Psihoterapija - put ka razvoju

25/01/2025

Malo podsecanje…

Strah od bliskosti (intimnosti)

Emocija straha je se javlja u situacjama kada se nađemo u realnim ili zamišljenim situacijama, za koje procenjujemo da mogu da nas ugroze. Ukoliko su to realne situacije, emocija straha je realna i funkcionalna i štiti nas od potencijalno opasnih situacija, a ukoliko su izmišljene, onda je strah iracionalan, nekoristan, blokirajući.

Reč intimnost potiče od reči I N T I M U S- iskustvo da smo u potpunosti viđeni onakvi kakvi jesmo.

Bliskost ili intimnost je specifičan i poseban kvalitet odnosa koji podrazumeva doživljaj povezanosti sa drugima, uzajamnog prihvatanja, dopadanja, pripadanja, saosećajnosti, poverenja, otvorenosti u komunikaciji, iskrenosti, fizičkog kontkta, uzajamne razmene i zadovoljavanja potreba, pridavanja značaja iznošenju ličnih sadržaja, ličnog investiranja.

Uverenja koja stoje u osnovi straha od bliskosti su verovanja da ako osoba uđe u bliskost, gubi individualnost, stapa se sa drugim, gubi sebe. Takođe, osoba može da usled straha od odbacivanja i povređivanja, veruje da ukoliko dozvoli drugoj osobi da joj se približi, ona može saznati kakva je ona osoba zaparavo i da nije toliko dobra i vredna, i onda će otići i napustiti je. Zato, osoba veruje, da ako nekog apusti previše blizu, onda će ga i izgubiti.

Strah od bliskosti se izražava na različite načine:
- kroz usamljeno, izolovano i odvojeno ponašanje od drugih ljudi,
- histrionično, prenaglašeno, upadljivo i teatralno ponašanje, kada osoba ima veliki broj kontakata, ali te kontakte razvija samo do jedne određene granice
- kroz izbegavanje tema i razgovora o emocijama, jer to osobi stvara neprijatnost
-povišenom potrebom za „intelektualiziranjem“ u međusobnoj komunikaciji
- kroz izbegavanje svađa, jer u svađi može doći do otvaranja i razotkrivanja naših mana i nedostataka
- kroz česte promene partnera i seksualne avanture, površne odnose, čime osoba privremeno kompenzuje potrebu za potvrđivanjem lične vrednosti, a sa druge strane ne rizikuje da pude povređena
-kroz kontinuirano prisutno osećanje nezadovoljstva i nevoljenosti, praznine

Osobe koje se plaše bliskosti su bazično nesigurne u sebe, sa dominantno razvijenom negativnom slikom o sebi i ličnoj vrednosti. To su osobe koje su odrastale u porodicama gde nisu naučili kako da budu bliski, ili gde ih roditelji nisu dovoljno hvalili i isticali njihove dobre i kavlitetne osobine. Zato, kada odrastu, ove osobe iako imaju veliki broj ličnih kvaliteta i osobina, ali one ne veruju da ih zapravo imaju.

U prevazilaženju straha od bliskosti, ljudi koji ga imaju treba da razrađuju sliku o sebi i da nauče da prihvate sebe kao vredna ljudska bića. U tom procesu, oni se uče razvijanju stabilne i pozitivne slike o sebi, samoostarivanju u za njima bitnim poljima i u onome šta znaju i umeju. Takođe, oni treba da razvijaju spremnost da rizikuju i spremnosti na to da bliski odnosi mogu da se izjalove, te da prihvate da se to desilo i da to nije užasno već da se uprkos tome, može preživeti.
Ljudi koji imaju strah od bliskosti, mogli bi za početak sebi da postave jednostavno pitanje: Čega se ja zapravo plašim?

Mirjana Petrovski, psiholog, psihoterapeut

24/10/2024

🍀“Da komšiji crkne krava”
Poređenje sa drugima

Koliko se upoređujemo sa drugima i kako to deluje na nas?
Neka sociopsihološka istraživanja su utvrdila da smo svi programirani tako, da čim uđemo u neku prostoriju, a u njoj se nalazi još neka osoba, mi ćemo se upoređivati.

Biti bolji od svih ili biti gori od svih - ne pravi razliku: u osnovi je ista pozadina, iako se na prvi pogled čini da to nije isto, to je potpuno isto bolno mesto. Gledajući naviše ili naniže, mi ne gedamo ljude, ne gledamo ni sebe.

Upoređivanje kao doživljaj najviše preti našem mišljenju o sopstvenoj vrednosti - kada se upoređujemo sa drugima automatski se obezvređujemo.
Zato treba biti svestan tog procesa, imenovati ga i napraviti izbor šta ćemo sa tim da radimo.

20/10/2024

🍀Lične granice su linije koja označavaju psihološki, emocionalni i fizički prostor između dve osobe.

To je linija koja kaže: jasno mi je gde završavam ja, a gde počinješ ti, jasna mi je tvoja borba i jasna mi je moja borba.

Granica je razdaljina na kojoj mogu voleti sebe i tebe istovremeno. Ona čuva moj i tvoj integritet od stradanja.

Granice su svest o nama i o drugima.
Granice sprečavaju medjusobnu upletenost (kada se obe strane muče i ne znaju ko će kome pomoći).
Kada imamo čvršće granice, onda imamo i više empatije i saosećanja (jer, koliko ljubavi i saosećanja možete imati prema nekome ko vas gazi i ko ne poštuje vaše granice?!)

16/10/2024

🍀Da li pravite razliku između anksioznosti i uzbuđenja?
Istraživanja su pokazala da osećanje uzbuđenosti pravi iste fiziološke reakcije i telesne senzacije kao i anksioznost (lupanje srca, ubrzano disanje, skakanje pritiska …)

Zato kada osetimo takve simptome, treba reći: “Baš sam uzbuđen”, - (jer okvir naših osećanja definišu reči).

Anksioznost ne treba shvatati kao problem.
Funkcionalna anksioznost nam govori “Vodi računa o onome što se dešava”; ona nam govori šta to treba da znamo. Ona je kao alarm u našem telefonu. Kada odreagujemo na te signale , anksioznost postaje funkcionalana.
Kada iz bilo kog razloga ignorišemo signale upozorenja, anksioznost postaje nefunkcionalna i kao takva, može trajati nedeljama, ako to dozvolimo.

Ne treba izbegavati ono što nas čini anksioznim. Ulaganje energije u izbegavanje stvara trenutno olakšanje, ali dugoročno stvara osećaj mučenja.

13/10/2024

“Ne beri brigu”

🍀 Šta je briga? To je niz negativnih misli o lošim događajima koji se mogu odigrati u budućnosti.
Jedno od najrasprostranjenijih disfunkcionalnih uverenja je da se briga izjednačava sa ljubavlju (briga=ljubav).

Ljudi veruju da je brinuti dobro, da im to pomaže, veruju da je to što brinu nepromenljivo, i da ako ne misle da se nešto odvija dobro, tako suzbijaju brigu (što je zapravo samo povećava, kao i njena negativna dejstava).

❗️Važno je shvatiti da je briga zapravo pitanje IZBORA i da nam briga ne pomaže.

Mirjana Petrovski, psiholog i psihoterapeut

12/10/2024

“ Ne beri brigu”

Šta je briga? To je niz negativnih misli o lošim dogadjajima koji se mogu odigrati u budućnosti.
Jedno od najrasprostranjenijih disfunkcionalnih uverenja je jeste da se briga izjednačava sa ljubavlju (briga=ljubav).
Ljudi veruju da je brinuti dobro, da im to pomaže, veruju da je to što brinu neprimenljivo, i da ako ne misle da se nešto odvija dobro, tako suzbijaji brigu, sto zapravo samo povećava brigu i njena negativna dejstava.
Važno je shvatiti da je briga zapravo pitanje izbora i da nam ona ne pomaže.

Mirjana Petrovski, psiholog i psihoterapeut

12/10/2024

Žrtveno jagnje

Sistemska porodicna terapija u svom teorijskom konceptu koristi pojam Žrtvenog jagnjeta. Žrtveno jagnje je uloga koju dobija i koja se nameće jednom članu disfunkcionalne porodice. Ovaj koncept bismo takođe mogli proširiti i na kontekst radnog okruženja. To je jedan veoma okrutan proces, koji nema opravdanja. O čemu se zapravo radi!?

Pojam žrtvenog jagnjeta je poznat iz biblijske priče o Aronu, koji izabrao jedno jagnje u ime celog plemena, na koje su se potom bacili svi gresi ostalih članova plemena. Nakon toga, žrtveno jagnje su odbacili i isterali iz plemena, u divljinu, gde je ostalo samo i napušteno. Članovi tog plemena su na taj način mogli da budu konačno mirni i da se osećaju bolje, da osećaju olakšanje, jer su tako bili oslobođeni i rasterećeni svih svojih grehova. Svi su mogli da se osećaju bolje, jer su se jednostavno složili da to jedno jagnje bude nosliac njihovih grehova. Čak iako je ovo ponašanje bilo nelogično, ono se nije dovodilo u pitanje, jer zašto dovoditi u pitanje nešto što je činilo da se svi osećaju bolje?!
Jagnje naravo, nije ništa uradilo da bi ga oterali u divljinu. Ali je ostalo samo, bez skloništa, hrane, vode, izloženo na milost i nemilost nepoznatoj divljini, napadima raznih predatora. Jagnje se tako osećalo izolovono, uplašeno i nesigurno.

Analogno ovoj biblijskoj priči, u disfunkcionalnim porodicama se dešavaju slični procesi. Jedan član porodice se bira da igra ulogu žrtvenog jagnjeta. U porodici se taj član delegira prećutnim i psihološkim koncezusom/sporazumom svih njenih člnava, a u cilju održavanja porodične ravnoteže i održavanja nepromenjenog stanja u toj porodici-porodične homeostaze. Ubrzo, u porodici se razvija jedno nepisano pravilo i obrazac ponašanja njenih članova, kojim se odabrani član ignoriše, gde se razvijaju dešavanja i priče u porodici koje podržavaju sliku žrtvenog jagnjeta kao manje vrednog, manje bitnog ili problematičnog. Jedna osoba biva izabrana da na sebi nosi posledioce svih psiholoških poteškoća i napetosti od strane ostalih članova, kao i porodice kao celine. Žrtveno jagnje u porodice će često biti najjači i najzdraviji član porodice, jer ono mora biti dovoljno jako da podnese svu težinu tih degradirajućih poruka i ponašanja, a koje bi vrlo lako slomile slabu osobu. Jer cilj je oslobađanje- a jagnje mora biti dovoljno jako da bi patilo, kako ostali članovi stada ne bi!

Osoba delegirana za žrtveno jagnje u porodici nije ništa kriva zbog tuđih grešaka. Ali se može tako osećati. Može osećati krivicu, stid,bol. Njene osobine i njeno ponašanje nisu direktno dovele do njenog izbacivanja. Ali te njene osobine i ponašanje, kao i njeni uspesi, mogu da dovedu do toga da članovi disfunkcionalne porodice moraju da je izbace, jer bi u suprotnom morali da se suočavaju sami sa sobom, svojim osobinam a i postupcima. Oni moraju da kazne žrtveno jagnje zbog toga što je samo njegovo postojanje isprovociralo nelagodnost članova porodice, a ta nelagodnost je zapravo rezultat njihovih nerazrešenih ličnih problema.
Ova situacija može da ostavi značajne posledice na emocionalno stanje osobe delegirane da bude žrtveno jagnje. Toj osobi je teško da poveruje da je njena porodica ovako tretira, jer negde zna da nije ništa loše učinila. Iako pokušava da to razume na najbolji mogući način, ipak to ne uspeva. Zbunjena je i ne razume zašto se porodica prema njoj ponaša tako loše i nelogično. Zbog toga može da počne da sumnja u svoje viđenje realnosti i onoga što se dešava, upravo zato što porodični sporazum podržava drugačiju priču o tome ko je ona i šta radi. Osoba razmišlja da i ako pokuša nešto da rešava po tom pitanju, u tom slučaju će je ostali članovi porodice optužiti da glumi žrtvu, da je sebična, ili da bespotrebno drami. Ova osoba se trudi da drži do sebe, verujući da ovakav tretman od strane svoje porodice nije zaslužila. Ali jednog dana ona može da pukne i da se slomi. Tada ostaje sama. Ona više neće pokušavati da razume ili da objasni bilo šta. Počeće da prihvata svoju "sudbinu".

U ovakvim situacima je veoma važno za psihičko zdravlje da se ova osoba pomiri sa činjenicom da treba da napusti svoju porodicu, onu, koja je napustila nju. Ako osoba ima svest o tome i ako ima podršku od strane bliskih ljudi, ili dobrog terapeuta, onda će moći ovo da uradi.
U suprotnom, ona će snositi cenu grehova koje nije počinila.
To je veoma bolan i težak proces. Veoma je bolno i teško da se osoba odvoji od svoje porodice, jer je jedna od osnovnih ljudskih potreba-potreba za domom, skloništem i pripadanjem. Ali nije nemoguće...
Mirjana Petrovski, psiholog, psihoterapeut

03/06/2024

Najlepši i najsveobuhvatniji opis ljubavi ❤️ (“Semper idem” Đorđe Lebović)

29/03/2024

🍀Psihoterapija nije jedmosmeran proces, mada tako na prvi pogled izgleda. Ona je proces koji se odvija paralelno.
Psihoterapijska soba je soba sa ogledalima, gde ne samo da klijent bolje sagledava sebe i svoj zivot u licnosti terapeuta, već i sam terapeut u svom klijentu i temama koje klijent iznosi, takodje bolje sagledava sebe.
Razgovarajući sa klijentima o raznim temama, terapeut svaki put i svakog dana postavlja sebi nova pitanja, razmišlja o njima, sagledava klijenta, ali i sebe kroz klijenta, i onda takav, postaje još bolje i jasnije ogledalo za njega.
Malo zvuci zapetljano, ali svako ko je imao iskustvo terapije može ovo da razume.
I daa… negde sam procitala, ne sećam se tačno gde, ali je u pitanju poznat i uvazen terapeut, koji je napisao: da klijenti znaju koliko pomažu terapeutima, počeli bi im i sami naplaćivati … 😀😀😀
Mirjana Petrovski, psiholog, psihoterapeut