Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, Novi Sad (2025)

08/10/2025

U okviru Nacionalne nedelje posvećene dojenju, 6. oktobra 2025. godine, u organizaciji Instituta za javno zdravlje Vojvodine, u sali Dom zdravlja "Novi Sad" održana je manifestacija „Promocija majki koje su dojile svoju decu“, uz svečanu dodelu prigodnih nagrada i zahvalnica.

Na osnovu podataka službe polivalentne patronaže, zahvalnice su dodeljene deset majki koje su isključivo dojile svoju decu do navršenih šest meseci, a potom nastavile sa dojenjem, kao izraz priznanja za njihovo zalaganje i doprinos promociji dojenja. Pored zahvalnica, Institut za javno zdravlje Vojvodine je, uz podršku Grada Novog Sada, Gradska uprave za zdravstvo obezbedio i simbolične poklone.

Manifestacija se spontano pretvorila u radionicu razmene mišljenja i iskustava, kojoj su, pored majki, prisustvovale i trudnice koje pohađaju školu za trudnice, što je dodatno doprinelo interaktivnosti i edukativnom karakteru događaja.

Zahvaljujemo se prijateljima događaja – kompanijama , Pharma Beograd i Pharma BioGaia Probiotics na podršci u realizaciji ove aktivnosti i zajedničkom doprinosu promociji dojenja kao najzdravijeg početka života.

07/10/2025

SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVLJA, 10. OKTOBAR 2025. G. SLOGAN: „Pristup uslugama – mentalno zdravlje u katastrofama i krizama“

Svetski dan mentalnog zdravlja snažan je podsetnik da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Ovogodišnja kampanja fokusira se na hitnu potrebu da se pruži podrška mentalnom zdravlju i psihosocijalnim potrebama ljudi pogođenih humanitarnim krizama.

Krize poput prirodnih katastrofa, sukoba i javnozdravstvenih vanrednih situacija izazivaju emocionalni stres, pri čemu jedna od pet osoba ima neki oblik mentalnog poremećaja. Briga o mentalnom blagostanju ljudi tokom takvih kriza nije samo važna – ona spašava živote, daje ljudima snagu da se nose sa situacijom, prostor da se zaleče, oporave i ponovo izgrade sebe, ali i svoje zajednice.

Zbog toga je ključno da svi – predstavnici vlasti, zdravstveni i socijalni radnici, školsko osoblje i organizacije u zajednici – deluju zajedno. Udruženim snagama možemo obezbediti da najugroženiji dobiju potrebnu podršku, istovremeno štiteći dobrobit svih.

Ulaganjem u intervencije zasnovane na dokazima i u podršku na nivou zajednice, možemo odgovoriti na trenutne potrebe u oblasti mentalnog zdravlja, podstaći dugoročni oporavak i osnažiti ljude i zajednice da ponovo izgrade svoje živote i napreduju.

Na ovaj Svetski dan mentalnog zdravlja, pojačajmo zajedničke napore da stvorimo svet u kome se mentalno zdravlje ceni, štiti i u kome je dostupno svima – posebno u trenucima nevolje.
Svetski dan mentalnog zdravlja snažan je podsetnik da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Ovogodišnja kampanja fokusira se na hitnu potrebu da se pruži podrška mentalnom zdravlju i psihosocijalnim potrebama ljudi pogođenih humanitarnim krizama.

Krize poput prirodnih katastrofa, sukoba i javnozdravstvenih vanrednih situacija izazivaju emocionalni stres, pri čemu jedna od pet osoba ima neki oblik mentalnog poremećaja. Briga o mentalnom blagostanju ljudi tokom takvih kriza nije samo važna – ona spašava živote, daje ljudima snagu da se nose sa situacijom, prostor da se zaleče, oporave i ponovo izgrade sebe, ali i svoje zajednice.

Zbog toga je ključno da svi – predstavnici vlasti, zdravstveni i socijalni radnici, školsko osoblje i organizacije u zajednici – deluju zajedno. Udruženim snagama možemo obezbediti da najugroženiji dobiju potrebnu podršku, istovremeno štiteći dobrobit svih.

Ulaganjem u intervencije zasnovane na dokazima i u podršku na nivou zajednice, možemo odgovoriti na trenutne potrebe u oblasti mentalnog zdravlja, podstaći dugoročni oporavak i osnažiti ljude i zajednice da ponovo izgrade svoje živote i napreduju.

Na ovaj Svetski dan mentalnog zdravlja, pojačajmo zajedničke napore da stvorimo svet u kome se mentalno zdravlje ceni, štiti i u kome je dostupno svima – posebno u trenucima nevolje.
Više o ovome pročitajte na: https://www.izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4491

07/10/2025

Nacionalna nedelja promocije dojenja 2025. godine

Nacionalna manifestacija Nedelja promocije dojenja 2025, koja se ove godine obeležava od 29. septembra do 5. oktobra, započeta je konferencijom za medije na kojoj su predstavljene aktivnosti planirane u okviru Akcionog plana.

Na konferenciji su govorili stručnjaci iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Snežana Ukropina, Doma zdravlja, Službe polivalentne patronaže sms Kristina Nedeljković, Školice za trudnice Službe za zdravstvenu zaštitu žena smsTanja Olear Gaćeša, Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine odeljenja neonatologije, dr Vesna Pavlović, kao i Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCV sms Slavica Vuković, ističući značaj kontinuirane podrške majkama u periodu dojenja.

Poseban akcenat stavljen je na podršku svim majkama, bez obzira na poteškoće sa kojima se mogu suočiti, kao i na važnost stvaranja okruženja koje ohrabruje, informiše i osnažuje žene da doje svoju decu.

Cilj aktivnosti tokom Nedelje promocije dojenja jeste da se poveća svest javnosti o značaju dojenja za zdravlje deteta, majke i zajednice, te da se promoviše saradnja zdravstvenih ustanova, stručnjaka i lokalne zajednice u pružanju podrške dojenju.

Institut za javno zdravlje Vojvodine nastavlja da, kroz svoje programe i saradnju sa partnerima u zdravstvenom sistemu, sprovodi aktivnosti usmerene na promociju i podršku dojenju tokom cele godine, sa ciljem unapređenja zdravlja majki i dece.

30/09/2025

OKTOBAR - MEĐUNARODNI MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKE 2025. godine

Rak dojke predstavlja vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju žena u Srbiji. Takođe, rak dojke je jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji i meren godinama izgubljenog života, karcinom dojke je na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena starosti od 45. do 64. godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.

Oktobar se, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemljama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost ove bolesti i podigla svest o značaju prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog započinjanja lečenja osoba obolelih od karcinoma dojke.

Kada se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena. Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti širom sveta. Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka (eng. International Agency for Research on Cancer - IARC), u svetu je, od raka dojke, tokom 2022. godine u svetu registrovano je oko 2.3 miliona novoobolelih (prosečna stopa obolevanja je iznosila 46,8 na 100.000), i oko 670.000 umrlih žena svih uzrasta (prosečna stopa umiranja je iznosila 12,7 na 100.000). U Evropi je, u istoj godini, registrovano više od pola miliona novoobolelih od raka dojke sa znatno većom stopom obolevanja (75,6 na 100.000) i više od 144.000 umrlih žena (stopa umiranja iznosila je 14,6 na 100.000). Istraživanja ove organizacije govore da je 7 od 10 preveremenih smrti moglo biti sprečeno.

Danas postoje čvrsti dokazi da su najvažniji faktori rizika za nastanak karcinoma dojke pored ženskog pola, starije životno doba, genetska predispozicija, dužina reproduktivnog perioda, broj porođaja, godine pri rođenju prvog deteta, gojaznost, pušenje, egzogeni estrogeni, konzumacija alkohola, proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, fizička neaktivnost i uticaj geografskog podneblja. Neke od ovih faktora nije moguće menjati, dok je na druge moguće uticati. Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu otkriveni ili do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, što dodatno naglašava da je pored mera primarne prevencije od ključnog značaja rano otkrivanje raka dojke. Rak dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno. Studije su pokazale da je u Srbiji kod manje od trećine žena (28,4%) dijagnostikovan maligni tumor koji je manji od 2cm i lokalizovan je na tkivu dojke.

Nažalost, studije su pokazale da je kod skoro 50% žena njegova veličina bila preko 2cm, sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga velike smrtnosti žena obolelih od raka dojke u Srbiji. Imajući ovo u vidu, kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija.

Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti znatno se povećava uspešnost lečenja. Pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je značajno unaprediti zdravstveno stanje i kvalitet života obolelih žena.

Organizovani skrining raka dojke se kontinuirano sprovodi u ukupno 35 opština na teritoriji Republike Srbije u kojima se mamografsko snimanje obavlja u zdravstvenim ustanovama i dodatno u 21 opštini u kojima se snimanje vrši pokretnim mamografom. Na organizovani skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina i predviđeno je da se radi svim ženama navedenog uzrasta na dve godine.

Instituti i zavodi za javno zdravlje širom zemlje u saradnji sa predstavnicima lokalnih samouprava organizuju promotivne aktivnosti kako bi uticali na to da što veći broj žena obavi preventivni pregled u cilju ranog otkrivanja karcinoma dojke.

Saradnjom sa udruženjima žena lečenih od raka dojke može se u velikoj meri skrenuti pažnja opšte javnosti na značaj ove bolesti.

Republika Srbija

Rak dojke je najčešći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena u Srbiji.

U proseku svake godine (2016–2022) u Srbiji se registrovala 4481 novoobolela žena od ove vrste malignog tumora. Prosečna standardizovana stopa incidencije iznosila je 68,1 na 100.000 žena svih uzrasta. U istom periodu, u proseku je od ove vrste raka umrlo 1711 žena i prosečna standardizovana stopa mortaliteta iznosila je 19,7 na 100.000.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji 2022. godine registrovano je 4489 novoobolelih i 1646 umrlih žena od raka dojke. Stopa obolevanja od raka dojke kod žena u Republici Srbiji iznosila je 72,2 na 100.000, a stopa umiranja 19,2 na 100.000 žena. U odnosu na prosečnu registrovanu stopu obolevanja od malignih tumora dojke u Republici Srbiji, viša stopa obolevanja je registrovana u Vojvodini (79,5/100.000). Takođe, više stope obolevanja od tumora dojke, u odnosu na prosečnu, registrovane su u dvanaest okruga u Republici Srbiji. Najviše stope su registrovane u Severnobačkom (111,1/100.000) i u Severnobanatskom okrugu (105,0/100.000).

Kao i u slučaju obolevanja, nešto viša stopa umiranja od tumora dojke je registrovana u Vojvodini (19,25/100.000) u odnosu na prosečnu registrovanu stopu u Srbiji. Istovremeno, kada govorimo o stopama umiranja, u dvanaest okruga su registrovane više stope od prosečne zabeležene u Republici Srbiji. Najviše stope su registrovane u Severnobačkom (24,4/100.000) i u Nišavskom okrugu (23,0/100.000).

Projekat „Prva mamografija“

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo AP Vojvodine finansira Projekat „Prva mamografija“ i od jula 2019. godine započeto je sprovođenje mamografije, sa pokretnim mamografom, prvenstveno u seoskim sredinama u opštinama sa nedostajućim kapacitetima za sprovođenje mamografije na teritoriji APV. Sprovođenje mamografije je započeto sa jednim mamografskim autobusom, a od 2020. godine sa dva mamografska autobusa. Učesnici u projektu su Klinički centar Vojovodine, Institut za onkologiju Vojvodine i Institut za javno zdravlje Vojvodine.

Od jula 2019. do 2023. godine ukupno je urađeno 19.898 mamografija pri čemu je dijagnoza malignog tumora dojke postavljena kod 159 žena (0,8%).
U 2024. godini skrining mamografija pokretnim mamografom urađena je kod 6.499 žena pri čemu je otkriveno 38 karcinoma dojke (0,5%).

Ono što je bitno napomenuti da je uspostavljena linija skrininga i da se žene sa postavljenom dijagnozom upućuju direktno Institut za onkologiju Vojvodine, hirurgu onkologu, sa ciljem da od datuma skrininga do započinjanja terapije (operacija ili hemoterapija) prođe manje od 35 dana.

Izvori:

https://iarc.who.int/featured-news/breast-cancer-awareness-month-2021/

https://www.batut.org.rs/index.php?content=2280

30/09/2025

NACIONALNA NEDELJA PROMOCIJE DOJENJA, 29.9-6.10.2025. GODINE „MAJČINO MLEKO – ZA ZDRAVIJU PLANETU”

Nacionalna nedelja promocije dojenja u Srbiji tradicionalno se odvija pod istim sloganom („MAJČINO MLEKO – ZA ZDRAVIJU PLANETU”), kao i Svetska nedelja promocije dojenja (koja je obeležena prve nedelje avgusta), ali 40. kalendarske nedelje, što je ove godine od 29. septembra do 6. oktobra, simbolično predstavljajući broj nedelja trajanja trudnoće.

Cilj je da se ukaže na značaj dojenja kojim se obezbeđuje najoptimalnija ishrana, pravilan rast i razvoj i istakne značaj podrške trudnicama, babinjarama, majkama dojiljama i porodici da ostvare uspešno dojenje.

Ciljevi Svetske i Nacionalne nedelje dojenja su:

informisati stanovništvo o njihovoj ulozi u kreiranju podržavajućeg i održivog okruženja za dojenje
obezbediti kontinuiranu podršku dojenju, stvoriti partnerstva sa pojedincima i organizacijama radi unapređenja saradnje i obezbeđenja podrške
dojenju, podstaći angažovanje što većeg broja pojedinaca i organizacija da utiču na promociju i podršku dojenju kako bi imali zdraviju planetu.

O značaju dojenja:

Dojenje je najprirodniji i najzdraviji način ishrane novorođenčadi i odojčadi. Majčino mleko obezbeđuje idealan nutritivni sastav, jača imunitet i smanjuje rizik od brojnih bolesti kod dece, ali i ima pozitivne efekte na zdravlje majke. Uprkos tome, procenat isključivog dojenja u prvih šest meseci života je i dalje ispod poželjnog nivoa. Ovom inicijativom nastoji se da se ukaže na važnost podrške ženama u dojenju, kao i na značaj edukacije zdravstvenih radnika i šire javnosti. U saradnji sa ustanovama zdravstvene zaštite, lokalnim samoupravama i obrazovnim institucijama, mogu se organizovati aktivnosti kojima se podržava i promoviše dojenje kao društvena i ekološka vrednost.

Zašto ulagati u podršku dojenju?

Ulaganje u podršku dojenju jedno je od najmoćnijih sredstava koje kreatori politika imaju na raspolaganju za unapređenje javnog zdravlja, jačanje privrede i obezbeđivanje dobrobiti budućih generacija.
Dojenje štiti zdravlje deteta i poboljšava šanse za preživljavanje, posebno tokom prvih meseci života.
Osim što obezbeđuje neophodnu ishranu, ono pruža i ključna antitela koja štite od mnogih uobičajenih bolesti kao što su proliv, upala pluća i infekcije.
Uticaji dojenja se protežu i nakon perioda ranog detinjstva. Deca koja su dojena imaju manji rizik od gojaznosti i razvoja dijabetesa tipa 2 i drugih hroničnih oboljenja.
Koristi imaju i majke — dojenje smanjuje rizik od postporođajnog krvarenja, raka dojke i jajnika, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.
Uz odgovarajuća ulaganja, zemlje mogu značajno povećati stopu isključivog dojenja — što potvrđuju i globalna poboljšanja u poslednjih deset godina. Danas je oko 10% više beba isključivo dojeno u uzrastu od 6 meseci u poređenju sa 2013. godinom, pri čemu su neke zemlje zabeležile i povećanje od 20% u istom periodu.

Povodom obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i mreža instituta/zavoda za javno zdravlje u Republici Srbiji raspisuju KONKURS za izbor najboljih likovnih i literarnih radova na temu: „MAJČINO MLEKO – ZA ZDRAVIJU PLANETU”. Konkurs je namenjen deci iz predškolskih ustanova i učenicima osnovnih škola u Republici Srbiji.

Cilj konkursa je da se podstakne zdravstveno-vaspitni rad u predškolskim ustanovama i osnovnim školama na temu značaja i podrške dojenju kao najoptimalnijem načinu ishrane novorođenčadi i odojčadi.

Po tri najbolja likovna rada u kategoriji predškolski uzrast i po tri najbolja literarna i likovna rada u kategoriji učenika uzrasta I–IV razreda osnovne škole i V–VIII razreda osnovne škole, predškolske ustanove i škole iz Južnobačkog okruga mogu da dostave Institutu za javno zdravlje Vojvodine, Centru za promociju zdravlja, sa naznakom „Za konkurs – Svetska nedelja dojenja” najkasnije do 17. oktobra 2025. godine na adresu: Futoška 121, Novi Sad.

Institut za javno zdravlje Vojvodine, uz podršku Gradske uprave za zdravstvo Grada Novog Sada, realizuje projekat „Nedelja podrške dojenju u 2025. godini – Dojenje bez komplikacija: bezbedno, blisko, bezbolno”, u okviru kojeg dodatno sprovodi sledeće aktivnosti:

Nagrađuje najbolje likovne i literarne radove dece iz predškolskih ustanova, vrtića i osnovnih škola u Novom Sadu i organizuje izložbu;
Publikuje 1 agitku (koja može imati i svrhu plakata) namenjenu trudnicama u školama za trudnice i porodiljama u porodilištu, na temu započinjanja dojenja i pravilne higijene dojki u cilju sprečavanja mastitisa (u narativu i slikama);
Sprovodi edukaciju učenika Medicinske škole „7. april“, kako bi mladi zdravstveni radnici već tokom školovanja stekli adekvatno znanje i pozitivne stavove o dojenju;
Sprovodi akreditovanu edukaciju za medicinske sestre i babice u cilju obuke i motivacije za prevenciju i rešavanje komplikacija tokom dojenja i umeća empatičnog i informisanog pristupa ženama koje se susreću sa poteškoćama na samom početku laktacije.
Organizuje svečani događaj - promociju majki koje su uspešno i isključivo dojile, kao pozitivne modele, uz dodelu simboličnih nagrada za njihovu posvećenost i primer drugima, 6. oktobra 2025. g.

Zdravstveno-vaspitna sredstva Instituta za javno zdravlje Vojvodine:

Agitka_Podržimo_dojenje_sa_QR_kodom_ka_dnevniku_dojenja
Agitka_Dojenje_najzdraviji_početak
Dnevnik dojenja_sa_kraćim_tablicama_za_evidenciju
Dnevnik dojenja_sa_detaljnijim_tablicama_za_evidenciju
Prezentacija_Dojenje_najzdraviji_početak

26/09/2025

10. FESTIVAL MENTALNOG ZDRAVLJA – „RAZVIJAMO VREDNOSTI“
Ovogodišnji Festival mentalnog zdravlja, deseti po redu u Novom Sadu, održava se na temu „Vrednosti i mentalno zdravlje“, pod sloganom „Razvijamo vrednosti?“.

Institut za javno zdravlje Vojvodine, zajedno sa brojnim ustanovama i organizacijama, i ove godine obeležava 10. oktobar – Svetski dan mentalnog zdravlja organizovanjem Festivala mentalnog zdravlja. Tokom trajanja Festivala, posetioci će imati priliku da potpuno besplatno učestvuju u različitim aktivnostima i isprobaju prakse koje doprinose očuvanju i unapređenju mentalnog zdravlja pojedinca i zajednice. U vremenu društvenih kriza i nesigurnosti, globalno i lokalno, posebno je važno da se podsetimo na vrednosti koje nas povezuju, jačaju i pomažu da očuvamo mentalno zdravlje i solidarnost.

Ujedno, Festival je prostor za zajedničko promišljanje, razgovor i podizanje svesti o temi koja je uvek aktuelna i od suštinskog značaja – mentalnom zdravlju.

Festival mentalnog zdravlja održaće se u periodu od 10. do 20. oktobra 2025. godine na više lokacija u Novom Sadu i okolini. Pored toga, Festival se po četvrti put organizuje u Subotici i Somboru, a po treći put u Zrenjaninu, Pančevu, Kragujevcu i u nekoliko gradova Crne Gore.
U programu vas očekuje bogat i raznovrstan sadržaj:

tribine, okrugli stolovi i predavanja,
kreativne i edukativne radionice,
nagradni konkursi i izložbe,
ulične akcije i rekreativne aktivnosti,
pozorišne predstave, filmske projekcije i koncerti,
kvizovi i brojna druga dešavanja.
Sve aktivnosti su otvorene i besplatne za posetioce.

Detaljan program Festivala dostupan je na sledećem linku: https://izjzv.org.rs/app/FMZ/

O temi 10. Festivala mentalnog zdravlja (“Vrednosti i mentalno zdravlje”):

Naše vrednosti su unutrašnji kompas koji oblikuje način na koji donosimo odluke, gradimo odnose i nosimo se sa izazovima. Kada živimo u skladu sa onim što nam je zaista važno – osećamo smisao, stabilnost i snagu. Nasuprot tome, kada se udaljimo od sopstvenih vrednosti ili kada one dolaze u sukob sa zahtevima svakodnevnice i okruženja, javljaju se nesigurnost, stres i unutrašnji nemir.

Mentalno zdravlje i vrednosti su duboko povezani – vrednosti nam pomažu da pronađemo smisao i orijentir u životu, da izgradimo otpornost u teškim trenucima i da pronađemo oslonac u zajednici kojoj pripadamo. One nas povezuju sa drugima, ali i sa sobom, dajući osećaj pripadnosti, sigurnosti i nade. U isto vreme, vrednosti mogu biti i izazov: kada se ne prepoznaju, ne poštuju ili izgube, otvara se prostor za osećaj praznine i psihološke poteškoće, neretko i gubitak zdravstvene ravnoteže.

Ovogodišnji Festival mentalnog zdravlja posvećen je upravo toj neraskidivoj vezi između vrednosti i mentalnog blagostanja. Kroz predavanja, radionice, umetničke programe i razgovore istraživaćemo:

kako lične i zajedničke vrednosti utiču na naše psihičko zdravlje,
na koji način vrednosti mogu da budu izvor podrške i otpornosti,
šta se dešava kada živimo u neskladu sa sopstvenim vrednostima,
kako zajednice mogu da grade okruženja koja neguju univerzalne vrednosti – solidarnost, poštovanje i razumevanje.
Pozivamo sve da nam se pridruže na 10. Festivalu mentalnog zdravlja, od 10. do 20. oktobra i da zajedno otkrijemo kako vrednosti oblikuju naše živote i kako njihovo negovanje može doprineti boljem mentalnom zdravlju pojedinaca i zajednice.

Šta je Festival mentalnog zdravlja?

Festival mentalnog zdravlja se održava od 2016. godine u Novom Sadu i okolini i uključuje saradnju Instituta za javno zdravlje Vojvodine i ustanova i organizacija koje se bave unapređenjem i zaštitom mentalnog zdravlja i blagostanja stanovništva. Tom prilikom, pokreću se važne društvene teme, preispituje položaj mentalnog zdravlja u (našem) društvu, a našim sugrađanima svih generacija n**e se brojni besplatni psihološki, edukativni, iskustveni i kreativni sadržaji. Od 2022. godine Festivalu se pridružuju i partneri iz Subotice i Sombora, dok su se 2023. godine pridružili i partneri iz Zrenjanina, Pančeva, Kragujevca i nekoliko gradova Crne Gore.

Ko je deo Festivala?

Festival mentalnog zdravlja u Novom Sadu nastaje zahvaljujući zajedničkom radu:

posetilaca, koji svojim učešćem i diskusijama daju energiju i smisao;
učesnika konkursa, koji kroz svoje radove donose kreativnost i nove perspektive;
kulturnih prostora poput kulturnih stanica, omladinskih i kulturnih centara, udruženja građana, biblioteka, galerija, knjižara, itd. koji besplatno ustupaju prostore;
prijatelja – volontera, sponzora i donatora koji utiču značajno na kvalitet i održivost ove manifestacije.
Posebnu ulogu u „gradnji“ i razvoju Festivala imaju:

ustanove i organizacije iz različitih sektora (socijalna zaštita, obrazovanje, zdravstvo, kultura, itd) okupljene u Mrežu za bolje mentalno zdravlje – Karika koje, pored Instituta, organizuju brojne događaje na FMZ;
organizacioni tim Instituta za javno zdravlje Vojvodine, koji zajedno sa saradnicima brine o osmišljavanju, organizaciji, promociji, logistici i medijskoj podršci;
Programski odbor, koji čuva kvalitet i usmerava razvoj Festivala. U Novom Sadu ga čine predstavnice ustanova i udruženja:
dr Marija Zotović, profesorka Odseka za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Podružnica za Južnobački okrug Društva psihologa Srbije,
dr Mirjana Beara Benjak, Institut za pozitivnu psihologiju, Novi Sad; vanredna profesorka za naučnu oblast Psihologija, Filološko-umetnički fakultet - FILUM, Univerzitet u Kragujevcu,
Tatjana Bokun, volonterka Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva SRCE,
dr Milica Lazić, naučna saradnica Odseka za psihologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu; Psihološki centar za mentalno zdravlje u zajednici MentalHub,
Svetlana Nešić Bajgo, savetnica u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu,
Teodora Gligorić, predstavnica mladih, Klub studenata psihologije „Transfer“,
dr sci. med Snežana Ukropina, lekar specijalista socijalne medicine, načelnica Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine,
dr Marija Jevtić, lekar specijalista higijene i humane ekologije, Institut za javno zdravlje Vojvodine,
Dragica Jovišević Popović, psihološkinja Instituta za javno zdravlje Vojvodine, koordinatorka Festivala mentalnog zdravlja.

Festival mentalnog zdravlja u Novom Sadu je podržala Gradska uprava za zdravstvo Grada Novog Sada u okviru projekta „Svi zajedno za bolje mentalno zdravlje u Novom Sadu u 2025. godini“ i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo AP Vojvodine, u saradnji sa mrežom zavoda za javno zdravlje, u okviru Posebnog programa u oblasti javnog zdravlja za teritoriju APV – Programskog zadatka 7: „Unapređenje mentalnog zdravlja stanovništva – “Podrška porodici i pokretanje zajednice”

Partneri manifestacije u Novom Sadu:

1. Centar za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva "Srce"

2. Centar za omladinski rad

3. Crveni krst Sremski Karlovci

4. Crveni krst Vojvodine

5. Društvo za podršku osobama sa autizmom Grada Novog Sada

6. EDIT centar / Psihološko savetovalište za mlade - Infopolis

7. Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad

8. Fakultet za sport i psihologiju TIMS, Novi Sad

9. Filozofski fakultet, Univerziteta u Novom Sadu

10. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića

11. Grupa "Izađi"

12. Institut za pozitivnu psihologiju

13. Istorijski arhiv Grada Novog Sada

14. Klub studenata psihologije „Transfer“

15. Knjižara "Bulevar Books"

16. Kulturna stanica Eđšeg

17. Kulturni centar Novog Sada

18. Medicinski fakultet, Univerziteta u Novom Sadu

19. Mreža za bolje mentalno zdravlje “Karika”

20. Nacionalni park „Fruška gora“

21. Novosadski dečiji kulturni centar

22. Novosadski humanitarni centar

23. O.L.I. Centar za integrativnu, psihodinamsku psihoterapiju, savetovanje i koučing

24. Omladinski savez udruženja OPENS

25. Pokrajinski zažitinik građana “Ombudsman”

26. PSD “Planinska košnica”, Novi Sad

27. PU “Radosno detinjstvo” Novi Sad

28. Studentski kulturni centar, Novi Sad

29. Škola za dizajn "Bogdan Šuput" Novi Sad

Prijatelji manifestacije: NS plakat

Institut za javno zdravlje Vojvodine je krovna ustanova Festivala mentalnog zdravlja i nosilac autorskog prava na žigu i nazivu Festivala mentalnog zdravlja. Institut pruža mentorsku podršku i smernice gradovima u realizaciji ove manifestacije, ali nije odgovoran za sam sadržaj događaja.

🗋 Plakat-FMZ-2025.jpg

26/09/2025

1. oktobar - Međunarodni dan starijih osoba 2025. godine

TEMA: „Starije osobe pokreću lokalne i globalne akcije: Naša prava, želje i blagostanje.“

Međunarodni dan starijih osoba Ujedinjenih nacija za 2025. godinu, koji se obeležava pod temom "Starije osobe pokreću lokalne i globalne akcije: Naša prava, želje i blagostanje", ističe transformativnu ulogu koju starije osobe igraju u izgradnji otpornih i pravednih društava. Daleko od toga da su starije osobe pasivni korisnici, oni su pokretači napretka, doprinoseći svoje znanje i iskustvo u oblastima kao što su zdravstvena ravnopravnost, finansijsko blagostanje,otpornost zajednice i zastupanje ljudskih prava.

Međunarodni dan starijih osoba se u svetu i kod nas obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba. Nakon ove inicijative, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1991. godine, u skladu sa Rezolucijom 46/91, usvojila principe Ujedinjenih nacija koji se odnose na starije osobe. Na Svetskoj skupštini o starenju 2002. godine usvojen je Madridski međunarodni akcioni plan za starenje kako bi se odgovorilo na mogućnosti i izazove starenja stanovništva u 21. veku i promovisao razvoj društva za sve generacije.

Starenje stanovništva je glavni globalni trend koji preoblikuje društva širom sveta. Očekivani životni vek pri rođenju sada premašuje 75 godina u polovini zemalja sveta, za 25 godina duže nego 1950. godine. Predviđa se da će do 2030. godine starije osobe nadmašiti broj mladih na globalnom nivou, a ovo povećanje je najbrže u zemljama u razvoju. Ova demografska promena je značajno transformisala pejzaž brige, obuhvatajući širok spektar potreba za plaćenom i neplaćenom podrškom u formalnom i neformalnom okruženju. Kako stanovništvo stari, potražnja za sveobuhvatnim uslugama zdravstvene zaštite, nege i socijalne podrške značajno je porasla, posebno za starije osobe sa stanjima kao što je demencija. Kao priznanje za ove izazove i mogućnosti, 34. obeležavanje Svetskog dana starih biće fokusirano na temu „Dostojanstveno starenje: važnost jačanja sistema nege i podrške za starije osobe širom sveta“.

Najnovije projekcije Ujedinjenih nacija pokazuju da se do 2050. godine predviđa da će broj osoba starijih od 65 godina širom sveta biti više nego dvostruko veći od broja dece mlađe od pet godina i približno isti kao i broj dece mlađe od 12 godina. Kako žene imaju duži očekivani životni vek u odnosu na muškarce, one su brojnije u starijoj dobi u svim starosnim kategorijama. U Srbiji žene čine 56% populacije starosti od 65 do 79 godina i 62% populacije starije od 80 godina.

Brzi rast broja ljudi koji dostižu starije životne dobi naglašava značaj unapređenja zdravlja, prevencije i lečenja bolesti tokom čitavog života. U društvima sa starijom populacijom postaje imperativ prilagođavanje sve većem broju starijih osoba koje poseduju različite funkcionalne kapacitete. Na sposobnost obavljanja osnovnih funkcija i učešća u svakodnevnim aktivnostima utiču ne samo lični kapaciteti pojedinca, već i društveno i fizičko okruženje u kojem borave. Podrška okruženja igra ključnu ulogu u pomaganju starijim osobama da održe nivo aktivnosti i nezavisnost kako napreduju u godinama.

Pre sedamdeset pet godina, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, monumentalni dokument u istoriji ljudskih prava. Napisan od strane predstavnika iz celog sveta sa različitim pravnim, kulturnim i lingvističkim poreklom, to je prvi dokument koji artikuliše osnovna ljudska prava koja treba da budu univerzalno zaštićena. Kao priznanje za ovu prekretnicu, i gledajući u budućnost koja ispunjava obećanje da će osigurati da sve osobe, uključujući sve starije osobe, u potpunosti uživaju svoja ljudska prava i osnovne slobode, 33. obeležavanje Međunarodnog dana starijih osoba Ujedinjenih nacija će biti usredsređeno na temu „Ispunjavanje obećanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima za starije osobe: kroz generacije“. Događaj će staviti u središte pažnje specifičnosti starijih osoba širom sveta, za uživanje njihovih prava i rešavanje kršenja, i kako jačanje solidarnosti kroz jednakost i reciprocitet među generacijama nudi održiva rešenja za ispunjenje obećanja održivog Razvojni ciljevi.

Prema rezultatima Četvrtog pregleda i procene Madridskog međunarodnog plana akcije o starenju (MMPAS), diskriminacija zasnovana na starosti u institucijama, stavovima i praksi i dalje je rasprostranjena, naglašavajući nedostatke u primeni međunarodnih i nacionalnih okvira za starije osobe. Sistemske i strukturne prepreke često postoje za starije osobe u kontekstu rada, životnog standarda, mogućnosti učenja i pristupa uslugama i resursima zbog starosnih stavova, diskriminatornih zakona i politika, nedovoljno finansiranja i nedostatka pristupačnosti i pristupačnosti, između ostalog.

Ovo može dovesti do povećane ranjivosti starijih osoba na zanemarivanje, zlostavljanje i ozbiljne zdravstvene probleme. Postoje i postojale su brojne intervencije osmišljene da spreče i ublaže ove pretnje starijim osobama koje, iako su bile od pomoći, nisu nužno bile zasnovane na koherentnom i holističkom pristupu ljudskim pravima starijih osoba koji je šire održiv. Prema rezultatima Četvrtog pregleda i procene MMPAS, u nedostatku normi i standarda ljudskih prava, posebno kada je u pitanju položaj starijih osoba na međunarodnom nivou, sposobnost da se raspakuju složenosti i promena prirode diskriminacije i ukrštanja oblika diskriminacije nejednakost tokom života je ograničena.

Rad međunarodne zajednice oko međugeneracijske solidarnosti je, iznova i iznova, kroz različite forume pokazao da međugeneracijska rešenja, koja su vođena principima ljudskih prava, učešća, odgovornosti, nediskriminacije i jednakosti, osnaživanja i zakonitosti, mogu doprineti ponovnom rasplamsavanju nasleđe, relevantnost i aktivizam Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima osnaživanjem i mladih i starijih osoba da pomere iglu političke volje ka ispunjavanju obećanja Deklaracije za sve ljude kroz generacije.

Tekst preuzet i adaptiran sa sajta: https://www.un.org/en/observances/older-persons-day

🗋 BROSURA_vodic_za_aktivno_i_zdravo_starenje (2)[1].pdf
🗋 Brosura_Aktivno_starenje[1].pdf

Institut za javno zdravlje Vojvodine

08/10/2025

07/10/2025

07/10/2025

30/09/2025

30/09/2025

26/09/2025

26/09/2025

Address

Telephone

Website

Alerts

Shortcuts

Share