24/11/2023
Učenje u hodu- O egu, kradljivcu života
Svi znamo psihološku definiciju ega, i uobičajeno je mišljenje ljudi da treba da imamo zdrav ego, ali mnogi nisu u stanju da objasne šta znači zdrav ego, jer većina ego poistovećuje sa jastvom- ja jesam (moj ego).
Dakle, većina ljudi je uvereno da su oni njihove misli, njihova osećanja, njihove predstave o sebi i drugima, imidž koji stvaraju u svetu, nadalje uloge koje igraju, itd.
Istina je da je ego lažan self, da je istinsko ja nešto sasvim drugo, što se razotkriva budnošću, svesnošću.
Ego je iskonski deo nas, prema Frojdu je podsvest i sačinjen od raznih iskustava ima ulogu da nas zaštiti. Sve što on radi je zaštita. Međutim, postoji izreka: Ego je dobar sluga, a zao gospodar. Savremeni čovek živi po svim pravilima ega: juri za slavom i materijalnim stvarima, identifikuje se i reaguje spram misli i emocija ne promišljajući dublje o njima, živi svoje projekcije, ili tihe buntove prema svojim roditeljima, reaguje iz unutrašnjeg deteta stvarajući nezdrave odnose sa okolinom.
Duboko uronjeni u kolektivno nesvesno, činimo stvari koje drugi čine, da bismo bili prihvaćeni, ili zato što mislimo da tako treba... U nesvesnom ospoljavanju slepoj privrženosti ljudima koji možda i ne zaslužuju nađu pažnju, pokušavamo da se dokažemo i dodvorimo našim roditeljima, od kojih smo nekada trebali potvrdu i uvažavanje, ne znajući šta činimo, tačnije ne poznajući naše podsvesne pobude. Ovo sam otkrila čitajući Proces prisutnosti od Majkla Brauna. I beskrajno mu hvala!
Dakle, ego je često negativan, jer ima ulogu da zaštiti, pa stvara zabrane- Nemoj ovo, nemoj ono... Zbog ega smo mrzovoljni, malodušni, plašimo se. Ego ume i da siluje dušu ako mu dozvolimo. Može se desiti da uništimo ili uništavamo sebe zbog raskida ili razvoda braka, da postajemo impotentni jer "ništa nismo postigli u životu", da tražimo krivce svakodnevno u ljudima, zvezdama, bogu i đavolu.
Ko to misli da moraš postati poznat, bogat, slavan?
Ko misli da treba da se menjaš kako bi se prilagodio društvu?
Ko misli da ljubav boli?
Odakle nam sve te misli, oko 60.000 u danu?
Ego nas vrti u krug. Ego je stvorio od nas ovo što sada jesmo, jer smo poverovali da smo mi sve to.
A uistinu, nismo ni trauma koja nam se desila, nismo ni opsesija, nismo kupoholičari, ni influenseri (uteha koju stvara ego ili čist prestiž), nismo roboti!
Dakle, nismo roboti koji se vrte u krug, dok nas naše traume vozaju po životu čineći da ponavljamo iste lekcije kako bismo iste zalečili, pateći uvek iznova i iznova, grešeći iznova i iznova... Ne slušajući svoj unutrašnji glas.
Užasno je mnogo, nezamislivo mnogo patnje u volji da se ima bogatstvo, slava i moć. Užasno je mnogo patnje u volji da se poseduje.
Postoje Budine četiri plemenite istine:
Prva plemenita istina: Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji. Rođenje je patnja; starost je patnja; bolest je patnja; smrt je patnja; spajanje sa onim što nam nije prijatno je patnja; razdvajanje od onoga što nam je prijatno je patnja; ne dobiti ono što želimo jeste patnja; ukratko: pet vrsta prijanjanja za život jesu patnja.
Druga plemenita istina: Ovo je, učenici, plemenita istina o nastanku bola: To je ona žeđ, što izaziva uvijek nova rođenja, što se združuje s radošću i strašću, što radost nalazi sad tu sad tamo, to jest: žeđ požude, životna žeđ, žeđ za vlašću.
Treća plemenita istina: A šta je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje? To je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te želje, njezino napuštanje i odustajanje od nje, oslobađanje i nevezivanje za nju.
Četvrta plemenita istina: A šta je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi prestanku patnje? To je taj plemeniti osmostruki put, koji čine ispravno razumevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija.
Četvrta plemenita istina je o putu koji vodi iskorenju patnje. Taj put je poznat kao srednji put, zato što izbegava dva ekstrema: jedan je traganje za srećom kroz zadovoljstva čula, što je „nisko, prostačko, svojstveno prostim ljudima", a drugi traganje za srećom kroz samoumrtvljavanje putem asketizma, što je „bolno, bezvredno i nekorisno“. Pošto je i sam iskusio ta dva ekstrema i našao da su beskorisni, Buda je otkrio srednji put „koji pruža uvid i znanje, vodi do smirenja, uvida, prosvetljenja, nirvane“.
Prolazeći Proces prisutnosti učimo da živimo u trenutku. Mi smo čisto postojanje, čista svest, čist život, i delujemo u svetu iz čiste percepcije Istinskog ja. Maske koje smo navukli prilagođavajući se ili krijući se od života padaju, i ogoljavamo se do srži bivstva, koje nam je po rođenju dato, a kog smo zatrpali i poništili, tako da mu ni glas ne čujemo. Prepoznajemo da smo deo jednog, jedne svesti, i da ono što vidimo u drugome jesmo mi sami, i ono što privlačimo u naš život jesmo mi. Shvatamo da nam je sve na svetu ogledalo, kako bismo se spoznali, sve, do ove mačke u dvorištu koja traži pažnju, ili je samoživa, ili nas primorava da joj robujemo- da joj dajemo hranu, mazimo je kad ona to želi i koliko želi, jer zaboga, divno slatko biće... A mi jesmo divna, slatka bića, i samoživa, i tražimo pažnju, i primoravamo sebe same na ropstvo. To smo mi, baš to što gledamo...Dok u jednom trenutku ne zaželimo slobodu, silazak sa točka Samsare, dok ne obamremo od vrćenja u krug, dok se bukvalno ne razbolimo zbog svoje nesvesnosti!
Promena dolazi sa prosvetljenjem, a prosvetljenje znači SVESNOST. Svesnost menja ličnost, kvalitet života, vodi nas pravom stazom, našom autentičnom stazom, ali nas isto tako i spaja sa ljudima u razmeni ljubavi, radosti i stvaranja.
Kao jedan od dva metoda postizanja svesnosti predlažem vam Proces prisutnosti u kom jeste i Srednji put.
I da, sledeći put kada osetite proganjajuću misao, ili neprijatnu iz bilo kog razloga, zapitajte se:
Da li sam ja ova misao?
Da li sam ja misao koja misli ovu misao?
Da li sam ja mišljenje?
Isto možete učiniti i sa emocijom i sa bilo kojim poistovećenjem.
