Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, Novi Sad (2025)

13/08/2025

12. avgusta je u dvorištu OPENS-a obeležen Svetski dan mladih u kojem je učešće imao i Institut za javno zdravlje Vojvodine. U prijatnom ambijentu, u druženju sa mladima se govorilo o mnogim temama vezanim za prevenciju zaraznih i masovnih nezaraznih bolesti 🌍 ✨

Omladinski savez udruženja OPENS

11/08/2025

U susret Međunarodnom danu mladih koji se pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija svake godine obeležava 12. avgusta kako bi se podigla svest i skrenula pažnja na značaj mladih u svetu i na probleme sa kojima se susreću, Savetovalište za HIV, hepatitise i druge seksualno prenosive infekcije (SPI) poziva sve mlade da dođu na besplatno savetovanje o SPI, svaki radni dan od 7-14h soba 54, drugi sprat, Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Takođe, moguće je uraditi i besplatno testiranje na HIV, hepatitis B i C viruse, sifilis, a u razgovoru sa savetnicima iz Savetovališta i proceniti rizik za ostale SPI i odraditi dodatna testiranja. Sve aktivnosti u Savetovalistu su bez zakazivanja, anonimne, besplatne, dobrovoljne i poverljive.

🌞 Leto je posebno značajan period za reproduktivno zdravlje zbog povećanog rizika od prenosa seksualnih infekcija. Slučajni susreti tokom leta, putovanja, izlasci, kratkotrajne veze, toplo vreme i druženje do kasno u noć, mogu doprineti povećanom riziku od stupanja u nezaštićene seksualne odnose ili druge vrste ponašanja kojima se povećava mogućnosti prenošenja ovih infekcija, naročito među mladima. Stoga je posebno važno da se redovno testirate na SPI i da koristite dostupna sredstva prevencije - od vakcinacije protiv hepatitisa B i HPV-a, pravilne upotrebe kondoma do preekspozicione profilakse protiv HIV-a (PrEP).

Više o tome 👉 https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4452

31/07/2025

Institut za javno zdravlje Vojvodine je u saradnji sa Domom zdravlja „Bački Petrovac“, 29. jula obeležio „Svetsku nedelju posvećenu dojenju“ manifestacijom koja je održana u prostoru Mesne zajednice „Bački Petrovac“.

Tom prilikom značaj dojenja je predstavljen od strane stručnjaka koji čine glavne karike porođajnog i postpartalnog dela trudnoće i života žene za oko 50 majki i trudnica, ali i baki i očeva. Kratke edukacije na teme su održali: dr Gordana Ivanov, pedijatar-neonatolog, dr Ljilja Trifunović, ginekolog-akušer i Slavica Vuković – strukovna medicinska sestra Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine, ujedno i koordinator i članica Nacionalnog programa za isključivo dojenje. Zatim dr Belička Jarmila, ginekolog akušer, dr Vujačić Tatjana, pedijatar, i patronažne sestre Medovarski Ana i Greksa Ana iz Doma zdravlja Bački Petrovac.

Dodeljena su priznanja majkama koje su isključivo dojile svoju decu najmanje 6 meseci i duže, uz prirodnu dohranu, ali ne kao zamena za majčino mleko. Na kraju, orgamizovane su 3 radionice na otvorenom:

„Kako ću pomoći mami i tati da zajedno okupaju batu ili sestru“, zajedničko kupanje lutke
"Moja beba i ja“ – radionica igranja uloga kada se deca sa lutkama i rekvizitima (ćebe, flašice, nosiljke) pretvaraju da se brinu o bebi, razgovaraju sa njom, uspavljuju je...
„U maminom zagrljaju“, umetnička radionica u kojoj deca crtaju ili prave kolaže, koristeći markere, papir, vunu, tkaninu itd.
Učesnicima je podeljen edkukativni materijal u vidu agitki na temu: „Podržimo dojenje“, „Dnevnik dojenja“ i „Razvoj deteta od 6 do 12 meseci života“.

28/07/2025

SVETSKA NEDELJA DOJENJA 1-7. AVGUST 2025.GODINE

Svetska nedelja dojenja je globalna kampanja za podizanje svesti i podsticanje isključivog dojenja do uzrasta 6 meseci odojčadi i nastavak do 12 meseci uz prirodnu dohranu (bez zamena za majčino mleko). Svetska alijansa za podršku dojenju (WABA - World Alliance for Breastfeeding Action) koordinira globalnu kampanju Svetske nedelje dojenja koja ima za cilj da informiše, učvrsti, angažuje i podstakne akcije u vezi sa dojenjem i srodnim pitanjima.

Od 2016. godine, WABA je uskladila kampanju Svetske nedelje dojenja sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, postavljajući dojenje kao jedan od ključnih elemenata održivog razvoja. Kampanja „Topli lanac“ predstavlja jedinstvenu sponu koja objedinjuje sve teme obrađene u prethodnim godinama, stvarajući celovitu poruku usmerenu na podršku dojenju i unapređenje ranog razvoja deteta. Njen osnovni cilj je jačanje saradnje između svih relevantnih aktera – iz zdravstvenog, društvenog i radnog sektora – kako bi se obezbedio kontinuitet brige i podrške u prvih 1000 dana života deteta.

Slogan ovogodišnje kampanje koju sprovodi Svetska alijansa za podršku dojenju glasi: „Postavimo dojenje kao prioritet: izgradimo održive sisteme podrške“. Kampanja ističe značaj dojenja kao ekološki održive prakse, koja doprinosi borbi protiv klimatskih promena smanjenjem upotrebe resursa i uticaja na životnu sredinu. Podsticanjem dojenja štitimo zdravlje najmlađih, ali i našu planetu.

Dojenje je najprirodniji i najzdraviji način ishrane novorođenčadi i odojčadi. Majčino mleko obezbeđuje idealan nutritivni sastav, jača imunitet i smanjuje rizik od brojnih bolesti kod dece, ali i ima pozitivne efekte na zdravlje majke. Uprkos tome, procenat isključivog dojenja u prvih šest meseci života je i dalje ispod poželjnog nivoa. Ovom inicijativom nastoji se da se ukaže na važnost podrške ženama u dojenju, kao i na značaj edukacije zdravstvenih radnika i šire javnosti. U saradnji sa ustanovama zdravstvene zaštite, lokalnim samoupravama i obrazovnim institucijama, mogu se organizovati aktivnosti kojima se podržava i promoviše dojenje kao društvena i ekološka vrednost.

Svetska nedelja dojenja 2025. godine obeležava se sa ciljem skretanja pažnje javnosti na značaj dojenja, ali i na potrebu za jačom, dostupnijom i pravičnijom podrškom majkama koje doje, posebno onima iz osetljivih i marginalizovanih grupa. Kampanja naglašava da je dojenje više od izbora – ono je temelj zdravog početka života i jedan od najefikasnijih načina da se unapredi zdravlje dece i majki, smanje zdravstvene i socijalne nejednakosti i ojača otpornost zajednica u uslovima kriza.

Zašto ulagati u podršku dojenju?

Ulaganje u podršku dojenju jedno je od najmoćnijih sredstava koje kreatori politika imaju na raspolaganju za unapređenje javnog zdravlja, jačanje privrede i obezbeđivanje dobrobiti budućih generacija.
Dojenje štiti zdravlje deteta i poboljšava šanse za preživljavanje, posebno tokom prvih meseci života. Osim što obezbeđuje neophodnu ishranu, ono pruža i ključna antitela koja štite od mnogih uobičajenih bolesti kao što su proliv, upala pluća i infekcije.
Uticaji dojenja se protežu i nakon perioda ranog detinjstva. Deca koja su dojena imaju manji rizik od gojaznosti i razvoja dijabetesa tipa 2 i drugih hroničnih oboljenja. Koristi imaju i majke — dojenje smanjuje rizik od postporođajnog krvarenja, raka dojke i jajnika, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.
Uz odgovarajuća ulaganja, zemlje mogu značajno povećati stopu isključivog dojenja — što potvrđuju i globalna poboljšanja u poslednjih deset godina. Danas je oko 10% više beba isključivo dojeno u uzrastu od 6 meseci u poređenju sa 2013. godinom, pri čemu su neke zemlje zabeležile i povećanje od 20% u istom periodu.

Ciljevi ovogodišnje kampanje su:

Povećanje informisanosti zajednice o dojenju kao prirodnoj, ekološki održivoj praksi
Organizovanjem edukativnih radionica, predavanja, izložbi i javnih nastupa, podizanjem svesti o tome kako dojenje doprinosi zaštiti životne sredine, u poređenju sa drugim načinima ishrane beba.

Jačanje lokalne podrške majkama koje doje kroz institucionalne i društvene resurse
Saradnjom sa zdravstvenim ustanovama, centrima za socijalni rad, vrtićima i poslodavcima, obezbediti informisane, pristupačne i kontinuirane forme podrške dojenju.
Promocija dojenja u javnosti kao društveno prihvatljive i poželjne norme
Kroz kampanje, medije i javne događaje, uticati na promenu kulturoloških stavova koji mogu obeshrabriti dojenje u javnosti ili radnom okruženju.
Uključivanje mladih, očeva i šire porodice u aktivnosti podrške dojenju
Aktivnostima u školama, vrtićima i porodičnim centrima, podsticati međugeneracijsku solidarnost i razumevanje važnosti podrške dojenju kao zajedničke odgovornosti.
Saradnja sa lokalnim vlastima i donosiocima odluka radi unapređenja lokalnih politika podrške dojenju
Zalaganje za uređenje prostora za dojenje u javnim institucijama, podršku poslodavcima u primeni mera prilagođenih dojiljama, kao i uključivanje podrške dojenju u zdravstvene i socijalne strategije grada/opštine.

Istraživanje i praćenje lokalnih potreba u oblasti podrške dojenju
Prikupljanje podataka, iskustava i predloga iz zajednice u cilju prilagođavanja mera konkretnim izazovima u okruženju (npr. u seoskim sredinama, u zajednicama u riziku, u uslovima siromaštva).

Dojenje nije isključiva odgovornost žene. Zaštita, promocija i podrška dojenju predstavljaju kolektivnu društvenu odgovornost. Podrška majkama koje doje može se ostvariti kroz angažovanje porodice, prijatelja, zdravstvenih radnika, savetnika za dojenje, poslodavaca, donosilaca odluka, kao i celokupne zajednice.

Povodom obeležavanja Svetske nedelje dojenja, Institut za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa Domom zdravlja „Bački Petrovac“ organizovaće javnu manifestaciju u Bačkom Petrovcu 29. jula 2025. godine sa početkom u 9 časova u Mesnoj zajednici „Bački Petrovac“, na kojoj će biti pružena podrška budućim mama u vidu kratkih edukacija u okviru teme i organizovane 3 radionice:

„Kako ću pomagati mami i tati da zajedno kupamo batu ili seku“ – kupanje lutaka od strane starije braće i sestara.
"Moja beba i ja“ – radionica igranja uloga kada se deca sa lutkama i rekvizitima (ćebe, flašice, nosiljke) pretvaraju da se brinu o bebi, razgovaraju sa njom, uspavljuju je...
„U maminom zagrljaju“ – likovna radionica u kojoj deca crtaju ili prave kolaže, koristeći flomastere, papir, vunu, tkaninu itd.

18/07/2025

Svetski dan borbe protiv hepatitisa - 28. jul

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2010. godine ustanovila 28. jul kao dan obeležavanja borbe protiv hepatitisa. Obeležava se svake godine sa ciljem da mobiliše javnost u podizanju svesti o globalnom opterećenju virusnim hepatitisom i mogućnostima njegove prevencije, a odabran je u čast rođendana nobelovca prof. Blumberga, koji je otkrio virus hepatitisa B i razvio prvu vakcinu protiv ove bolesti.

Hepatitis je virusno zapaljenje jetre izazvano virusima hepatitisa (tip A, B, C, D, E, i drugi). Virusi hepatitisa B i C se najčešće prenose putem krvi, mogu izazvati akutni i hronični oblik, a nelečen hronični hepatitis vremenom može dovesti do ciroze ili raka jetre. Među glavnim su uzročnicima karcinoma jetre, uzrokujući više od milion smrtnih slučajeva širom sveta godišnje.

Koji su simptomi hepatitisa?

Bolest napreduje potpuno bez ili sa veoma blagim tegobama - kod određenog broja inficiranih može se javiti žutica, uz pojavu tamne mokraće i svetle stolice, slabog apetita, glavobolje, muke, gađenja na masnu hranu, simptoma sličnih gripu, i drugo.

Infekcija hepatitisom je tiha, a svest o zdravlju jetre je niska - jetra obavlja preko 500 vitalnih funkcija svakog dana kako bi nas održala u životu, zato je davanje prioriteta zdravlju jetre i poznavanje našeg virusološkog statusa na hepatitise veoma važno.

Ovogodišnji slogan Svetskog dana borbe protiv hepatitisa "Hepatitis: razbijmo prepreke" poziva na hitnu akciju kako bi se uklonile finansijske, društvene i sistemske barijere – uključujući stigmu – koje stoje na putu eliminacije hepatitisa i prevencije raka jetre.

Tema naglašava potrebu za pojednostavljenjem, povećanjem i integracijom usluga za sprečavanje širenja hepatitisa – vakcinacije, korišćenje sterilnih instrumenata prilikom medicinskih intervencija, i posebno, testiranja i lečenja – u nacionalne zdravstvene sisteme širom sveta. Ova svetska kampanja je podsetnik da moramo snažno delovati sada kako bismo okončali hepatitis kao problem javnog zdravlja i sprečili 2,8 miliona smrtnih slučajeva do 2030. godine.

Procene su da se dnevno oko 6000 ljudi u svetu zarazi virusom hepatitisa B ili C. U svetu je 2022. godine živelo 304 miliona ljudi sa hroničnim hepatitisom B i C. Svega 45% beba je primilo vakcinu protiv hepatitisa B u roku od 24 sata od rođenja u 2022. godini. Oko 1,3 miliona ljudi u svetu je umrlo od hroničnog hepatitisa B i C u 2022. godini uglavnom od raka jetre i ciroze, to je oko 3.500 smrtnih slučajeva svakog dana.

Poziv na akciju ima za cilj da se ubrzaju napori za eliminaciju virusnog hepatitisa i ukaže na hitnu potrebu za većim brojem testiranja i lečenja osoba kojima je to potrebno.

Simptomi bolesti se obično pojavljuju tek kada je bolest uznapredovala, što dovodi do velikog broja nedijagnostikovanih osoba, a čak i kada se dijagnostikuje, broj osoba koje su na lečenju je nizak. Većina inficiranih osoba ne zna da je inficirana ovim virusom i otkriju da imaju hepatitis B ili C infekciju nakon mnogo godina tihe infekcije što povećava rizik od razvoja teške bolesti jetre i prenošenja virusa na druge. Rana dijagnoza je prvi korak ka lečenju i sprečavanju nastanka raka jetre.

Da bi se eliminisao hepatitis B i C i postigli ciljevi SZO do 2030. godine, potrebno je omogućiti da:

sve trudnice koje žive sa hroničnim hepatitisom B imaju pristup lečenju, a njihova deca imaju pristup vakcinama protiv hepatitisa B.
Preko 90% ljudi koji žive sa hepatitisom B i/ili hepatitisom C ima dijagnozu.
Preko 80% dijagnostikovanih ljudi se izleči ili leči prema najnovijim kriterijumima.

Uz dostupnost efikasnih vakcina i terapije za hepatitis B i leka za hepatitis C, eliminacija ovih virusnih hepatitisa je ostvariva, ali je neophodna veća svest i razumevanje bolesti i rizika kao i pristup jeftinijoj dijagnostici i lečenju. Vakcine i efikasni tretmani postoje, nudeći tako nadu za sve. Vakcina protiv hepatitisa B dostupna je i za odrasle i za decu (čak i u kombinaciji sa vakcinom protiv hepatitisa A), dok savremena i bezbedna antivirusna terapija može da izleči više od 95% osoba sa infekcijom hepatitisom C. Trenutno ne postoji vakcina protiv virusa hepatitisa C. Poznavanje virusološkog statusa i pristup lečenju je od ključnog značaja za trudnice sa hroničnim virusnim hepatitisom B (često bez simptoma) kako bi se sprečilo prenošenje na njihove bebe.

Kako neko može dobiti hepatitis?

Virusi hepatitisa B, C i D se mogu dobiti:

Nezaštićenim seksualnim odnosom sa inficiranom osobom.
Upotrebom pribora pri intravenskom ili intranazalnom korišćenju droga ili ubrizgavanju lekova, koji je prethodno koristila osoba inficirana hepatitisom,
Korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu gde povremeno može ostati (nevidljivih) tragova krvi - četkice za zube, brijači, mašinice za šišanje, makazice za nokte - sa osobom koja je inficirana nekim od hepatitis.
Sa inficirane majke na novorođenče (pre, tokom i nakon porođaja).
Akcidentalno – ubodom na korišćenu iglu ili oštar instrument ili izlaganjem krvi inficiranih osoba (npr. kod zdravstvenih radnika).
Ako se koriste nesterilni instrumenti pri medicinskim, stomatološkim i drugim intervencijama (npr. tetovaža, akupunktura, pirsing, kozmetičke procedure-pedikir, manikir), kao i invazivnim dijagnostičkim procedurama, kojima se narušava integritet kože
Tokom hemodijalize (danas veoma retko).
Putem transplantacije organa sa inficiranog donora, transfuzijama krvi i krvnih produkata, sperme, organa i tkiva (danas veoma retko jer se od 1994. godine u našoj zemlji vrši obavezno testiranje darova davaoca).
Hepatitis A se prenosi kontaktom sa prljavim rukama, hranom ili vodom.

Ali, prevencija je moguća!

Hepatitis može biti sprečen, dijagnostikovan, tretiran i izlečen! Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje je važno za smanjenje komplikacija koje mogu nastati kao posledica hronične infekcije, ali i za prevenciju daljeg prenošenja infekcije virusnih hepatitisa u društvu.

Kako se otkriva i potvrđuje infekcija virusom hepatitisa?

Infekcija virusom hepatitisa se otkriva laboratorijskim ispitivanjem uzorka krvi.

Zbog toga pozivamo sve da podrže kampanju i daju svoj doprinos podizanju svesti o važnosti prevencije virusnih hepatitisa.

Institut za javno zdravlje Vojvodine će, kao i svih ranijih godina, nastaviti sa dobrovoljnim, poverljivim, besplatnim i anonimnim savetovanjem i testiranjem klijenata na hepatitis B i hepatitis C tokom cele godine u okviru DPST savetovališta.

Za dolazak na testiranje u Savetovalište nije potrebna zdravstvena knjižica niti uput lekara doma zdravlja!

Za osobe inficirane virusom hepatitisa B, C i D savetuje se:

Kada je reč o hepatitis B virusnoj infekciji, najbolja preventivna mera je vakcinacija i to svih osoba iz grupa sa povećanim rizikom i sve novorođene dece.
Seksualni partneri i osobe koje žive u domaćinstvu sa osobom inficiranom virusom hepatitisa B, C ili D treba da se vakcinišu vakcinom protiv hepatitisa B, ukoliko se prethodno laboratorijskim testovima dokaže da su seronegativni.
Ako koristite droge, prijavite se na lečenje. Nikada ne koristite zajedničke igle, špriceve i ostali pribor za ubrizgavanje droge ili leka niti zajedničke cevčice za ušmrkavanje kokaina.
Uvek koristite sopstveni i nedeljiv pribor za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube, pincete, makazice, mašinice). Posekotine na koži pokrijte hanzaplastom.
Ako imate stabilnu dugogodišnju vezu nema potrebe da menjate svoje seksualne navike, a upotrebom kondoma rizik od zaražavanja partnera se još više smanjuje. Partneru predočite činjenice o svom zdravstvenom stanju i porazgovarajte o eventualnom testiranju partnera.
Ne možete biti dobrovoljni davaoci krvi, organa, tkiva i sperme.
Važne su redovne kontrole kod infektologa, zdrava ishrana (bez puno masti, češći lagani obroci), apstinencija od alkohola i droge.

08/07/2025

11. JUL SVETSKI DAN STANOVNIŠTVA

Svetski dan stanovništva 2025. je globalno obeležavanje posvećeno podizanju svesti o pitanjima stanovništva, uključujući planiranje porodice, rodnu ravnopravnost, siromaštvo, zdravlje majki i ljudska prava.

2025. godine Svetski dan stanovništva nas podseća i upozorava na jedno od najkritičnijih pitanja sa kojima se suočava naša planeta: izazove i mogućnosti koje stvara rastuća globalna populacija. Ovaj međunarodni događaj podizanja svesti podstiče sve da razmotre kako populacioni trendovi utiču na zdravlje, razvoj i životnu sredinu, istovremeno inspirišući pozitivne akcije za održiviju budućnost.

Obeležavanjem Svetskog dana stanovništva u 2025. godini ističe se potreba za rešavanjem demografskih izazova sa nastavkom razvijanja svetske populacije, naglašavajući moć informisanih izbora i jednakih mogućnosti za sve:

Projektovano je da će 2025. godine globalna populacija biti preko 8,1 milijarde.
Više od polovine svetske populacije je mlađe od 30 godina.
Pristup uslugama planiranja porodice i reproduktivnog zdravlja ostaje izazov za milione ljudi širom sveta.
Stope rasta stanovništva se značajno razlikuju po regionima, pri čemu se neke zemlje suočavaju sa brzim rastom, a druge se bave starenjem stanovništva.
Postoji mnogo načina da učestvujete u Svetskom danu stanovništva 2025. g:

Prisustvujte lokalnim ili virtuelnim događajima: Mnoge organizacije organizuju predavanja, radionice i vebinare koji se bave pitanjima stanovništva i održivim rešenjima.
Podignite svest: Delite činjenice, infografike ili lične priče na društvenim mrežama koristeći relevantne „haštagove ( #)" kako biste pojačali poruku.
Podržite dobrotvorne organizacije i inicijative: Razmislite o donaciji ili volontiranju u grupama koje rade na reproduktivnom zdravlju, pravima žena ili ekološkoj održivosti.
Obrazujte sebe i druge: Saznajte više o trendovima stanovništva i njihovom uticaju, a zatim razgovarajte o ovim temama sa porodicom, prijateljima ili širom zajednicom.
Za više informacija posetite naš sajt klikom na link: https://www.izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4435

04/07/2025

BEZBEDNOST HRANE TOKOM LETA

U letnjem periodu moramo da vodimo računa i o načinu ishrane koji bi trebalo da bude prilagođen ovom godišnjem dobu, koje zbog visokih temeperatura vazduha pogoduje kvarenju namirnica, što povećava rizik od trovanja hranom ili crevnih infekcija.

Opšte preporuke:

Da bi hrana bila bezbedna najvažnije je dobro održavati ličnu higijenu, posebno higijenu ruku, zatim higijenu prostora za pripremu hrane i pravilno čuvati hranu.
Što manje konzumirati lako kvarljive namirnice, posebno one koje nisu sveže i koje su stajale van frižidera duže od jedan sat.
Jesti tvrdo kuvana jaja i kuvane filove sa jajima, a izbegavati hladna jela sa jajima (domaći majonez, salate, filove od jaja kuvane na pari...).
Kuvati sirovo i nepasterizovano mleko! Brzo ga ohladiti i staviti u frižider! Ne konzumirati sir i druge mlečne proizvode od nepasterizovanog mleka.
Ne jesti sirovu, mariniranu ili lagano kuvanu ribu! Čuvati nakon kuvanja da ne bi došlo do unakrsne kontaminacije (zagađenja).
Temeljno prati voće i povrće pod mlazom tekuće higijenski ispravne vode. Baciti oštećene i plesnive proizvode. Lisnato povrće, kao na primer, zelenu salatu, potrebno je detaljno prati i čistiti, uklanjanjem spoljnjih listova, a zatim prati svaki list posebno.
Hranu nikad ne ostavljati u otvorenoj konzervi jer povećava sadržaj kalaja u hrani!
Tokom pripreme hrane uvek koristite čist, opran pribor, posuđe i radne površine. Koristite odvojeni pribor, posuđe ili radne površine, ili ih prethodno operite, pri manipulaciji sirovim i gotovim proizvodima.
Kupovina namirnica

Kupujte hranu samo kod proverenih dostavljača, čije su prostorije čiste i uredne.
Proverite rok trajanja i deklaraciju proizvoda- UVEK (kao i uslove čuvanja).
Ako kupujete na pijacama mleko i mlečne proizvode, jaja, meso, poslastice, kupujte isključivo od prodavaca koji svoje proizvode čuvaju u rashladnim vitrinama, a ne na tezgama.
Izbegavajte kupovinu namirnica u oštećenim, nagnječenim, naduvanim ili napuklim konzervama, kutijama ili drugim vrstama ambalaže.
Ne kupujte hranu koja deluje kao da je pokvarena, kao što su plesnivi proizvodi ili proizvodi koji su promenili izgled, boju ili imaju čudan ukus i miris.
Proverite da li osoblje koje poslužuje gotovu hranu, ima čistu uniformu i da li koristi posebne hvataljke za svaku vrstu hrane.
Kupujte samo sveža jaja u ambalaži na kojoj se vidi ime proizvođača, klasa i rok upotrebljivosti i izbegavajte napukla ili prljava jaja.
Izbegavajte ohlađenu i smrznutu, lako kvarljivu hranu, koja stoji van frižidera i zamrzivača, kao i hranu iz zamrzivača za koju po izgledu pretpostavljate da je već odmrzavana.
Izbegavajte da kupujete toplu hranu koja nije vruća (ohlađena na temperaturu unutar „opasne zone rasta bakterija, od 10-60° C“).
Izbegavajte gotovu hranu koja stoji u otkrivenim posudama na pultu.
Ohlađenu i smrznutu hranu kupujte kada ste već pri kraju s kupovinom.

Pravilno čuvanje namirnica

Neophodno je pravilno čuvati namirnice koje se tokom leta brže kvare i to pre svega namirnice životinjskog porekla, jer su idealna podloga za rast bakterija, a najosetljivije su meso i prerađevine, mleko i mlečni proizvodi, riba i jaja, pa ih obavezno treba čuvati u frižideru.
Hranu čuvajte temperaturnom opsegu ispod 5°C i iznad 60 °C.
U frižideru se mogu čuvati namirnice nekoliko dana, a za duže čuvanje koristite zamrzivač. Uvek označite datum zamrzavanja i pazite da hrana predugo ne stoji u zamrzivaču. Temperatura u frižideru bi trebalo da bude od 0 do 5°C, a u zamrzivaču -18°C.
Preporuka je da se hrana ne drži na sobnoj temperaturi a ako se to ne može nikako izbeći, potrebno je da vreme ostavljanja hrane na sobnoj temperaturi bude maksimalno jedan sat.
Konzerviranu i suvu hranu treba držati na hladnom, prozračnom i suvom mestu.
Žitarice se čuvaju na suvom hladnom i tamnom mestu, najbolje u staklenim teglama sa poklopcem koji se dobro zatvara.
Hleb je najbolje čuvati u pamučnoj (platnenoj) ili papirnatoj vreći jer tako čuva vlažnost, a nikako u plastičnim kesama.
U slučaju da hranu nosite na izlet, uvek koristite rashladne frižidere sa dovoljno patrona leda ili rashladne torbe.
Hranu čuvajte u čistim i dobro zatvorenim posudama.
Pre stavljanja u frižider ili zamrzivač, ohladite prethodno kuvanu hranu.
Na dnu frižidera je niža temperatura i tamo držite meso, mesne proizvode i morske plodove.
Namirnice kao što su mleko i mlečni proizvodi ili meso i mesni proizvodi, kao i jaja, obavezno se čuvaju u frižideru.
Sirovo meso u frižideru ne bi trebalo da stoji duže od jednog dana.
Povrće i voće na visokim letnjim temperaturama bi takođe trebalo čuvati u frižideru. Oprati pre stavljanja u frižider. Najbolje je odložiti ih u papirne kese ili platnene krpe a ne plastične kese.
Ostatak hrane držite u frižideru u posudama koje se dobro zatvaraju.
Jednom odmrznuto meso, voće, povrće, sladoled ne zamrzavajte ponovo.
Saveti za održavanje higijene ruku i radnih površina

Pre pripreme hrane temeljno operite ruke sapunom i toplom vodom u trajanju od minimum 20 sekundi, i to: pre, tokom i nakon završetka manipulacije hranom, pre konzumiranja hrane, nakon upotrebe toaleta, manipulacije prljavom ambalažom, nakon kašljanja i kijanja i nakon kontakta sa životinjama.
Bacite sve namirnice kojima je istekao rok upotrebe.
Pribor za čišćenje (metle, krpe, usisivač) držite na mestu koje je odvojeno od mesta pripreme hrane.
Održavajte kuhinjske površine čistim i suvim. Prljavo posuđe je izvanredna podloga za razvoj mikroorganizama.
Sunđere i truleks krpe za pranje suđa menjajte redovno, češće ih dezinfikujte, a u međuvremenu držite suvim.
Sudopere redovno čistite i odmašćujte.
Redovno provetravajte kuhinju (najmanje pola sata dnevno) jer isparavanje vode i ulja stvara aerosol pogodan za razvoj mikroorganizama.
Redovno čistite filter aspiratora i ventilacione otvore.
Redovno praznite kantu za smeće i čistite a povremeno dezinfikujte.

25/06/2025

26. JUN, MEĐUNARODNI DAN PROTIV ZLOUPOTREBE I NEZAKONITE TRGOVINE DROGAMA: “Prekinite lanac: Zaustavimo organizovani kriminal.”

Međunarodni dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama ili Svetski dan borbe protiv droga, obeležava se 26. juna širom sveta.

Obeležavanje ovog datuma, koji je 1987. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija (Rezolucijom 42/112), ima za cilj mobilisanje pojedinaca i zajednice za podizanje svesti o posledicama zloupotrebe droga i njihovo podsticanje za aktivan odnos u suzbijanju ovog značajnog društvenog problema.

Tema i slogan kampanje za 2025. godinu je: „Prekinite lanac. Zaustavimo organizovani kriminal.” ( ).

Institut za javno zdravlje Vojvodine, 25. juna, 8-10 časova u Holu Instituta (Futoška 121), tim povodom organizuje javnu manifestaciju sa preventivnim pregledima (ŠUK, indeks telesne mase, krvni pritisak, podela FOB traka za otkrivanje skrivenog krvarenja u stolici) i savetima u pogledu vodećih faktora rizika za sve hronične nezarazne bolesti, ali i ukazuje na resurse u osnaživanju znanja i stavova u prevenciji upotrebe duvana, alkohola i zloupotrebe droga, te prevenciji drugih oblika zavisnosti.

Resurse Instituta za javno zdravlje Vojvodine na temu prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (legalnih i ilegalnih) i nehemijskih bolesti zavisnosti možete pronaći na sledećim internet stranicama i povezanim sadržajima:

Internet stranica za podršku osobama zavisnim od psihoaktivnih supstanci (kao i onima koji su povećali unos legalnih i nelegalnih PAS za vreme epidemije oboljenja COVID-19), sačinjena u saradnji sa Klinikom za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine: http://www.izjzv.org.rs/app/PasKovid/ .
Internet stranica „Bolesti zavisnosti se mogu sprečiti i one se efikasno leče“, namenjena podršci roditeljima u prevenciji i lečenju bolesti zavisnosti:
https://www.izjzv.org.rs/app/prevencija_PAS_za_roditelje/

Brošura za roditelje: „Bolesti zavisnosti se mogu sprečiti i one se efikasno leče“;
Internet stranica ka prezentacijama na temu prevencije bolesti zavisnosti,namenjena roditeljima:
http://izjzv.org.rs/app/prev_PAS_u_skolama/RODITELJI/

Internet stranica ka prezentacijama na temu prevencije bolesti zavisnosti namenjena
učenicima uzrasta 13-15 godina:

https://izjzv.org.rs/app/prev_PAS_u_skolama/UCENICI/

Internet stranica ka prezentacijama na temu prevencije bolesti zavisnosti, namenjena
nastavnicima i profesorima učenika osnovnih i srednjih škola:

https://izjzv.org.rs/app/prev_PAS_u_skolama/NASTAVNICI/

Link ka filmu "Supstancu na distancu", na temu prevencije zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci, namenjen učenicima uzrasta 13-18 godina:
https://www.youtube.com/watch?v=Tdhd2eit1ys

Letak “Šta su bihejvioralne bolesti zavisnosti?
Agitka „PAS nisu za nas - rizici od prekomerne upotrebe alkohola“
Internet stranica „Ni 1, ni 2, a nikako 5“, namenjena informisanju mladih o opasnostima od visokorizične upotrebe alkohola: http://izjzv.org.rs/app/ni1ni2anikako5/

O OVOGODIŠNJOJ KAMPANJI

Ovogodišnjom kampanjom ukazuje se na to da organizovani kriminal pokreće ilegalnu trgovinu drogom, sa razornim posledicama po ljude i zajednice širom sveta, pozivajući na ulaganje u prevenciju, uključujući pravdu, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i alternativne izvore Prihoda, kao temelje održive otpornosti.

U regionima obeleženim nestabilnošću, mreže organizovanog kriminala proširuju proizvodnju i krijumčarenje droga u neviđenim razmerama. U tzv. „zlatnom trouglu” jugoistočne Azije (Mijanmar/Burma, Laos Tajland), metamfetamin sada dominira u odnosu na tradicionalne droge poput opijuma i heroina, dok se naoružane grupe, takođe, bave velikim internet prevarama i finansijskim kriminalom. U Latinskoj Americi i na Karibima, rekordna proizvodnja i krijumčarenje kokaina podstiču nasilje i podrivaju državne institucije. Kako se potražnja širi, tržište kokaina brzo raste ne samo u Evropi, već i širom Afrike i Azije.

Porast sintetičkih droga, uključujući izuzetno jake opioide poput nitazena, predstavlja novi i smrtonosni izazov. Ove supstance izazivaju sve više smrtnih slučajeva usled predoziranja i dodatno opterećuju već krhke zdravstvene sisteme.

Ilegalna trgovina drogom duboko je povezana sa drugim oblicima kriminala, uključujući trgovinu ljudima, nelegalnu eksploataciju ruda i uništavanje životne sredine. Zajedno, ovi povezani zločini čine začarani krug koji produbljuje siromaštvo, eksploataciju, slabost institucija i prisustvo problema zavisnosti u društvu.

Zaustavljanje krijumčarenja droga zahteva dugoročnu, koordinisanu akciju kako bi se obuhvatili i ponuda i potražnja, i sprečilo da organizovane kriminalne grupe iskorišćavaju postojeće slabosti.

Na ovaj datum objavljuje se svetski izveštaj o drogama.

Ključni nalazi iz Svetskog izveštaja o drogama za 2024. godinu

Na osnovu ključnih nalaza iz Svetskog izveštaja o drogama 2024. godine:

gotovo 292 miliona ljudi, odnosno 1 od 18 osoba, koristilo je drogu godine — 20% više nego pre deset godina.
Nakon pandemije COVID-19 došlo je do značajnog porasta upotrebe stimulativnih droga kao što su kokain i „ekstazi“.
Broj novih psihoaktivnih supstanci (NPS) na tržištu je stabilizovan, dok se pojavljuje grupa sintetičkih opioida nazvana nitazeni, koji u nekim zemljama sve više predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik (vrste NPS — supstanci koje nisu pod međunarodnom kontrolom, a koje mogu predstavljati pretnju za javno zdravlje — na globalnom tržištu ostao je prilično stabilan od 2018. godine, osim vrhunca od 618 supstanci u 2021. godini. U 2022. godini na globalnom tržištu bilo je 566 različitih NPS, od kojih je 44 te godine prvi put identifikovano).
Sintetičke droge donose nove izazove za bezbednost i javno zdravlje, predstavljajući poseban izazov jer se brzo i lako proizvode, nisu vezane za određenu lokaciju i ne zahtevaju mnogo prostora ni radne snage — dovoljne su jeftine hemikalije. Njihova proizvodnja se lako prenosi i širi, čak i u zemljama sa jakim zakonima. Laboratorije za sintetičke droge otkrivene su širom sveta — od Azije i Afrike do Evrope i Severne Amerike.
Tržište ketamina brzo se širi na nove geografske oblasti (u Evropskom region SZO – Velika Britanija, Rusija, Belgija, Holandija, Španija).
Muškarci čine veliku većinu osoba koje koriste droge, ali žene koje koriste droge suočavaju se sa većim štetnim posledicama i većim preprekama za pristup lečenju.
Iako muškarci čine znatno veći udeo u krivičnim delima povezanim sa krijumčarenjem i upotrebom droga, žene su češće uključene u sintetičke droge nego u one biljnog porekla, a kada se uključe, trpe veće posledice po zdravlje i dobrobit nego muškarci.
Upotreba kanabisa među adolescentima i dalje predstavlja razlog za zabrinutost u mnogim regionima, uz dodatni izazov sve raširenije upotrebe elektronskih cigareta (vejpovanja) u Severnoj Americi — u uzrastu kada upotreba droga može naneti trajnu štetu razvoju mozga.
Pojedine populacione grupe, kao što su beskućnici, nesrazmerno su pogođene upotrebom droga i štetnim obrascima njihove upotrebe; iako im je potrebna prilagođena terapija i nega, često se suočavaju sa stigmatizacijom i diskriminacijom prilikom pristupa uslugama za lečenje od zavisnosti.
Opioidi i dalje predstavljaju najštetniju klasu droga u pogledu smrtnih slučajeva povezanih sa drogom, ali u polovini zemalja koje izveštavaju, kanabis je droga koja najčešće dovodi do poremećaja vezanih za upotrebu droga.
Dugotrajan rast ponude i potražnje za kokainom donosi nasilje zemljama duž lanca snabdevanja, kao i sve veće zdravstvene posledice u zemljama krajnje destinacije, posebno u Zapadnoj i Centralnoj Evropi.
Sintetički katinoni sve više dominiraju zajedničkim tržištem droga u Istočnoj Evropi, Centralnoj Aziji i Transkavkaziji, dok je metadon počeo da igra značajniju ulogu u Ukrajini.
Oko 1 od 11 osoba sa poremećajima vezanim za upotrebu droga na globalnom nivou se leči, uz velike razlike između regiona i polova.
Posmatranje upotrebe droga kroz prizmu prava na zdravlje podrazumeva odgovornost da se obezbede usluge, izbegne diskriminacija i omogući učešće u donošenju odluka o zdravlju, ne samo za osobe koje koriste droge, već i za one koje su pogođene njihovom upotrebom.
Upotreba droga ili posedovanje za ličnu upotrebu predstavlja vrstu krivičnog dela u vezi sa drogom sa najvišim udelom osoba koje su uhapšene, gonjene i osuđene na globalnom nivou.
Sve veći broj zemalja uvodi promene u politikama koje omogućavaju različite nivoe regulisanog pristupa kanabisu za nemedicinsku upotrebu.
Rastući komercijalni interesi i popularni pokreti stvaraju povoljan ambijent koji podržava pristup neregulisanoj, „kvazi-terapijskoj“ nemedicinskoj upotrebi halucinogena, što može ugroziti javno zdravlje i povećati štetu.
U tzv. “zlatnom trouglu”, isprepletanost narko-ekonomije, drugih ilegalnih aktivnosti (krijumčarenje divljih životinja, nelegalna eksploatacija prirodnih resursa poput rudarstva i seče šuma, finansijske prevare, trgovina ljudima) i oružanih sukoba dodatno pogoršava ljudsku nesigurnost, destabilizuje lokalne zajednice i negativno utiče na već krhke ekosisteme.

Ključni nalazi Evropskog istraživanja o upotrebi alkohola i droga među decom školskog uzrasta (ESPAD – European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs) za 2024. godinu

ESPAD istraživanje, koje je sprovedeno među 113.882 učenika starosti 15-16 godina, u 37 evropskih zemalja 2024. godine, obeležava 30 godina praćenja rizičnih ponašanja adolescenata širom Evrope, sa 37 zemalja učesnica.

Kanabis je i dalje najčešće korišćena ilegalna droga među mladima, iako je učestalost korišćenja tokom života opala na najniži nivo od 1995. godine. Dok je upotreba generalno češća među dečacima, razlike između polova se smanjuju, sa nekim izuzecima gde je kod devojčica upotreba češća u poređenju sa dečacima. Rano započinjanje i visoko rizična upotreba i dalje zabrinjavaju, iako je ukupna trenutna upotreba (definisana kao upotreba u poslednjih 30 dana) smanjena i sada je 5%, što odražava dugoročni trend smanjenja učestalosti. Percipirana dostupnost varira, ali kanabis ostaje najlakše dostupna nedozvoljena psihoaktivna supstanca među učenicima.

Učestalost upotrebe drugih ilegalnih droga smanjena je među učenicima u okviru ESPAD istraživanja, pri čemu su se razlike između polova smanjile, iako dečaci i dalje generalno prijavljuju veću učestalost upotrebe i percipiranu dostupnost. U međuvremenu, učestalost upotrebe inhalanata je u porastu među devojčicama, dok se takođe beleži porast nemedicinske upotrebe farmaceutskih proizvoda.

Prema ESPAD istraživanju iz 2024. godine, u Srbiji je ikad u životu kanabis koristilo 6,2% mladih uzrasta 13-15 godina (7,3% mladića i 5,3% devojaka), dok je druge vrste nelegalnih droga osim kanabisa koristilo 3,2% mladih (7,3% mladića i 5,3% devojaka). Trankvilizere ili sedative je u toku života koristilo 8,5% mladih uzrasta 13-15 godina (5,4% mladića i 11,1% devojaka) u Srbiji.

Izvor podataka:

Internet stranica Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (United Nations Office on Drugs and Crime - International Day against Drug Abuse and Illicit Trafficking). Dostupno na: https://www.unodc.org/unodc/en/drugs/index-new.html
Internet stranica sa ključnim nalazima ESPAD istraživanja: https://www.euda.europa.eu/publications/data-factsheets/espad-2024-key-findings_sr
UNODC, World Drug Report 2024 (United Nations publication, 2024).https://www.unodc.org/documents/data-and-analysis/WDR_2024/WDR24_Key_findings_and_conclusions.pdf

Institut za javno zdravlje Vojvodine

13/08/2025

11/08/2025

31/07/2025

28/07/2025

18/07/2025

08/07/2025

04/07/2025

25/06/2025

Address

Telephone

Website

Alerts

Shortcuts

Share