Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, Novi Sad (2026)

Institut za javno zdravlje Vojvodine je jedna od najvećih ustanova koja objedinjava brojne delatnosti preventivnog rada gde posebno treba istaći javno zdravstvenu funkciju ove ustanove. Institut za javno zdravlje Vojvodine je jedna od najvećih ustanova koji objedinjava brojne delatnosti preventivnog rada na ovim prostorima gde posebno treba istaći javno zdravstvenu funkciju ove ustanove. Vizija
Postizanje punog zdravstvenog potencijala stanovništva teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine

Ciljevi
- Unapređenje zdravstvenog ponašanja stanovništva
- Uticati na unapređenje životne sredine kroz kontrolu kvaliteta: vode, vazduha, buke, životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe
- Unapređenje prevencije i kontrole zraznih i hroničnih nezaraznih oboljenja
- Unapređenje evidencije zdravstveno statističkih podataka u sistemu zdravstvene zaštite
- Pružanje kvalitetnih javnozdravstvenih usluga i prvi izbor korisnika

19/03/2026

21. MART, SVETSKI DAN OSOBA SA DAUNOVIM SINDROMOM - „Zajedno protiv usamljenosti“
Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom obeležava se sa ciljem podizanja svesti o pravima, dostojanstvu i mogućnostima osoba koje žive sa ovim genetskim stanjem, kao i promocije njihove pune ravnopravnosti i uključenosti u društvo.

Datum 21. mart (21.3.) izabran je simbolično, jer predstavlja tri kopije hromozoma 21, što je karakteristično za osobe sa Daunovim sindromom.

Svake godine, 21. marta, organizacija Down Syndrome International poziva pojedince, institucije i organizacije širom sveta da se uključe u aktivnosti koje promovišu poštovanje ljudskih prava osoba sa Daunovim sindromom. U saradnji sa svojim članicama organizuju se različite kampanje, javne diskusije i edukativne aktivnosti sa ciljem unapređenja njihove društvene uključenosti. Ovaj međunarodni dan nalazi se u zvaničnom kalendaru Ujedinjene nacije od 2012. godine.

Obeležavanje ovog dana predstavlja priliku da se ukaže na značaj inkluzije, jednakih mogućnosti i podrške, kako bi osobe sa Daunovim sindromom mogle aktivno da učestvuju u svim oblastima društvenog života.

Tema ovogodišnje kampanje povodom Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom posvećena je problemu usamljenosti i nosi poruku „Zajedno protiv usamljenosti“.

Ovom prilikom organizacija Down Syndrome International poziva pojedince, institucije i organizacije širom sveta da govore o usamljenosti sa kojom se često suočavaju osobe sa Daunovim sindromom, kao i osobe sa drugim intelektualnim teškoćama.

Iako se svako od nas ponekad može osećati usamljeno, za mnoge osobe sa Daunovim sindromom usamljenost predstavlja češće i teže iskustvo. Osećaj usamljenosti može pogoditi i njihove porodice, koje se ponekad suočavaju sa nedostatkom podrške i osećajem izolovanosti.

Usamljenost se može ispoljiti na različite načine, na primer:

kada osoba nema krug prijatelja ili zajednicu kojoj pripada,
kada nema blisku osobu sa kojom može da podeli svoja osećanja i iskustva.
Važno je naglasiti da usamljenost predstavlja ozbiljan društveni i zdravstveni problem. Ona nije samo prolazno neprijatno osećanje – dugotrajna usamljenost može negativno uticati na mentalno zdravlje, povećati osećaj anksioznosti i depresije, ali i nepovoljno delovati na fizičko zdravlje. Istraživanja pokazuju da štetni efekti usamljenosti na zdravlje mogu biti uporedivi sa posledicama svakodnevnog pušenja većeg broja cigareta.

Usamljenost nije izbor. Ona se često javlja kada osobe nemaju adekvatnu podršku da izgrade i održe kvalitetne odnose i veze sa drugim ljudima.

Osobe sa Daunovim sindromom mogu se ponekad nalaziti u okruženju drugih ljudi, a da se ipak osećaju usamljeno. Samo fizičko prisustvo u grupi ne znači i stvarnu uključenost. Ljudi mogu biti okruženi drugima, ali se i dalje osećati usamljeno ukoliko ne postoji istinska povezanost, prihvaćenost i razumevanje.

Usamljenost može biti posledica i stigmatizacije i diskriminacije. Ona se javlja kada su osobe sa invaliditetom isključene iz obrazovanja, radnog okruženja i društvenog života zajednice.

Zato je ključni odgovor na ovaj problem stvarna inkluzija – stvaranje okruženja u kojem svaka osoba ima mogućnost da razvija prijateljstva, gradi odnose i oseća se prihvaćeno i vrednovano kao ravnopravan član društva.

Poruka kampanje „Zajedno protiv usamljenosti“ predstavlja poziv na zajedničko delovanje. Cilj je da se ukaže na problem usamljenosti, ali i da se podstakne razvoj zajednica u kojima se neguju međusobna podrška, povezanost i osećaj pripadnosti za sve.

Šta je svima potrebno da bi se osećali povezano i prihvaćeno
Kako bi se smanjila i sprečila usamljenost, svakoj osobi je potrebno okruženje koje podstiče pripadnost, međusobnu povezanost i ravnopravno učešće u društvu.

Stvarna inkluzija
Osobe sa Daunovim sindromom i drugim intelektualnim teškoćama treba da budu istinski uključene u obrazovanje, radno okruženje i život zajednice. To ne podrazumeva samo fizičko prisustvo, već aktivno učešće i ravnopravno uključivanje u sve društvene aktivnosti.

Podržavajuće i otvoreno okruženje
Važno je stvarati sredine u kojima se svaka osoba oseća dobrodošlo, prihvaćeno i vrednovano. Takvo okruženje podrazumeva otvorenost, međusobno uvažavanje i odsustvo stigmatizacije i diskriminacije.

Kvalitetni i značajni odnosi
Svaka osoba treba da ima mogućnost da razvija stabilne i podržavajuće odnose sa prijateljima, porodicom i partnerima. Prijateljstva i bliski odnosi imaju ključnu ulogu u osećaju pripadnosti i povezanosti sa drugima.

Usamljenost kao pitanje ljudskih prava
Usamljenost osoba sa invaliditetom može se posmatrati i kao pitanje ostvarivanja osnovnih ljudskih prava. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom naglašava pravo svake osobe na život u zajednici, na ravnopravno učešće u društvu i na izgradnju međuljudskih odnosa.

Borba za ostvarivanje ovih prava predstavlja važan deo poruke kampanje „Zajedno protiv usamljenosti“. Ona podrazumeva obezbeđivanje mogućnosti za:

život u zajednici uz odgovarajuću podršku,
zasnivanje partnerskih odnosa, brak i porodični život,
pohađanje inkluzivnog obrazovanja,
pristup inkluzivnom tržištu rada,
ravnopravno učešće u kulturnim, sportskim i rekreativnim aktivnostima.
Kako svi možemo doprineti
Smanjenje usamljenosti zahteva zajedničko delovanje celog društva.

Svaki pojedinac
Svako može doprineti stvaranju otvorenog i podržavajućeg okruženja – pozivom drugima da se uključe u razgovor, zajedničke aktivnosti ili društvene grupe, kao i reagovanjem na situacije isključivanja ili diskriminacije.

Osobe sa Daunovim sindromom i druge osobe sa intelektualnim teškoćama
Njihov glas i iskustvo od posebnog su značaja. Važno je da imaju priliku da izraze svoje stavove i potrebe u vezi sa osećajem pripadnosti i uključenosti u društvo.

Porodice
Porodice imaju važnu ulogu u pružanju podrške, otvorenom razgovoru o osećanjima i ohrabrivanju svojih članova da aktivno učestvuju u zajednici. Povezivanje sa drugim porodicama može doprineti jačanju međusobne podrške i zagovaranju boljih usluga i podrške.

Organizacije
Organizacije civilnog društva i institucije mogu doprineti organizovanjem događaja, grupa podrške i različitih aktivnosti koje podstiču povezivanje ljudi, kao i pružanjem prostora osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama da izraze svoje potrebe i iskustva.

Zajednice, obrazovne ustanove i poslodavci
Važno je razvijati inkluzivne programe, klubove, sportske i društvene aktivnosti koje omogućavaju svima da učestvuju i ostvaruju nove kontakte. Takođe je potrebno unapređivati politike i prakse kako bi se uklonile prepreke koje sprečavaju punu uključenost u društveni život.

Donosioci odluka i institucije vlasti
Neophodno je da principi iz Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom budu dosledno primenjeni u praksi. To podrazumeva donošenje odgovarajućih politika, obezbeđivanje finansijske podrške i sprovođenje mera koje će smanjiti segregaciju, sprečiti diskriminaciju i doprineti izgradnji istinski inkluzivnog društva.

Izvor. https://www.worlddownsyndromeday.org/

17/03/2026

20. mart nacionalni dan borbe protiv raka dojke

Mart je mesec u kome se kroz brojne zdravstveno-vaspitne i edukativne aktivnosti obeležava Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, sa ciljem da se javnosti ukaže na učestalost ove bolesti i značaj njenog ranog otkrivanja. Obeležavanje ovog datuma predstavlja važnu priliku za podizanje svesti žena o potrebi redovnih preventivnih pregleda, jer se upravo pravovremenom dijagnostikom značajno povećava mogućnost uspešnog lečenja.

Povodom obeležavanja Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, 20. marta 2026. godine, Institut za javno zdravlje Vojvodine u partnerstvu sa Domom zdravlja „Novi Sad“ organizuje javnu manifestaciju koja će biti održana u TC „Merkator“ u periodu od 10 do 12 časova. Ova aktivnost ima za cilj informisanje građana i promociju značaja preventivnih pregleda u ranom otkrivanju raka dojke.

Rak dojke spada u najčešća maligna oboljenja kod žena, ali savremena medicina omogućava veoma dobre rezultate lečenja ukoliko se bolest otkrije u početnoj fazi. Kada se dijagnoza postavi na vreme, izlečenje je moguće u više od 90% slučajeva. Rano otkrivanje omogućava primenu kraćih i efikasnijih terapijskih procedura, sa manje komplikacija i sa znatno boljim kvalitetom života tokom i nakon lečenja.

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u svetu se godišnje registruje skoro 1.700.000 obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih. Prema najnovijim procenama SZO i Međunarodne agencije za istraživanje raka, samo u Evropi je obolelo više od pola miliona žena od raka dojke. Procenjena stopa obolevanja u Evropi je iznosila oko 74,4/100.000 žena. Srbija se sa procenjenim stopama nalazi na 20. mestu u odnosu na 40 evropskih zemalja. Žene u Srbiji se nalaze u srednjem riziku obolevanja od ove vodeće maligne lokalizacije.

Prema istim procenama, 137.000 žena je umrlo u Evropi od raka dojke i procenjena stopa mortaliteta iznosila je 14,9/100.000. Žene u Srbiji nalaze se u visokom riziku umiranja od raka dojke. Srbija se sa procenjenim stopama mortaliteta u odnosu na 40 evropskih zemalja nalazi na prvom, odnosno drugom mestu zajedno sa Crnom Gorom.

Stanje u Srbiji

Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji. Svake godine oko 4600 žena oboli, a 1600 umre od ove bolesti. Jedna od osam žena tokom svog života oboli od raka dojke.

standardizovana stopa smrtnosti iznosi 22 na 100.000;
rak dojke je treći najčešći uzrok smrti među ženama starijim od 45 godina;
rak dojke se dijagnostikuje kod svake dvanaeste žene;
70% novootkrivenih slučajeva raka dojke su promene veće od 2 cm;
svake godine od raka dojke umre više od 2000 žena.
Visoka učestalost obolevanja od rak dojke delom se objašnjava činjenicom da uzroci nastanka ove bolesti još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. Zbog toga su mogućnosti primarne prevencije ograničene, odnosno ne postoje pouzdane mere kojima se može u potpunosti sprečiti nastanak bolesti. Upravo iz tog razloga poseban značaj ima sekundarna prevencija, koja podrazumeva rano otkrivanje promena i pravovremeno započinjanje lečenja, jer je to jedini dokazano efikasan način za smanjenje smrtnosti od raka dojke.

U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i na osnovu iskustava evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine započet organizovani program skrininga na rak dojke. Cilj ovog programa je da se redovnim preventivnim pregledima omogući otkrivanje bolesti u najranijoj fazi, čime se povećava uspešnost lečenja, smanjuje smrtnost i unapređuje kvalitet života žena koje se suočavaju sa ovom dijagnozom.

U realizaciji ovih aktivnosti značajnu ulogu imaju Instituti/Zavodi za javno zdravlje širom zemlje, koji u saradnji sa lokalnim samoupravama kontinuirano organizuju promotivne i edukativne kampanje. Njihov cilj je da se što veći broj žena motiviše da obavi preventivne preglede i da razvije svest o važnosti brige o sopstvenom zdravlju. Rano otkrivanje raka dojke omogućava primenu savremenih i efikasnih terapijskih postupaka, koji su u početnim stadijumima bolesti manje agresivni i daju znatno bolje rezultate.

Pravovremenom dijagnostikom, adekvatnim lečenjem i kontinuiranim praćenjem zdravstvenog stanja moguće je ne samo produžiti život, već i očuvati njegov kvalitet. Zbog toga redovni preventivni pregledi, odgovorno ponašanje prema zdravlju i aktivno učešće u skrining programima predstavljaju ključne korake u borbi protiv raka dojke.ke.

Poseban značaj u prevenciji ima odgovorno ponašanje svake žene prema sopstvenom zdravlju. Redovni samopregledi i kontrolni pregledi kod lekara predstavljaju osnovu ranog prepoznavanja promena koje zahtevaju dalju dijagnostiku. Preporučuje se da žene jednom mesečno obavljaju samopregled dojki, dok je preventivni klinički pregled kod lekara potrebno uraditi najmanje jednom godišnje. Ultrazvučni pregled dojki radi se prema preporuci izabranog lekara, u zavisnosti od uzrasta i individualnih faktora rizika. Mamografski pregled predstavlja najpouzdaniju metodu za rano otkrivanje raka dojke, te se savetuje da se do 50. godine života uradi najmanje jedan preventivni pregled, a nakon 50. godine mamografiju je potrebno raditi redovno, na svake dve godine.

Šta je rak dojke?

Rak dojke je zloćudna izraslina koja nastaje kada normalne ćelije počne da se ubrzano umnožavaju i uništavaju okolno zdravo tkivo dojke, a kasnije i druge organe.

Rak dojke se najčešće javlja kod starijih žena koje:

imaju najbliže srodnice (majka, sestra, tetka, baka) obolele od ove bolesti;
su prvu menstruaciju dobile pre 12. godine, i poslednju imale posle 50. godine;
nisu rađale ili su imale prvi porođaj posle 30. godine života;
duže vreme koriste hormonsku terapiju, alkohol i duvan;
su gojaznije i fizički neaktivne.
Rak dojke je zloćudni tumor, koji ukoliko se otkrije u ranoj fazi može biti poptpuno izlečen. Republika Srbja je započela program za rano otkrivanje raka dojke, skrining mamografijom, koji je besplatan za sve žene starosti od 50. do 69. godine.

Šta je skrining?

Skrining podrazumeva pregled na izgled zdravih žena, bez prisutnih simptoma i znakova bolesti, kojim se mogu otkriti rane promene u tkivu dojke, kada je efikasno lečenje moguće.

Šta je mamografija?

Mamografija predstavlja rendgenski pregled za otkrivanje promena u dojci, koje se ne mogu napipati ili otkriti drugim vrstama pregleda. Ukoliko se rak dojke otkrije u ranoj fazi, veća je šansa za izlečenje primenom poštednih hirurških metoda, oporavak je brži, a kavalitet života je bolji nego kod žena kod kojih se bolest otkrije u kasnijim fazama. U mamografiji se koriste male i neškodljive doze zračenja.

Kako se sprovodi mamografija?

Pre mamografskog pregleda ne bi trebalo koristiti dezodorans, puder ili parfem čije se čestice vide na snimku i remete radiologa u proceni mamografskog snimka. Mamografija se izvodi snimanjem obe dojke i za većinu žena je bezbolna i kratko traje.

Gde se može uraditi skrining mamografija?

Adresa i telefon zdravstvene ustanove gde možete obaviti mamografiju naznačena je u pozivnom pismu koje stiže na vašu kućnu adresu.

Preporuke:

Između dva skrininga treba da obavljate redovne preglede dojki kod vašeg lekara ili samopregledom, jednom mesečno.
Ukoliko primetite da je vidno promenjena veličina jedne dojke, prisustvo čvorića u dojci, promenu boje i izgleda kože dojke, pojavu sekreta iz bradavice - HITNO se javite svom lekaru.

Instituti i zavodi za javno zdravlje širom zemlje, u saradnji sa predstavnicima lokalnih samouprava, kontinuirano organizuju promotivne i edukativne aktivnosti sa ciljem da podstaknu što veći broj žena da obavi preventivne preglede radi ranog otkrivanja rak dojke. Otkrivanje bolesti u početnoj fazi značajno povećava mogućnost uspešnog lečenja, jer pravovremena dijagnostika omogućava primenu savremenih terapijskih metoda koje su efikasnije i manje opterećuju organizam. Uz adekvatno lečenje i kontinuirano praćenje zdravstvenog stanja, moguće je očuvati zdravlje i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.

Izvori:

https://www.skriningsrbija.rs/files/File/Nacionalni_program_ranog_otkrivanja_karcinoma_dojke.pdf

Dom zdravlja Novi Sad www.dzns.rshttps://www.skriningsrbija.rs/files/File/Nacionalni_program_ranog_otkrivanja_karcinoma_dojke.pdf

16/03/2026

20. MART, SVETSKI DAN ORALNOG ZDRAVLJA 2026: „Srećna usta - srećno telo“.

Svake godine, 20. marta, svet se ujedinjuje oko pomoći u smanjenju opterećenja bolestima usta i zuba, koje svuda pogađaju pojedince, zdravstvene i ekonomske sisteme.

Cilj Svetskog dana oralnog zdravlja je osnaživanje ljudi znanjem, veštinama i samopouzdanjem da obezbede dobro oralno zdravlje.

Bolesti usta i zuba su vodeći zdravstveni problemi u mnogim zemljama i negativano utiču na ljude tokom čitavog života. One dovode do bola i neprijatnosti, socijalne izolacije i gubitka samopouzdanja, a često su povezane i sa drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima (npr. hronične upale zglobova i srčanih zalistaka).

Ipak, nema razloga za patnju: većina stanja povezanih sa oralnim zdravljem se u velikoj meri mogu sprečiti i lečiti u ranim fazama.

Svetski dan oralnog zdravlja je inicijativa Svetske dentalne federacije (World Dental Federation), organizacije koja ujedinjuje svet dentalne medicine, sa ciljem da se postigne optimalno oralno zdravlje za sve ljude. Oslanja se na postupke svih koji će pomoći da se jače čuje glas o važnosti dobrog oralnog zdravlja. Uključite se na bilo koji način!

Tema kampanje u periodu 2024 – 2026. godina širi jednostavnu poruku: „SREĆNA USTA - SREĆNO TELO“.

Povodom Svetskog dana oralnog zdravlja, Institut za javno zdravlje Vojvodine u partnerstvu sa srednjom medicinskom školom "7. april" Novi Sad i studentima Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu organizuje edukacije o značaju oralnog zdravlja, kao i pravilnom održavanju oralne higijene za decu predškolskog i nižih razreda osnovnoškolskog uzrasta u osnovnim školama na teritori Grada Novog Sada i objektima PU "Radosno detinjstvo" Novi Sad, u periodu mart - maj 2026. godine.

Poruke kampanje

Procenjeno je da bolesti usta i zuba pogađaju blizu 3,5 milijarde ljudi, što ih čini najučestalijim zdravstvenim problemom u svetu.

Svetski dan oralnog zdravlja predstavlja značajnu platformu za podizanje svesti o zdravlju usta i zuba i njegovoj ključnoj ulozi u očuvanju celokupnog zdravlja, blagostanja i kvaliteta života.

Oralno zdravlje je jedan od glavnih stubova celokupnog zdravlja i blagostanja
Zdrava usta omogućavaju ljudima da govore, smeju se, osete miris, ukus i dodir, da žvaću i da prenesu niz emocija, uz osećaj samopouzdanja i bez bola, nelagode i bolesti, kao što je zubni kvar (karijes). Održavanje dobrog oralnog zdravlja može da ima povoljan uticaj na lečenje šećerne bolesti i može da pomogne u prevenciji drugih zdravstvenih problema, kao što su kardiovaskularne bolesti (bolesti srca i šlog), pneumonija (upala pluća) i neke vrste raka. Stoga je ono sastavni deo obezbeđivanja dobrog kvaliteta života.

Činjenica: Ne možete biti zdravi bez dobrog oralnog zdravlja. Bolesti usta i zuba mogu direktno da pogode ograničeni deo ljudskog tela, ali njihove posledice imaju uticaj na celokupan organizam.

Uticaj na faktore rizika za bolesti usta i zuba ujedno pomaže u sprečavanju drugih bolesti
Dobra vest je da rešavanje 4 glavna faktora rizika za bolesti usta i zuba, što uključuje nepravilnu ishranu bogatu šećerima, upotrebu duvana, štetnu upotrebu alkohola i nedovoljnu higijenu usta i zuba, takođe pomaže u prevenciji drugih bolesti, kao što su kardiovaskularne i respiratorne bolesti, maligne bolesti i dijabetes.

Činjenica: Primena strategija promocije oralnog zdravlja i osnaživanje ljudi znanjem da donose informisane odluke može pomoći u sprečavanju bolesti.

PREUZMITE ODGOVORNOST ZA VAŠE ORALNO ZDRAVLJE

ČINJENICA: Zubni karijes je najčešće oboljenje u svetu. Posledica je nepravilne ishrane sa visokim sadržajem šećera kao i izloženosti drugim faktorima rizika.

Jedite uravnoteženu ishranu sa niskim sadržajem šećera

Odrasli ne bi trebalo da unesu više od šest kašičica šećera dnevno dok je za decu granica tri kašičice. Raznovrsna i pravilna ishrana, koja uključuje voće i povrće, pomoći će u održavanju zdravlja usta i zuba kao i celokupnog organizma.

Izbegavajte duvan

Duvan u bilo kom oblikunije bezbedan. Upotreba duvana dovodi do povećanog rizika od bolesti desni i raka usne duplje. Takođe izaziva bojenje zuba, loš zadah, prerani gubitak zuba kao i ukusa i mirisa.

Ograničite upotrebu alkohola

Zloupotreba alkohola snažno je povezana sa povećanim rizikom od pojave nekoliko vrsta raka u usnoj duplji. Štaviše, kiselina kao i visok sadržaj šećera većine alkoholnih pića može narušiti zdravlje vaših zuba i usne duplje, i dovesti do propadanja zuba.

Sprovodite dobru oralnu higijenu

Perite zube minimum dva p**a dnevno pastom za zube sa fluorom koja zaustavlja nakupljanje plaka. Dobar oralna higijenska rutina u kombinaciji sa redovnim posetama stomatologu, ključna je za prevenciju bolesti usta i zuba.

ČUVAJTE VAŠE ORALNO ZDRAVLJE ZBOG CELOKUPNOG ZDRAVLJA

ČINJENICA: Kao i kod drugih ozbiljnih bolesti, prevencija i rano otkrivanje važni su za lečenje oralnih bolesti kako bi se zaustavio bilo kakav negativni efekat na ostatak vašeg tela.

Vaša usta su kapija vašeg tela

Oralno zdravlje je od vitalnog značaja za vaše opšte zdravlje i blagostanje.

Rak usne duplje

Smanjite rizik od raka usne duplje izbegavanjem upotrebe duvana i ograničenjem unosa alkohola.

Respiratorne bolesti

Infekcije usne duplje su povezane sa povećanim rizikom od upale pluća.

Gubitak zuba

Gubitak zuba ne treba prihvatiti kao deo prirodnog toka starenja. Gubitak zuba dovodi do otežanog žvakanja, gutanja kao i lošeg načina ishrane.

Šećerna bolest

Održavanje dobre higijene usta i zuba ima pozitivan uticaj na lečenje šećerne bolesti.

Demencija

Patogeni povezani sa infekcijom desni bili su povezan sa razvojem Alchajmerove bolesti.

Kardiovaskularne bolesti

Dobro oralno zdravlje doprinosi prevenciji bolesti srca i moždanog udara.

SPROVODITE DOBRU ORALNU HIGIJENU

ČINJENICA: Bolesti usta i zuba, kao što su karijes ili bolesti desni mogu uticati na svaki aspekt života, od odnosa i samopouzdanje u školi ili na poslu do sposobnosti interakcije sa drugima. Ipak, bolesti usta i zuba se mogu sprečiti.

Evo kako možete pomoći vašoj usnoj duplji da bude zdrava tokom života:

Četkajte zube dva minuta, minimum dva p**a dnevno. Četkanje zuba pomaže u uklanjanju hrane i plaka, koji ako se ne leči može dovesti do karijesa i bolesti desni.
Četkajte svaku površinu vaših zuba. Koristite ručnu ili električnu četkicu za zube da operete sve površine vaših zuba (unutrašnje, spoljne i površine za žvakanje).
Koristite pastu za zube sa fluorom. Fluorid igra ključnu ulogu u borbi protiv karijesa.
Nemojte ispirati usta vodom odmah nakon četkanja zuba. Umesto toga, ispljunite višak paste za zube.
Zamenite četkicu za zube svaka tri meseca. Četkanje sa starom, pohabanom četkicom za zube
neće pravilno očistiti usta i zube.

Čistite zube koncem najmanje jednom dnevno. Redovno čišćenje pomaže u uklanjanju hrane između zuba i može smanjiti pojavu bolesti desni i lošeg zadaha uklanjanjem plaka koji se formira duž linije desni.
Zaštitite usnu duplju dok ste u pokretu. Kada četkanje zuba nije moguće, isperite usta vodom za ispiranje usta sa fluorom ili žvaćite žvaku bez šećera nakon obroka i užine.

ZAŠTITITE SVOJA USTA DOK STE U POKRETU

ČINJENICA: Žvakaća guma bez šećera dokazano koristi zdravlju zuba jer neutrališe kiseline iz plaka.

ŠTA MOŽETE DA URADITE?

Važno je da perete zube dva p**a dnevno pastom za zube sa fluorom. Ali vaši zubi su napadnuti bakterijama i plakom više od dva p**a dnevno. Pomozite da zaštitite usta dok ste u pokretu i posle obroka i grickalica tako što ćete uraditi sledeće:

Ispirajte usta vodom sa fluoridom

Voda za ispiranje usta sa fluorom ne samo da osvežava dah, već može pomoći u sprečavanju karijesa (zubni karijes).

Koristite konac ili interdentalne četkice
Redovno čišćenje pomaže u uklanjanju hrane i može smanjiti bolest desni i loš

dah uklanjanjem plaka koji se formira duž linije desni.

Žvaćite žvaku bez šećera
Žvakanje gume bez šećera povećava količinu pljuvačke koju proizvodite, što pomaže u pranju. Uklonite čestice hrane pre nego što se zarobe na vašim zubima, oko njih ili između njih.

SAVETI ZA OČUVANJE DOBROG ORLANOG ZDRAVLJA

Koristite pastu za zube sa fluorom i četkicu za zube sa mekim vlaknima.
Nežno pomerajte četkicu u malim krugovima dva minuta po površini zuba.
Ne zaboravite da operete sve strane zuba: spoljašnju, unutrašnju, kao i površine za žvakanje.
Ispljunite pastu za zube, malo nakon toga sačekajte i onda isperite vodom. Na taj način se daje fluoru vreme da zaštiti površinu zuba.
Nikada nemojte jesti nakon pranja zuba posle večere. Odlazak u krevet sa čistom usnom dupljom je izuzetno važan.

URAVNOTEŽENA ISHRANA SA MALIM SADRŽAJEM ŠEĆERA

Jedite dobro izbalansirane obroke koji sadrže malo šećera i puno voća i povrća.
Odrasle osobe ne bi trebalo da imaju više od šest kašičica šećera dnevno; deca ne bi trebala da konzumiraju više od tri kafene kašike dnevno.
Izbegavajte šećer koji se dodaje u hranu i piće.
Obratite posebnu pažnju na to koliko šećera dodajete kada pripremate obroke.
Izbegavajte „prazne kalorije“, kao što su osvežavajući bezalkoholni i alkoholni napici
Trudite se da slatke grickalice i poslastice između obroka svedete na najmanju moguću meru. Uzimanje šećera tokom dana povećava rizik od razvoja karijesa.
Neka voda bude Vaš glavni napitak. Redovno konzumiranje slatkih napitaka nije loše samo za vaše oralno zdravlje, već povećava rizik i od razvoja dijabetesa tipa 2.

Izvor: https://www.worldoralhealthday.org/

09/03/2026

12. MART 2026. GODINE - SVETSKI DAN BUBREGA

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Ove godine, Svetski dan bubrega obeležava se 12. marta 2026. godine pod sloganom „Zdravlje bubrega za sve – Briga o ljudima, zaštita planete“.

Institut za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa Domom zdravlja “Novi Sad”, organizovaće javnu manifestaciju sa preventivnim pregledima (antorpometrijska merenja, šećer u krvi, krvni pritisak), podelom FOB testova (za otkrivanje krvi u stolici) i štampanog zdravstveno-vaspitnog materijala (na teme prevencije i ranog otkrivanja faktora rizika za zdravlje) 5. marta 2026. godine – u TC Univerexport Alba (Futoški put 93c), 9-11 časova.

Hronična bolest bubrega (HBB) predstavlja veliki i rastući globalni zdravstveni izazov, koji pogađa 1 od 10 ljudi širom sveta.
Često tiha u ranim fazama, HBB može napredovati neprimećeno dok ne dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica, snažno utičući na pojedince, porodice i zajednice. Bolest značajno povećava rizik od kardiovaskularnih komplikacija, smanjuje kvalitet života i može napredovati do bubrežne insuficijencije, gde preživljavanje zavisi od terapija koje održavaju život, poput dijalize ili transplantacije. Njena težina nije ravnomerno raspoređena – nesrazmerno pogađa ranjive populacije i produbljuje postojeće zdravstvene nejednakosti.

Rano otkrivanje može spasiti živote. Jednostavni, neinvazivni i ekonomični testovi krvi i urina mogu otkriti poremećaj funkcije bubrega, omogućavajući pravovremene intervencije koje usporavaju napredovanje bolesti. Ciljanje populacija sa visokim rizikom – osoba sa dijabetesom, hipertenzijom, kardiovaskularnim oboljenjima, gojaznošću ili porodičnom istorijom bolesti bubrega – pokazuje visok efekat. Programi zasnovani na zajednici mogu proširiti pristup u nedovoljno opskrbljenim populacijama. Rana detekcija HBB ne samo da čuva funkciju bubrega, već i smanjuje potrebu za resursno intenzivnim terapijama i poboljšava dugoročne ishode.

Promene u životnoj sredini dodatno opterećuju ovu bolest. Rizici povezani sa klimom – zagađenje vazduha, toplotni stres, dehidracija i ekstremni vremenski događaji – uvećavaju rizik od HBB i ubrzavaju njegovo napredovanje. Rast globalnih temperatura takođe doprinosi širenju tropskih bolesti koje mogu oštetiti bubrege. Istovremeno, tretmani za bubrežnu insuficijenciju u završnom stadijumu, posebno dijaliza, zahtevaju velike količine vode, energije i jednokratne plastike, a stvaraju i emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Jedna hemodijalizna sesija može imati ugljenični otisak ekvivalentan vožnji automobila gotovo 240 kilometara. Ovo stvara začarani krug: bubrežne bolesti i klimatske promene pogoršavaju jedna drugu.

Globalna prekretnica je stigla. Na 78. Svetskoj zdravstvenoj skupštini, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) usvojila je svoju prvu rezoluciju posvećenu bubrežnim bolestima. Ova istorijska odluka podiže zdravlje bubrega kao globalni prioritet javnog zdravlja, priznaje Svetski dan bubrega kao formalno obeležavanje i poziva na akciju u vezi sa prevencijom, podizanjem svesti, pristupom lečenju i smanjenjem ekoloških rizika.

Poziv na akciju: Višestruki angažman

Da bismo izgradili zdraviju, pravedniju i održiviju budućnost za zdravlje bubrega, pozivamo vlade, zdravstvene sisteme, industriju i zajednice da deluju zajedno:

Prioritet prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja bolesti bubrega. Promovisati 8 zlatnih pravila za zdravlje bubrega, integrisati testiranje HBB u rutinsku zdravstvenu zaštitu za populacije sa visokim rizikom i jačati kampanje javne svesti kako bi se podstaklo rano otkrivanje i preventivna briga, što dugoročno smanjuje potrebu za bolničkim intervencijama.
Promovisati pravičan pristup transplantaciji. Proširenje pristupa preventivnoj i ranoj transplantaciji ne samo da poboljšava preživljavanje i kvalitet života, već smanjuje zavisnost od skupe dijalize, smanjuje otpad od plastike i emisije, i doprinosi smanjenju globalnih nejednakosti.
Transformisati dijalizu ka održivosti. Ubrzati inovacije u terapijama sa manjim ekološkim uticajem, prioritizovati kućne opcije poput peritonealne dijalize i promovisati ekološki prihvatljive prakse poput ponovne upotrebe vode i reciklaže materijala, uz osiguranje da kvalitet nege nikada ne bude ugrožen.
Zaštititi potrebe pacijenata u “zelenoj” nezi bubrega. Održivost nikada ne sme biti na štetu pacijenata. Inicijative treba da ciljaju sistemske neefikasnosti (npr. energetski efikasne mašine, materijali bez toksina) i uključuju glas pacijenata kako bi se osigurali poverenje, transparentnost i međusobne koristi.
Ulagati u implementacione puteve za sve kontekste. Jačati politike i finansiranje, graditi partnerstva između vlada i biznisa radi podrške inovacijama i podržavati praktična rešenja za sredine sa ograničenim resursima – kao što su preraspodela zadataka, mobilne klinike i manuelni peritonealni dijalizatori.
KVIZ ZNANJA O BUBREZIMA

Izvori:

http://www.worldkidneyday.org

Address

Futoška 121
Novi Sad
21000

Telephone

+381214897-800

Website

http://www.izjzv.org.rs/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Institut za javno zdravlje Vojvodine posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Institut za javno zdravlje Vojvodine