Psihodrom

01/10/2025

"Da bi oslobodilo svoju ogromnu duhovnu moć, naše unutrašnje dete mora da bude disciplinovano.

Ako se poistovećujemo sa njegovom detinjastom stranom govorimo: Uvek sam bila žrtva. Uvek ću biti žrtva- a za sve su krivi moji roditelji.

Onda do kraja života idemo kao pokisli.

S druge strane, ako se poistovećujemo sa stranom koja je detinja govorimo: Moji roditelji su bili žrtva kulture, baš kao što su bili i njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja. Ja neću da budem žrtva. Preuzeću odgovornost za svoj život. Živeću kreativno. Živeću u sadašnjosti.

Biti detinji znači biti spontan, umeti živeti u trenutku, biti koncentrisan, žive imaginacije, kreativan.

Većina nas zaboravila je kako da se igra, zaboravila je radost kreativnosti.

Bez radosti zatičemo se kako stalno bežimo od bola. Bez kreativnosti bežimo od praznine.
Što brže trčimo, zavisnosti su nam teže i ozbiljnije. Ne možemo da se suočimo sa svojim ništavilom. Ništavilo je temeljna teskoba detinjastih ljudi koji žive znajući ko nisu, umesto da saznaju ko su."

Marion Woodman
Svesna ženskost

16/09/2025

Ne boj se... Neće ti se dogoditi ništa što ne možeš izdržati. Kada telo više ne može da izdrži bol, čovek se onesvešćuje; kad duša pati, poslednji stadijum patnje je oslobađanje. Tamna noć duše, čas je u kome se svetlost začinje. Strpljenje. Samo ti je ono potrebno. I poverenje; da je sve dobro i da najbolje tek dolazi. Ono što te sada tera da pomisliš kako nije baš tako, kako toliko toga nije dobro, upravo je ono što te sapliće. Nateraj se da veruješ u dobro. Tako postaješ imun na ono što dobro nije. Znaš da zlo postoji, ali te ne razboljeva. Ti si stranu odabrao. Ne boj se.... "strahovi se obistinjuju". I snovi, jednako.

"Rukopis moga brata"
Brankica Damjanović

30/08/2025

"...naša analiza je pokazala da su terapijske intervencije kao ples između terapeutovog razumevanja, intuicije i usaglašavanja i sposobnosti terapeuta da pretoči u reči klijetove emocije i implicitna sećanja.

Iz perspektive klijenta, to je putovanje unutar sebe u prisustvu drugog; to je staza bez presedana koja otvara nove mogućnosti za kontakt unutar sebe i za međusobni kontakt s drugim."

Silvija Alari i Euhenio Peiro Orosko, u
Povlačenje, tišina, usamljenost, R. Erskin

12/08/2025

To što svoje telo ne čujemo ne znači da nam ne govori.
Samo smo prošli kroz takve životne okolnosti u kojima nije bilo moguće da damo sebi pažnju, prostor, pauzu.

Morali smo napred, bez zastajkivanja, brzo, tačno
A tuda se jedino može proći ako samo ideš, ne vidiš, ne čuješ, ne osećaš ništa što je više od "samo me provedi kroz ovo".

I to je uspešna strategija. Prođemo.

A onda kad se napravi prostor da zastanemo, predahnemo i opustimo se, možemo pogledati koja je cena tog prolaska.
I onda nema boljeg, iako nije nimalo prijatno, nego pogledati tu cenu.

Jer sve te modrice, rane i ožiljci trebaju negu i trebaju našu ljubav i naše poštovanje. A mi im to tada možemo i dati.

Ako se plašimo, da, naravno da se plašimo i važno je da budemo i hrabri.

14/06/2025

Terapija treba da pomogne klijentu da obogati život, a ne da bude alternativa za život, kaže Little R.
I još dodaje da uspeh u mirenju iskustava iz detinjstva na terapiji i razumevanje uticaja prošlosti na sadašnjost kojim bi klijenti uspeli da razviju narativ pomoću kojeg će objasniti šta im se dogodilo kad su bili deca, otvara mogućnost razvijanja sigurnog stila afektivnog vezivanja.

Ovakav stil nam obezbeđuje da se dobro osećamo u svom telu i sa drugim ljudima.

A da bismo do njega došli, neophodno je da istupimo iz stanja ugodne ravnoteže u kojoj vladaju mnoge naše odbrane, u stanje neravnoteže i iznenađenja.

Važno je shvatiti da dugoročno ostanak u odbrambenoj ravnoteži nosi za nas veći rizik od rizika izlaska iz nje.

Kako na individualnom tako i na društvenom planu.

I što više taj naš odbrambeni kompromis traje to ćemo imati više posla da uspostavimo stvarnu realnu sigurnost u odnosima.
Sa sobom, drugima, institucijama.

Posvećenost i istrajnost aktivnog učešća u tim procesima promene jedini je siguran put izlaska iz nezdravih kompromisa.

22/05/2025

Tek kada sam osvestila a onda iskazala, ne nužno njima ali nužno u sigurnom okruženju uspela sam da otpustim sve one besove, sve što sam osećala kao nepravde nanete mi i da oslobodim prostor za ljubav.

Nisu to nužno velike povrede.
Neke su manje a neke veće.
Ali samo kada sam uspela da sklonim sa strane sva ona očekivanja od mene ćerke, načela i obzire okoline duboko u nas usađene, i da budem iskrena sa sobom gde me je šta kako i koliko bolelo, da iskažem ljutnju i isplačem suze, uspela sam da tome kažem:
Sada si stvarno samo prološt. Ne utičeš više na mene tako da me određuješ. Mogu sada bolje da vidim sebe i da slobodnije odlučujem o svom životu.

I onda se više ne zadržavam na tim.bolima⁹.
Pravi se prostor za druga sećanja u kojima je bilo ljibavi i poverenja i još važnije za druga i drugačija iskustva sada.

Mnogo toga i dalje učim, osvešćujem i otpuštam i tom se putu radujem jer znam šta donosi.

15/03/2025

Kažu nemojte plakati. 🥰
Kako to misliš nemojte plakati!? Ništa bolje nema za moju dušu ovih dana od plakanja u dodiru sa vama!
Čekamo vas godinama! 💪❤️

23/02/2025

To vam je kao kad dođete na psihoterapiju sa svešću i željom da se nešto korenito promeni u tome kako živite i onda se suočite sa činjenicom da to jednostavno nije dovoljno.

Tek tada posao počinje jer predugo ste živeli na jedan način da biste sada znali drugačije i onda, u početku, samo reciklirate stare obrasce na malo drugačiji način.

Danas čini mi se, naše se društvo koprca sa tom dobro utvrđenom strategijom preživljavanja koja se zove Svemogući drugi i koja je sad prerušena u divan šareni papir zvani STUDENTI.

I onda ne čujemo šta nam govori terapeut, na čega nas poziva, jer sve pakujemo u staru dobru kutiju prošlih rešenja.
Ako terapeut tu drži granicu i dosledno vam ukazuje i pokazuje drugi način, imate šansu za promenu. Treba vežbe, razgovora, hrabrosti, podrške da bi se to desilo.

Studenti su nam danas zaista kao dobar terapeut.
Stoje čvrsto i pokazuju nam kako nam ne treba Svemogući, ne pristaju da to oni budu, i pozivaju nas da iskoračimo u aktivizam, umrežavanje, zajedništvo. I uče nas kako se to radi svakm svojim nastupom.

Oni su žrtvovali nešto. Mnogo!
I to je potrebno da uradimo svi.
Svako za sebe da preuzme odgovornost i angažuje se koliko može u stvaranju promene.

Kada i koliko iskoračimo, takva će i promena biti.
Do svakog od nas je!
Neće i ne treba da dođe niko da nas spase. Ni u jednoj oblasti društva. Možemo samo jedni druge da podržimo i da izlazimo i aktivno se zalažemo gde god treba da kažemo Ne može!

Samo ako kažemo na glas, ustanemo i stanemo za to, možemo promeniti način na koji živimo.
Ovo jednostavno nije vreme spavanja, ni dremanja, ni posmatranja.
Ovo je vreme za akciju!

(ne znam ko je napravio ovu fotografiju. Rado bih ga/je označila ako se javi ili neko zna)

12/01/2025

"Za mene- kao i za svakog terapeuta- izazov je da imam na umu posebnu istoriju svakog klijenta, da razlučim šta mu je možda potrebno i izaberem kako i kada da obezbedim međuljudske kvalitete koji su od suštinskog značaja za isceljujući odnos."
Amaja Mauriz Ećsabe

02/01/2025

31/12/2024

Mi smo ljudi bića sposobna da svesno vidimo svoju prošlost i da maštamo o budućnosti.

Nekada nam to donese strah, nekada nadu.

I jedno i drugo je zavodljivo i može biti povređujuće na svoj način a velika je stvar u zivotu kada smo sveni toga da možemo birati.

Biram, i želim i vama da biramo nadu a ne strah i beznađe!

Jer nada se sada pojavila direktno ispred nas i nada je tu i nije samo izmaštana od balončića sapunice nego ima čvrste osnove. Ima viziju, snagu i odlučnost.

I biram i želim i vama da biramo nadu jer uz nadu ide i hrabrost da budemo aktivni u stvaranju svojih života a ne pasivni posmatrači osuđeni na neke tuđe bure i poplave.

Želim nam svima srećnu i aktivnu ulogu u stvaranju boljeg društva. Želim nam društvo aktivnih pojedinaca koji se ne plaše, koji sanjaju i maštaju i hrabro se zalažu da svoje snove ostvaruju.

Hvala svim mladim bićima ovoga društva koji su nam vratili nadu,
Hvala i svima starijima koji istupaju uz njih i sa njima
I dobrodošli svi koji se još niste odvažili!

Jer s ove strane ograde stvarno jeste trava zelenija.

Pa kako bude.
Barem smo se borili, nadali, živeli.

24/12/2024

Uputstvo za roditelje

Kada se u nekom porodičnom pa tako i društvenom sistemu pojavi neko ko pravi buku, potrebno je da mobilišemo sve svoje kapacitete i gledamo u tom pravcu.

Tu se nalazi istina o tome kako naš sistem funkcioniše.

Obično se to dešava u porodicama kada dete uđe u pubertet. Ako imamo sreće ono je tada dovoljno osnaženo da nam može pokazati šta ne valja.
I to je uvek preko buke.

Zato slavite kada se vaši tinejdžeri bune protiv vas. To znači da ih niste potpuno satrli, da ima još zdravih snaga i iako nije lako, vaš najveći zadatak tada je da sklonite sve drugo sa strane i fokus stavite na to da razumete šta vam to mlado biće poručuje. A onda da se u skladu sa tim i angažujete u smeru promene.

To vam je šansa za bolji život.