Psiholog Vanja Orlović

17/12/2025

🖋️Postoje periodi u životu koji su jednostavno zahtevni. Nisu nužno dramatični niti prelomni, ali traže više energije nego što imamo na raspolaganju. Tada se stvari lako nagomilaju, ritam postane ubrzan, a unutrašnji osećaj preopterećenosti se polako uvlači u svakodnevicu.

U takvim fazama često pokušavamo da nastavimo kao i do tada. Oslanjamo se na stare načine funkcionisanja, navike koje su ranije pomagale da se održi ravnoteža. Kada to više ne daje rezultat, javlja se umor, iscrpljenost, konfuzija i osećaj da smo stalno u zaostatku.

Olakšanje počinje onda kada sebi damo dozvolu da usporimo; da smanjimo očekivanja i prihvatimo da nam kapacitet ne može uvek biti isti. Kada prestanemo da se borimo protiv sopstvenog stanja i počnemo da ga slušamo, pojavljuje se više prostora za regulaciju i smirenje.

U praktičnom smislu, to može značiti da uvedemo neke jednostavne korake. Recimo, uvođenje osnovne strukture u dan, razdvajanje važnog od manje bitnog, pravljenje malih pauza.
Ponekad je dovoljno imenovati da je period težak i dozvoliti sebi da se tako i oseća.

Kada se prema sebi odnosimo sa više razumevanja, unutrašnji pritisak se postepeno smanjuje, jer tako ne negiramo osećaj trenutnog iskustva. Tada i izazovni periodi postaju podnošljiviji i prolazniji.
Slika: Yaoyao Ma Van As Art
💌Zakazivanje termina DM/vanja4clients@yahoo.com

02/09/2025

🖋️U osnovi dinamike između očekivanja, postignuća i vrednovanja krije se rana unutrašnja predstava o sebi: „nisam dovoljan/na“. Očekivanja tada ne ostaju samo spoljašnje norme koje dolaze od roditelja, društva ili autoriteta, ona se pounutre, postaju unutrašnji glas koji neprekidno zahteva još.

Svako postignuće, umesto da donese osećaj stabilne vrednosti, ubrzo gubi svoju težinu i ostavlja prazninu, jer unutrašnji ideal uvek stoji korak dalje, nedostižan.

U toj dinamici vrednovanje sebe prestaje da bude proces spontanog prepoznavanja sopstvenih kvaliteta i pretvara se u neprestanu proveru dovoljnosti. Umesto unutrašnjeg osećaja vrednosti, javljaju se oscilacije između trenutnog olakšanja posle postignuća i povratka u osećaj manjka.

Tako se formira zatvoreni krug u kome očekivanja hrane stalnu potragu za dokazima, postignuća privremeno utišavaju sumnju, a vrednovanje ostaje spoljašnje i uslovljeno.

Prekid ovog kruga ne nastaje u još jednom uspehu, već u susretu sa sobom bez uslovljavanja, razvijanju mogućnosti da vrednost proizilazi i iz samog bivanja, a ne samo iz činjenja.

Mnogo je ljudi sa ovom povredom, a na njoj marketing cveta i odlično zarađuje... Bićemo taman kad budemo uspešniji, lepši, sa skupljim autom, telefonom, zategnutim mišićima, sa još kojom titulom, kad ispunimo očekivanja mame, tate, društva...

01/05/2025

Psiha zna kako da se isceli, ali to boli. Ponekad isceljenje boli više nego sama rana, ali ako uspeš da to preživiš, bićeš jači, jer si pronašao širu osnovu u sebi. Svaka posvećenost je svojevrsno sužavanje, i kada ta posvećenost ne uspe, moraš da se vratiš na širu osnovu i imaš snagu da se na nju osloniš. Niče je bio taj koji je to izrazio umesto mene. U jednom trenutku svog života, došla mu je ideja koju je nazvao „ljubav prema svojoj sudbini“. Šta god da ti je sudbina, šta god da se desi, kažeš: „Ovo je ono što mi je potrebno.“

Možda izgleda kao olupina, ali pristupi tome kao da je prilika, izazov.

Ako u taj trenutak uneseš ljubav — a ne obeshrabrenje — otkrićeš da snaga već postoji. Svaka nesreća koju preživiš predstavlja napredak u tvom karakteru, tvojoj snazi i tvom životu. Tada spontanost tvoje prirode može da poteče. A kada se osvrneš na svoj život, videćeš da su trenuci koji su delovali kao veliki porazi, praćeni haosom, zapravo bili događaji koji su oblikovali tvoj sadašnji život. Videćeš da je to zaista istina. Ne može ti se dogoditi ništa što nije pozitivno. Čak i kada izgleda i oseća se kao negativna kriza, to nije tako. Kriza te vraća unazad, i kada se od tebe traži da pokažeš snagu — ona dolazi.

Tamna noć duše dolazi neposredno pre otkrovenja. Kada je sve izgubljeno i kada sve deluje kao mrak, tada dolazi novi život i sve što ti je potrebno.

~Joseph Campbell

24/04/2025

„Ne možeš zauvek ostati na vrhu; moraš se ponovo spustiti.
Pa zašto se uopšte truditi da se popneš?
Upravo zbog ovoga: Ono što je gore zna šta je dole, ali ono što je dole ne zna šta je gore.
Penješ se – vidiš. Spuštaš se – više ne vidiš, ali si video.“

Rene Daumal

24/04/2025

06/04/2025

🖋️Najteže je voleti sebe.
Jer sebe vidiš i kad niko ne gleda.
Znaš svaku pukotinu, svaku ranu koju skrivaš pod osmehom.
Znaš istinu iza reči koje nisi rekao.
Znaš gde boli, a i dalje moraš da hodaš.

Lako je voleti tuđe svetlo –
ono što nas greje a ne peče.
Ali svoje plamenove?
Oni te pale iznutra.
Uče te da goriš, da pregoriš,
da pronađeš ljubav i tamo gde si samo ti.

Voleti sebe znači sesti pored sopstvenih senki,
i reći im: „Znam vas. I ostajem.”
Znači pružiti ruku detetu u sebi
koje još čeka zagrljaj.

To nije nežna pesma.
To je tiha hrabrost.
I najdublji čin ljubavi.