"Kod unutarnjih borba koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi,
Ponekad smo sami sebi nerazumljivi. Smatramo da ne bi trebalo da se ponašamo na određeni način, a ipak to činimo. Verujemo da sa nama nešto nije uredu i da nismo u mogućnosti da se promenimo. Zbog nekih svojih reakcija smatramo da smo nenormalni ili da ćemo poludeti. Ponekad smo neodlučni i teško biramo. Nekad smo tajanstveni, uplašeni i nerado otkrivamo nešto o sebi.
Moja asocijacija na ljudske probleme, zagonetke, nedoumice, pitanja i tajne je ENIGMA i otuda naziv našeg psihološkog savetovališta.
Kada smo konfuzni ili zbunjeni nalazimo se u mešavini složenih iskustava. Ako ih ostavimo da odstoje dovoljno dugo, neki delovi naše konfuzije će izaći na površinu. Često o tome nikome ne pričamo. Pokušavamo sami da pronađemo rešenje za promenu. To traganje različite osobe dovodi do različitih rešenja. Sva ta rešenja nemaju podjednake zasluge za poboljšanje kvaliteta života. Naš mentalni separator često pravi greške koje umeju da nam zakomplikuju razumevanje pometnje koja je nastala.
Savetovanjem ili psihoterapijom mi možemo da se uhvatimo u koštac sa takvom pometnjom, jer naučimo mehanizme kojim ćemo taj posao obaviti.
Velik deo naše pometenosti nastaje usled preopterećenja, umora. Previše dolaznih informacija, "prijateljskih saveta", previše suprotstavljenih mišljenja, previše odluka koje treba doneti, stvari koje treba uraditi... Nervni saobraćaj je ograničen. Svoje čulne signale treba da rešavamo prikladno i na vreme kako bi smo bili mentalno funkcionalni.
Kada smo zbunjeni i smatramo da više ne znamo sami da rešimo problem, potrebna nam je terapija.
"Ali, što je glavno, patimo svi i mučimo se često, dugo, svirepo i besmisleno. Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućnim i podnošljivim"
Ivo Andrić
