30/04/2026
EVROPSKA NEDELJA JAVNOG ZDRAVLJA, 4-8. MAJ 2026. GODINE „Ulaganje u održivo zdravlje i blagostanje“
Evropska nedelja javnog zdravlja – ENJZ (European Public Health Week – EUPHW) predstavlja godišnju inicijativu koju organizuje Evropsko udruženje za javno zdravlje (European Public Health Association – EUPHA), sa ciljem da se unapredi svest o značaju javnog zdravlja i podstakne saradnja stručnjaka, institucija i zajednice širom Evrope. U 2026. godini, ENJZ ponovo okuplja aktere iz različitih sektora kako bi zajedno radili u oblasti unapređenja zdravlja, prevencije bolesti i jednakosti u zdravlju.
Ovogodišnja tema, „Ulaganje u održivo zdravlje i blagostanje“, fokusira se na jačanje otpornosti zdravstvenih sistema i zajednica u savremenim izazovima – od hroničnih nezaraznih bolesti, preko mentalnog zdravlja, do uticaja klimatskih promena na zdravlje stanovništva. Poseban akcenat stavlja se na unapređenje zdravstvene pismenosti, kao i na uključivanje građana u donošenje odluka koje se tiču njihovog zdravlja.
Tokom nedelje biće organizovan niz aktivnosti: stručni skupovi, radionice, panel diskusije, edukativne kampanje i događaji namenjeni široj javnosti.
U našoj zemlji, instituti/zavodi za javno zdravlje, Udruženje za javno zdravlje Srbije, zdravstvene ustanove, obrazovne institucije i organizacije civilnog društva imaće priliku da predstave svoje programe i podele primere dobre prakse.
Institut za javno zdravlje Vojvodine aktivno učestvuje u obeležavanju ove nedelje kroz različite preventivne i edukativne aktivnosti, usmerene ka unapređenju zdravlja stanovništva. Poseban fokus biće na sledećim događajima:
- „Onlajn” edukacija za roditelje o HPV imunizaciji, 5. maja, 12-13.30h (https://us02web.zoom.us/j/84933220804, Meeting ID: 849 3322 0804),
- Javna manifestacija sa besplatnim preventivnim pregledima za stanovništvo, u organizaciji Doma zdravlja „Novi Sad”, u utorak, 5. maja, 9-11h na platpu ispred SPENS-u i
- Učešće na događajima u organizaciji Udruženja za javno zdravlje Srbije:
7. maja,12h, Panel diskusija “Izvan granica i podela: Javnozdravstvena akcija za poverenje i mir“, Evropska kuća Beograd, ul. Zmaj Jovina 8, Beograd i
8. maja, 12h, Stručni sastanak: „40 godina Otava povelje i pogled u budućnost: Ko čini generaciju javnozdravstvenih profesionalaca?“, Srpska akademija nauka i umetnosti, ul. Kneza Mihaila 35, Beograd.
Evropska nedelja javnog zdravlja predstavlja priliku da se istakne važnost zajedničkog delovanja u očuvanju i unapređenju zdravlja, kao i da se podsetimo da je zdravlje zajednička odgovornost svih nas.
Za više informacija o aktivnostima i načinu učešća, posetite zvanični sajt European Public Health Association ili pratite objave Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
PODTEME EVROPSKE NEDELJE JAVNOG ZDRAVLJA 2026. G.
1) Ponedeljak, 4. maj 2026. g: „USKLAĐIVANJE SVIH POLITIKA SA JAVNIM ZDRAVLJEM”
„Pretvaranje međusektorske politike u stvarne zdravstvene dobitke za sve.“
Usklađivanje svih politika sa javnim zdravljem je praktičan izazov sa kojim se svakodnevno suočavaju stručnjaci za javno zdravlje, kreatori politika i akteri u zajednici širom Evrope. Od temeljnih deklaracija o javnom zdravlju, kao što su Deklaracija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti iz Alma-Ate (1978. g) i Povelje iz Otave o promociji zdravlja (1986. g), odavno je prepoznato da zdravlje daleko prevazilazi zdravstvene sisteme i zahteva delovanje u svim sektorima društva (Marchandise et al., 2026). Dokazi dosledno pokazuju da najznačajnije determinante zdravlja i zdravstvene ravnopravnosti leže van zdravstvenog sistema i predstavljaju međusektorska pitanja – od transporta, stanovanja, obrazovanja, zapošljavanja do klimatske politike (Stahl et al., 2006; Greer et al., 2024; Marchandise et al., 2026). Ipak, ostaje izazov na koji način prevesti ove naučne uvide u rutinsko donošenje odluka.
Okviri, kao što su „Zdravlje u svim politikama” (Health in All Policies – HiAP) i „Zdravlje za sve” (Health for All) pomažu u razjašnjavanju aktivnosti koje je potrebno postići. Dok „Zdravlje u svim politikama” skreće pažnju na zdravstvene posledice politikâ i odluka izvan zdravstvenog sektora na svim nivoima (SZO, 2014), politika „Zdravlje za sve” naglašava da ulaganja u zdravlje donose višestruke koristi u različitim sektorima, podržavajući produktivnost, održivost životne sredine, društvenu koheziju i poverenje u institucije (Greer et al., 2024). Najnoviji dokazi pokazuju kako integrisane politike, kao što su urbane zone sa niskim emisijama, održiva okruženja za hranu ili pravedni pristupi finansiranju, mogu generisati istovremene koristi za zdravlje, klimu, tržišta rada i socijalnu inkluziju (Marchandise et al., 2026). Međutim, za praktičare na terenu, ključno pitanje je implementacija: kako uskladiti podsticaje, koordinirati između mandata i delovati u okviru stvarnih životnih ograničenja.
Širom Evrope, usklađivanje često započinje na lokalnom nivou i razvija se postepeno. Ono se ogleda u tome kada, na primer, opštine integrišu jednakost u zdravlju u planove prilagođavanja klimatskim promenama; kada sektori saobraćaja i urbanog planiranja daju prioritet uslovima za pešačenje i dostupnosti usluga; kada socijalne, stambene i javnozdravstvene službe sarađuju u rešavanju energetskog siromaštva i izazova starenja stanovništva; ili kada lokalne vlasti koriste procenu uticaja na zdravlje kao osnov za donošenje planskih odluka.
Ove inicijative se retko označavaju kao međusektorske zdravstvene politike ili strategije, ali pokazuju na koji način zajednički ciljevi i višestruke koristi mogu učiniti saradnju i izvodljivom i relevantnom (WHO Regional Office for Europe, 2023; Marchandise i sar., 2026).
Ovo iskustvo zasnovano na praksi usko je povezano sa opštom temom Evropske nedelje javnog zdravlja: „Ulaganje u održivo zdravlje i blagostanje“.
Sve je više dokaza da ulaganja u prevenciju, jednakost i podsticajna okruženja nisu trošak, već investicije sa visokim povraćajem uloženih resursa, koje jačaju otpornost, ekonomsko učešće i dobrobit društva (WHO Regional Office for Europe, 2023; Marchandise i sar., 2026). Ključno je učiniti ova ulaganja vidljivim kroz svakodnevne političke odluke i aktivnosti u zajednici.
2) Utorak, 5. maj 2026. g: „DAVANJE PRIORITETA JEDNAKOSTI KROZ ULAGANJA U JAVNO ZDRAVLJE”
Obaveza br. 2. iz „Izjave Evropske konferencije javnog zdravlja” (European Public Health Conference) glasi: „Obavezujemo se na politike i finansiranje koji smanjuju razlike u zdravlju, uvažavaju kulturnu raznolikost i uključuju marginalizovane zajednice u oblikovanje zdravstvenih odluka koje ih se tiču.“
Davanje prioriteta jednakosti kroz inkluzivna ulaganja u zdravlje ključno je za jačanje zdravstvenih sistema i društava širom Evrope. Dokazi dosledno pokazuju da su nejednakosti u zdravlju sistemske, društveno uslovljene i predupredive, što se, na primer, ogleda u diskriminaciji i rasizmu, razlikama po osnovu pola i roda, kao i u nejednakom pristupu kvalitetnom obrazovanju, stanovanju i zdravstvenim uslugama (Marmot, 2007; WHO, 2025). Smanjenje ovih razlika nije samo pitanje socijalne pravde, već i dugoročne održivosti sistema.
Ulaganja usmerena na jednakost zahtevaju da se ide dalje od isključivo univerzalnih pristupa i da se adresiraju strukturne prepreke sa kojima se suočavaju ranjive populacije. Regionalna kancelarija SZO za Evropu ističe da rastući jaz u jednakosti u zdravlju ugrožava društvenu koheziju, poverenje u institucije i ekonomsku stabilnost, te da su jednakost i inkluzija od suštinskog značaja za pravedan i održiv oporavak (WHO Regional Office for Europe, 2023). Ulaganje u prevenciju i inkluzivne politike javnog zdravlja stoga nije samo pitanje pravičnosti, već i praktična strategija za jača i otpornija društva.
Međutim, pretvaranje opredeljenja za jednakost u konkretne mere zahteva smisleno učešće. Pristup tzv. „ekonomije blagostanja” (well-being economy) prepoznaje da se rešenja nalaze u različitim sektorima i da napredak zavisi od direktnog uključivanja zajednica u definisanje prioriteta i usluga (WHO Regional Office for Europe, 2023). Uključivanje zajednica sa živim iskustvom, kroz direktnu društvenu participaciju, obezbeđuje da ulaganja odražavaju stvarne životne okolnosti, a ne apstraktne pretpostavke, čime se jača legitimnost i efikasnost sprovođenja (WHO, 2021).
Ovakvi inkluzivni pristupi danas se sve češće razvijaju na lokalnom nivou: opštine osmišljavaju kulturno prilagođene programe vakcinacije; regionalne vlasti usmeravaju ciljano finansiranje ka ugroženim naseljima; organizacije u zajednici sarađuju sa javnim institucijama radi unapređenja pristupa uslugama; ili zdravstveni sistemi ugrađuju kriterijume jednakosti u budžetiranje i planiranje. Ovi napori pokazuju na koji način inkluzivno upravljanje može pretvoriti opredeljenje u konkretno delovanje.
Ovaj fokus snažno je usklađen sa opštom temom Evropske nedelje javnog zdravlja: „Ulaganje u održivo zdravlje i blagostanje“. Smanjenje nejednakosti nije dodatni trošak, već investicija sa visokim povraćajem vrednosti kroz društvenu stabilnost i blagostanje.
3) Sreda, 6. maj, 2026. g: „MENTALNO ZDRAVLJE NA RASKRSNICI: ULAGANJE U JAVNO ZDRAVLJE, PRIMARNU ZDRAVSTVENU ZAŠTITU I ZAJEDNICE”
Mentalno zdravlje se sve više nalazi u centru političkih agendi širom Evrope. Smatra se da brze tehnološke, ekološke, ekonomske i društvene promene utiču na sposobnost ljudi da se nose sa izazovima i održavaju blagostanje tokom životnog veka. Na političkom nivou, sveobuhvatni pristup mentalnom zdravlju Evropske komisije prepoznaje potrebu za holističkim odgovorom, zasnovanim na vodećim principima adekvatne i efikasne prevencije; pristupa kvalitetnoj i pristupačnoj zaštiti mentalnog zdravlja; i socijalne inkluzije nakon oporavka (Evropska komisija, 2023). Posebna pažnja posvećuje se deci i mladima, smanjenju stigme, kapacitetima radne snage i većim ulaganjima u sisteme mentalnog zdravlja.
Uprkos povećanoj vidljivosti, i dalje postoje važni nedostaci u implementaciji. Usluge su često fragmentisane, promocija zdravlja i prevencija su nedovoljno razvijene, a determinante na nivou zajednice nedovoljno adresirane. Stigma, diskriminacija i kršenja ljudskih prava osoba sa problemima mentalnog zdravlja dodatno povećavaju opterećenje (Svetska zdravstvena organizacija, 2022).
Pošto su ishodi mentalnog zdravlja oblikovani socijalnim determinantama, ekonomskom nesigurnošću, obrazovnim sistemima, digitalnim okruženjem, stanovanjem, klimatskom anksioznošću i izloženošću konfliktima i nestabilnosti, javno zdravlje ima ključnu ulogu. Istovremeno, primarna zdravstvena zaštita (PZZ) često predstavlja prvi, a ponekad i jedini kontakt osoba sa problemima mentalnog zdravlja sa sistemom. Ipak, profesionalci u PZZ često navode ograničene resurse, nedostatak političke posvećenosti i slabe veze sa uslugama na drugim nivoima zdravstvene zaštite i drugim sektorima (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2025).
Rezultat je strukturni jaz: strategije javnog zdravlja deluju na populacionom nivou, dok primarna zdravstvena zaštita odgovara na individualnom nivou. Zajednice svakodnevno osećaju posledice toga. Premošćavanje ovih nivoa je od suštinskog značaja. Kroz saradnju sa SZO na jačanju kapaciteta u oblasti mentalnog zdravlja, radi se na jačanju veze između funkcija javnog mentalnog zdravlja i primarne zdravstvene zaštite. To uključuje pomeranje ka modelima zasnovanim u zajednici, oslonjenim na primarnu zdravstvenu zaštitu, koji jačaju kompetencije u oblasti mentalnog zdravlja, integrišu posvećene (javne) stručnjake za mentalno zdravlje i unapređuju koordinaciju sa specijalističkim službama. Međutim, ovo zahteva ulaganja u međusektorsko jačanje kapaciteta, dovoljno finansiranje, infrastrukturu u zajednici i robusno praćenje podataka o mentalnom zdravlju (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2025).
Pored potrebnog velikog sistema podataka i teorijskog okvira, obećavajuće deluju i određeni politički pristupi, kao što je pristup „celog društva” (whole-of-society). Pitanje nije samo kako efikasnije lečiti mentalne poremećaje, već i kako mentalno blagostanje ugraditi u društvene strukture. Pristup „celog društva” prepoznaje zajedničku odgovornost vršnjačkih (iskustvenih) grupa, vlada, pružalaca zdravstvene i socijalne zaštite, škola i zajednica. Programi mentalnog zdravlja zasnovani u školama i zajednici, inicijative digitalne pismenosti i rodno osetljive strategije relevantni su za smanjenje rizika i unapređenje otpornosti, posebno među mladima.
Međutim, potrebna su održiva ulaganja koja moraju dati prioritet primordijalnim preventivnim intervencijama (sprečavanju nastanka rizika), podršci radnoj snazi i modelima zdravstvene nege zasnovanim u zajednici.
Ovaj fokus direktno podržava sveobuhvatnu temu Evropske nedelje javnog zdravlja: „Ulaganje za održivo zdravlje i blagostanje.” Ulaganje u mentalno zdravlje nije samo proširenje usluga. To je usklađivanje sistema, osnaživanje zajednica i jačanje temelja društvene otpornosti.
4) Četvrtak, 7. maj, 2026. g: „ZAŠTITA JAVNOG ZDRAVLJA I DEMOKRATIJE: SUZBIJANJE DEZINFORMACIJA, JAČANJE ODGOVORNOSTI I IZGRADNJA POVERENJA”
Obaveza br. 3 i 4. iz „Izjave Evropske konferencije javnog zdravlja” (European Public Health Conference) glasi: „Zalažemo se za transparentno, participativno kreiranje politika koje u centar stavljaju zdravlje i blagostanje i osnažuju zajednice da oblikuju svoje okruženje. U doba dezinformacija, posvećeni smo komunikaciji zasnovanoj na dokazima, slušanju stvarnih zabrinutosti građana i zaštiti javnog diskursa od manipulacije.“
Zaštita zdravlja ne zavisi samo od efikasnih usluga, već i od načina na koji se donose odluke. SZO za evropski region dugo naglašava da je i upravljanje (engl. „governance“) jedna od odrednica zdravlja, ističući važnost transparentnosti, odgovornosti i pristupa koji uključuju celo društvo u oblikovanju pravednih i efikasnih politika (Kickbusch & Gleicher, 2012). Snažno upravljanje jača poverenje, podržava koherentnost politika i omogućava saradnju između različitih sektora.
Istovremeno, informaciono okruženje se značajno promenilo. Digitalne platforme, algoritmi i „AI alati” sve više utiču na to kako ljudi tumače zdravstvene informacije, naučnu neizvesnost i preporuke javnog zdravlja. Evropska unija je preduzela korake za jačanje integriteta informacija kroz zahteve za transparentnost i odgovornost onlajn platformi, uključujući ojačani Kodeks prakse protiv dezinformacija i Evropski štit za demokratiju (Evropska komisija, 2025). Iako uvedene mere unapređuju monitoring i izveštavanje i zahteve za transparentnosti, potrebno je učiniti više na rešavanju dubinskih uzroka uticaja dezinformacija na društvo.
Javnozdravstvene institucije, vlade i naučne zajednice zavise od poverenja javnosti. Na percepciju vakcina, strategija prevencije i drugih mera mogu uticati lažne i obmanjujuće informacije, naročito tamo gde komunikacija ne odgovara na brige i proživljenu stvarnost ljudi. SZO je definisala infodemiju kao strukturni izazov za javno zdravlje koji zahteva više od same ispravke netačnih poruka – zahteva jačanje sistema komunikacije o riziku, transparentnost i angažovanje zajednice (Svetska zdravstvena organizacija, 2022).
Učešće zajednica smatra se ključem legitimiteta i poverenja. Priručnik SZO o socijalnoj participaciji za univerzalnu pokrivenost zdravstvenom zaštitom naglašava da su osluškivanje glasova korisnika, delovanje i osnaživanje, suštinske komponente legitimnih i održivih zdravstvenih sistema (Svetska zdravstvena organizacija, 2021). Kada su zajednice smisleno uključene u donošenje odluka, politike su prilagođenije potrebama, pravičnije i utemeljene u stvarnom iskustvu.
Novija naučna istraživanja tvrde da se poverenje ne može povratiti samo proverom činjenica (engl. „fact-checking”) ili promenom načina komunikacije rizika, već zahteva relacioni pristup. Oni opisuju „poverenje kao glagol“ – nešto što se gradi kroz svakodnevne interakcije, vidljivo obrazlaganje odluka i poštovanje životnog iskustva ljudi. Poverenje raste kada institucije slušaju, priznaju neizvesnost, objašnjavaju kako se odluke donose i stvaraju prostor za zajednički dijalog (Purnat et al., 2026). Akteri u javnom zdravlju i zdravstveni radnici nisu ti koji će redizajnirati platforme, ali su ključni za jačanje poverenja kroz kontinuitet nege, lokalno dostupne visokokvalitetne informacije i doslednu komunikaciju koja prepoznaje da pacijenti dolaze sa već formiranim stavovima unutar svog složenog informacionog sistema (Winters et al., 2025).
Od lokalnog do globalnog nivoa, recite nam kako se suočavate sa izazovima poverenja, upravljanja, dezinformacija i jačeg angažovanja zajednice u javnom zdravlju.
Pridružite se pokretu za zaštitu javnog zdravlja i demokratije.
Za četvrtak, u Evropskoj nedelji javnog zdravlja 2026 g, pozivamo praktičare, donosioce politika, istraživače i aktere iz zajednice da podele kako se poverenje jača u praksi. U eri obeleženoj dezinformacijama, polarizacijom i rastućim skepticizmom prema institucijama, obnova i održavanje poverenja postali su centralni prioritet javnog zdravlja. Jačanje poverenja prevazilazi kampanje medijske pismenosti; ono zahteva relacione pristupe, institucionalni integritet i smisleno angažovanje zajednice ugrađeno u svakodnevnu praksu.
Isticanjem konkretnih iskustava iz različitih sektora, cilj nam je da pokažemo kako se poverenje može negovati kroz transparentnost, odgovornost i trajni dijalog. Ovi pristupi stvaraju uslove u kojima se tačne informacije mogu primiti sa poverenjem i gde zajednice mogu smisleno učestvovati u odlukama koje utiču na njihovo zdravlje. Ovaj fokus direktno podržava glavnu temu Evropske nedelje javnog zdravlja: „Investiranje za održivo zdravlje i blagostanje“. Investiranje u poverenje, transparentnost i relacione prakse jača demokratsku otpornost, poboljšava spremnost za krize i štiti dugoročni legitimitet sistema javnog zdravlja.
5) Petak, 8. maj, 2026. g: „ZAŠTITA JAVNOG ZDRAVLJA I DEMOKRATIJE: SUZBIJANJE DEZINFORMACIJA, JAČANJE ODGOVORNOSTI I IZGRADNJA POVERENJA”
Obaveza br. 5. iz „Izjave Evropske konferencije javnog zdravlja” (European Public Health Conference) glasi: „Rezilijentna i cenjena radna snaga ključna je za održive zdravstvene sisteme. Pozivamo na dugoročna ulaganja u obuku, zadržavanje kadrova, dostojanstvene uslove rada i blagostanje svih radnika u oblasti zdravstva i zdravstvene nege.“
Širom Evrope, radna snaga u oblasti zdravstva i zdravstvene nege (engl. „health and care workforce – HCWF) suočava se sa dugotrajnom i sve dubljom krizom. Demografske promene, evoluirajuće zdravstvene potrebe stanovništva, tehnološka tranzicija, dinamika tržišta rada i rastući pritisak na profesionalce da donose složene odluke u ograničenim uslovima, oblikovaće radnu snagu u decenijama koje dolaze. Nedavno objavljeni dodatak (Supplement) u časopisu European Journal of Public Health, naglašava da odgovor na ove izazove zahteva sveobuhvatnu i stratešku perspektivu koja predviđa buduće ranjivosti, umesto da samo reaguje na trenutne nedostatke. Ističu se dva vodeća principa: rešenja za radnu snagu moraju biti zasnovana na dokazima i bolje usklađena između istraživanja, politike i organizacione prakse; a iskustva sa „prve linije fronta” (uključujući izazove saradnje, odluke o zadržavanju kadrova, pritiske migracija i povreda moralnog integriteta) moraju poslužiti kao informacije za reforme na organizacionom, nacionalnom i transnacionalnom nivou (Ungureanu et al., 2026).
Nedavni evropski podaci potvrđuju razmere izazova. Izveštaj „Health at a Glance: Europe 2024” procenjuje manjak od približno 1,2 miliona zdravstvenih radnika u EU, što zahteva višestruku strategiju: povećanje broja profesionalaca kroz obrazovanje, obuku i ciljano zapošljavanje; poboljšanje zadržavanja kadrova unapređenjem uslova rada, profesionalnim razvojem i blagostanjem; i povećanje produktivnosti kroz inovativne modele zdravstvene nege, kao što su prenošenje zadataka (engl. „task-shifting”), integrisane usluge u zajednici i efikasna upotreba digitalnih alata i rešenja zasnovanih na podacima. Nedostatak radne snage u zdravstvu čvrsto je na agendi tzv. „Paket Evropskog semestra za 2026. g.” (godišnji okvir EU za ekonomsko i strukturno planiranje, u okviru kojeg se analizira stanje i daju preporuke državama članicama, uključujući oblasti zdravstva i radne snage), koji poziva države članice EU da reše strukturne nedostatke, poboljšaju otpornost i investiraju u održive zdravstvene sisteme kroz specifične preporuke za svaku zemlju. Izazovi u vezi sa zdravstvenom radnom snagom istaknuti su u svim izveštajima za zemlje („Country Reports”) za 2025. godinu. „Paket Evropskog semestra za 2026. g.” naglašava u Preporuci Saveta o ljudskom kapitalu da nedostatak zdravstvenih radnika ostaje jedno od strukturnih „uskih grla”.
Okvir za delovanje SZO za radnu snagu u zdravstvu i zdravstvenoj nezi 2023–2030. g, slično, naglašava da samo proširenje kapaciteta za obuku neće biti dovoljno. Održive strategije zahtevaju podržavajuće radno okruženje, bolje prikupljanje podataka o radnoj snazi, ojačano upravljanje i dugoročna ulaganja u razvoj veština, liderstvo i blagostanje (Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2023). Zadržavanje, kvalitet posla i profesionalna podrška se sve više prepoznaju kao kritični faktori stabilnosti radne snage, uz razumevanje da je neophodno smisleno uključivanje profesionalaca u oblikovanje reformi.
Evropska opservatorija podvlači i dalje da održivost radne snage zavisi od međusektorskog upravljanja. Obrazovni sistemi, politike tržišta rada, okviri za migracije, aranžmani finansiranja i profesionalna regulacija utiču na ponudu i zadržavanje radne snage. Fragmentirane odgovornosti, slaba koordinacija između ministarstava i nedostaci u kapacitetima za implementaciju podrivaju dugoročno planiranje. Stoga je jačanje saradnje između sektora i nivoa vlasti od suštinskog značaja za izgradnju otporne radne snage (Caffrey et al., 2023).
Sveukupno, jačanje i podrška radnoj snazi zahtevaju pažnju na više nivoa: individualno blagostanje i profesionalni razvoj; organizacionu kulturu i liderstvo; poboljšanje nacionalnih sistema planiranja i jačanje evropskih mehanizama saradnje. Kada se realnost sa prve linije rada integriše u dizajn sistema, a strukture upravljanja podrže implementaciju, reforme radne snage postaju održivije, efikasnije i pravičnije.
Pridružite se pokretu za jačanje i podršku radnoj snazi u zdravstvu.
Za petak, u Evropskoj nedelji javnog zdravlja 2026. godine, pozivamo praktičare, donosioce politika, istraživače, edukatore i institucije da podele kako se održivost radne snage jača u praksi.
Isticanjem konkretnih inicijativa i iskustava iz stvarnog sveta, cilj nam je da pokažemo kako se ulaganje u ljude pretvara u snažnije i otpornije zdravstvene sisteme.
Ovaj fokus direktno podržava glavnu temu Evropske nedelje javnog zdravlja: „Investiranje za održivo zdravlje i blagostanje“. Investiranje u radnu snagu u zdravstvu čuva kvalitet zdravstvene nege, jača otpornost sistema, gradi poverenje javnosti i osigurava da zdravstveni sistemi ostanu sposobni da odgovore na buduće demografske promene i šire društvene izazove.
