Bahove kapi za dušu i telo - Merima

24/08/2025

ČETIRI PRIČE ZA JEDNU ŽENU I BAHOVE KAPI

Ponedeljak. Deca čekaju doručak, šef šalje mejl sa „Hitno!“, a ti osećaš kao da si u beskonačnom ponavljanju istog dana. Nekada si bila žena koja se radovala sitnicama, a sada odlažeš i odlazak kod lekara jer „nemaš vremena“.

Kada se ovakvo stanje produži, telo reaguje: hronični umor, nesanica, pad imuniteta.

Teško ti je da kažeš „ne“. Uzmeš još jedan zadatak na poslu iako si već iscrpljena, organizuješ slavlje iako bi najradije prespavala vikend, ostaješ budna do ponoći da završiš posao umesto kolege – a ujutru opet ustaješ za svoju porodicu.

Telo ne oprašta nevidljive granice. Glavobolje, probavne smetnje, hronični umor – sve su to signali da si zaboravila sebe.

Srce lupa, ruke se znoje, stomak se steže. Na poslu glumiš smirenost, a u toaletu jedva dišeš. Ponekad odustaneš od izlaska s prijateljicom jer osećaš da jednostavno „ne možeš“.

Anksioznost nije slabost. To je telo koje misli da nisi bezbedna. Ako traje predugo, menja hormone, slabi štitnu žlezdu, remeti probavu, utiče na pamćenje i koncentraciju.

Bahove kapi ne potiskuju strah. One šapuću telu: „Sigurna si.“

Tvoj školarac sedi nad domaćim, grize olovku, žali se na bol u stomaku. Učiteljica kaže da je odsutan, a ti osećaš nemoć jer ne znaš kako da mu pomogneš. Nekad kaže da ga boli stomak baš kad treba u školu, a ti pomisliš da izmišlja – dok ne shvatiš da se radi o stresu.

Deca često ne znaju da izraze osećanja, ali telo sve pokaže. Stres kod dece može izazvati astmu, alergije, nesanicu, tikove.

Bahove kapi ne prave decu poslušnom – nego slobodnijom da budu svoja.

Tvoj sledeći korak

Bahove kapi nisu samo dar iz prirode. One su poziv na povratak sebi i zdravlju – kroz balans emocija, podršku telu i ljubav prema životu.
Ako se pronalaziš u ovim pričama – ili u njima vidiš svoje dete – možda je vreme da uradiš nešto za sebe i svoju porodicu.

Zakaži razgovor. Zaslužuješ da tvoj film ima drugačiji kraj.
Ceo tekst pročitaj: https://soulblooming.com/jesen-i-bahove-kapi-cetiri-price-za-jednu-zenu/ Ako ne znaš šta su Bahove kapi, moj blog, stranica, Instagram, daće ti odgovor.

S ljubavlju, Merima tvoja Bahova praktičarka

24/08/2025

Moje granice ne znače da sam loša

Tvojoj mami je nešto trebalo – opet. Tvoj partner je hteo da priča, baš kad si sela da odmoriš. Koleginica ti je prebacila posao – nisi se bunila.

A uveče, dok pereš zube, jedna misao:
„Zašto uvek JA?“
Ali već sutradan… opet sve isto.

I tako telo počne da protestuje: napetost u ramenima, glavobolje bez razloga, probavne tegobe. Ili samo – tihi osećaj da si „izbrisana“.

Zvuči poznato?

Bahove esencije za vraćanje sebe:

Centaury – kad ne znaš da kažeš „ne“.

Agrimony – kad se smeškaš dok iznutra pucaš.

Walnut – za prelaz iz „uvek za druge“ u „sada i za sebe“.

💡 Zašto je važno?

Zato što hronično kršenje sopstvenih granica izaziva autoimune reakcije. Telo bukvalno ne zna šta je moje, a šta tuđe. Počinje da napada sebe – isto kao što mi, iznutra, napadamo svoje potrebe.

📩 Zakaži razgovor. Da se tvoje „ne“ čuje – s ljubavlju, ne krivicom.

23/08/2025

Jer je ovaj tekst za tebe koja razumeš da je ono što uložiš u sebe najbolje ulaganje i da od njega koristi imaju svi.
Da je bitno da znaš gde počinješ i gde se završavaš ti, a počinje drugo biće, da bi mogla da postaviš granice.
Da razumeš da nije sve u tebi, niti je sa tobom počelo i da te ne grize savest zbog stvari koje sa tobom veze nemaju.
Da razumeš da se nekad naše emocije pobrkaju, ali ništa strašno, svako se klupko razmrsi. Samo treba strpljenja i želje.
Da je teško biti sam, ali da naučiš da to nije smak sveta.
Da lakše preživiš stres za poslu, šefa koji te urniše svaki dan.
Da razrešiš dokle možeš, a šta bi trebalo da se promeni...
Da razumeš da je ovaj život samo jedan. Bez reprize. I da treba najbolje da odigraš ulogu koja ti je u njemu namenjena.
Zato, krećemo od septembra. Zakaži svoj termin i idemo. Budimo kraljice svaki dan. U svom mikrosvetu. To je najmanje što sebi možemo pokloniti.
I ako ti je ovaj tekst značio, slobodno ga podeli. Možda postoji još neko kome bi bilo značajno da zna da nije sama. Da nas ima. I da smo sve svesne sebe. U svakom trenutku. Hvala ti što si tu

22/08/2025

Izbegnimo rutine koje nam jesen donosi

Ponedeljak je. Deca čekaju doručak. Čeka te i mejl od šefice sa „Hitno, vidi ovo“. Pored kreveta ti stoji nedovršena knjiga iz avgusta, a u stomaku ti stoji osećaj: Opet kreće sve ispočetka.

„Gde sam ja u svemu ovome?“ pitaš se, dok pereš sudove i planiraš sledeći obrok.

U ovom istom filmu žena koja je nekada bila puna ideja sada ide na autopilotu. Sve je podseća da je zaglavljena – ali ne vidi izlaz. Taj osećaj dosade često preraste u tihu depresiju. Tela tada „izvlače osigurač“: hronični umor, nesanica, napetost u grudima, pad imuniteta.

A kad se telo isključi, žena ne zna zašto.

Bahove esencije kao svetlo u rutini:

Wild Rose – budi volju tamo gde je duša klonula. Ne „motivacija“ – nego životna radoznalost.

Olive – za žene koje su sve „nosile“ i sad više ne mogu.

Hornbeam – kad dan izgleda predugo i pre nego što počne.

Zašto je važno?
Zato što kad smo zaglavljen
e u rutini, kortizol (hormon stresa) ne opada. Srce, jetra, hormoni – svi misle da je nešto loše. I tako se žensko telo polako iscrpljuje. Bah pomaže da telo izađe iz alarma i da se vrati osećaj: „Ok je što sam ja ja.“

📩 Zakaži razgovor. Da ovo više ne bude samo isti film, već tvoj scenario.

21/08/2025

Pre nekoliko godina otvorio se kozmetički salon u našoj zgradi. I, posle nekoliko meseci rada, njih tri, koje su radile u njemu, napravile su žurku za klijentkinje i komšije. Mislim da je bio početak leta. Da su lipe tek procvale. Nekoliko stolova barskih ispred salona, lagano posluženje i fina muzika. One nasmejane posle čitavog dana rada i priprema za ovo veče. Ni traga umora. A posla kao u priči. Lajtmotiv zabave bilo je – DANAS SAM KRALJICA! I stvarno su to bile. I ja sam se osećala kao kraljica u tom času. I prvi put osetila šta to istinski znači. Nije to foliranje – nisu to razna predavanja – probudite kraljicu, boginju i ostale fraze zbog kojih mi je to sve postalo bljuc. Ovo je bila pokazna vežba. Gledala sam sve te divne žene koje su došle na žurku. Nakon dana u kom su radile, kuvale, brinule o deci, išle do roditelja da im odnesu hranu, daju lekove, spremile ručak za sutra i evo ih. Čarobnice. Sve smo dobile nešto nalik malom plakatu na kom je jedna potpuno obična žena, poput svih nas, koja stavlja krunu na glavu i iznad nje stoji taj natpis...
Japlakatić i danas imam. Znam da ga i one imaju. Više ne rade zajedno, ali su i dalje vladarke svog života.
Ti si, draga moja, koja ovo čitaš, kraljica. Jer i ti vladaš svojim životom – i poslom, i brakom, vezom, decom, prijateljima, roditeljima, prijateljima, poslom, školom, zdravljem...
Znam, rekla bi mi sada, ali nije mi sve baš u ravnoteži. Nekad iskoči jedna stvar iz šina, dugi put zaboravim da sa se nešto dogovorila. Evo, danas sam shvatila da moj čekani termin kod fizijatra bio juče, i da sada sve moram iz početka.
Razapeta sam između porodice i oca koji neće u dom.
Umorna sam od teških vesti.
Dete mi je u inostranstvu i ne znam kada ćemo se videti.
Drugarice su me zaboravile.
Hoću da odem na more na pola godine, ali mi čak i maštu pokvari... a šta će oni bez mene.
E, baš zato si ti kraljica. Što znaš gde u tvom kraljevstvu škripi, i spremna si da radimo na tome. Naši radovi nisu uvek laki. Naši razgovori su dragoceni i tebi i meni. Obe učimo. Obe skidamo sloj po sloj trauma i izazova i učimo kako da svoje emocije vratimo tamo gde i treba da budu. Da ne potiskujemo svoja osećanja toliko duboko da nas jednog dana iznenadi neka fizička bolest, pa se pitamo odakle sada ona – a zaboravljamo da smo same do toga dovele.
Šta ja tebi nudim:
- Klasičnu Bahovu terapiju, terapijski razgovor i kapi, za tebe i članove tvoje porodice
- Emocionalno slušanje – u ovo vreme kada niko nikog više ne sluša – ova su slušanja dragocena kao osećaj da nismo sami, da neko čuje i razume, ali nas i koriguje i ne da da upadnemo u samosažaljenje ili neku drugu vrstu samokažnjavanja.
- Individualne konstelatorske razgovore (porodične kontelacije) , jedan na jedan. Uz Bahove kapi, ili je nekad dovoljno da kroz rad pokrenemo ili razrešimo čvor koji nam ne da da idemo dalje ili da razumemo neka dešavanja u svom životu.
Sve zajedno, sve odvojeno. Kako tebi odgovara. I za tvoje najviše dobro.
Nadam se da i dalje čitaš.
Jer... bila sam u velikoj dilemi ovog leta. Vidim svi prave kratke vizuale. Šta je... Za šta služe... Itd... I pomislim – ali ja sam to uradila odavno i moje drage klijentkinje, nove i one koje su dugo sa mnom ne zaslužuju da ih vraćam toliko stepenika unazad. Volim one lepe objave gde se neko dobro iskustvo podeli. Gde se dugogodišnje iskustvo složi u dobar karusel. Ali, to pojednostavljenje, podstaknuto onim da vas kupujem u prvih 15 sekundi jer posle toga si izgubio čitaoca, za mene lično je uvreda. Pa nešto mislim, i za vas je. Pa kako umetnost, politiku, etiku, uređenje doma, brigu o zdravlju svesti na pet rečenica? Nikako. Ja kad čitam neki tekst hoću da razumem, da znam da se neko zbog mene trudi i da nakon svega barem dve misli ostanu u mom mozgu.
To što se sada dešava na društvenim mrežama dovelo je to toga da sam letos samo brisala poruke i pitanja. Skoro 14 godina pišem blog i na njemu ima odgovora i više nego što sam dobila pitanja, ali nekog mrzi da ode da pročita. Čak sam jedno vreme i odgovarala na pitanje – a možete li mi reći čemu ta bahova terapija... A onda shvatim. Ako se druga strana barem toliko ne potrudi da moj trud i rad samo otvori i pročita, onda to nije klijent za mene. Jer... kad sažvaćete – niko se nikad ne vrati da vam kaže barem hvala, ok, videću... Samo nestane. To nisu žene koje su spremne da budu dobre sebi.
Volim lepa životna pitanja. Iza kojih vidim ženu u svom njenom sjaju i kad je najbolja i kad joj je najteže. Jer je spremna da se otvori i pita. Jer nema vremena za isprazna pitanja, jer nema vremena da po stoti put pita – a šta radi vaše preduzeće?
Znam kad je koja od vas dobila posao, a kad su je ovi strani fabrikanti otpustili jer se taj tempo ne može izdržati. Znam kad se neko razvodi, a kada se rađa nova ljubav. Kako su deca, kako muž, kakve to misli nekad prođu kroz našu glavu, neka lepa maštarija, ali koja bi pokvarila sve što smo do sada radile. Ali znam i trenutke kad smo rušile sve da bismo kretale iz početka. Nije bitna plata, pozicija, mesto odakle smo – već ko smo to mi. Sebi. A samim tim i drugima.
Zato je ovaj tekst za tebe koja razumeš da je ono što uložiš u sebe najbolje ulaganje i da od njega koristi imaju svi.
Da je bitno da znaš gde počinješ i gde se završavaš ti, a počinje drugo biće, da bi mogla da postaviš granice.
Da razumeš da nije sve u tebi, niti je sa tobom počelo i da te ne grize savest zbog stvari koje sa tobom veze nemaju.
Da razumeš da se nekad naše emocije pobrkaju, ali ništa strašno, svako se klupko razmrsi. Samo treba strpljenja i želje.
Da je teško biti sam, ali da naučiš da to nije smak sveta.
Da lakše preživiš stres za poslu, šefa koji te urniše svaki dan.
Da razrešiš dokle možeš, a šta bi trebalo da se promeni...
Da razumeš da je ovaj život samo jedan. Bez reprize. I da treba najbolje da odigraš ulogu koja ti je u njemu namenjena.
Zato, krećemo od septembra. Zakaži svoj termin i idemo. Budimo kraljice svaki dan. U svom mikrosvetu. To je najmanje što sebi možemo pokloniti.
I ako ti je ovaj tekst značio, slobodno ga podeli. Možda postoji još neko kome bi bilo značajno da zna da nije sama. Da nas ima. I da smo sve svesne sebe. U svakom trenutku. Hvala ti što si tu

Pre nekoliko godina otvorio se kozmetički salon u našoj zgradi. I, posle nekoliko meseci rada, njih tri, koje su radile u njemu, napravile su žurku za klijentkinje i komšije. Mislim…

15/08/2025

Povratak u školu - stresa sa svih strana, zar ne?

Bahove kapi su vam u ovom periodu sjajan saveznik.
I naši najmlađi mogu da budu u stresu, anksiozni, uplašeni, preplavljeni različitim emocijama. Sve je to normalno kad se prekida jedna rutina, posebno kad nije bilo obaveza, već smo se samo igrali, jeli i spavali.

Povratak u školu je, prekid odmora i lepe rutine spavanja, "blejanja", menjanja dana za noć za one koji su već školarci. Za mlađe to može biti prilično stresan period prelaska na potpuno nove okolnosti – rastanak od drugara, nova rutina, nova očekivanja, a posebno ako smo pred njih unapred postavili zahteve šta sve od njih očekujemo. A oni ni ne znaju šta je to škola, a kamoli šta sve to moraju da ispune. Novi drugari, nove zgrade, novo ukruženje, mnogo razloga za brigu naše dece.
Ceo tekst na: https://soulblooming.com/emocionalni-disbalansi-i.../

12/08/2025

Bilo mi je prvi put
Kad sam počela da radim u gimnaziji, bio je mart mesec. Dovoljno blizu kraju godine i ja, kao neko ko je aspolutni početnik, smatrala sam da toj deci moram da prenesem u tom kratkom vremenu sve svoje znanje koje imam i, po mogućnosti, koristeći svu stručnu terminologiju koju sam znala. Jer... samo tako mogu da ih ubedim da sam pametna, da sve znam i da ako ikad naprave neku grešku, to neće biti moja greška. Bili su to naporni meseci. I možda najniži prosek ocena u mojoj karijeri. Sve sam im rekla. Ali nisam stizala da ih pitam kako su, šta rade, kakav im je bio dan. Bilo je bitno da sam ja u svojim očima dobra i da kad zatvorim vrata učionice znam da sam dala maksimum. Jer, niko vas ne uči da budete profesor. Naučite znanje, ali sve ostalo je ono – ili jesi ili nisi za to.
Kad sam prvi razgovor kao Bahov terapeut zakazala, bila sam uzbuđena. Neko vam poverava svoju životnu priču i očekuje od vas pomoć. Bila sam priličan štreber (i dalje sam) i bilo mi je teško da sebe disciplinujem da ne stavim sve esencije koje su mi padale na pamet i da, držala sam se tačno uputstva sa vežbi kako razgovor sa Bahovim praktičarem treba da izgleda. Ali, vremenom sam shvatila da su, barem moje klijentkinje one kojima prvenstveno treba razgovor i sigurna zona, a potom je bilo lako definisati tih nekoliko esencija koje idu u bočicu. Tako da bih ja sad sebe, prilično neskromno, nazvala emocionalnim savetnikom, slušaocem i terapeutom. (Usput, na svemu tome sam dugo i ozbiljno radila, da bih mogla da sviram džez – ili da lako prelazim sa teme na temu, ma kako one teške bile).
Kad sam se prvi put otvorila za to da sam i konstelator i to po sopstvenom izboru individualni, sva moja prethodna znanja, iskustva, greške i ispravke bile su uz mene, a samim tim i deo moje snage. Ja sam još uvek apsolutni početnik. Kao što sam već dva p**a u životu bila. I ne žurim nikud, i znam da sam ja svojih 20 posto odradila. A šta to znači - da nije stvar u tome da ubijem ljude u pojam da sam čovek za njih. Nije stvar u naporu, već u pojedinim ključnim stvarima koje se u određeno vreme preklope i poklope u našem životu. Do tada radim neke druge stvari i čekam.
Onaj ko se bavi numerologijom shvatiće šta znači kada mu kažem da je moj broj 4. Da kod mene stvari uvek moraju pravim putem, nekad težim, nekad uz mnogo više napora, ali ono što sam vremenom naučila jeste da je na kraju i osećaj kad se stvari dese mnogo bolji.
Drugo, potičemo iz podneblja i porodice gde nameštanje preko veze, preko štele, burazerski, ma znaš onu, samo ti nju zaposli i sigurno će biti dobro nije postojalo. Vrhunac preporuke bi bio da naši roditelji kažu da smo završili fakultet.
Zaista nismo nikad ništa radile preko veze. Ne zato što smo loše, već što nam je takav zapis, da se same (ovde govorim i i svojoj sestri) dokažemo da smo sposobne i da možemo. I dokazivale smo i dokazale. I u tome vidim još jednu svoju snagu.
Tako je i sa ovim mojim holističkim radom. Uvek je težak taj prvi put. Taj početak. Ti ljudi koji će biti uz tebe i kad grešiš jer misliš da moraš štrebarski, i oni koji će pristati da radite drugačije, onako kako vi mislite da se stiže do cilja. A polje uvek pokaže isto. Samo su putevi različiti. Većina mojih kolega ni posle toliko godina ne zna čime se bavim. Ne želim ikad ikog da stavim u neprijatnu situaciju da bi nešto trebalo i bilo u redu. Nisam gnjavila prijatelje, osim ponekih  pozivanjem na svoje stranice, niti ih ubeđivala da će im od moje terapije biti bolje.
Ali imam čitav jedan svemir divnih žena sa kojima radim i koje su moja najveća preporuka i reklama i podrška, danas su mi neke i prijateljice – jer su mi dale to početno zrno poverenja.
Zašto ovo pišem? Jer me je jedna divna gospođa pitala kakvo je moje iskustvo u konstelacijama – i ja joj priznala da sam na početku, ali da smo svi jednom imali te slatke muke prvih puteva i da smo na kraju izlazile jače i svesnije sebe. Ona mi je onda onako gospodski poželela sreću i još ponešto, ali to je opet naša privatna stvar. Bitno je da mi je ulila tu dozu vere – jer kad više ljudi veruje u isto, želja se umnožava. I vera.
Pišem i zbog svih onih velikih imena koja poštujem jer su tu bila pre mene, i rade pre mene, i koje su prošle svoj prvi put i danas jedva uspete da zakažete kod njih, čekate mesecima, ali mi to volimo. (Ja ne). Jednom sam samo pristala da čekam čitavu jednu godinu, ali to je bilo da upišem klasu Bahovih kapi kod Milene. Inače, ja verujem intuiciji. Verujem da ako postoji neka osnovna postavka stvari i ako se osoba u suštini toga drži, doći ću do cilja. Bitno mi je da zna šta radi, da su joj namere dobre, da je blaga ida to nije neko prodavanje magle. Da znam da tehnika postoji i da se ljudi njime bave. Pa, ne možemo svi ni kod jednog lekara, ni obućara. Ako je trenutno najpoznatiji zauzet, a vi morate kod drugog. Jer ne možete bolesni i bosi u svet. Tako i ovde. Nekad date šansu nekom skroz levom, na kog ne biste ni pomislili.
Možda sve ovo i nije važno, možda ste očekivali neku pikanteriju o prvim putevima... ali, to možda ako jednom stvarno napišem svoju knjigu. Do tada, hvala što ste pročitali ovo do kraja.

11/08/2025

Džumandži - ili može li se život premotati kao na filmu ili video igrici
Video igrice, filmovi, romani, često nam daju lažnu viziju života. Nekad nam daju preveliku važnost, nekad ubede da se sve može premotati i krenuti ispočetka kao da se ništa nije desilo. A da li je baš tako? Posluštajte moj novi video. 🙂 Volela bih da čujem vaše mišljenje.

07/08/2025

Ako imaš svega 5 minuta – jer ti toliko traje vožnja do posla, pauza između dva sastanka, između doručka i kuvanja ručka – ostani tu. Ovo je tekst za tebe.
U tih 5 minuta saznaćeš šta su Bahove kapi, kome su namenjene, od čega su sastavljene i kako rade.
I možda ćeš baš sada pronaći ono što ti već neko vreme fali – tihu, ali moćnu podršku.

05/08/2025

Drage moje kraljice,

ako ste čitale sve ove priče – i nešto u vama se pomerilo, nežno, tiho, ali uporno…
…onda znate da vas čeka sledeći korak.

📅 Od 7. u mesecu počinjem ponovo sa radom.
I kao i uvek – radimo nežno, iskreno, ali bez iluzija.
Radimo na onom “ja” koje se izgubilo u svima drugima.
Na granicama koje niste znale da smete da postavite.
Na telu koje vam šapuće, a vi više ne želite da ga ignorišete.

Ako još niste – još imate vremena da pročitate sve, da oslušnete sebe, da osetite gde vas vuče.
I kad budete spremne – tu sam.
Kap po kap. Rečenicu po rečenicu.
Radimo da vas ima.

📬 Pišite mi za termine, pitanja, dileme.
Možda još niste sigurne.
Ali osećate da je vreme.
Ja znam – to je dovoljno za početak.
Jer mi ne krećemo kao projekat.
Mi se vraćamo sebi. 💛

05/08/2025

Priče za vrela jutra u gradu 15

Teret pritiska tiho, ali ne lomim se. Dišem polako, dopuštam osećanja. Teret me uči nežnosti prema sebi. Sa svakim dahom postajem lakša. Ne moram sve da iznesem sama. Teret je znak da sam živa. Prihvatam svoje granice danas. Odmor je deo snage. Smejem se slabostima. Snaga je u prihvatanju.

04/08/2025

Zakazivanje termina