Vežbanje Hatha joge zvanično sam započela kursom koji sam 2003. godine pohađala kod Olge Krstić Šešelje, jedne od prvih novosadskih instruktora joge. U avanturu zvanu joga krenula sam daleko ranije, tokom srednjoškolskih dana, kada sam se upoznala sa indijskom filozofijom, kojoj sam se ozbiljnije posvetila na studijama, te izučavanjem knjiga Jasmine Puljo, pionira jogičke discipline u nas. Već pri prvom susretu, zaljubila sam se u ovu drevnu veštinu i osetila brojne duhovne i psihofizičke dobrobiti, a postavši profesorka filozofije moja strast za usvajanjem i deljenjem znanja kulminirala je željom da drugima pokažem koliko joga pomaže u ličnom razvoju i ostvarenju sopstvenih ciljeva.
Tokom ovih godina prošla sam sve nivoe i stilove vežbanja joge, zahvaljujući svojiim učiteljima koji su bezrezervno delili znanje i hrabrili me da idem korak dalje. Iskustvo u vežbanju Aštanga i Bikram joge, fizički zahtevnih stilova, kao i Vinjasa, Kundalini i Jin joge, prema kojima isprva nisam imala naklonost, smatrajući da im nedostaje onoga što se smatra drevnom jogom, dovelo je do kasnijeg prihvatanja različitosti ne samo u jogičkim izrazima već i drugačijeg u svakodnevnom životu, što predstavlja i smisao joge (sama reč „joga“ na sanskritu znači jedinstvo). Time sam ove, kao i druge stilove počela ne samo da razumevam, već i da iz njih usvajam sve ono što je za mene u datom trenutku najbolje, a što je vremenom rezultiralo jedinstvenim stilom vežbanja.
Budući da sam sve vreme praktikovanja joge, podjednako na teorijskom, kao i na prakičnom planu, pokušavala da što više ispoštujem autentičnost samog nauka, te da sam bila etički opredeljena veg(etarij)anka, razumevanje jogičkih smernica i pravila ponašanja (jama i nijama), kao i njihovo integrisanje u sopstveni joga stil, došao je spontano. Kasnije bavljenje zaštitom i pravima životinja, te upoznavanje sa Đivamukti jogom, koja naglasak stavlja na starinski istočnjački stil vežbanja, prepoznavajući duhovni napredak u saosećanju sa svim živim bićima, samo je bilo potvrda mojih neprestanih stremljenja i pokazatelj sopstvenog p**a koji sam gradila i prepoznala kao Ahimsa jogu (sanskrit: ahimsa - nepovređivanje, nenasilje), vežbanje nenasilja. Ona uključuje tradicionalno praktikovanje asana (položaja za istezanje i jačanje), pranajamu (tehnike disanja za harmonizovanje i energizovanje) i meditaciju (duboku relaksaciju), kombinovane sa indijskom filozofijom nenasilja. Takva praksa u sebe uključuje saosećanje, toleranciju, prihvatanje, strpljenje i svest o povezanosti svih bića.
Zvanje i sertifikat instruktora joge po međunarodnim standardima, koji predviđa 200 sati treninga, stekla sam 2016. godine u „Vidya Yoga“ školi, koju vodi dugogodišnji učitelj joge Dragan Lončar, sledbenik Biharske joga tradicije, i na taj način stekla pravo podučavanja asana (joga položaja), pranajame (tehnika disanja) i joga nidre (jogičke relaksacije). Iste godine na Fakultetu za sport i turizam - TIMS, Univerziteta Educons iz Novog Sada, stičem zvanje sportski instruktor specijalista joge, prema Zakonu o sportu Republike Srbije, čime sam se kvalifikovala za dobijanje profesionalne licence i dozvole za rad koju dobijam od strane Komisije Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije. Kao stipendista Vlade Indije u okviru Indijskog programa bilateralne tehničke i ekonomske saradnje (ITEC) 2018. godine završavam Specijalni program obuke joga instruktora na S-VYASA joga univerzitetu u Bengaloru (Swami Vivekananda Yoga Anusandhana Samsthana). Registrovana sam instruktorka joge kod Joga alijanse, najeminentnije asocijacije joga instruktora i škola joge u svetu, akreditovana dvema nominacijama: E-RYT 200 (iskusni registrovani instruktor joge) i YACEP (pružalac kontinuirane edukacije). Završila sam seminare za pranajamu, kundalini i usavršavanje duhovnog tela italijanske škole Pramiti koje je vodio Valter Tirak Ruta, direktan učenik i sledbenik čuvenog „Utihlog Jogija“ Šri Šri Šri Satčidanande, kao i majstorski kurs joge za decu „Simha-Virya Yoge“ iz Amsterdama namenjen učiteljima joge.
Pohađala sam dodatne časove Hatha, Aštanga, Vinjasa i Šedou joge u različitim joga centrima i usavršavala se na časovima Pauer joge kod učitelja Zorana Zrnića, Jin joge instruktorke Ane Plisnić i Kundalini joge Danice Cvetković. Prisustvovala sam brojnim radionicama joge, među kojima su radionice Aštanga joge Ranka Stojiljkovića, autorizovanog učitelja Drugog nivoa, joga za dijabetes indijskog dobrotvornog društva VYASA, kao i onlajn radionice Joga Alijanse namenjene instruktorima joge. Osim kurseva za podučavanje izvođenja fizičkih položaja (asana), upravljanje životnom energijom – pranom (pranajame) i relaksaciono-meditativnih vežbi (pratjahare), takođe sam se usavršavala na časovima meditacije vodećih stilova (dhjana), na predavanjima ajurvedskih metoda prirodnog lečenja (ayurveda) i radionicama čišćenja (kriya) – tehnikama koje čine jogičku metodu samorealizacije (samadhi).
Redovno nastupam na kulturnim manifestacijama koje promovišu ovu drevnu veštinu, a otkako se naša zemlja priključila obeležavanju Međunarodnog dana joge, učestvujem i u performansima koji ih obeležavaju. Među njima su: „Joga dani dobrih dela“ i „Vežbajte jogu sa nama“ Joga saveza Srbije, pod pokroviteljstvom Evropske joga federacije, „Međunarodni dani joge“ u organizaciji Ambasade Indije, promotivni časovi različitih stilova joge i meditacije itd.
Na mojim časovima se vežba Hatha joga s elementima Aštanga joge što podrazumeva joga položaje, odnosno fizičko vežbanje, jogičko disanje i vežbe relaksacije uz kratke teorijske osvrte na filozofske i anatomsko-medicinske aspekte kontinuirane prakse. Vežbe su dizajnirane tako da doprinose ravnoteži i zdravlju na fizičkoj, mentalnoj, emotivnoj i duhovnoj dimenziji pojedinca. Stil vežbanja je mešavina tri najuticajnije škole joge u svetu: Ajengar (Iyengar), Aštanga (Ashtanga) i Đivamukti joga (Jivamukti). Časovi su tematski koncipirani i stepenovani, odnosno prilagođeni širem krugu ljudi, ali i onima koji imaju specifican cilj vežbanja, a njihovo trajanje je oko 90 minuta.
Ukoliko ste zainteresovani za čas joge (grupni, individualni ili Skajp), slobodno mi se javite putem formulara moji se nalazi OVDE.
Joga se vežba svuda i uvek, parola je kojom se neprestano vodim.
Kako sam počela da slikam jantre
Crtam odmalena. Prirodu, ljude oko sebe, društvene odnose, životinje, snove, vizije. Iskustvo iz srednje škole takođe je uticalo na moje umeće crtanja i slikanja, pogotovo časovi nacrtne geometrije i slobodnoručnog crtanja. U vreme kada sam počela da slikam, često sam ga kombinovala sa crtanjem i primenjenom umetnošću, izradom predmeta od upotrebne vrednosti, u čemu mi je pomogao otac, veliki majstor toga.
Tek na fakultetu započinjem kontinuirano i ozbiljnije slikanje, najpre uljanim bojama, a potom i akrilom. U slikanju sam bila samouka. Zahvaljujući majci dizajnerki, koja se likovnom umetnošću bavi ceo život, imala sam priliku da posmatram kako nastaju dela, igram se bojama, eksperimentišem i sama stvaram. Nakon nekog vremena, počela sam da upijam tehnike slikanja od lokalnih umetnika, mahom prijatelja, koji su me dodatno uputili na zanatski deo, kao i od vrhunskih majstora koje sam, kao novinarka kulturne redakcije nekoliko medija, intervjuisala na slikarskim kolonijama.
Najpre sam slikala ono što sam već pronailazila dovršeno, a što me je na neki način privuklo; dela drugih umetnika koja su mi se dopala na prvi pogled i kojima sam želela da budem okružena, ali i da ujedno isprobam svoja umeća na njihovim koracima. Nakon toga sam počela sve više da istražujem s idejama pa sam sve češće stvarala nova, delom inovativna, a delom inventivna dela, koja bi se mogla podvesti pod ekspresivni egzistencijalizam.
Kako sam dublje zalazila u istočnjačku filozofiju, tako me je sve više počinjala interesovati indijska umetnost. Joga, i s njom u vezi meditacija, kojom sam se već duže vreme bavila, to interesovanje je samo produbila, te sam počela da slikam jantre (sanskrit: yantra – instrument, mašina) i izrađujem predmete primenjene umetnosti koji se koriste u jogičkoj praksi. To iskustvo, uz predznanje tehničkog crtanja, koje je doprinelo lakšem oslikavanju geometrijskih oblika, kao i kasnije radionice crtanja fraktala, pomoglo mi je u vežbanju srpljenja, preciznosti, koncentracije i usmerenosti, što je za slikanje tih motiva, neophodno. Zbog svega toga, osećala sam se kao "na svom terenu".
Sve jantre radim po pravilima drevne indijske umetnosti, odnosno vedskih metoda, što podrazumeva korišćenje predviđenih boja, koje su u mom slučaju isključivo ekološko-veganske. To mi je vremenom postalo veoma važno jer ne samo da je u skladu s jogičkom etikom nenasilja, već i ličnim preferencijama, budući da kao zagovornica prava životinja taj princip pokušavam da ugradim u ono čime sam okružena. Otkrivši dublju simboliku jantri i uvidevši direktnu povezanost svega, one postaju moje krajnje opredeljenje i umetničko-spoznajna vodilja ka putu pronalaženja unutrašnje svetlosti.
Maja Vučković
