12/08/2024
Bili Biksbi je bio prilično iznenađen kada se jednog jutra probudio i pronašao zmaja u svojoj sobi. Bio je to mali zmaj veličine mačeta. Zmaj je radosno mahao repom dok ga je Bili tapšao po glavi. Bili je sišao dole da kaže svojoj majci. "Zmajevi ne postoje!" rekla je Bilijeva majka ozbiljno.
Bili se vratio u svoju sobu i počeo da se oblači. Zmaj je prišao Biliju i mahnuo repom, ali Bili ga nije potapšao. Ako tako nešto ne postoji, onda je glupo potapšati ga po glavi.
Bili je oprao ruke i umio se, i otišao na doručak. Zmaj je došao. Sada je bio veći; skoro veličine psa. Bili je seo za sto. Zmaj je sedeo na stolu. Ovakve stvari obično nisu bile dozvoljene, ali Bilijeva mama nije mogla mnogo da uradi povodom toga. Već je rekla da ne postoji takva stvar kao što je zmaj i ako ne postoji, ne možete mu reći da siđe sa stola.
Majka je napravila palačinke za Bilija, ali zmaj ih je sve pojeo. Majka je napravila još, ali zmaj je i to pojeo. Majka je pravila palačinke sve dok nije ostala bez testa. Bili je dobio samo jednu palačinku, i rekao da mu je to dosta.
Bili je otišao gore da opere zube. Majka je počela da čisti sto. Zmaj, koji je do sada bio veličine čoveka, udobno se smestio na ćilim u hodniku i otišao da spava. Dok se Bili vratio dole, toliko je porastao da je ispunio hodnik. Bili je morao da obiđe dnevnu sobu da bi došao do svoje majke. "Nisam znao da zmajevi rastu tako brzo!" rekao je Bili. "Zmajevi ne postoje!" reče Bilijeva majka odlučno.
Čišćenje donjeg sprata trajalo je celo jutro, jer od zmaja u hodniku su morali da izlaze kroz prozore da bi prešli iz sobe u sobu. Do podneva zmaj je napunio kuću; glava mu je visila na ulaznim vratima, rep je visio na zadnjim vratima i nije bilo sobe u kući koja nije imala neki deo zmaja u sebi.
Kada se zmaj probudio, bio je gladan. Prošlo je vozilo s pecivima; mirisu svežeg hleba zmaj nije mogao da odoli. Zmaj je potrčao niz ulicu za vozilom s pecivima. Kuća se spustila; kao školjka na vrhu puža. Poštar je upravo dolazio stazom sa nešto pošte za Biksbijeve, kada je njihova kuća projurila pored njega i krenula niz ulicu. Jurio je kuću Biksbijevih nekoliko blokova, ali nije mogao da je uhvati.
Kada je gospodin Biksbi došao kući na ručak, prvo što je primetio je da je kuća nestala. Srećom, jedan od komšija je uspeo da mu kaže u kom pravcu je otišla. Gospodin Biksbi je ušao u svoj auto i otišao da traži kuću.
Konačno je ugledao kuću koja je izgledala poznato. Bili i gospođa Biksbi mahali su sa prozora na spratu. Gospodin Biksbi se popeo preko zmajeve glave na krov trema i kroz prozor na spratu.
"Kako se to dogodilo?" pitao je gospodin Biksbi. "To je bio zmaj", rekao je Bili. "Zmajevi ne posto...", počela je da govori njegova majka. „Postoji zmaj; veoma VELIKI“, insistirao je Bili dok ga je tapšao po glavi. Zmaj je radosno mahao repom.
Tada, čak i brže nego što je rastao, zmaj je počeo da se smanjuje. Ubrzo je ponovo bio veličine mačeta. „Ne smetaju mi zmajevi ove veličine“, rekla je majka, „Zašto je morao da naraste tako VELIKI?“ „Nisam siguran“, rekao je Bili, „ali mislim da je samo želeo da bude primećen.“
*
Šta možemo da zaključimo iz ove priče?
Za mene je ključna stvar to što problemi ne nestaju samo zato što ih ignorišemo. U stvari, kada izbegavamo da ih rešavamo, oni često rastu i postaju sve veći.
Još jedna pouka za mene je da upotreba radoznalosti i sagledavanje života iz nove perspektive može doneti uvide i mudrost.
Ukratko: najbolja stvar koju možete da uradite kada naiđete na malog zmaja jeste da budete hrabri, radoznali i da se suočite s njim.
*
Prevod s engleskog: MSc Kristina Karanović
master psiholog (smer: psihoterapija)
*
Image by Jim Cooper from Pixabay
