O ninđucuu kao borilačkoj veštini javnost zna vrlo malo, i do pre dvadesetak godina, kada je ona prvi put prešla granice Japana, bila je doslovno obavijena velom tajne. godine. Tome je zaslužno i nekoliko kineskih ratnika, učitelja i sveštenika koji su putovali širom Japana donoseći sa sobom znanje akumulirano vekovima u njihovoj zemlji. Tako su vojna strategija, religija, filozofija, folklor, kul
tura, medicina, skupljani u carskoj Kini iz Indije, Tibeta, Istočne Evrope i Južne Azije, našli mesto u razvoju ninđucua. Zbog kombinacije devet razlicitih tradicionalnih stilova, koji su se oblikovali kroz realna borbena iskustva na život i smrt, ninđucu se sa pravom smatra jednom od najefikasnijih borilačkih veština današnjice. U njoj nema ograničenja i striktnih pravila. Jedino pravilo je da se što pre pronađe protivnikova slaba tačka i način kako da ga dovesti u poziciju u kojoj se lako može kontrolisati. Način treninga i vežbanje ninđucua u Buđinkanu, uveliko se razlikuje od ucenja u drugim borilačkim veštinama. S obzirom da je ninđucu ratnička veština nije joj cilj takmičenje već usavršavanje sebe, svog duha, karaktera i tela, jednom rečju, kompletnog bica. U Buđinkanu se obučava i upotreba tradicionalnog japanskog oružja, ali ninđucu je veština koja se razvijala kroz vekove i prihvatala je i sve novo što se pojavljivalo. To znaci da se u današnje vreme koriste i moderna oružja za usavršavanja i borbu. Uostalom, nije važno kakvo oružje imate u rukama, vec kako ga upotrebljavate.
Šta znaci rec ninducu? Ona je u japanskom pismu sastavljena iz dva kanji znaka: nin ili šinobi i jucu. Jucu znači veština ili umetnost, dok su nin ili šinobi sastavljeni iz dva znaka ken što označava mač ili oštricu i šin ili kokoro , što označava srce ili dušu. Ova dva znaka pisana zajedno se mogu tumačiti na više načina, npr. kao: "Duh coveka i oštrice. Mač mora slediti srce, a srce mora biti oštro kako mač". Takode, može značiti: tajnovito, skriveno, izdržljivo...
U javnosti je uvreženo verovanje da je ninđucu samo još jedna od brojnih japanskih borilačkih veština. Međutim, ona se sastoji od raznih škola, ili borilačkih sistema, koji imaju svoje tehnike i svoja učenja, a svaka škola se može podeliti po svojim specifičnostima. Buđinkan ninđucu je ratnička veština samoodbrane i preživljavanja u najgorim situacijama i to je bila strogo čuvana tajna koja se prenosila unutar porodice ili klana sa oca na sina ili na najboljeg učenika.................................................................................................
BUÐINKAN NINÐUCU je na prostorima bivše Savezne Republike Jugoslavije i danas Državne zajednice Srbije i Crne Gore osnovan 1996. godine pod pokroviteljstvom dr Masaki Hacumija. U SCG vodenje škola Budinkan ninducu je od strane dr Hacumija povereno Blaži Nastovu, shihan 13. dan. Blažo Nastov je roden 22. oktobra 1964. godine u Kavadarcima (Makedonija). Sa 12 godina, 1976. pocinje da se bavi karateom. Tokom devetogodišnjeg bavljenja ovim borilackim sportom dostiže i majstorsko zvanje crni pojas 1. Kako i sam ume da kaže, mogao je polagati i za 2. dan, ali je shvatio da karate nije taj borilacki sport koji ga u potpunosti ispunjava, jer ono što je tražio nije pronašao u karateu. Odlazi za Beograd, jer je saznao da tu može trenirati ninducu. Kada je poceo da se bavi ninducuom, tada je u ovu borilacku veštinu bilo ukljuceno oko dvadesetak clanova. Posle nekoliko godina broj clanova se povecao na oko 90, ali do danas je malo njih istrajalo u ovom sportu. Danas postoje klubovi Budinkan nindjucua u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Beceju, Kovinu, Selenci. Pod rukom i veštinom Blaže Nastova do sada je izvedeno mnogo majstora nosioca crnih pojaseva
