Bahove kapi za dušu i telo - Merima

20/10/2025

Draga moja, zima tek dolazi, a ti si već umorna

Ne od zime – već od godine koja ti je skinula sloj po sloj…
Sve dok nisi ostala u koži. Goloj. Živoj. Osetljivoj.

Neki kažu: “Jedva čekam da ova godina prođe.”
Ali ja znam... ti si je preživela. I ponela u kostima.

Ti ne izlaziš iz godine.
Ti je nosiš u sebi.

I taman kad pomisliš da si završila sa svim čišćenjima, pomirenjima, gubicima – stigne hladnoća. I ona ne pita da li si spremna. Samo uđe. Bez reči.

Zato ti pišem.
Ne da ti dam savete. Ne da te utešim.
Nego da ti ponudim ono što i meni pomaže kad zima pritisne već dovoljno pritisnuto telo i emocije. To su, znaš i ti....
Bahove esencije.

Bahove kapi nisu lek. One su podrška.

One ne gase emocije. One im daju oblik. One im dozvoljavaju da se izraze, da se kreću, da ne ostanu zarobljene u telu.

Zima traži mir. Ali ne mir kao kraj, već mir kao prostor da čuješ sebe. I da se ne uplašiš od onog što čuješ.

Zato ti donosim esencije koje te mogu pratiti.
Ne trebaju ti sve. Samo one koje te pozovu.

🍂 Kada si jaka za sve – ali prazna iznutra:

Oak (Hrast): Kad držiš sve poput stuba, ali tvoj oslonac popušta. Kada svi dolaze tebi – a ti nemaš gde.

Elm (Brest): Za onaj trenutak kada jednostavno više ne možeš. Kad te preplavi osećaj da si mala pred životom, iako si dugo bila velika.

🌑 Za tišinu u kojoj srce viče:

Sweet Chestnut: Kada ne vidiš izlaz. Kada je duša u ponoru, ali telo još stoji. Ovo je molitva u kapi.

Star of Bethlehem: Za sve šokove, gubitke i rane koje si prošla "hrabro", ali su ostale neodžaljene.

🧊 Kad si sama i kad nisi:

Water Violet: Kad se držiš po strani, ne iz oholosti, nego jer ne znaš kako da budeš blizu a da ne izgubiš sebe.

Heather: Kad pričaš, jer veruješ da ćeš nestati ako te niko ne vidi. Kad osećaš da moraš biti važna – da bi bila voljena.

🌫 Kad si nesigurna, kad ne znaš šta je tvoje:

Scleranthus: Za unutrašnji haos, za sve “ili-ili”, za rascepe između dve opcije, dva p**a, dve verzije sebe.

Cerato: Kad znaš odgovor – ali ga se plašiš. Pa pitaš druge. I sve više gubiš sebe.

🫀 Kad ne umeš da kažeš ne:

Centaury: Kad daješ, daješ, daješ… i nikad ne ostaneš s punim rukama. Kad se osećaš korisno, ali ne i voljeno.

Crab Apple: Kad ti nešto u tebi “ne valja”. Kad želiš da se očistiš – ali ne znaš od čega. Ovo je unutrašnji sapun za dušu.

🌱 Za sve što se menja – i ono što još drži:

Walnut: Kad počinješ novo, ali staro te vuče nazad. Za prelaze, promene, raskide, rođenja.

Pine: Kad nosiš krivicu koja nije tvoja. Ili kad ne znaš kako da oprostiš sebi.

🔥 Za one koji su izgubili veru:

Gorse: Kad ne vidiš više nikakvu nadu. Kad se i dalje krećeš, ali bez vere da će biti drugačije.

Wild Rose: Kad si se predala. Kad kažeš “tako mi je suđeno” i ne pitaš više ništa. Ne zato što ti je svejedno – nego zato što si se ugasila.

🌬 I šta sad?

Ne moraš da znaš sve odgovore.
Ne moraš da se dižeš.
Ne moraš da budeš motivisana, srećna, vedra, “u procesu”.

Dovoljno je da kažeš: “Spremna sam da ne nosim više sve sama.”
I ja sam tu da te čujem.

Ako osećaš da ti neka od ovih esencija treba, ali nisi sigurna koja, javi mi.

Mogu ti napraviti tvoju ličnu mešavinu – za ovu zimu.
Tvoj tihi eliksir. Ne za spasavanje – nego za vraćanje SEBI.

🖋
Zima dolazi.
Ali ti nisi sama.

Piši mi kad budeš spremna.
Ili kad više ne budeš mogla sama.

@пратилаца @највећиобожаваоци

16/10/2025

Da li si ikad hodala stazom malih sreća?

Znam da si tu. I osećam da imamo slične godine. Ne moram da znam tačno koliko – dovoljno mi je da čujem kako dišeš između redova, kako ti srce zadrhti kad neko pomene vreme, kako ti oči na trenutak zaiskre kada vidiš šolju kafe na jutarnjem suncu.
Znam da si u onim godinama kada se tuga i sreća ponekad ne umeju razdvojiti. Kada se nasmeješ, a odmah potom osetiš kako te nešto stegne u grudima – jer si se setila nečega što više ne postoji. Ili nekoga. Kada te obraduje miris cimeta u kafi, i poželiš da još decenijama s ljubavlju stavljaš prstohvat tog mirisa u šolju – sebi, drugima, životu.
Nismo mi više devojčice. Ni mlade žene koje veruju da će se život složiti kad se slože ljubav i posao. I ja sam mislila da je život linija ka boljem.
Nisam onda shvatila. Već me život naučio.
Naučio me je da nekad ne ide naviše, nego dublje. Ne dalje, nego bliže sebi.
Srednje doba nas je zateklo sa teretom koji nosimo dugo. Više ni ne znamo da li ga nosimo iz ljubavi, dužnosti, straha ili navike. Ali znamo da je tu. I znamo koliko je važno da naučimo da hodamo s njim – ne pogrbljeno, nego svesno. Ako treba i sporije – ali prisutno.
I baš zato je važna staza malih sreća. Ne kao beg od stvarnosti, već kao prostor disanja u njoj. To su oni trenuci u kojima možeš da udahneš bez bola. Kada život nije lak, ali jeste podnošljiv. Kada ne moraš da budeš srećna – ali možeš da budeš dobro. A to je mnogo.
Pomaže kad imamo podršku. Ljude, reči, dodire. Ali ponekad nam treba i ono tiho, kap po kap.
Bahove kapi nisu magija – one su blaga pratnja.
Pomažu da ono što nas udara kao kamenčići na stazi – ne boli svaki put isto. Da ne gutamo tugu svaki put do kraja. Da ne moramo stalno da budemo jake do pucanja. Da naučimo da budemo – istinski dobre. Ako već ne srećne – onda makar u miru sa sobom. A to najbolje znaju oni koji znaju šta je patnja. Oni koji su se smejali kroz suze i išli dalje.
Bahove esencije nam ne brišu tugu. One nas uče kako da je ne guramo više u sebe. Kako da je pogledamo, priznamo, nežno je primimo kao deo nas. I pustimo da ode kad joj vreme dođe. A do tada – da hodamo. Da živimo. Da volimo, koliko možemo.
Zato, kad ustaneš sutra, nemoj tražiti veliko. Ne moraš se „srediti“. Dovoljno je da pomirišeš kafu. Da oslušneš pticu na prozoru. Da znaš da si još tu. I da si još uvek žena koja ume da voli i kad boli.
Ako ćutiš – nije da si pala. Možda se baš tada ispravljaš. Makar za milimetar. Možda baš tada hodaš svojom stazom malih sreća.
I to je dovoljno.
Za danas.

14/10/2025

A šta je tvoj balans? Tvoj Bahov praktičar ❤️

10/10/2025

KAŽEŠ - U DEPRESIJI SI
DA LI JE UVEK TAKO? HAJDE DA PRIČAMO O TOME!

"Znam da zvuči kao da je samo loš dan. Ali ovo traje već neko vreme..."

Koliko p**a si rekla: "Depresivna sam."
A da zapravo nisi mislila na dijagnozu koju postavlja lekar.
Nego na onaj osećaj kad danima ustaješ umorna, iako si spavala.
Kad sediš ispred kompjutera i buljiš u ekran bez fokusa.
Kad ti se dete obrati, a ti čuješ, ali ne dopire do tebe.
Kad kupiš omiljenu čokoladu — ali ti se ne jede.
Kad izbegavaš pozive dragih ljudi jer ne znaš šta bi rekla.
Kad te emocije ne preplavljuju — nego si jednostavno prazna.

I sve bi bilo lakše kad bi neko rekao:
„Vidim te. Nisi sama. I ne moraš ovako.”

Ako si se u nečemu prepoznala — ovo je za tebe.

Nije dijagnoza. Ali jeste signal.

Ne govorimo ovde o kliničkoj depresiji, već o stanju koje nije lako — ali se često potceni.
To je ono kad kažeš: „Nemam više snage, ali ne smem da stanem.”
Kad znaš da moraš dalje, ali ti treba podrška da kreneš.

I to nije slabost. To je poziv tvog tela i tvoje duše da ih napokon čuješ.

Kada zapravo kažemo: “Depresivna sam”?

Kada se danima „mučimo“ da pošaljemo jedan mejl.

Kada peremo kosu kao da je to planinarenje.

Kada se smejemo na pauzi na poslu, ali u sebi tonemo.

Kada svima pomažemo, a ne znamo koga da pozovemo kad nama treba.

Kada kažemo: „Ne znam šta mi je, valjda će proći…”

To nisu dijagnoze. To su signali da nešto trebaš sebi — sad, ne kasnije.

Bahove esencije nisu lek. Ali jesu podrška.

Bahove cvetne esencije nisu „lečenje“.
One ne zamenjuju lekarsku terapiju.
Ali su neverovatno moćna pomoć kad osećaš da si emocionalno ispražnjena, pogubljena, preplavljena ili blokirana.

To su biljne esencije koje pomažu tvojoj duši da se polako vrati sebi.

Možda već za nekoliko dana osetiš da lakše dišeš.
Da više ne „stojiš u mestu“. Da se u tebi nešto pokrenulo.

Šta ti ja kao praktičarka mogu ponuditi?

🌿 Personalizovanu mešavinu Bahovih esencija, kreiranu baš za tvoje trenutno stanje.
🧭 Kratko savetovanje da oslušnemo tvoja osećanja i ono što stoji ispod njih.
📩 Podršku kroz ceo proces — jer esencije nisu čudo, već partner tvojoj hrabrosti.
🌀 I ako želiš dublje — sistemski pogled: šta to možda nije tvoje, a nosiš? Čije terete zapravo vučeš?

Moja očekivanja?

Da uđeš u ovaj proces nežno, ali posvećeno.
Da ne tražiš čudo — ali da veruješ u promenu.
Da znaš: nisi sama i nisi čudna.
Samo si čovek. Žena. Biće koje je umorno, ali i dalje živo.

Za kraj…

Ako ti se makar jedna rečenica prikačila za srce — to nije slučajno.
To je tvoja duša koja kaže: „Napokon neko govori mojim jezikom.”

Ne moraš više sama. Piši mi.
Tu sam za tebe — da zajedno vratimo boje tamo gde je sada sivo.

09/10/2025

„Bahove kapi nisu čudo. Ti si to čudo.“
Kapi ne rešavaju život.
Ali kada ih uzmeš, znači da si izabrala da ti je stalo.
I to je prvi korak.
💧 Za razvod. Za smrt. Za izgubljeni smisao.
Za sve tuge koje ti nisu stale u suze.
📩 Ako želiš da napravimo tvoju mešavinu – javi se.
Ne moraš sama.

09/10/2025

Bahove kapi čuvaju naše emocije od prvog do poslednjeg trenutka naših života. Nežno brinu o mentalnom, emocionalnom a time i fizičkom blagostanju. Ako mislite da i vama treba podrška, javite se, zakažite, započnite svoje putovanje s Bahovim kapima. Merima, vaš Bahov terapeut

08/10/2025

Walnut – Kada treba da prođeš kroz promenu, ali nešto te drži
Tuga je često tranzicija – iz jednog života u drugi.
Walnut je esencija prelaza – kada si na pragu nečeg novog, ali te staro i dalje vuče.
Može biti koristan i kada svi oko tebe imaju mišljenje, a ti ne znaš kome više da veruješ.

08/10/2025

07/10/2025

„Ako ti srce kaže ‘ne mogu dalje’ – slušaj ga.“
Tuga nije kraj.
Ali jeste poruka.
Bahove kapi su kao emocionalna akupunktura:
Dodirnu ono što boli – i omekšaju ga.
Bez reči. Bez analize. Samo uz tvoju tišinu.
💧 Možemo zajedno napraviti tvoju mešavinu – za ono što te steže.
📩 Piši ako ti treba pomoć da ponovo kreneš.

07/10/2025

GRANICE NISU ZIDOVI. GRANICE SU NEŽNA VRATA SA ZVONOM.

Ponekad je granica umor — telo kaže "ne", a glava još tera dalje.

Ponekad je granica tišina — ne znaš kako da kažeš "ne" bez krivice.

Ponekad je granica zid — između tebe i onih koje voliš, i ne znaš kako je nastao.

Ponekad je granica glas — kad pukneš jer si predugo ćutala.

Ponekad je granica pogled u ogledalo — i pitanje: "Ko sam ja kad nisam u nekoj ulozi?"

👉 To nisu slabosti. To su signali.

Granica nije kraj — ona je početak susreta sa sobom.

💛 Kada nežno kažeš: "Tu mi je granica",
💛 Kada se ne dokazuješ kroz izdržavanje,
💛 Kada tvoje „ne“ svetu postaje tvoje „da“ sebi —

Tada se dešava prava ljubav.

Ljubav koja te ne iscrpljuje. Ljubav koja te ne traži da nestaneš.
Ljubav koja te uči da budeš svoja — i voljena.

👇 Koja ti granica sada šapuće: "Hej, tu sam"?
Napiši u komentaru. Ili makar sebi, u poruci, u dnevniku.

06/10/2025

Wild Rose – Kada si odustala, a ni ne znaš kada se to desilo
Ova esencija je za one koji više ništa ne osećaju – ni bol, ni radost. Samo prazninu.
Za one koje “klize kroz dan”, ali su iznutra mrtve.
Ponekad deluju smireno – ali to je smirenost bez života.