Poligon,pista za poletanje i škola letenja! Svi smo jedinstveni i vrlo slični te nas drugi mogu ra Moje ime je Danijela Milanović Prodanović. Da li se usuđujete? D
Po struci sam diplomirani psiholog i psihoterapeut u neprekidnoj edukaciji u kojoj rastem i uživam. Majka sam dvema vilama, supruga jednog diva i zaštitnica jedne bašte koja stalno raste. Preokreti, putevi i stranputice, lutanja i pronalaženja su moj put. Sa mnogo iskustva u svim tim padanjima i pobedama došlo je bolje razumevanje a sa njim više radosti i ljubavi. Na tom putu od klasične transakcione analize sa kojom sam se upoznala još 1998. stalna je težnja za otkrivanjem sopstvene autentičnosti i osvajanjem slobode da po njoj živim. Zato sam celim svojim bićem prigrlila Integrativnu i Relacionu Transakcionu analizu. Esencija njene magije je u toplom, iskrenom, podržavajućem odnosu sa klijentom u kojem se jedino isceljuju naše rane. Naše rane su u odnosu nastale i jedino kroz odnos mogu da se iscele. Ovaj pristup podrazumeva da terapeut unese celog sebe u odnos sa klijentom i da to bude jedinstven neponovljiv susret dva bića koji će zajedno slobodno istraživati načine na koje žive u sebi i sa drugima a u kojem su interesi i potrebe klijenta stavljene u fokus. Integrativno nije samo to što slobodno koristimo i teoriju i tehnike drugih modaliteta nego i po tome što je cilj, kako to divni Richar Erskine kaže da pomažemo klijentu da integriše svoj self: da osvesti senzacije, reakcije, sposobnosti, nadanja, snove, strahove i fantazije koje je potisnuo kao rezultat traume. Jer tek tada se možemo osloboditi fiksiranih obrazaca ponašanja nastalih kao rezultat preživljavanja u teškim trenucima. Akcenat je uvek na tome šta se aktuelno dešava. A u tome, fiksirani naši obrasci nastali u teškoćama i traumi često ovladaju našim funkcionisanjem i mi govorimo, ponašamo se i osećamo kao nekad, davno, kada je bilo teško. Tada kažemo da smo regresirali na neki raniji uzrast i biće vrlo važno da znamo gde se tada ustvari nalazimo. Regresoterapija po metodi Patrika Balinta upotpunila je i raširila moj pristup iskustvima klijenata i tehnikama za rasvetljavanje onog što je ostalo fiksirano. Prolaskom kroz regresiju mi gradimo koherentnu svoju priču, bez belih polja, bez nepoznanica o sebi i svom iskustvu. Sa ovakvim razumevanjem sebe postajemo manje svoj sudija a više onaj koji sebe prihvata poštuje i voli i onaj koji može da odabere. Oslobađanje radosti do kojeg dolazi kada tako otkrijemo šta je to što želimo, volimo, čemu se veselimo, nadamo, šta je to što nas zamara, sputava, plaši i čega nam treba manje u životu, vodi u kreativni pristup sebi i životu koji je jedini put promene. Kada smo započeli ovo putovanje Zemljom, bili smo sputavani potrebom da preživimo tako što ćemo po svaku cenu ostati u odnosu. Sada možemo nastaviti da putujemo svesni sebe, svoje prošlosti i vođeni željom za radošću. Nije lako u to iskoračiti ali vredi. P.S. Najradosniji moji snovi su oni u kojima letim. Zato Psihodrom. Dobro ste došli!
16/09/2025
Ne boj se... Neće ti se dogoditi ništa što ne možeš izdržati. Kada telo više ne može da izdrži bol, čovek se onesvešćuje; kad duša pati, poslednji stadijum patnje je oslobađanje. Tamna noć duše, čas je u kome se svetlost začinje. Strpljenje. Samo ti je ono potrebno. I poverenje; da je sve dobro i da najbolje tek dolazi. Ono što te sada tera da pomisliš kako nije baš tako, kako toliko toga nije dobro, upravo je ono što te sapliće. Nateraj se da veruješ u dobro. Tako postaješ imun na ono što dobro nije. Znaš da zlo postoji, ali te ne razboljeva. Ti si stranu odabrao. Ne boj se.... "strahovi se obistinjuju". I snovi, jednako.
"Rukopis moga brata"
Brankica Damjanović
30/08/2025
"...naša analiza je pokazala da su terapijske intervencije kao ples između terapeutovog razumevanja, intuicije i usaglašavanja i sposobnosti terapeuta da pretoči u reči klijetove emocije i implicitna sećanja.
Iz perspektive klijenta, to je putovanje unutar sebe u prisustvu drugog; to je staza bez presedana koja otvara nove mogućnosti za kontakt unutar sebe i za međusobni kontakt s drugim."
Silvija Alari i Euhenio Peiro Orosko, u
Povlačenje, tišina, usamljenost, R. Erskin
12/08/2025
To što svoje telo ne čujemo ne znači da nam ne govori.
Samo smo prošli kroz takve životne okolnosti u kojima nije bilo moguće da damo sebi pažnju, prostor, pauzu.
Morali smo napred, bez zastajkivanja, brzo, tačno
A tuda se jedino može proći ako samo ideš, ne vidiš, ne čuješ, ne osećaš ništa što je više od "samo me provedi kroz ovo".
I to je uspešna strategija. Prođemo.
A onda kad se napravi prostor da zastanemo, predahnemo i opustimo se, možemo pogledati koja je cena tog prolaska.
I onda nema boljeg, iako nije nimalo prijatno, nego pogledati tu cenu.
Jer sve te modrice, rane i ožiljci trebaju negu i trebaju našu ljubav i naše poštovanje. A mi im to tada možemo i dati.
Ako se plašimo, da, naravno da se plašimo i važno je da budemo i hrabri.
14/06/2025
Terapija treba da pomogne klijentu da obogati život, a ne da bude alternativa za život, kaže Little R.
I još dodaje da uspeh u mirenju iskustava iz detinjstva na terapiji i razumevanje uticaja prošlosti na sadašnjost kojim bi klijenti uspeli da razviju narativ pomoću kojeg će objasniti šta im se dogodilo kad su bili deca, otvara mogućnost razvijanja sigurnog stila afektivnog vezivanja.
Ovakav stil nam obezbeđuje da se dobro osećamo u svom telu i sa drugim ljudima.
A da bismo do njega došli, neophodno je da istupimo iz stanja ugodne ravnoteže u kojoj vladaju mnoge naše odbrane, u stanje neravnoteže i iznenađenja.
Važno je shvatiti da dugoročno ostanak u odbrambenoj ravnoteži nosi za nas veći rizik od rizika izlaska iz nje.
Kako na individualnom tako i na društvenom planu.
I što više taj naš odbrambeni kompromis traje to ćemo imati više posla da uspostavimo stvarnu realnu sigurnost u odnosima.
Sa sobom, drugima, institucijama.
Posvećenost i istrajnost aktivnog učešća u tim procesima promene jedini je siguran put izlaska iz nezdravih kompromisa.
22/05/2025
Tek kada sam osvestila a onda iskazala, ne nužno njima ali nužno u sigurnom okruženju uspela sam da otpustim sve one besove, sve što sam osećala kao nepravde nanete mi i da oslobodim prostor za ljubav.
Nisu to nužno velike povrede.
Neke su manje a neke veće.
Ali samo kada sam uspela da sklonim sa strane sva ona očekivanja od mene ćerke, načela i obzire okoline duboko u nas usađene, i da budem iskrena sa sobom gde me je šta kako i koliko bolelo, da iskažem ljutnju i isplačem suze, uspela sam da tome kažem:
Sada si stvarno samo prološt. Ne utičeš više na mene tako da me određuješ. Mogu sada bolje da vidim sebe i da slobodnije odlučujem o svom životu.
I onda se više ne zadržavam na tim.bolima⁹.
Pravi se prostor za druga sećanja u kojima je bilo ljibavi i poverenja i još važnije za druga i drugačija iskustva sada.
Mnogo toga i dalje učim, osvešćujem i otpuštam i tom se putu radujem jer znam šta donosi.
15/03/2025
Kažu nemojte plakati. 🥰
Kako to misliš nemojte plakati!? Ništa bolje nema za moju dušu ovih dana od plakanja u dodiru sa vama!
Čekamo vas godinama! 💪❤️
23/02/2025
To vam je kao kad dođete na psihoterapiju sa svešću i željom da se nešto korenito promeni u tome kako živite i onda se suočite sa činjenicom da to jednostavno nije dovoljno.
Tek tada posao počinje jer predugo ste živeli na jedan način da biste sada znali drugačije i onda, u početku, samo reciklirate stare obrasce na malo drugačiji način.
Danas čini mi se, naše se društvo koprca sa tom dobro utvrđenom strategijom preživljavanja koja se zove Svemogući drugi i koja je sad prerušena u divan šareni papir zvani STUDENTI.
I onda ne čujemo šta nam govori terapeut, na čega nas poziva, jer sve pakujemo u staru dobru kutiju prošlih rešenja.
Ako terapeut tu drži granicu i dosledno vam ukazuje i pokazuje drugi način, imate šansu za promenu. Treba vežbe, razgovora, hrabrosti, podrške da bi se to desilo.
Studenti su nam danas zaista kao dobar terapeut.
Stoje čvrsto i pokazuju nam kako nam ne treba Svemogući, ne pristaju da to oni budu, i pozivaju nas da iskoračimo u aktivizam, umrežavanje, zajedništvo. I uče nas kako se to radi svakm svojim nastupom.
Oni su žrtvovali nešto. Mnogo!
I to je potrebno da uradimo svi.
Svako za sebe da preuzme odgovornost i angažuje se koliko može u stvaranju promene.
Kada i koliko iskoračimo, takva će i promena biti.
Do svakog od nas je!
Neće i ne treba da dođe niko da nas spase. Ni u jednoj oblasti društva. Možemo samo jedni druge da podržimo i da izlazimo i aktivno se zalažemo gde god treba da kažemo Ne može!
Samo ako kažemo na glas, ustanemo i stanemo za to, možemo promeniti način na koji živimo.
Ovo jednostavno nije vreme spavanja, ni dremanja, ni posmatranja.
Ovo je vreme za akciju!
(ne znam ko je napravio ovu fotografiju. Rado bih ga/je označila ako se javi ili neko zna)
12/01/2025
"Za mene- kao i za svakog terapeuta- izazov je da imam na umu posebnu istoriju svakog klijenta, da razlučim šta mu je možda potrebno i izaberem kako i kada da obezbedim međuljudske kvalitete koji su od suštinskog značaja za isceljujući odnos."
Amaja Mauriz Ećsabe
02/01/2025
31/12/2024
Mi smo ljudi bića sposobna da svesno vidimo svoju prošlost i da maštamo o budućnosti.
Nekada nam to donese strah, nekada nadu.
I jedno i drugo je zavodljivo i može biti povređujuće na svoj način a velika je stvar u zivotu kada smo sveni toga da možemo birati.
Biram, i želim i vama da biramo nadu a ne strah i beznađe!
Jer nada se sada pojavila direktno ispred nas i nada je tu i nije samo izmaštana od balončića sapunice nego ima čvrste osnove. Ima viziju, snagu i odlučnost.
I biram i želim i vama da biramo nadu jer uz nadu ide i hrabrost da budemo aktivni u stvaranju svojih života a ne pasivni posmatrači osuđeni na neke tuđe bure i poplave.
Želim nam svima srećnu i aktivnu ulogu u stvaranju boljeg društva. Želim nam društvo aktivnih pojedinaca koji se ne plaše, koji sanjaju i maštaju i hrabro se zalažu da svoje snove ostvaruju.
Hvala svim mladim bićima ovoga društva koji su nam vratili nadu,
Hvala i svima starijima koji istupaju uz njih i sa njima
I dobrodošli svi koji se još niste odvažili!
Jer s ove strane ograde stvarno jeste trava zelenija.
Pa kako bude.
Barem smo se borili, nadali, živeli.
24/12/2024
Uputstvo za roditelje
Kada se u nekom porodičnom pa tako i društvenom sistemu pojavi neko ko pravi buku, potrebno je da mobilišemo sve svoje kapacitete i gledamo u tom pravcu.
Tu se nalazi istina o tome kako naš sistem funkcioniše.
Obično se to dešava u porodicama kada dete uđe u pubertet. Ako imamo sreće ono je tada dovoljno osnaženo da nam može pokazati šta ne valja.
I to je uvek preko buke.
Zato slavite kada se vaši tinejdžeri bune protiv vas. To znači da ih niste potpuno satrli, da ima još zdravih snaga i iako nije lako, vaš najveći zadatak tada je da sklonite sve drugo sa strane i fokus stavite na to da razumete šta vam to mlado biće poručuje. A onda da se u skladu sa tim i angažujete u smeru promene.
Be the first to know and let us send you an email when Psihodrom posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.
Od 2009. godine, od kako sam počela da radim sa ljudima ne prestajem da se oduševljavam tim procesom rastenja ljudi bez obzira ili možda čak uprkos godinama. Njihovo menjanje pred mojim očima, dok otkrivamo zajedno njihove destruktivne obrasce ponašanja i osećanja koji ih drže zarobljenim i nesrećnim i učenje da sebe vole, da se opuštaju i uživaju u životu, da budu produktivni i konstruktivni, njihovi osmesi, za mene su uz moju porodicu najsnažniji podsticaj i nadahnuće.
Sinergija dva psihoterapijska pravca, Transakcione analize i Kognitivno bihejvioralne terapije je osnova mog rada. TA pruža fenomenalan uvid u strukturu naše psihe, motive naših ponašanja i dinamiku naših odnosa sa drugima. KBT nudi odlične, praktično primenjive načine na koje možemo pristupiti prevazilaženju teškoća i razvijati svoje kapacitete. Ovo se pokazalo kao izuzetno efikasan pristup za moje klijente. Kao kombinacija koja ih postupno vodi od toga šta rade i zašto to rade do toga kako da promene ono što više ne žele kod sebe i istovremeno unaprede ono što zajednički odlučimo da je dobro za njih. Ova znanja i veštine koje stiču tokom zajedničkih susreta postaju tako njihov novi životni stil.
Zato duboko verujem da suština života nije u pronalaženju sebe negde, u nečemu, nego u kreiranju sopstvene ličnosti u skladu sa sopstvenim željama, interesovanjima, sklonostima i mogućnostima. Maksima- zamislite sebe, kreirajte sebe u tom smislu znači da sebe rekreirate na način kako sami odredite da dalje u životu želite da koračate. I ne samo da koračate.
Osnovna misija Psihodroma je da razmišljate o sebi kao o pilotu! Živite od toga da letite! Predivan i nimalo lak posao baš kao i sam život. Ako se dobro opremite i obučite prolazite kroz teškoće bez udesa a u međuvremenu uživate u letu. Psihodrom je onda poligon, pista sa koje možete poleteti i škola letenja!
Da li ćete leteti i na koji način je do vas jer u svim životnim okolnostima u kojima se nađete imate prostor za izbor i rast. Možete da odlučite da je za vas najbolje da bude uključen autopilot koji vas vodi po nekim utvrđenim šemama naučenim u prošlosti. Ovo deluje kao sigurna vožnja ali vas autopilot ne može provesti ni kroz najmanju oluju, ne može promeniti pravac ako se to pokaže bolje u nekom trenutku, ne može reagovati na promene u okruženju koje su danas veoma burne i brze. I vi se sve to vreme osećate kao da vam se život dešava, ne znate ni gde idete ni zašto, da vama upravlja sudbina, karma ili šta već što je u potpunosti van vašeg domašaja. U toj situaciji vi ste žrtva svih tih okolnosti koje vam se dešavaju bez uvida u to koliko imate mogućnosti da promenite situaciju u kojoj se nalazite.
Možete da letite upravljajući samo emocijama koje ne rezumete i ne znate odakle vam i čemu služe. Tako ulećete u vrtloge iz kojih ne znate da izađete i trpite znatnu štetu.
Ili ste možde suviše opterećeni time da sve bude izvedeno kako treba, savršeno. U tom slučaju, ako uopšte ikad poletite, toliko bivate opterećeni kvalitetom letenja da propuštate da uživate u letu i ostajete prazni i istrošeni umesto ispunjeni i obogaćeni.Tako ćete ili propuštati sve prilike koje vam se pružaju nikad zadovoljni kvalitetom pripreme za poletanje ili ćete ličiti kao da jako dobro letite jer imate karijeru, novac, obrazovanje, porodicu ali nemate nikakvo zadovoljstvo životom ili je ono kratkotrajno i istopi se odmah nakon uspešno završenog zadatka.
A možete i da stvarno letite. Psihodrom onda može biti za vas poligon, pista za poletanje i škola letenja!
Povratne informacije od vas o stepenu unapređenja kvaliteta vašeg života i posle nekoliko godina od završetka našeg rada i preporuke drugima koje mi dajete, veliko su ohrabrenje i stimulus da nastavim da se dalje usavršavam teorijski i kroz dalji rad sa vama.
Hvala mnogo, mnogo!
