Zovem se Darija Petrović Lubańska. Master Psiholog sam i Psihoterapeut. Rado ću sa vama proći kroz proces psihoterapije. Zakazite svoju seansu!
Ja sam Darija Petrović Lubanska, Master Psiholog sam i Psihoterapeut.
02/02/2026
Sledeći put kad se zapitaš
„Kako se osećam?“
probaj da dodaš jedno, mnogo važnije pitanje:
„Kako ja prihvatam to kako se osećam?“
Jer emocija nije problem.
Način na koji se prema njoj odnosimo - jeste.
Ovo je važno i često pogrešno shvaćeno: emocije nisu nešto što možemo da kontrolišemo.
One su automatski odgovor nervnog sistema.
Pojave se pre razuma.
Pre odluke.
Pre „ja sam jaka“.
Zabluda je da zrela osoba „drži emocije pod kontrolom“.
Ne drži.
Zrela osoba zna šta sa njima radi nakon što se pojave.
Ono što možemo je:
- da ih imenujemo (bez umanjivanja)
- da ih regulišemo (ne potiskujemo)
- da ih prihvatimo (bez samokritike)
- da ih držimo dovoljno dugo da ne eksplodiraju ili ne odu u telo
I tu dolazi konfrontacija:
Ako stalno pitaš „šta treba da radim?“, a preskačeš pitanje „šta mi se dešava?“
vrlo je verovatno da ne treba da radiš napornije.
Možda treba da radiš drugačije.
Jer akcija bez kontakta sa sobom nije snaga.
To je beg koji izgleda produktivno.
Ako si navikla da se popravljaš umesto da se čuješ - ovo je poziv da staneš.
Ne da bi odustala.
Nego da bi konačno bila u kontaktu sa sobom.
Emocije nisu slabost.
One su informacija.
Pitanje je:
da li ih slušaš - ili ih kažnjavaš?
01/02/2026
"Ja mogu sama" često zvuči kao samopouzdanje.
Ali terapijski gledano, to je vrlo često adaptacija, ne izbor.
Da - mogla si. I jesi. Dugo.
Ali to što možeš da izdržiš ne znači da je to i dalje zdravo mesto iz kog živiš.
Postoji umor koji nema veze sa slabošću.
To je umor koji nastaje kad si stalno:
- ona koja drži
- ona koja razume
- ona koja se prilagođava
- ona koja reguliše i sebe i druge
I niko ne primećuje da nemaš gde da se spustiš.
Problem nije u tvojoj snazi. Problem je u tome što je snaga postala jedini dozvoljeni način postojanja.
Grupni rad nije korak za one koje "više ne mogu".
To je korak za one koje više ne žele da cena funkcionalnosti bude unutrašnja izolacija.
Ne nudim grupu kao olakšanje. Nudim je kao mesto gde se težina više ne nosi u samoći i gde ne moraš da se raspadneš da bi imala pravo na oslonac.
Ako si slušala i osetila mir, a ne pritisak - to je važan signal.
Ne moraš da odlučiš danas. Ali nemoj da se vratiš u isto bez da sebi priznaš da želiš drugačije.
Ako znaš da je ovo veće od "još jednog razgovora" - piši mi da zakažemo konsultacije.
30/01/2026
Postoji nepisano pravilo koje visoko-funkcionalni ljudi nose u sebi:
ako možeš - nemaš pravo da ti bude teško.
I tu nastaje problem.
Jer sposobnost ne poništava ljudsku granicu.
Samo je pomera dalje nego što je zdravo.
Zato se ne pitaš da li ti je teško, nego da li sme da ti bude teško.
I tu se javlja stid.
Ne zato što si slaba, nego zato što si predugo navikla da sve držiš pod kontrolom.
Terapijski gledano, ovo nije snaga.
Ovo je internalizovana zabrana potrebe.
Što si sposobnija, to si češće sama sa onim što je teško.
Jer „nemaš opravdanje“.
Jer „ti to možeš“.
Jer „drugima je gore“.
U grupnom radu taj mehanizam se ne tapše po ramenu. Ali se ni ne lomi.
Razlaže se, polako. U kontaktu.
Učiš da snaga ne nestaje kad priznaš težinu.
Nestaje samo iluzija da moraš sve sama.
Ako te ovaj Reel nervira ili pogađa - to nije znak da ti ne treba ovakav prostor.
Često je upravo suprotno. Ovo nije mesto gde se snaga gubi.
Ovo je mesto gde prestaješ da je nosiš kao teret.
Ako tražiš takav rad - znaš gde da klikneš.
Jedno od poslednjih mesta može biti tvoje!
28/01/2026
Ne nudim grupu da bi vam bilo lakše (iako hoće biti, u merama koje verovatno sad ni ne možeš da pretpostaviš).
Nudim je da ne biste ponovo ostali sami sa nečim što je veće od jednog razgovora.
Ako tražiš brzo olakšanje - postoji bezbroj tehnika, saveta i kratkih rešenja.
Ovo nije to.
Nudim grupu jer postoje stvari koje:
- ne mogu da se razreše u jednoj sesiji
- ne nestaju kad se „razgovor završi“
- i ne mogu da se nose same, koliko god da si sposobna
Postoje slojevi koje si godinama držala pod kontrolom. I kad se ti slojevi pomere - potreban je oslonac koji traje, ne trenutna intervencija.
Ovo baš zato nije mekša ali jeste stabilnija opcija.
Ovo je mesto gde se ne ide da bi se „olakšalo“, nego da se ne ostane sam kad stvari postanu ozbiljne, žive i stvarne.
Možeš i dalje sama. Pitanje je samo: koliko još želiš?
Ako znaš da ne želiš ovako - piši mi da zakažemo konsultacije i da se upoznamo.
Bez pritiska. Sa jasnoćom.
Jedno od poslednjih mesta može biti tvoje.
26/01/2026
Nisi nezamenljiva na poslu.
Ako se povučeš - sistem će se nekako snaći.
Ako kažeš „ne mogu“ - neko drugi će preuzeti.
Ako usporiš - svet neće stati.
I to znaš.
Ali dugo si živela kao da ne znaš.
Kao da će se nešto strašno desiti ako ne izdržiš još malo.
Ako ne budeš dostupna.
Ako ne budeš razumna.
Ako prećutiš umor.
Postala si nezamenljiva u tuđim rasporedima, tuđim očekivanjima, tuđim krizama.
A sebi - poslednja na listi.
Navikla si da se računa na tebe.
Navikla si da ti držiš kad je drugima teško.
Navikla si da si „ta koja može“.
I tu se desi zamena koja se ne primeti odmah: počneš da veruješ da vrediš samo dok si korisna.
Da ako staneš - gubiš mesto.
Da ako se povučeš - bićeš zamenjena.
Da nemaš pravo na pauzu dok svi drugi funkcionišu.
A istina je jednostavna i bolna:
Svima si zamenljiva.
Sebi nisi.
Tvoje telo nema zamenu.
Tvoj nervni sistem nema rezervu.
Tvoj život nema duplikat.
Ne radi se o tome da prestaneš da daješ.
Radi se o tome da prestaneš da nestaješ dok daješ.
Ovo nije poziv da odeš od svega.
Ovo je poziv da se vratiš sebi.
Ako ti ova rečenica stoji u grudima duže nego što je prijatno - to je mesto odakle počinje nešto drugačije.
25/01/2026
Ovo je teen drama priča ali vrlo odrasli problem.
Većina ljudi ne pati zato što „previše oseća“.
Pati zato što oseća bez odnosa.
Terapijska grupa koju vodim nije mesto za analiziranje pogleda.
To je mesto gde se izlazi iz glave i ulazi u stvarni kontakt.
Ako si umorna od odnosa koji postoje samo u tebi - ovo je poziv da to promeniš.
Grupa se puni.
Ako osećaš da je vreme, ne razmišljaj još jednom o tome „šta je hteo da kaže“.
Uđi u prostor gde se stvari zaista dešavaju.
23/01/2026
Ovo nije skromnost, već strategija preživljavanja.
U trenutku kontakta telo proceni da je sigurnije:
- ne tražiti
- ne zauzeti prostor
- ne biti zahtevna
- ne remetiti dinamiku
Ne zato što nemaš šta da kažeš, nego zato što si rano naučila da se prisutnost plaća odnosom.
I tako radiš u tišini. Efikasno. Tačno. Odgovorno. Bez zahteva.
A onda, kasnije - dolazi osećaj nepravde. Ljutnja. Gorčina. Umor.
Pitanje: zašto me niko ne vidi?
Evo neprijatne istine koju terapija ne zaobilazi: ljudi retko „ignorišu“ ono što je jasno u kontaktu.
Ali vrlo često ne registruju ono što se samo sklanja.
To nije zato što si nevidljiva. Nego zato što si prisutnost zamenila prilagođavanjem.
Zašto se toga setiš tek kasnije?
Zato što si u kontaktu prebrzo izašla iz sebe.
Nisi ostala dovoljno dugo da se vidiš.
Nisi dala sebi dozvolu da budeš „tu“ dok je neprijatno.
Ljutnja se zato ne pojavi na vreme.
Pojavi se tek kad ostaneš sama.
Kad više nema rizika.
Kad više nikome ne smeta.
U grupnom radu ne učimo kako da budeš glasna, niti kako da „se izboriš“.
Učimo kako da ostaneš u kontaktu sa sobom dok je neko ispred tebe.
Kako da ne nestaneš čim se pojavi nelagodnost.
Kako da zauzmeš prostor bez napada i bez povlačenja.
Jer vidljivost ne dolazi iz buke.
Dolazi iz prisutnosti.
Ako si umorna od toga da sve radiš tiho i da se posle osećaš sama sa tim - možda je vreme da to više ne nosiš sama.
Čekam te u grupi.
21/01/2026
Ovo nije problem pameti.
Niti problem asertivnosti.
I gotovo nikad nije zato što „ne znaš šta hoćeš“.
Ovo je reakcija nervnog sistema u kontaktu.
U trenutku razgovora, nešto u tebi proceni da je bezbednije da se ne pomeriš.
Da ne zaoštriš.
Da ne poremetiš odnos.
Ne razmišljaš to svesno.
Telo odluči pre tebe.
Kontakt se zatvori.
Ljutnja se povuče.
Glas se stiša.
To nije slabost - to je naučeni oblik regulacije.
Mnogo žena koje su rano naučile da budu „razumne“, „zrele“ i „one koje ne prave problem“ razviju isti obrazac:
u kontaktu se povuku, a u samoći se pojave.
Zato se prave reči javljaju kasnije.
Tek kad si sama, nervni sistem izlazi iz stanja prilagođavanja.
Tek tada ljutnja dobije prostor.
I tek tada znaš šta bi rekla.
To što dolazi kasnije nije „naknadna pamet“.
To je autentična reakcija koja nije imala gde da stane u trenutku.
Problem nastaje kad to ponoviš dovoljno p**a.
Ljutnja nema gde da ode.
Granica se ne postavi.
Kontakt se formalno završi, ali u tebi ostaje nedovršen.
I onda:
• vrtiš razgovor u glavi
• pišeš odgovore koje nikad nećeš poslati
• telo ostaje napeto
• sledeći put reaguješ još sporije ili se potpuno povučeš
Zato se povučeš pre nego što dođe do kontakta.
Nije zato što nemaš granice. Nego zato što si naučila da ih držiš unutra.
U grupi te ne učim „brze odgovore“.
Učimo kako da ostaneš prisutna u nelagodnosti, dovoljno dugo da čuješ sebe dok je neko ispred tebe.
Radimo sa:
• ljutnjom pre nego što se okrene protiv tebe
• telesnim signalima koji dolaze pre misli
• kapacitetom da izgovoriš nešto nesavršeno, ali istinito
Jer granica koja dođe kasnije uvek košta više.
Ako se često setiš pravih reči tek kad ostaneš sama, to nije zato što nisi jasna.
To je zato što si predugo bila sama u trenutku kad ti je neko bio preko p**a.
I to je nešto što se može naučiti drugačije - ali ne u glavi.
U kontaktu.
Piši mi i hajde da zakažemo besplatne konsultacije i proverimo da li kroz Grupu mogu da te podržim.
19/01/2026
Neprijatni razgovori nisu znak da si pogrešila.
Često su znak da si došla do granice iza koje više ne želiš da se izdaješ.
Razgovori koje odlažemo su retko „o drugoj osobi“.
Mnogo češće su o strahu:
• da ćemo povrediti
• da ćemo biti pogrešno shvaćene
• da ćemo izgubiti odnos
• da će nas drugi videti kao „teške“, „nezahvalne“, „previše“
I zato ćutimo.
Prilagođavamo se.
Preuzimamo više nego što možemo.
Gutamo nelagodu - dok ona ne pređe u zamor, distancu ili telo.
Psihologija to dobro poznaje.
Istraživanja o izbegavanju konflikta i people-pleasing obrascima pokazuju da dugoročno ne čuvamo odnose - već potiskujemo sebe.
Svaki neprijatan razgovor koji ne izbegneš - gradi kapacitet.
Ne radi se o tome da postaneš „konfliktna“.
Radi se o tome da prestaneš da plaćaš sopstvenu cenu tišinom.
Jer život ne pita koliko si bila fina.
Pita koliko si p**a bila iskrena - i ostala prisutna.
Ako želiš da jačaš upravo ovaj kapacitet - to ćeš moći na bezbednom mestu u Grupi.
Ostalo je još 7 mesta.
18/01/2026
Ovo je način na koji ja živim i radim, veštine koje sam gradila koje mi danas ozbiljno utiču na rezultate u svakoj oblasti života, a koje će se oslikati i na tebe ako budemo radili zajedno (jer učimo relaciono i po modelu).
Ne zato što ću ti reći šta da radiš, nego zato što ćeš u sigurnom prostoru naučiti:
- kako da ulažeš u sebe bez krivice
- kako da se pomeriš bez garancije
- kako da donosiš odluke bez samosabotaže
- kako da tražiš bez srama
- kako da radiš bez da se potrošiš
- kako da veruješ sebi, stvarno
Ako želiš da ovo primeniš već danas, pitaj se:
Sa čim ja još uvek imam problem, a znam da me to košta?
Grupa je mesto gde se ta pitanja ne preskaču već se nalaze u zajednici.
07/01/2026
Postoje faze u radu na sebi koje deluju kao nazadovanje.
Nema drame.
Nema velikih odluka.
Samo tišina, nelagodnost i osećaj da „ne radiš ništa“.
A zapravo - tada se menja pravac.
Većina klijenata tek kasnije vidi da su upravo ti trenuci bili ključni za njihov rast.
Ne zato što su se trudili više, nego zato što su prestali da reaguju iz starog mesta.
Ako ti je trenutno teško na „čudan“ način - možda nisi zapela.
Možda si na prelazu.
Ukucaj "Prekretnica" i šaljem ti poruku da se nastavimo razgovor 1:1
28/12/2025
Pre par godina sam shvatila da me više ne boli zub - nego sećanje.
Strah od zubara nije imao veze sa zubima, nego sa odnosima u kojima nisam bila viđena, usporena, zbrinuta.
I onda mi je terapeutkinja rekla nešto važno:
„Ne treba tebi terapija, nego dobar zubar.“
Ispostavilo se da je bila u pravu.
U zdravom odnosu telo uči ono što glava ne može da racionalizuje.
Uči da je bezbedno.
Da ne mora da se steže.
Da neko prati disanje, tempo, strah - i ne gura dalje.
Godinama kasnije shvatam:
problemi koje vučemo iz nezdravih odnosa ne leče se razumevanjem, nego novim iskustvom.
Zato pažljivo birajte odnose.
Svaki se važi.
I svaki nas ili skuplja - ili polako leči.
Ako osećaš da si spremna za drugačije iskustvo odnosa - sporije, sigurnije, sa više poštovanja prema sebi - ostavi komentar „RAD“ i zakazaćemo razgovor.
Be the first to know and let us send you an email when Psihoterapeut Darija P. Lubanska posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.
Contact The Practice
Send a message to Psihoterapeut Darija P. Lubanska:
Ukoliko si ovde jer razmišljaš o tome da kreneš na psihoterapiju ali i dalje nisi siguran/sigurna, evo par saveta koji će ti pomoći.
Kad je pravo vreme da krenem na psihoterapiju?
Na psihoterapiju se može krenuti uvek, nevezano za to koji problem Vas tišti. Klijenti se najčešće odlučuju da potraže pomoć psihoterapeuta kada hoće da unaprede kvalitet života, kada ih čekaju važne odluke, poput promene posla, preseljenja, zasnivanja porodice. Često se osećaju usamljeno, anskiozno, uplašeno, želite da promenite ponašanja i navike koje im škode. Takođe, ponekad klijenti prosto žele da rade na sebi, unaprede svoje veštine, poboljšaju komunikaciju, ostvare lični rast. Kad god se osećate preplavljeni emocijama, problemima, pitanjima i treba Vam pomoć je dobro vreme da se krene na psihoterapiju.
Hajde da se upoznamo:
Ja sam Darija Petrović Lubanska. Po struci sam MA klinički psiholog i Psihoterapeut (Transakcioni analitičar). Radim u privatnoj praksi već 4 godine sa klijentima razlitih uzrasta (od srednjoškolaca do ljudih u zreloj dobi) na različitim problemima. Najčešće radim individualno, mada je moguće uključivanje Vama važnih ljudi u terapijski proces (roditelja, partnera, brata ili sestre, prijatelja).
Moj način rada
Psihoterapiju radim isključivo online. Pre nego što se odlučite da krenete na psihoterapiju, zakažite besplatne 30minute konsultacije. Dovoljno je da pošaljete poruku u inbox da se dogovorimo oko termina konsultacija.
Prve konsultacije možemo iskorisiti da se upoznamo i da postavite sva pitanja koja imate.
Da bi konsultacije i terapija prošle neometano, važno je da:
- imate prostoriju koja Vam obezbeđuje privatnost
- stabilnu internet konekciju
- Laptop ili desktop računar i slušalice sa mikrofonom.
Za psihoterapiju najčešće koristim aplikaciju Skype, mada postoje i druge opcije. Važno je da možemo da se čujemo i vidimo neometano.
Seanse zakazujemo u unapred dogovoreno vreme i najčešće se odvijaju jednom u sedam dana. Ovo je fleksibilno zavisno od potreba i problema klijenta.
Prednosti psihoterapije preko interneta
Psihoterapija preko skajpa podrazumeva iste susrete, koji se organizuju iz udobnosti Vašeg doma ili kancelarije.
Prednosti psihoterapijkog rada preko interneta su brojni. Neki od njih su:
-štedite vreme i novac koji bi ste utrošili na transport;
-dostupna je osobama sa invaliditetom jer se prilagođava Vašim potrebama i stanju;
-dobra je za osobe sa socijalnim fobijama i strahom od izlaganja;
-psihoterapijski rad možete nastaviti nevezano za to gde se nalazite Vi ili Vaš terapeut, što je veoma koristo ukoliko dođe do selidbi ili putovanja jer rad ne mora biti prekidan;
-ukoliko živite u inostranstvu, možete raditi psihoterapiju sa terapeutom koji pričaju na Vašem maternjem jeziku, što je nužan preduslov za bolje izražavanje i razumevanje;
-dobar je preduslov za psihoedukaciju jer internet čini veliku količinu audio, video i pisanog materijala dostupnim;
-dostupna je odmah, bez velikih čekanja!
Hvala Ti na ukazanom poverenju.
Zakaži svoju seansu.
