https://www.facebook.com/155460334324809/

Relational.embodiment, Novi Sad (2025)

17/12/2023

Fenomenologija je filozofski pristup koji je u osnovi geštalta.

Ovaj filozofski pristup traga za istinom ili izvorom znanja koncentrišući se na neposredno iskustvo, oslobođeno pretpostavki i zaključaka.

Filozofske osnove geštalta naglašavaju prvenstvo sveta neposrednog iskustva, tj. naše individualno i jedinstveno iskustvo prethodi bilo kom pokušaju kategorizacije ili suđenja.

Fenomen je “neposredni objekt opažanja”, a fenomenološki metod koji poklanja punu pažnju fenomenu (osobi, iskustvu ili objektu), postaje metod izbora u geštalt pristupu. Pri tome, deskripcija se smatra važnijom od interpretacije, a klijenti se podržavaju da nađu sopstveno značenje svakog fenomena kroz ovaj proces.

Fenomenološka orijentacija podrazumeva disciplinovan fokus na doživljajvanje očiglednog u datoj situaciji, bez predrasuda i očekivanja.

15/12/2023

Geštalt praksa podržava i naglašava hrabrost osobe da se suoči sa egzistencijalnim rizicima i razočaranjima, uz veru u ljudsku sposobnost za rast i sazrevanje.

Karakteristično za geštalt je traganje za neočekivanim i novim, uz upotrebu podržavajućih struktura izgrađenih u prošlosti.

Reorganizacija ličnosti sastoji se kako od dezintegrirajućih, tako i od integrišućih procesa, i treba da bude uspostavljena ravnoteža na taj način što će samo onolika količina nekorisnog sadržaja biti oslobođena koliko je pacijent sposoban da prihvati novi i korisniji. U suprotnom njegovo socijalno ili čak biološko funkcionisanje može biti ozbiljno ugroženo.

Terapeut obezbeđuje za svakog pojedinog klijenta specifičnu vrstu “pomoći”.

Prevelika količina negujuće podrške uskratiće klijentu priliku da sazreva kroz frustraciju. S druge strane, neuvremenjene drustracije ili previše izazova može biti doživljeno napadački i sadistički.

Dozvoljavajući klijentu da u terapeutskom odnosu beskonačno ponavlja procese koje obično koristi kao zamenu za izvorna osećanja, iskustva i akcije, terapeut može da deluje destruktivno.

Prema tome, u svakom trenutku i sa svakim klijentom treba izabrati odgovarajući modalitet, provocirajući izazov, hranljivu podršku ili neutralnost.

11/12/2023

U fazi akcije ciklusa kontakta, disfunkcija se moze javiti kada se akcija bira i primenjuje, ali nije prikladna za zadovoljenje primarne potrebe organizma.

Često se poremećaj u ovom delu ciklusa javlja u vidu odbacivanja delova sebe i njihovog pripisivanja drugima, što nazivamo projekcijom. Projekcija, najjednostavnije rečeno, predstavlja fenomen prepisivanja drugima onoga što ne priznajemo u sebi.

“Projekcija je stav, crta, osećanje ili način ponašanja koji zapravo pripada vašoj sopstvenoj ličnosti, ali se ne doživljava kao takva, umesto toga pripisuje se objektima ili osobama u sredini i doživljava kao usmerena protiv vas od strane drugih, umesto obrnuto. Projektor je nesvestan, npr. da odbacuje druge, veruje da ga drugi odbacuju, ili nesvestan je svojih potreba da seksualno priđe drugima, oseća da drugi njemu prilaze seksualno “. (Perls i dr. 1951/69: 211).

Projekcija sprečava osobu da u potpunosti bude u kontaktu sa akcijom koja je potrebna da bi se dovršilo iskustvo. Zapravo, akcije se mogu stalno iznova ponavljati kao kod kompulzivnih pacijenata ili adikcija, ali ove akcije nisu efikasne i ne zadovoljavaju stvarnu potrebu.

Projekcija se može koristiti na zdrav i konstruktivan način prilikom planiranja budućih situacija. Svaki vid kreativnosti uključuje projekciju selfa kroz delovanje imaginacije. Ponekad ljudi vide kvalitet kao što je poštenje ili inteligencija u drugima, nesposobni da uvide kako i sami poseduju ove kvalitete.

Recimo, predrasuda je bar delimično subverzivan i destruktivan vid projekcije. Odbačeni delovi sebe pripisuju se prezrenim rasama, klasama ili suprotnom polu, tako olakšavajući projektoru da dođe u kontakt sa svojim tamnim osobinama.

Uvek postoji zrno istine u projekciji, ali osobe koje se projektuju vrlo selektivno obraćaju pažnju na okolinu ili doživljavaju da su nemoćni da promene situaciju.

08/12/2023

Kontakt je iskustvo koje se razvija, ono koje se struktuira u vremenu i u odnosu organizam-sredina. Svaki kontak ima svoje pre, u toku i posle. Prema tome, svaki odnos se mora smatrati “odnosom u nastajanju”.

08/12/2023

Prema geštalt teoriji, pojedinac može susresti i prepoznati različite modalitete prekida procesa kontaktiranja. Stoga, različiti problemi mogu biti identifikovani prema fazi u kojoj je ciklus kontakta prekinut.

Preciznije, ističu da se prekid kontakta događa kad se energija blokira i prema fazi u kojoj se to dogodi, organizam razvija različite modalitete otpora prema kontaktu.

Energija je u svakom slučaju blokirana kada oganizam nema podršku bilo da je u pitanju samopodrška ili podrška kroz odnos. Podrška koja je potrebna organizmu je specifična za svaku fazu u procesu konktaktiranja.

08/12/2023

Perls i Gudman su proučavali strukturu događaja zvanog kontakt kroz fenomenološku analizu samog iskustva kao i njegovog razvojnog procesa.

Identifikovali su četiri faze: pretkontakt, kontaktiranje koje podrazumeva podfaze orijentaciju, manipulaciju i spremnost na delanje, nakon čega sledi finalni kontakt i postkontakt.

Kroz progeresiju svake epizode kontakta, moguće je identifikovati specifičnu intencionalnost. Ona u početku vodi organizam u pokret ka ispunjenju svoje potrebe u sredini, u njoj tražeći orijentaciju.

Takođe vodi organizam u mobilizaciju koja čini da sama akcija postane figura od interesta, a zatim da dela kroz organizovano i ciljano ponašanje.

Konačno, dozvoljava povlačenje, puštajući potrebu da se povuče u pozadinu kako bi ostavila prostor za pojavljivanje sledeće figure od značaja.

02/12/2023

Kontakt je svest i pokret ka novini koja se može asimilovati i odbacivanje one novine koja se ne može asimilovati.

Kroz kontinuiran i fluidan proces asimilacije i alijenacije organizam raste i razvija se.

Da bi proces kontaktiranja bio funkcionalan, on mora imati kreativnu i dinamičnu prirodu. Ne sme postati rutina ili nesto stereotipično. On ne sme postati pasivan već nova iskustva koja se asimiluju moraju biti kreativno prilagođena onome što je prethodno asimilovano.

Zapravo, svaki kontakt je kreativno prilagođavanje organizma i sredine. U ovom procesu, kreativnost i prilagođavanje su u odnosu polarnosti, što znači da su međusobno nužni.

Jedan od aspekata koji doprinose tome da prilagođavanje bude kreativno, a ne pasivno je s jedne strane, sposobnsost organizma da napadne i dekonstruiše okolinu da bi odabrao ono što je za njega dobro, da bi zadovoljio potrebu i održao proces asimilacije-alijenacije funkcionalnim, a sa druge strane su to prethodno stečene navike koje osoba ima u odnosu na stvaranje kontakta.

Posmatrano kroz ovaj teoretski okvir, može se reći da je neurotičar ona osoba koja kroz svoj simptom pronalazi način da se kreativno prilagodi na egzistencijalnu situaciju nelagode ali se u tome i dalje drži statusa quo jer ne može da pronađe dovoljno podrške za prirodni osećaj anksioznosti koji se javlja u novini i procesu dekonstrukcije.

02/12/2023

Prema geštalt teoriji, koja se zasniva na fenomenološko-egzistencijalnoj misli, iskustvo kontakta, definisano kao proces koji uključuje organizam i sredinu, dešava se na mestu, u tački koja se naziva “kontakt granica”.

Pri tome, granica u ovom smislu ne označava “separaciju” već mesto gde se iskustvo dešava, a Self realizuje. Self gubi svoje karakteristike stabilne i fiksne strukture, a umesto toga postaje identifikovan kao proces koji postoji svaki put kada se desi interakcija između organizma i sredine i u isto vreme on predstavlja funkciju polja organizam-sredina.

Granica se ponaša kao nešto što u isto vreme ograničava, sadrži i štiti organizam. U ovoj tački se organizam i sredina susreću, razdvajaju te ponovo susreću. To je mesto na kom se odvija proces razmene, te je granica ta kroz koju organizam uspostavlja specifičan način relacije sa okruženjem koja je, pre svega, relacija rasta i razvoja.

01/12/2023

Iz perspektive polja, dva aspekta utelovljenja su neodvojiva. Mi sebe doživljavamo kroz način na koji osećamo sebe kroz propriocepciju (usklađivanje motorniih aktivnosti, unutrašnje tenzije i prilagođavanje mišića) i kroz iskustvo viđenja, dodirivanja i stvaranja prostora jedni sa drugima. Prema tome, ne radi se o tome da svako od nas ima zasebno polje sa mogućnošću da se “sudaramo” jedni sa drugima, već je utelovljeno polje koje doživljavamo interaktivno. Ono je neka vrsta dinamičke napetosti između nas.

To je takođe ono što se dešava u interakciji između klijenta i terapeuta. Mi smo u stalnom procesu senzornog prilagođavanja, plesovima afekata, usklađivanju položaja jedni u odnosu na druge i značenjima koja su ugrađena u naše iskustvo, a često još uvek nisu verbalizovana. Pokušati da odvojimo ono što je moje i tvoje kao da razdvajamo varijable u laboratoriji je besmisleno i nemoguće. Ko smo sada, kako doživljavamo svoje telo nikada nije potpuno nezavisno. Mi smo zajednički kontekst za međusobno iskustvo i razvoj kroz naše telesno prisustvo.

Ako potpuno napustimo mit o objektivnom posmatranju i uključimo sopstveno čulno iskustvo u odgovor/odnos prema našim klijentima, možemo praktikovati psihoterapiju kao međusobno otelotvoreni interaktivni ples. Naučivši da prisustvujemo ovom zajedničkom plesu i relacionim i razvojnim temama koje proizlaze iz njega, možemo da obezbedimo prostor za povezivanje i reparaciju. Ovo je prednost utelovljene geštalt terapije.

01/12/2023

Kontakt između majke i deteta u ranom razvoju, iskustvo da smo viđeni i primećeni (ili neprimećeni), pogled prijatelja ili partnera, sve ovo i još mnogo toga zajedno stvaraju osećaj da smo “neko“ i “negde”, zapravo, da postojimo.

Relativno odsustvo ovih kontakata može dovesti do onoga što u geštalt psihoterapiji nazivamo kreativnim prilagođavanjem.

U ovim slučajevima, utelovljena relaciona terapija omogućava istraživanje osiromašenog polja odnosa i nudi alternativno iskustvo koje se potom ugrađuje u osećajno polje koje time postaje bogatije.

30/11/2023

Utelovljenje je kvalitet prisustva, ontološki osećaj “ovde i sada’’ i osećaj budnosti i potpunog angažovanja u svetu odnosa.

Ali naše utelovljenje nije samo kako mi doživljavamo sebe (osećamo telo), već i kako nas drugi doživljavaju i percipiraju.

Naime, drugi nas doživljavaju kao telo koje se kreće, govori, pravi gestove i utiče na njih na mnogo načina. Naše telo je kohezija koja nam omogućava da iskusimo jedinstvo sveta.

Ova koherentnost je recipročna: svet dolazi ka meni i ja ka njemu, oseća me i ja osećam svet.

Dajemo smisao našem iskustvu, to jest, integrišemo svoje iskustvo tako što povezujemo sebe sa drugima kroz utelovljenje. Isto tako, kroz naše utelovljenje drugi nas doživljavaju, poznaju.

29/11/2023

Psihoterapeutski odnos je jedinstven odnos u kojem jedna osoba (klijent) dolazi drugoj sa potrebom, a druga (terapeut) pokušava da sretne tu potrebu. U geštalt psihoterapiji, ovo “sretanje” se dešava, ne kroz davanje saveta, već prvenstveno kroz naše prisustvo i naš odnos sa klijentima gde mi nudimo naše celo biće u svojoj punoći. Ova punoća uključuje naše misli, osećanja, senzacije i pokrete kako se pojavljuju u kontekstu odnosa i u službi izranjajućih potreba klijenta.

Relational.embodiment

17/12/2023

15/12/2023

11/12/2023

08/12/2023

08/12/2023

08/12/2023

02/12/2023

02/12/2023

01/12/2023

01/12/2023

30/11/2023

29/11/2023

Address

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share

Category