Advice - Psihološki Centar Savetovanje i psihoterapija
24/08/2025
Sama ili usamljena?
Značajan broj ljudi — oko jedan od šest, odnosno 16 % populacije širom sveta, doživljava osećaj usamljenosti, dok kod starijih osoba taj procenat dostiže i 11,8 %, prema podacima koje navodi Svetska zdravstvena organizacija.
Usamljenost je teška, ali može se prevazići. Ona nije isto što i samoća i ne mora trajati zauvek.
Više o ovoj temi možeš pronaći na našem sajtu.
Ako usamljenost traje mesecima i samostalni pokušaji ne pomažu, psihoterapija ili savetovanje mogu biti dragocena pomoć.
Tu smo za tebe, jer nam je stalo 🍀
11/07/2025
Terapija nije uvek prijatna. Nije ni laka. Ali je vredna.
U prostoru u kome nema osude, počinjemo da skidamo maske koje smo dugo nosili – pred drugima, ali i pred sobom.
Istina o sebi nekad boli, ali ona je prvi korak ka oslobađanju, rastu i autentičnijem životu.
Ako razmišljaš o tome da kreneš na terapiju – znaj da ne moraš biti “slomljen” da bi potražio podršku. Dovoljno je da želiš da bolje razumeš sebe. Tu smo za tebe.
Jer nam je stalo 🍀
22/04/2025
A istina je: tesno mi je sve.
Tesno mi je u telu.
Tesno mi je u očekivanjima.
U uverenju da treba da budem manja, bolja, uspešnija.
U uverenju da treba da budem tanja, bogata, mlada, “uspešna” da bih bila dovoljna.
Da li znaš da devojčice u proseku već sa 6 godina počinju da “brinu da su debele”?
Čak pre nego što nauče tablicu množenja.
Ili pre nego što shvate šta znači samopouzdanje, počinju brige o tome da li su “vredne”.
Pažnja: ova tema nije samo o slatkišima, već o ratu sa sobom, nekim nametnutim očekivanjima, koji traje godinama, a mi ga nismo dovoljno osvestili.
Naravno, ovo možemo da promenimo.
Strpljivo, bez osude prema sebi, dan po dan.
Ne dijetom, nego pitanjem:
“Ko mi je prvi rekao da ne vredim
… ako zauzimam previše prostora?
… ako nisam “dobra”?
… ako kažem šta mislim?”
Slobodno nastavi niz, nisi sama.
Jer nam je stalo 🍀
15/04/2025
Znaš one trenutke kad sve postane previše — misli, osećanja, obaveze… onaj osećaj kad te sve stigne, a nemaš snage ni da kažeš “teško mi je”?
Da li ti se dešava se da si preplavljena, a ćutiš.
Nekad to ćutanje traje danima, nedeljama.
Možda ćutiš jer ti je previše da objašnjavaš šta ti se dešava, možda ne znaš odakle da kreneš… ili te je prosto sramota da kažeš da nisi dobro, da tražiš podršku ili pomoć.
Zato što znamo da je u tim momentima teško, ovde delimo načine na koje možeš da potražiš podršku, čak i kad ti je to teško da izgovoriš direktno.
Nekad i najmanji korak može biti ogroman - bez pritiska, bez velikih reči.
A zaista, ne moraš sve sama.
10/04/2025
U svetu koji nas svakodnevno gura da budemo brži, produktivniji, bolji — lako zaboravimo da je rast proces. Priroda ne forsira proleće, ne ubrzava cvetanje, ne pritiska reke da stignu do mora — i svejedno, sve dođe na svoje.
I ti imaš pravo da rasteš svojim tempom.
Da usporiš.
Da dišeš.
Da ponekad samo budeš, bez potrebe da nešto “postižeš” ili “završavaš”.
Ne meri svoj napredak brzinom, već prisutnošću.
Zato sledeći put kad osetiš pritisak da “kasniš u životu”, seti se: čak i najlepši cvetovi ne cvetaju istog dana.
Jer nam je stalo 🍀
08/04/2025
MIT #1: Psihoterapija je samo za ljude sa ozbiljnim problemima.
Koliko p**a si ovo čuo/la?
Istina je – terapija je mnogo više od toga.
To je prostor gde možeš da:
• naučiš da prepoznaš i razumeš svoje emocije,
• razviješ bolje odnose sa sobom i drugima,
• rasteš, menjaš se i jačaš svoje kapacitete.
Zapravo, briga o mentalnom zdravlju je oblik brige o sebi – baš kao što ideš kod zubara ili u teretanu.
Da li si i ti nekad imao/la sličnu dilemu?
Piši u komentaru – šta je tebe možda sprečavalo da razmisliš o terapiji?
Otvorimo temu zajedno.
Jer nam je stalo 🍀
07/02/2025
Svi mi ponekad zaboravimo koliko je važno da smo ljubazni prema sebi.
Da, greške su deo života, ali to nikako ne znači da ne vredimo, ako nekada pogrešimo.
Zamisli kako bi izgledao svet u kojem sebe ne kritikuješ, nego se podstičeš i podržavaš?
Moguće je, i zato kreni malim koracima.
Prvo pravilo je: nemoj se porediti sa drugima,
A drugo: prihvati svoje nesavršenosti i veruj da si dovoljno dobar/ra čak i kada napraviš grešku.🌱
I zapamti: Savršenstvo je mit.
A istinska snaga dolazi iz ljubavi prema sebi, i poštovanja sopstvene individualnosti i ličnosti, upravo onakve kakva jeste.
Jer nam je stalo 🍀
04/02/2025
Put do cilja nije uvek lak, ali uz nas je mnogo lakše, i moguće!
Pripreme za prijemni su uveliko počele, a mi te pozivamo da budeš deo tima koji upisuje željeni fakultet.
Jer nam je stalo 🍀
23/01/2025
Prava snaga leži u tome da budemo u kontaktu sa svojim emocijama, da ih prepoznamo, razumemo i obradimo na zdrav način. To ne znači da treba da budemo preplavljeni emocijama ili da dozvolimo da one preuzmu kontrolu, isto kao što nije zdravo kada ih potisnemo. Korisno je da ih prihvatimo kao prirodnu reakciju na životne izazove i da naučimo kako da se nosimo sa njima.
Da li si ti na “ti” sa svojim emocijama?
Jer nam je stalo 🍀
20/01/2025
Nikada se nemojte sramiti da zatražite pomoć ili da se posvetite sebi i svom unutrašnjem miru.
Kroz male korake, možemo stvoriti snažniji, zdraviji odnos sa sobom.
Jer nam je stalo 🍀
10/12/2024
Kako se nositi s depresijom tokom praznika:
Razgovaraj sa nekim:
Dobar razgovor sa prijateljem, članom porodice ili terapeutom može biti veoma koristan i ublažiti osećaj usamljenosti.
Postavi realna očekivanja:
Umesto da pokušavaš da udovoljiš svima i stvoriš savršen praznični ugođaj, fokusiraj se na male stvari koje ti mogu doneti radost.
Briga o sebi:
Uzmi vreme za sebe, bilo da je to šetnja, meditacija, čitanje ili bilo koja aktivnost koja ti pomaže da se opustiš.
Fizička aktivnost:
Kretanje i vežbanje mogu poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome depresije.
Potraži pomoć:
Ako depresija postane ozbiljna, važno je potražiti pomoć stručnjaka, kao što su psiholog ili psihijatar.
Praznici mogu biti izazovni, ali uz podršku i pažljivo suočavanje s problemima, moguće je prevazići te teške trenutke. Tu smo za tebe.
Jer nam je stalo 🍀
25/11/2024
Ponekad je potrebno stati, duboko udahnuti i dati sebi prostora.
U redu je da se odmoriš.
Ovo je podsetnik koji ukazuje na važnost uzimanja vremena za sebe, posebno u trenucima kada osećamo pritisak, stres ili preopterećenje.
Zašto je uzimanje pauze ključno i kako to može pozitivno uticati na tvoje mentalno zdravlje:
- smanjuje stres
- poboljšava koncentraciju i produktivnost
- povećava kreativnost
- pomaže pri emotivnoj regulaciji
Be the first to know and let us send you an email when Advice posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.
ADVICE Psihološki Centar bavi se rastom i razvojem ljudskog potencijala kroz psihoterapiju, edukacije, savetovanje, treninge i mnoge druge aktivnosti.
Naš stručni tim čine
Master kliničke psihologije, Marija Karan, završila je studije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Tokom studiranja bavila se naučno-istraživačkim radom iz oblasti socijalne i političke psihologije i učestvovala u brojnim naučnim skupovima, kako na nacionalnom nivou, tako i na evropskom. Bila je član Kluba studenata Psihologije „TraNSfer“, radeći na podsticanju studenata u usavršavanju znanja iz struke kroz formalne i neformalne aktivnosti, kao i na umrežavanju sa mnogobrojim organizacijama slične orijentacije. Svoje znanje proširila je pohađanjem brojnih edukacija i treninga, koje su, između ostalog, obuhvatale teme emocionalne pismenosti, asertivne komunikacije, veštine vođenja radionica, procene roditeljskog prihvatanja dijagnoze deteta, kriminalističkog profilisanja…. Dodatna praktična znanja sticala je baveći se višegodišnjim volonterskim radom u okviru Udruženja MNRO grada Novog Sada, zatim kroz stručno usavršavanje u Centru za socijalni rad, kao i na Klinici za Psihijatriju, Kliničkog centra Vojvodine, nakon čega je položila stručni ispit. Aktuelno je edukant Transakcione analize. Svojim dosadašnjim iskustvom i znanjem će kroz proverene, ali i inovativne metode ostvarivati misiju Advice-a.
Master kliničke psihologije sa psihoterapijom, Alisa Šovanec, završila je studije Psihologije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Prvo iskustvo u radu stekla je tokom studiranja, kroz volonterski rad u Partnerskom savetovalištu gde se bavila savetodavnim radom, Fondu Herc, i Centru EMPRONA (mladi protiv narkomanije). Dalje iskustvo stiče kroz dugogodišnji rad u organizacijama usmerenim na razvoj ljudskog potencijala i očuvanju mentalnog zdravlja odraslih i dece. Relevantno kliničko iskustvo i iskutvo u terapijskom radu stiče kroz trogodišnji rad na klinici za Psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, kroz rad na odeljenju za Shizofrene i Shizofreniformne poremećaje, Dnevnu bolnicu, Dečije odeljenje i konzilijarni rad u toku kojeg polaže stručni državni ispit. Dodatne edukacije i sertifikate ostvarila je kroz projekte Vlade Vojvodine, Fond Herc i UBUNTU Centar za razvoj ljudskog potencijala. Šire obrazovanje stiče kroz pohađanje licenciranih seminara, edukacija i treninga, od kojih su neki Trening Asertivnosti, Primeri iz psihoterapijske prakse - rad sa teškim klijentima, Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju adolescenata, Psihologija laganja, i drugi. Aktuelno je edukant REBT i KBT terapije.
Šta znači BITI PSIHOLOG?
Činjenica je da ni psiholozi ni psihijatri pa ni psihoterapeuti nisu čarobnjaci, ne poseduju natprirodne moći, ne čitaju misli i nikako ne proriču sudbinu drugim ljudima. To su stručnjaci koji u svom radu koriste isključivo proverene tehnike i metode putem kojih pomažu ljudima da prevaziđu, razumeju, reše i kontrolišu svoje psihičke smetnje i unaprede svoje psihološko funkcionisanje.
Dakle, sigurno ste u svakodnevnom životu i kroz masovne medije čuli za psihijatre, psihologe i psihoterapeute, a veliki broj ljudi samo nagađa koja je tačna razlika. Veliki broj reklama i filmova dovelo je do zabluda o tome koje sposobnosti imaju ove tri vrste stručnjaka, pa tako neretko možemo doći u kontakte sa dezinformacijama, a najčešća predrasuda je da su pojmovi psiholog, psihijatar i psihoterapeut sinonimi, odnosno da se radi o istoj vrsti zanimanja koja ima tri različita naziva, što ustvari nije tačno. Zato ćemo prvo objasniti u čemu je razlika između psihologa i psihijatara. Psiholozi su ljudi koji su nakon položenog prijemnog ispita, upisali i završili Filozofski fakultet, odsek za psihologiju (ili neki drugi fakultet koji ima u ponudi studije iz psihologija) , a u trajanju od četiri ili pet godina kada dobijaju zvanje diplomirani psiholog ili master psihologije u drugom slučaju. To su ljudi koji nakon završenog fakulteta mogu da se bave velikim spektrom psiholoških delatnosti.
Psiholozi zbog širokog spektra obrazovanja i razvijene delatnosti mogu da rade na velikom broju mesta. Mnogi psiholozi zaposleni su i rade u medicinskim ustanovama u okviru stručnih timova (zajedno sa psihijatrima, pedijatrima, lekarima opšte prakse, socijalnim radnicima itd) drugi na primer rade u školama kao stručni saradnici, u ustanovama socijalne zaštite, u fabrikama, u marketinškim agencijama, IT kompanijama, u razvojnim savetovalištima u zavodima za zapošljavanje i dr.Psiholozi se bave psihičkim životom, osećanjima i ponašanjem ljudi vezanim za raznovrsne životne situacije u koje sve osobe dolaze i kroz koje prolaze. Pitanja sa kojima se dolazi kod psihologa su zaista raznovrsna. Najveći broj ljudi sa kojima psiholozi rade jesu normalni, zdravi ljudi koji su u kontaktu sa psihologom kako bi dobili stručno mišljenje i savet u vezi nekih životnih pitanja ili pomoć i podršku za rešavanje dilema ili konflikata koje imaju. U svom radu psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne prepisuju lekove već se isključivo bave sprovođenjem psiholoških tretmana što uključuje intervju sa klijentima, psihološko testiranje, psihološko savetovanje i primenu različitih psiholoških tehnika.
Dok su psiholozi stručnjaci koji su završili psihologiju, psihijatri su stručnjaci koji su završili studije medicine i nakon toga dodatnu specijalizaciju iz psihijatrije. Dakle, psihijatri su lekari dok psiholozi to nisu. Psihijatri su lekari koji rade pretežno u medicinskim ustanovama (ili privatnim specijalističkim lekarskim ordinacijama), oni prepisuju lekove (što im studije medicine omogućavaju dok psiholozi nemaju ovlašćenje da rade to), uspostavljaju medicinske dijagnoze, zaduženi su za lečenje duševnih bolesnika i pacijenata koji pate od različitih vrsta psihičkih tegoba. Njihov pristup lečenju se bazira na medicinskom modelu.
Psihoterapija predstavlja vrstu psihološkog tretmana čiji je osnovni cilj pružanje psihološke pomoći osobama koje imaju određene psihičke smetnje, koji prolaze kroz neku vrstu životne krize, imaju emocionalne probleme, probleme u komunikaciji ili žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, pospeše lični razvoj, I saznaju nešto više o sebi. Kako psiholozi tako i psihijatri mogu biti psihoterapeuti, takođe psihoterapeuti mogu biti i stručnjaci iz drugih oblasti humanističkih nauka (npr: pedagozi, andragozi, defektolozi itd) koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili neku od specijalističkih edukacija za neku vrstu psihoterapije i položili razlike u ispitima. Samo oni koji su su završili određene edukacije iz psihoterapijskih modaliteta ( trajanje edukacije zavisi od psihoterapijskog pravca kojim stručnjak želi da se bavi) postaju psihoterapeuti.
