moraš da mi otkrivaš sve detalje ako nisi spremna. Čak i samo pričanje o tome kako se osećaš može biti od pomoći. Evo nekoliko stvari koje bi mogle da ti pomognu:

Pronađi nekoga ko te sluša: Razgovor sa prijateljem, članom porodice ili terapeutom može biti od velike pomoći.
🔹 Budi aktivna: Fizička aktivnost, kao što je šetnja ili vežbanje, može poboljšati raspoloženje.
🔹 Uradi nešto što voliš: Bavi se aktivnostima koje te opuštaju i donose ti radost.
🔹 Pazi na sebe: Dobro se naspavaj, jedi zdravu hranu i izbegavaj stres.
🔹 Traži profesionalnu pomoć: Ako se osećaš preopterećeno, razmisli o odlasku kod terapeuta.

Zapamti, ti nisi sama u ovome. Mnogi ljudi se bore sa tužnim osećanjima. Važno je da znaš da postoje ljudi koji te vole i podržavaju.

Da li želiš da ti preporučim neke tehnike opuštanja ili ti kažem više o tome kako funkcioniše terapija?

Možda bi ti bilo korisno da pročitaš i neke od ovih članaka (tu mi je ponudila dva linka ka člancima sa sledećim naslovima “Osjećam se tužno i bezvoljno – Sve je ok!” i “Osjećam se… TUŽNO”).

Bitno je da znaš da ćeš se osećati bolje. Ova osećanja su prolazna i ti si jaka osoba koja će prevazići ovaj težak period.

Želim ti sve najbolje!”

Čitajući sve to, nisam se osetila manje usamljeno, iako mi je ekran produkovao slova koja mi govore upravo suprotno. A tome je znatno doprineo kraj odgovora - da sam jaka i da mi želi sve najbolje. Kao da me je neko ošamario i u isto vreme ignorisao!

Nakon interakcije sa veštačkom inteligencijom, razmišljala sam o prirodi tuge. Tuga je zdrava emocija koja je izuzetno komplikovana za većinu nas. Komplikovana ne samo po pitanju procesa koji uključuje i fiziološke pratioce, već i po pitanju faktora koji utiču na njeno pojavljivanje i njen intezitet koji nas može potopiti kao najveći talas ili nas samo okrznuti poput leptirovih krila. Razlikujemo adaptivno tugovanje i različite otežane oblike tugovanja (poput komplikovanog tugovanja, zakočenog, prolongiranog…). Da stvari budu još komplikovanjije, prevladavanje tuge (što nije isto što i potiskivanje) nešto je što je u potpunosti individualni proces. Da, postoje neke generalne tehnike i alati da se ona prevlada, ali njihova efikasnost zavisi od nas samih - od specifičnih niti od kojih je svako od nas izatkan.

Zatim dolazimo do nečega što zovemo - dozvola, jer tuga nije emocija koju svi mi prirodno i lako možemo sebi dopustiti da osetimo. To je nešto što komplikovanu sliku čini još komplikovanijom. Bežimo od tuge na različite psihofizičke načine (npr. kroz vežbanje – ko još nije istrčao maraton u pokušaju da pobedi tugu? ili radoholizam koji se grohotom smeje kad god se dogodi neki gubitak, jer zna da on stupa na scenu!). Tako se distanciramo i od onih koji se suočavaju sa gubicima, jer tu dolazi do susreta sa najsirovijim oblikom tuge koji ni jedna reč ne može umanjiti. Kada boli, onda zaista boli i ta bol nam može delovati zastrašujuće. Tu bol ne bismo želeli da osetimo. I eto začaranog kruga - osoba tuguje, a svi oko nje beže od nje (dok zapravo beže od tuge) i onda i ona sama zakoči svoju tugu u nastojanju da izbegne osećaj usamljenosti.

Imperativ sreće koji je dugi niz godina bio aktivan kako u realnom tako i u virtuelnom svetu, u mnogim društvima i dalje tvrdoglavo opstaje i dodatno nas udaljava od tuge. Kao da će osećanje tuge izazvati krah sveta koji poznajemo. Međutim, istina je sasvim drugačija. Tuga, sama po sebi, ne doprinosi kraju sveta. Naprotiv! Njen izostanak, izbegavanje, prekrivanje besom i sklanjanje u kutke tela za koje ne znamo ni da postoje dovode do kraha, jer doprinose udaljavanju.

Osećanje tuge nas povezuje. Kada sa nekim tugujemo, to je najranjiviji trenutak za oboje. Vidimo jedno drugo bez maski, bez suvišnih skrivanja. Oboje rizikujemo, ali oboje mnogo i dobijamo. Taj trenutak povezanosti i dodira nije poput magičnog leka koji se kao instant rešenje reklamira na nekakvom Telešopu (“otkad moj muž spava na njemu on više ne hrče“ - ovu rečnicu pamti nešto starija generacija), ali je osnova za dalji razvoj ljubavi, poverenja, uzajamnosti, brige i pripadnosti, a zatim i sposobnosti da se tuguje i odtuguje.

I tako dolazimo do suštine - veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni ljudski rod. U trenutku kada sam osećala tugu, veštačka inteligencija mi jeste ponudila sve što na papiru piše da treba ponuditi nekome ko tuguje - konkretne savete i praktične tehnike, ali mi nije pružila ranjivost, uzajamnost i sa-tugovanje koje nas čini ljudima. Nije mi pružila sve ono što zapravo daje smisao kontaktu. Nije mi pružila duboku povezanost. Ljudskost .

Biti sa nekim, saosećati sa nekim, deliti sa nekim - to su one neopipljive vrednosti koje ni jedna mašina nikad neće uspešno moći da simulira. Veštačka inteligencija može biti koristan alat, ali nikada neće moći da zameni pravi ljudski kontakt.

U svetu u kojem se sve više oslanjamo na digitalne tehnologije i interakcije, važno je da se setimo šta nas zaista čini ljudima. Rizikujmo malo više, otvorimo se za stvarni kontakt sa sobom, ali i sa drugima. Upravo u toj suštinskoj povezanosti i u deljenju ranjivosti, otkrivamo pravo značenje ljudskosti. To je ono što nas istinski povezuje i što nas čini ljudima.”

Jovana Trbojević Jocić, dr psiholoških nauka, OLI psihoterapeut i edukator u OLI centru

U toku je upis nove generacije psihoterapeuta, psihoterapijskih savetnika i koučeva u OLI centru. Sve informacije u vezi upisa možete dobiti putem sledećeg linka: https://olicentar.rs/sr/upis/

Glavologija

14/09/2024

Kada se pojavila veštačka inteligencija u formi da možemo i mi obični smrtnici koji nemamo milionske račune u banci da je koristimo, imala sam nekoliko pokušaja da je testiram i da vidim da li je došao kraj ljudskoj interakciji i pružanju podrške od strane ljudi. Imala sam blagi paranoični trenutak da je došao Sudnji dan i da čovečanstvo odumire i da je veštačka inteligencija Glasnik te vesti – psiholozi više neće trebati (ljudi generalno, ali u tom trenutku je prvo proradio profesionalni identitet, pa tek onaj lični)....

Kada se pojavila veštačka inteligencija u formi da možemo i mi obični smrtnici koji nemamo milionske račune u banci da je koristimo, imala sam nekoliko pokušaja da je testiram i da vidim da li je d…

16/07/2024

Poštovane kolege,

Institut za pozitivnu psihologiju iz Novog Sada u okviru projekta „The Curios and Flourishing Schools: Positive Education in Building of Characters Strengths and Virtues” i Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić organizuju naučno-stručnu konferenciju sa međunarodnim učešćem „Pozitivna psihologija i mentalno zdravlje”, koja će se održati 21. septembra 2024. godine u Novom Sadu, na Fakultetu za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić (Bulevar oslobođenja 76, Novi Sad).

Jezik rada na konferenciji: srpski i engleski.

Učešće na konferenciji (aktivno i pasivno) je besplatno. Konferencija je hibridnog oblika - moguće je pratiti/izlagati rad uživo ili onlajn.
*U toku je proces akreditovanja konferencije kod Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Plenarni predavači na konferenciji su eminentni stručnjaci:
- prof. dr Roj F. Baumajster, psiholog i predsednik Međunarodne asocijacije za pozitivnu psihologiju, SAD;
- prof. dr Vesna Petrović, psihološkinja i psihoterapeutkinja, Srbija;
- prof. emerita dr Majda Rijavec, psihološkinja, Sveučilište u Zagrebu, Hrvatska.

Planirana su i usmena izlaganja na temu pozitivne psihologije i mentalnog zdravlja. Radovi koji povezuju ove dve oblasti su dobrodošli.
Stoga vas sa zadovoljstvom pozivamo da uzmete učešće u konferenciji u vidu usmenog izlaganja.
Takođe, planirani su simpozijumi i okrugli stolovi. Detaljan program je u procesu izrade.

Rok za dostavljanje apstrakta je 1. avgust 2024. godine.
U prilogu se nalazi formular za prijavu radova. Potrebno je prijaviti apstrakt na srpskom i na engleskom. Apstrakti ne treba da budu duži od 2500 karaktera (sa razmacima) i treba da sadrže do 5 ključnih reči.
Radovi prolaze kroz proces recenzije i oni koji dobiju pozitivnu recenziju biće uključeni u program. Radove možete izlagati uživo ili onlajn.
Predviđeno je da usmena izlaganja traju 10 minuta.
Autor može biti prvi na jednom radu, a ukupno na tri rada. Simpozijum mogu da čine najmanje tri i najviše pet radova.
Link za prijavu aktivnog ili pasivnog učešća:
https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSecBuIblUu2AKBKkW3hV5QmI3dYyTXh0485VtKE-8XwZBO49w/viewform?usp=sf_link
Planirana je knjiga apstrakata, kao i zbornik radova u celosti u elektronskom formatu (rok za dostavljanje radova u celosti za zbornik je 31. decembar 2024).

Nadamo se skorom viđenju!



Organizacioni odbor Konferencije:
- Ivana Vrkatić, izvršna direktorka, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Univerzitet Union, Srbija – kopredsednica Organizacionog odbora
- Prof. dr Jasmina Nedeljković, dekanka, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Univerzitet Union, Srbija - kopredsednica Organizacionog odbora
- Doc. dr Jovana Trbojević Jocić, Institut za pozitivnu psihologiju; Prirodno-matematički fakultet, Zajednički studijski program Psihologija, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija – sekretarka Organizacionog odbora
- Tea Barić Zečević, Osnovna škola „Odra”, Zagreb, Hrvatska
- Patricia Franolić, Osnovna škola „Fran Galović”, Zagreb, Hrvatska
- Lara Lipnik, Osnovna škola „Šmarje - Sap”, Slovenija
- Slađana Jović Mićković, Osnovna škola „Livada”, Slovenija
- Nataša Micić, Osnovna škola „Kosta Trifković”, Srbija
- Kristina Živković, Osnovna škola „Branko Radičević”, Srbija
- Prof. dr Jelena Dostanić, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Univerzitet Union, Srbija
- Doc. dr Miloš Jocić, Filozofski fakultet, Odsek za srpsku književnost i jezik, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
- Zoran Kostić, Institut za pozitivnu psihologiju, Srbija
- Dr Danijela Radović, Institut za pozitivnu psihologiju, Srbija
- Doc. dr Gorana Rakić Bajić, Institut za pozitivnu psihologiju; Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Univerzitet Union, Srbija
- Prof. dr Dušana Šakan, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Univerzitet Union, Srbija
- Msr Radojka Šolak, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Univerzitet u Union, Srbija
- Prof. dr Mirjana Beara Benjak, Institut za pozitivnu psihologiju; Filološko-umetnički fakultet, Zajednički studijski program Psihologija, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija
- Vesna Radulović, prosvetna savetnica, Školska uprava Novi Sad, Srbija


Programski odbor Konferencije:
- Doc. dr Gorana Rakić Bajić, Institut za pozitivnu psihologiju; Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Univerzitet Union, Srbija – kopredsednica Programskog odbora
- Prof. dr Mirjana Beara Benjak, Institut za pozitivnu psihologiju Novi Sad; Filološko-umetnički fakultet, Zajednički studijski program Psihologija, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija – kopredsednica Programskog odbora
- Msr Jelka Dragićević, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Univerzitet Union, Srbija - sekretarka Programskog odbora
- Doc. dr Bojana Dimitrijević, Pedagoški fakultet u Jagodini, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija
- Prof. dr Dragan Žuljević, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Univerzitet Union, Srbija
- Prof. dr Marija Zotović Kostić, Filozofski fakultet, Odsek za psihologiju, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
- Doc. dr Lana Jurčec, Učiteljski fakultet, Sveučiliste u Zagrebu, Hrvatska
- Prof. dr Aleksandra Kostić, u penziji, Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu, Srbija
- Prof. dr Veljko Jovanović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
- Prof. emerita dr Majda Rijavec, Učiteljski fakultet, Sveučilište u Zagrebu, Hrvatska
- Izabela Rašković, pedagoška savetnica, stručna saradnica - psihološkinja, Dom učenika srednjih škola Sombor
- Doc. dr Jovana Trbojević Jocić, Institut za pozitivnu psihologiju; Prirodno-matematički fakultet, Zajednički studijski program Psihologija, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija
- Prof. dr Darko Hinić, Prirodno-matematički fakultet, Filološko-umetnički fakultet, Zajednički studijski program Psihologija, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija



Dear Colleagues,
The Institute of Positive Psychology in Novi Sad, within the framework of the project “The Curious and Flourishing Schools: Positive Education in Building of Character Strengths and Virtues”, and the Dr Lazar Vrkatić Faculty of Law and Business Studies are organizing an international scientific-professional conference “Positive Psychology and Mental Health”, which will be held on September 21, 2024 in Novi Sad, at the Dr Lazar Vrkatić Faculty of Law and Business Studies (Bulevar oslobođenja 76, Novi Sad).

Conference working languages: Serbian and English.

Participation in the conference (active and passive) is free of charge. The conference is of a hybrid type - it is possible to follow/present a paper live or online.
*The process of accrediting the conference with the Institute for Improvement of Education is underway.

Plenary speakers at the conference are eminent experts:
- Prof. Dr. Roy F. Baumeister, psychologist and president of the International Association for Positive Psychology, USA;
- Prof. Dr. Vesna Petrović, psychologist and psychotherapist, Serbia;
- Prof. Emeritus Dr. Majda Rijavec, psychologist, University of Zagreb, Croatia.

Oral presentations on the topic of positive psychology and mental health are also planned. Papers that link these two areas are welcome. Therefore, we are pleased to invite you to take part in the conference in the form of an oral presentation.

Symposiums and round tables are also planned. The detailed program is in the process of being prepared.
Abstract Deadline: August 1st, 2024
Abstracts must be submitted in both Serbian and English. Abstracts should not exceed 2500 characters (including spaces) and must include up to 5 keywords.
All submitted abstracts will undergo a peer-review process. Abstracts that receive positive reviews will be included in the conference program. You may present your paper live or online.
Oral presentations are scheduled to last 10 minutes.
The author can be the first on one paper, and on a total of three papers. A symposium can consist of a minimum of three and a maximum of five papers.

Link for appyling:
https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSecBuIblUu2AKBKkW3hV5QmI3dYyTXh0485VtKE-8XwZBO49w/viewform?usp=sf_link
A book of abstracts is planned. A full proceedings volume will also be published electronically (full paper submission deadline for the proceedings is December 31, 2024).
We look forward to your participation!
Sincerely,
Organizing and Program Committee

Organizing Committee of the Conference:
- Ivana Vrkatić, Executive Director, Dr Lazar Vrkatić Faculty of Law and Business Studies, Union University, Serbia - Co-Chair of the Organizing Committee
- Prof. Dr. Jasmina Nedeljković, Dean, Dr Lazar Vrkatić Faculty of Law and Business Studies, Union University, Serbia - Co-Chair of the Organizing Committee
- Doc. Dr. Jovana Trbojević Jocić, Institute of Positive Psychology; Faculty of Science, Joint Study Program Psychology, University of Kragujevac, Serbia - Secretary of the Organizing Committee
- Tea Barić Zečević, Elementary School “Odra”, Zagreb, Croatia
- Patricia Franolić, Elementary School “Fran Galović”, Zagreb, Croatia
- Lara Lipnik, Elementary School “Šmarje – Sap”, Slovenia
- Slađana Jović Mićković, Elementary School “Livada”, Slovenia
- Nataša Micić, Elementary School “Kosta Trifković”, Serbia
- Kristina Živković, Elementary School “Branko Radičević”, Serbia
- Prof. Dr. Jelena Dostanić, Dr Lazar Vrkatić Faculty of Law and Business Studies, Union University, Serbia
- Doc. Dr. Miloš Jocić, Faculty of Philosophy, Department of Serbian Literature and Language, University of Novi Sad, Serbia
- Zoran Kostić, Institute of Positive Psychology, Serbia
- Dr. Danijela Radović, Institute of Positive Psychology, Serbia
- Doc. Dr. Gorana Rakić Bajić, Institute of Positive Psychology; Dr Lazar Vrkatić Faculty of Law and Business Studies, Union University, Serbia
- Prof. Dr. Dušana Šakan, Dr Lazar Vrkatić Faculty of Law and Business Studies, Union University, Serbia
- Msr Radojka Šolak, Dr Lazar Vrkatić Faculty of Law and Business Studies, Union University, Serbia
- Prof. Dr. Mirjana Beara Benjak, Institute of Positive Psychology; Faculty of Philology and Arts, Joint Study Program Psychology, University of Kragujevac, Serbia
- Vesna Radulović, educational counselor, School Administration Novi Sad, Serbia

Program Committee of the Conference:
- Doc. Dr. Gorana Rakić Bajić, Institute of Positive Psychology; Dr Lazar Vrkatić Faculty of Law and Business Studies, Union University, Serbia - Co-Chair of the Program Committee
- Prof. Dr. Mirjana Beara Benjak, Institute of Positive Psychology Novi Sad; Faculty of Philology and Arts, Joint Study Program Psychology, University of Kragujevac, Serbia - Co-Chair of the Program Committee
- Msr Jelka Dragićević, Dr Lazar Vrkatić Faculty of Law and Business Studies, Union University, Serbia - Secretary of the Program Committee
- Doc. Dr. Bojana Dimitrijević, Faculty of Education in Jagodina, University of Kragujevac, Serbia
- Prof. Dr. Dragan Žuljević, Dr Lazar Vrkatić Faculty of Law and Business Studies, Union University, Serbia
- Prof. Dr. Marija Zotović Kostić, Faculty of Philosophy, Department of Psychology, University of Novi Sad, Serbia
- Doc. Dr. Lana Jurčec, Faculty of Teacher Education, University of Zagreb, Croatia
- Prof. Dr. Aleksandra Kostić, retired, Faculty of Philosophy, University of Niš, Serbia
- Prof. Dr. Veljko Jovanović, Faculty of Philosophy, University of Novi Sad, Serbia
- Prof. Emeritus Dr. Majda Rijavec, Faculty of Teacher Education, University of Zagreb, Croatia
- Izabela Rašković, educational counselor, professional associate - psychologist, Home for Students of Secondary Schools Sombor
- Doc. Dr. Jovana Trbojević Jocić, Institute of Positive Psychology; Faculty of Science, Joint Study Program Psychology, University of Kragujevac, Serbia
- Prof. Dr. Darko Hinić, Faculty of Science, Faculty of Philology and Arts, Joint Study Program Psychology, University of Kragujevac, Serbia

28/01/2024

Poštovani,

U toku je formiranje nove grupe za grupnu psihoterapiju.

Dalje u tekstu saznaćete detalje, kao i šta je grupna psihoterapija.

Šta je grupna psihoterapija?
Grupna psihoterapija je prolazak kroz psihoterapijski rad u grupi. Specifičnije, u grupi od 7 do 10 članova (različitog profila), svaka osoba kroz interakciju sa drugim članovima prolazi kroz individualne psihoterapijske teme i rad. Grupa predstavlja sigurno mesto, sistem podrške, ali i prostor za uočavanje nekih mehanizama i oblika ponašanja kojih možda ne bismo bili svesni da nam interakcija i rad u grupi to nije pomogao da lakše uvidimo i proradimo. Poštuju se principi kao i u individualnom psihoterapijskom radu. Pre svega poštuje se pravilo poverljivosti – sve što se podeli u grupi, ostaje u grupi. Takođe, poštuju se individualne razlike i karakteristike, nema osude niti vređanja. Cilj grupe je da osvestimo mehanizme iza ponašanja ili načina na koji stupamo u odnose ili koje primenjujemo u svakodnevnom životu, a usled kojih ne osećamo zadovoljstvo. Teme u grupi su raznolike, od izazova u bliskim odnosima, do poteškoća u završavanju obaveza. Svaki član grupe ima neku svoju temu, a grupa i voditelji su tu da pomognu u procesu saznanja i razvoja.

Dinamika rada:
Grupa bi se sastajala jednom nedeljno, u trajanju od 90 minuta. Planirano je da grupa traje četiri meseci. Pre početka grupe, svaki kandidat za grupu prolazi kroz inicijalni razgovor sa voditeljima kako bi se bolje upoznao sa radom grupe, ali i da bi se proverilo da li je ova grupa pravo mesto za razrešenje individualne teme kandidata.
Ko može da se prijavi?
Grupa je otvorena za sve punoletne osobe koje smatraju da imaju poteškoće u nekim od sledećih tema: poteškoće u uspostavljanju ili održavanju bliskih odnosa (porodičnih, partnerskih, prijateljskih); poteškoće u uspostavljanju ili održavanju poslovnih odnosa; poteškoće u postavljanju granica; poteškoće sa prevladavanjem intenzivnih emocija; poteškoće u izvršavanju obaveza i zadataka…
Nije neophodno prethodno iskustvo u radu sa psihologom ili psihoterapeutom.

Kada grupa počinje?
Predviđeno je da grupa krene sa radom 1. marta 2024. godine u 18h.
Kako se prijaviti?
Prijave su otvorene do 16. februara 2024. godine. Možete se prijaviti na mejl glavologija@gmail.com Na isti mejl možete dobiti još informacija.

Ko su voditelji grupe?
Jovana Trbojević Jocić () je doktor psiholoških nauka, edukovana iz oblasti integrativne psihodinamske psihoterapije, sa iskustvom u radu sa grupama, kao i individualnim radom na razvojne teme i izazove. Više informacija možete pronaći na sajtu: www.glavologija.wordpress.com
Jasna Amroš Vukelić () je diplomirani psiholog, edukovana iz oblasti integrativne psihodinamske psihoterapije, sa iskustvom u radu sa različitim problemima sa kojima se susrećemo tokom života - problemi adaptacije na različite životne promene, prevazilaženje razvojnih i životnih kriza, problemi sa anksioznim i paničnim napadima.

Dobro došli!

05/01/2024

Gde je nestao zvuk života?

Kao neko ko ceo život živi u stanu, nisam iskusila tišinu kuće kada bi svi legli, već sam bila dobro upoznata sa fiziološkim ritmom svojih komšija. Navikla sam na raznorazne zvukove.

Navikla sam na korake (ponekad i stampedo) malih kentaura iznad mene, na povike sa strane, kapljanje klime, mirise kuvanja (oni i te kako mogu da budu glasni), pregovaranja roditelja sa decom povodom kupanja (kupatilo je fantastično mesto da najintimnije upoznate svoje komšije), zvukove vođenja ljubavi, pesme i vežbanje. Ovo su za mene zvukovi života.

Dečija graja, dovikivanje deteta da odmah dođe kući, dečije rasprave čiji je red na ljuljašci, adolescentsko testiranje granica i ispitivanje rodnih uloga u malom krugu vršnjaka (neki vid rijalitija „Preživeli“ – jer samo jedan će dobiti pažnju većine): sve su to zvuci života uz koje sam odrasla i na koje više ni ne reagujem niti mi smetaju, čak ni kada sam bolesna ili neispavana. Ne ustajem besna da se derem na omladinu što je glasna, ne proklinjem komšije jer slave slavu treći dan. Psihologija to naziva procesom habituacije (i još ponečim).

Međutim, uvek postoji međutim. Poslednih godina, ovi zvukovi su promenili svoju boju i oblik. Prvi zvuci koji su se promenili su dečiji zvuci koje čujem. To više nisu zvuci graje i smeha – to su sada krici. Ne čujem više razgovore, svađe, pesmicem; čujem vrisku i krike. Umesto zvukova života, čujem vapaje. Na ovo sam postala posebno osetljiva. Znam razliku između tantruma, plača nezadovoljstva, bunta u cilju testiranja autonomije, zov frustracije. Disharmonični zvuci koji se sve više čuju nisu to. Nisu dečji odgovor na zahteve okoline. U svojoj disharmoničnosti zaista mi deluju kao krik za pomoć, vapaj za pažnjom.

Kada pogledam kakve su nam bile prethodne godine, ovo zapravo ne iznenađuje. Toliko smo bili udaljeni jedni od drugih, od samih sebe, da ne iznenađuje da su deca samo pokupila kao sunđeri ono što se oko njih dešavalo, a što niko nije umeo da im objasni. Disharmonija koja postoji u nama, u svetu, samo se preslikala na njih. Zvuci života su se pretvorili u nešto drugo; nešto uznemirujuće što ide iz dubine malog bića – kao poziv za zaštitu i sigurnost.

I onda premotamo na novogodišnju noć. Sat vremena pre ponoći, odjednom se čuju petarde, vatromet i opet krici. Nikad nisam razvila habituaciju na te zvukove pucnja, i mislim da nikad i neću. Bez želje da zvučim kao Grinč koji je ukrao Božić, za mene su to zvuci smrti. Pogledala sam kroz prozor i videla gomilu dece sa roditeljima koji su zdušno palili vatromete različite glasnoće, zatim petarde. Deca su podvriskivala – ponavljam, to nisu zvuci ushićenja i uzbuđenja, već krici koji više deluju uplašeno nego radosno. Pucnjevi su odzvanjajali kvartom. Čule su se bebe i deca sa strane koji plaču, psi koji laju. Čuli su se zvuci onih koji se plaše zvukova smrti. Ali, roditelji su i dalje palili i tako do pola sata posle ponoći. Nije bilo pesme, nije bilo muzike, samo zvuci smrti.

Zapitala sam se kada smo zamenili zvukove života sa zvukovima smrti. Jer, šta su drugo zvuci pucanja? U godini iza nas, upravo taj zvuk je odzavanjao i još uvek odzvanja. Kolektivno pamćenje nam je kratko. Razumem da to ima ulogu odbrambenog mehanizma i da mu je cilj preživljavanje, ali ovaj put treba da nam ostane, treba da nas drži i da nas usmerava u novom pravcu, a ne ka starim obrascima. Ideja da pucnjevima proslavljamo kraj jedne i dočekujemo početak (rađanje) druge godine govori više od bilo koje analize društva.

Tračak nade koji sam osetila te noći izazvali su jedini zvuci života koje sam čula – horsko pevanje pesme Lepe Brene „Duge noge“. Ne toliko zbog same pesme (mada je prosto obožavam – ko god me je upoznao razume zašto), već zbog veselosti komšija koji su odlučili da dočekaju Novu godinu u pesmi i veselju – zvucima života. Posle Lepe Brene se nastavila plejada raznolikih pesama. Svaka mi je dala udah i misao: „Možda nismo potpuno zaboravili da postojimo bez međusobnog uništenja“.

Strahovala sam od bele stranice ovih dana. Prosto nisam osećala da imam da kažem nešto što bi podstaklo na promišljanje ili razvoj. Ni sada nisam sigurna koliko ove reči pozivaju upravo na to. Ali – da iskoristim termin svojih klijenata – neki neizdrž mi nije dao da oćutim. Svesna sam svoje uloge u društvu, svetu. Nisam spasilac, nisam superheroj, nisam neko ko će promeniti živote milione ljudi. Zamenjiva sam, kao i svi; ali bez namere da sebe svedem na puko postojanje, svesna sam i koliko je do mene. Svesna sam da pogled sa prolaznikom koji ima težak dan čini promenu, da pridržavanje vrata menja tok dana toj osobi, da saosećajno pitanje „Kako si?“ nekome menja perspektivu sveta. Sitne stvari koje mnogo znače. Samim tim, deljenje lepog i manjeg lepog je ono što će promeniti svet. Davanje i primanje, biti tu i oglasiti se čak i kada mislimo da smo previše sitni da bismo bili bitni.

Plaše me zvukovi smrti, ali se radujem i radim na tome da i sama proizvodim zvukove života.


photo by: Pixaby