Mirela Pavlović - psihoterapeut

27/01/2026

𝐓𝐀𝐍𝐊𝐈𝐇 𝐙̌𝐈𝐕𝐀𝐂𝐀 𝐙𝐀 𝐌𝐀𝐆𝐀𝐑𝐂𝐀 [priča iz života]
⭕️ Ne znam kako vi stojite sa bivanjem magarcem, ali ja baš više nemam ni onih živaca tankih ko končići, a pogotovo ne onih debelih - za sve vrste magarčenja, kojima je mali čovek izložen, u svom svakodnevnom životu. Kud god i kako god da pogledaš, krajnji korisnik je uvek onaj koji plaća sve ukupne rizike, svih prethodnih riba u lancu ishrane. Njegov rizik ne pokriva niko. Ista stvar je i sa nama psihoterapeutima. Ako neko misli da su terapeuti pošteđena vrsta, grdno se vara. Tek su trapeuti posebna vrsta ovaca za šišanje. Jer terapeuti su uglavnom neki fini, introvertni ljudi, empatični, trpeljivi, puni razumevanja, radoznali, željni znanja i puni poverenja. Lako ih je šišati. Samo zabaciš udicu na kojoj piše - jedina tehnika koja će ti ikad trebati u radu sa klijentima... i on je pečen. Međutim, ni ovce, to jest magarci (makar ne svi) nisu ono što su nekad bili. Kažu da šaran i po tri godine pamti mamac koji je jednom video. U tom smislu, moglo bi se reći da magarci lagano sustižu šarane. Evo na primer ja.

Od korone naovamo, izgleda kao da su mnogi psihoterapeuti toliko podigli cene i apetite, da sve manje rade sa klijentima, a sve više sa svojim kolegama, kojima dele svoje specifično znanje, kroz razne vrste edukacija, kurseva, i sl. A naslovi - sve bolji od boljeg! Kako odoleti? I kome odoleti? Ipak.

Postoje stručnjaci kod kojih je sve transparentno, i oni su realno, i u narodu (ne nužno i medijima) - najomiljeniji. Ljudi osećaju da su iskreni, da nema malih i velikih slova, skrivenih troškova, nerealnih iznosa, dimnih zavesa i velikih praskova od (šatro) sadržaja, već čist račun, duga ljubav. Pa još malo preko toga. Znanja, poštovanja, saosećanja, ljubavi ka profesiji i saputnicima na tom putu. Njima mi nije žao da dam novce, koliko god da traže, ali njih je svega nekolicina.

Drugu grupu čine izvikani prodavci magle, pune su ih društvene mreže, njima nikada i nisam pala u iskušenje da dam makar i neki simboličan dinar (hvala Bogu, bar nešto). Puna su ih usta i fidovi sebe, sebe, i opet (pogađate) - sebe!

Ali ima i onih koji su dobro zamaskirana pošast. Zakače se... ⬇️

23/01/2026

⭕️ 𝐊𝐀𝐊𝐎 𝐓𝐑𝐄𝐂́𝐈 𝐔 𝐎𝐃𝐍𝐎𝐒𝐔 𝐂̌𝐈𝐍𝐈 𝐔𝐒𝐋𝐔𝐆𝐔 𝐒𝐕𝐈𝐌𝐀, 𝐎𝐒𝐈𝐌 𝐒𝐄𝐁𝐈 [priče iz prakse]:
Oni su u braku već neko vreme. Imaju decu. Naizgled dobar život, ali svakodnevica uzima danak. Odnosi postaju hladni. Tako se događa da na scenu stupa treći. U tom drugom odnosu, strasti počinju da bujaju, suprug se seli, žena uplovljava još dublje u svežu ljubavnu priču, što sve vodi ka ideji o zajedničkom životu i novom happy end-u.

Međutim...

Naizgled potpuno iznenada, nakon nekakvog manjeg nesporazuma sa novim dečkom, supruga se vraća suprugu. Treća osoba ostaje zaprepašćena nastalim preokretom. Bilo kako bilo, veoma brzo, stara bračna idila ima novi glanc, a treći u odnosu panično vuče poteze očajnika, u pokušaju da povrati svoju poziciju.

Da li mu polazi za rukom?

Ne. Zašto ne?

Zato što nesvesne (i zato skrivene) dinamike imaju velikog udela u onome što se dešava. A šta se dešava?

U ovoj novoj konstelaciji, bračni par je (makar privremeni) pobednik. Jedini realni gubitnik u ovoj igri je muškarac sa strane.

Ona je dobila pažnju čak dva muškarca, koja se sada bore za nju. I dok je tako, taj brak će imati gorivo, na osnovu koga će funkcionisati sa mnogo više vatre nego inače. Dodatno, njena lična nesigurnost spram sopstvene vrednosti je (privremeno) neutralizovana. Suprug, sa druge strane, lik je koji se oseća pobednikom jer je nadmudrio mlađeg, poželjnijeg muškarca, koji možda nema to iskustvo i novac, ali ima strast koja pripada mladosti. I sve dok spoljni momak grebe na vrata, muž može zadovoljno da se smeška i gladi bradu, iz topline svog novog-starog doma.

Treći ostaje poražen, sa dilemom - šta bi sa onom vanvremenskom ljubavlju?

Ako uspe da smogne snage da potpuno izađe iz ove priče, saznaće. To je jedini način da skrivene dinamike jednog odnosa izađu na površinu.

Kad se podvuče crta, mlad čovek je naučio svoju lekciju, a bračni par dobija šansu da se zagleda u stvarne lične i probleme svog odnosa, i može (ovog p**a zaista) ući u odnos, koji dobija stvarnu šansu za 𝐡𝐚𝐩𝐩𝐲 𝐞𝐧𝐝.

18/01/2026

Sigurna sam da svaka žena zna bar jednog Tonija. One, mudre rođene, verovatno samo iz daleka. Sa bezbedne udaljenosti, svakako. Neke druge, opet, zaintrigirane šarmom večitog dečaka, usude se da takvog muškarca pogledaju i iz bliza. Ali samo pogledaju. Brzo bi shvatale da iza nestašnog čuperka, sanjivog pogleda i džepova punih praznih obećanja - nema ničeg. Međutim, mi, koje smo o ljubavi učile iz knjiga, jer je nije bilo nigde bliže, tu, oko nas, na žalost, umele smo da progutamo tu udicu lukavo sakrivenu iza drskog osmeha, ležernog stava i usta punih priča (o sebi, naravno, uvek samo o sebi), i omamljeno ostanemo duže, mnogo duže, od onoga što bi bilo dobro po nas. Opet, budile bismo se. A buđenje iz kome baš ume da boli. I odlazile.

Ali, šta je sa onima koje su ostale...?

Šta je sa svim onim ženama koje, uprkos trajanju, ne prepoznaju nepogrešivu samoživost muškarca pored sebe. Koje najlepši komad i dalje uporno ostavljaju njemu. I samo njemu. Koje nikada ne uzimaju daljinski u svoje ruke, kada je on tu. Koje nikada ne postavljaju pitanja, jer za njega je svako njeno pitanje glupo. Koje odbijaju da primete da najbolje košulje već odavno ne oblači zbog njih. Kao ni dobro raspoloženje. Ili osmeh. Koje u praznim očima kojima je gleda, kada je gleda, ako je uopšte gleda... ne vide ništa osim prezira. Koje ne primećuju da su ostale same, čak i bez sebe, tužno nasukane na krhotine onoga što je nekada bio njihov život, život koji obećava... a sada bez ikakve nade na pomilovanje.

Zato po ko zna koji put pomišljam, kako bi bilo divno, zaista divno da u školi razgovaramo i o životnim istinama, od kojih je jedna i ta da izbor partnera može da ti odredi smer i sudbinu čitavog života, pa čak i da ga dovede do tragičnog kraja.

Kako glup način da se odigra taj jedan jedini ples koji nam je dat, zar ne?

27/09/2025

Iako ni struju ne vidimo i ne možemo opipati, baš kao ni bol, ipak se vrlo čuvamo da ne dođemo u direktan kontakt sa mogućim izvorima električne energije, priznajući na taj način njenu snagu i svoj strah, dok je bol druga priča.

Zapravo, nemamo ni približnu predstavu o tome, koliko psihička bol može da bude porobljavajuća, i samim tim opasna; čak toliko, da čitav naš životni vek nemilosrdno odredi i veže uz sebe, ne dozvoljavajući nam da ikada udahnemo stvarnu slobodu i sve boje postojanja.

Nije li onda neobično da emotivnu bol nipodaštavamo. Ne priznajemo. Potcenjujemo. Iako ima iste razarajueće efekte, po naš život.

Istina, prva u bukvalnom, dok druga u simboličkom smislu.

Jer od jedne umiremo fizički, a od druge psihički...

🎬 Kako to praktično izgleda, možete doživeti u sjajnoj ruskoj seriji "Okidač/Trigger" (2020 - ...). Priča prati psihoterapeuta, koji praktikuje potpuno neobičan (realno postojeći) psihoterapijski pravac, tzv. provokativnu psihoterapiju, čija je suština - provokacija. Uzbudljiva, izazivajuća, često ironično duhovita, svakako paradoksalna, empatična intervencija... koja, preko katarze, vodi do oslobođenja!

11/09/2025

08/09/2025

RIZICI

Smejati se znači - rizikovati da ispadnete budala.
Plakati znači - rizikovati da ispadnete sentimentalni.
Približiti se nekome znači - rizikovati bliskost.
Razotkriti svoja osećanja znači - rizikovati razotkrivanje svog istinskog ja.
Izložoti svoje ideje i snove pred gomilom znači - rizikovati njihov gubitak.
Voleti znači - rizikovati da va ljubav ne bude uzvraćena.
Živeti znači - rizikovati smrt.
Nadati se znači - rizikovati beznađe.
Pokušati znači - rizikovati neuspeh.

Ipak, rizikovati se mora, jer najveći rizik u životu je ne rizikovati ništa. Osoba koja ne rizikuje ništa, nema ništa i nije ništa. Možda će izbeći bil i tugu, ali ona jednostavno ne može da uči, da oseća, da raste, da voli - da živi. Zarobljena u svojoj izvesnosti, ona je rob, nema slobode. Samo onaj ko rizikuje je slobodan.

- nepoznat autor -

31/08/2025

Radeći sa ljudima, ali i koračajući sopstvenim životom, svedočila sam i doznavala za zbilja neverovatne stvari koje su meni, drugima, na razne načine menjale život na bolje. Takođe i za naizgled neobjašnjive životne seče koje su na strašan način obeležavale ljudske duše... Sve navedeno čini da ne mogu, a da se skoro svakodnevno ne podsećam - koliko sam mala i nebitna, i koliko velika i jedinstvena... u isto vreme. Rezultat svega je nemogućnost da zaboravim sve ono što je bolelo, ali i što je uticalo da postanem bolja i mudrija osoba, kao ni sve ono što je učinilo da praktično u neverici uskačem u voz koji nailazi, te na taj način i u nov život, sopstveni nov život - koji od tog trenutka više nikada neće biti isti.

Hodala sam tamnim vilajetima, ali i šetala blistavim vrhovima. Bivala nesastavivo kidana na deliće, i ponovo neočekivano podizana u obilje. Jako mi je sporo išlo pronalaženje mudrosti, u kojoj sada sa zahvalnošću uživam.

Sve dok dišeš, sve je moguće. Budi spremna za najlepše, ali i najružnije od života - u svakom trenutku. Radost prizivaj, radi vredno na njoj... ružno pusti da samo dođe, ako baš mora, ne moraš ga još i brigom požurivati, i tako bivati čak dva p**a nesrećan, zbog iste stvari.

Što je tvoje - a sve je tvoje, ako do njega zrelošću i odgovornošću dorasteš - doći će. Život je velik. Pruži mu šansu. Ali je i surov. Zato u sebi zidaj smirenost, veru i zahvalnost. Čak i za nemilosrdne završetke, od kojih svi nekako, u nekom skrivenom kutku srca strepimo. Jer čovek sve može sa dostojanstvom izneti, ako tako odluči.

Takođe, nije nam data prilika da sagledamo širu sliku događaja. Zato je sve što nam preostaje Vera. U sebe, u Tvorca, u Život.

A kad se omudrimo - i u retke Druge.

27/08/2025

🫆 Najbolje je kada odmah znate sa kim imate posla. I kada drugi znaju to isto. U vezi vas. Pametni ljudi to tako. Ne kriju se. Reaguju. Ispoljavaju se. Bez značajnih cenzura. To ne znači biti bezobrazan i ne mariti za tuđa osećanja. Ne. To samo znači da ako vam nešto ne prija, to lepo kažete. Ili ako nešto radije ne biste. Ili biste. Ili vam iznenada zatreba još jedna ruka. Još jedna glava. Tražite. Pitate. Ljudi se jako brzo zatrče ka izlazu, kada se uplaše da će nešto energije morati da potroše na vas. Ne sviđa im se to. Nisu tako planirali. Samoživci, naravno. Sa ugađačima redom, suprotno je sasvim. Oni bi i zvezde, bez potrebe, sa neba vam skidali. A da ih pitate zašto? Pa zato što vole. Kao dobri su ljudi. Što ne znači da oni takođe nemaju računicu. Imaju. Možda simboličku, ali imaju. Svi imamo rečunicu. I to je ok. Nije ok kada se računica prodaje za velikodušnost, ili kada se negira, iako je tu, lako vidljiva. Skoro opipljiva.
Zato je biti ono što jesi, najveća sloboda i poštovanje koje sebi možemo dati. Slatka nagrada sledi u vidu svih onih koji vas u svojoj blizini žele baš takve kakvi jeste. Zbog vas, tako običnih, nesavršenih, grešnih, a ipak [eto, nekome] poželjnih. Nema manipulisanja vajkanjima kako ste teški, nemogući, i kako vas se plaše. Samo op op, ka off, off, pa još malo dalje, na margine vašeg života. Svaka ptica ka svome jatu. A da kako drugačije.
#4/23

25/08/2025

🫆 Nekada je bioskopsko platno bilo sve što vam treba u kišnom danu. Nekada bih, kada je bivalo jasno da, osim weltschmerza, dan neće ponuditi ništa drugo... posle prve jutarnje kafe, u džep stavljala ono najvrednije - milošću bogova stečenu propusnicu za beogradske bioskope, i kretala put dobro znanih bioskopskih utroba, kao Ifigenija u susret svojoj sudbini. Jadran, zatim Kozara, možda Balkan, ili čak 20. oktobar, ponekad Odeon... uvek sedmi red, mesto u sredini, naravno. Jedan za drugim, dok se na zemlju ne spusti noć. Kroz mene bi strujali i smenjivali se svetovi, koji bi sa duše spirali sve moje [i svestske] tuge, tako da je već sledećeg jutra duga mogla iznova zasvetlucati i sobom doneti snagu novog početka... A onda su [pravi] bioskopi nestali. Kao dinosaurusi. I neke druge utrobe su počele da gutaju naše tuge. Možda. A možda su samo tuge, neprimetno, progutale nas.

#3/21

25/08/2025

🫆 Volim ono svašta nešto između. Hotelske sobe sa škripavim plahtama. Šap**avi kikot usputnih sobarica. Bezlična lica prevoznih sredstava. Ni tamo, ni ovde. Ništa moje, ništa obećano. Slučajna lica, slučajne osmehe. Ukus zabranjene hrane, slatkih pića, zalutale cigarete, slatkiša, čipsa, mogu ovde, mogu tamo, radosti koje mame iza svakog ugla. Nevezanosti. Nesp**anosti. Nepripadanja. Neograničenosti. Slučajne susrete, spontana spajanja. Mogu sve, mogu ništa. Volim da, prosto bivanjem, ostavljam trag u dalekim kutcima planete. Volim da verujem da je deo mene ostao posejan kud god sam kročila. Da sam rasejala deliće sebe gde god da sam bila. Jer svuda sam ja, i svuda je moj dom, ali nigde kao tamo gde me više nikada neće biti. Volim da verujem da je ovo poslednja prilika da obiđem planetu, pre nego što zatvorim sve svoje karmičke krugove. Volim prostor između sad i zauvek, jer ga deli samo jedno la[h]ko [pre]puštanje strujama putovanja. Takve odmore volim. Šteta što život sam ne može biti jedan takav veliki odmor. Ili to može biti? Ipak.

#3/23

24/08/2025

- Pričaj mi o isprepletanosti. O Ajnštajnovom sablasnom dejstvu na daljinu. Ima li to veze sa kvantnom teorijom?
- Ne. To nije teorija, dokazano je.
- Kako beše ide?
- Kad razdvojiš isprepletenu česticu i udaljiš delove jedan od drugog, čak iako su na suprotnim krajevima svemira, ako izmeniš jednu od njih, druga će biti izmenjena na potpuno isti način... Sablasno.
- Čak i ako su na suprotnim krajevima svemira?
- Da.
🎬 Džim Džarmuš: Only Lovers Left Alive (2013)

🫆 Dugo sam verovala da je srodna duša ona koju prepoznaš po hemiji koja se kao oganj iznenada razbukti u tvom biću, zbog čega imaš istovremeno doživljaj bezvremenosti i večnog stapanja sa davno izgubljenom obalom.
Sada pre verujem da je to možda karmički susret.
Srodna duša je nešto drugo.
To je ljubavnik koji zna da je pronašao svoj mir. Neko ko bez mnogo reči saoseća, prepoznaje, sa tobom putuje kroz sve tvoje mene, bez želje za promenom tvog bića. Možete deliti prostor, može to i ne biti tako, ali to ništa ne menja na stvari - da ste se pronašli. Svako je svoj, i oboje iznova pripadate. Bez želje za pokoravanjem, bez straha ili kontrole. Samo tiha, radosna igra srca.
⭐️ Jedino zrelost je put do srodne duše.
2/23