Psihološki centar Temenos

Psihološki centar Temenos Temenos centar se posvećeno bavi psihoterapijom, savetovanjem i edukacijom, punih deset godina. Temenos centar je osnovan 2015.

Naš tim čine psiholozi i terapeuti iza kojih stoji dve decenije radnog iskustva u najrazličitijim oblastima primenjene psihologije. godine sa ciljem unapređenja kvaliteta života pojedinaca i unapređenje kvaliteta poslovanja različitih organizacija.

Mnogo je vas sa kojima smo prošli kroz intenzivne razvojne i akademske izazove - od zahtevnih ispita, zaglavljenosti u p...
03/05/2026

Mnogo je vas sa kojima smo prošli kroz intenzivne razvojne i akademske izazove - od zahtevnih ispita, zaglavljenosti u pauzama između ispita koje traje godinama, preko izrade diplomskih radova, do izazova doktorskih ili specijalističkih studija.

Na tom putu, u svakome od nas ostaju tragovi kriza i uspeha, jer su oba - prirodan i neizostavan deo svakog rasta.

Kada diploma stigne, često dobija dublje značenje od onog koje smo joj na početku davali. Ona više nije samo potvrda formalnog postignuća, već tihi dokaz naše istrajnosti, unutrašnje snage i sposobnosti da prevaziđemo sopstvene sumnje i dileme. ✨️

Što je put duži i cilj značajniji, to su i emocije koje ga prate složenije. Ulaganje koje traje, vremenom donosi umor - i fizički i psihološki. Upravo tada, kada nam je odmor najpotrebniji, može se javiti osećaj da nemamo prostora da ga sebi priuštimo. U nama se susreću potreba za predahom i želja da izdržimo do kraja.

U tom svetlu, KRIZA ne mora biti znak da treba stati, već poziv da zastanemo, oslušnemo sebe i pronađemo način da nastavimo dalje sa više razumevanja prema nama samima i sopstvenim kapacitetima.

Kao što je noć najtamnija pred svitanje, tako i završni koraci često deluju najteže- čak i kada smo najveći deo p**a već prošli.

Da bismo stigli do onoga što nam je važno, pomaže nam veština da prepoznamo emocije, ali da im ne prepustimo vođstvo.
One dolaze i prolaze, menjaju se - i u redu je da budu tu.

Ali pravac biramo mi, oslanjajući se na ono što nam je zaista važno! 🧭

⛰️ Možemo to zamisliti kao uspon na planinu: imamo svoju rutu i svoj cilj. Sve misli, osećanja i stanja koja se javljaju usput ne moramo da uklonimo, dovoljno je da ih pažljivo „spakujemo u ranac za planinarenje“ i nastavimo dalje. Ona su deo našeg p**a, ali ne moraju određivati kuda idemo.

Korak po korak, stižemo do vrha. A taj vrh nije samo ostvareni cilj; to je mesto sa kog jasnije vidimo koliko smo daleko stigli, koliko smo naučili i koliko smo zapravo snažni.

Zamislite svoj lični vrh. A mi smo tu da na tom putu budemo pogodan vetar i potpora za leđa. 💙

21/04/2026

Postoje trenuci, čak periodi života,
u kojima ne živiš -
već preživljavaš.

Ne spavaš.
Gubiš sebe u noćima, u čašama, u mislima.
U strahovima. Projekcijama.
Uveren(a) da je upravo ovaj trenutak
najistinitiji koji postoji.
Da je bol dokaz.
I da je intenzitet - mera ljubavi.

Da ako sada i izdržiš,
nema ničega pre,
i ničega posle.

Ni ne znaš da u svakom trenu biraš druge umesto sebe.
Da sediš sa onim što te rasparčava
kao da je jedino što imaš.
Da kopniš, a da to nazivaš odanošću,
smislom, konačno - životom.

A zapravo (shvatićeš),
bio je to samo trenutak
koji je tražio svedoka,
ne žrtvu.

Istina ne dolazi uvek kao olakšanje.
Ponekad dolazi kao tiho razdvajanje
onoga što osećamo
od onoga što zaista jeste.
I tek kada se u tom razdvajanju
pojaviš i ti,
ne više kao onaj koji trpi,
već kao onaj kojii vidi -
Tada nešto počne da se menja.

Bol ne nestaje odmah.
Ali prestaje da bude jedini jezik koji razumeš.

Tek jednog dana,
osvrneš se…
i ono što je nekada bilo nepodnošljivo
postane trag.
Ne zato što nije bilo stvarno -
već zato što nije jedina istina.

Jer nisi tu da izgoriš u iskustvu.
Tu si da ga preživiš, razumeš
i, na kraju,
Nadrasteš. 💪❤️

(Nijednu odluku niti zaključak - o sebi, drugima ili životu - nemoj donositi u časovima poput ovakvih. To su dani kada se glava drži iznad vode, sve dok ponovo ne budeš u prilici da vidiš širu sliku).

✨ Sa ponosom slavimo novu generaciju EMDR terapeuta! ✨Ispred Temenos centra i organizacije, od srca čestitamo svim novim...
19/04/2026

✨ Sa ponosom slavimo novu generaciju EMDR terapeuta! ✨

Ispred Temenos centra i organizacije, od srca čestitamo svim novim EMDR terapeutima! 👏❤️

Iza nas su još tri intenzivna, zahtevna i izuzetno hrabra dana - dani učenja, pomeranja granica i dubokog ličnog i profesionalnog rada.

Želimo vam da vaš dalji psihoterapijski put bude ispunjen smislom, dubokim procesima i pričama koje lakše i brže pronalaze svoje isceljenje.

EMDR zajednica je bogatija za posvećene i kvalitetne stručnjake - a posebno nas raduje što smo, nakon dugo vremena, dobili i prvu generaciju novosadskih EMDR terapeuta. 🌿

Hvala vam na poverenju,
Sada zasluženo odmorite!
A mi ostajemo tu, kao vaša podrška na svakom narednom koraku.
Temenos vam je uvek otvoren. 💙

Kako u terapijskoj sobi, tako i u svakodnevnom životu,često slušamo priče o drugim ljudima. Šta su sve uradili. Šta se „...
16/04/2026

Kako u terapijskoj sobi, tako i u svakodnevnom životu,često slušamo priče o drugim ljudima.
Šta su sve uradili. Šta se „zaista“ desilo. Gde su pogrešili. Kako su ispali nefer. Takođe, koliko su okolnosti bile teške, nepravedne, strašne.

Ali u toj naraciji, ređe zastanemo na jednim neprijatnim, a vreme će pokazati, oslobađajućem pitanju:

Koji deo je do mene?

Ne u svojstvu samookrivljavanja.
Ne u svojstvu samokriticizma sa izraženom krivicom.
Već u smislu odgovornosti i zrelosti.

Gde sam reagovao iz povrede, a ne iz vrednosti?
Gde sam poverovao sopstvenoj interpretaciji kao da je činjenica?
Gde sam opravdao svoje ponašanje okolnostima, a možda drugima to isto nisam dozvolio?
Gde sam izbegao razgovor, jasnoću, granicu?

U terapijskom radu iznova možemo da učimo jednu suptilnu, ali moćnu razliku:
Razumeti sebe - ne znači opravdati sebe i zanemariti odgovornost.
Razumeti druge - ne znači poništiti značaj njihovih postupaka.

Zrelost počinje tamo gde prestajemo da budemo naratori sopstvene nevinosti po svaku cenu. Jer naš nervni sistem ima potrebu da se zaštiti. Naš ego ima potrebu da bude u pravu. Naša bol ima potrebu da pronađe krivca.

Ali svest ima kapacitet da se zapita:
„Šta je moj udeo u svemu ovome?“

To je trenutak unutrašnje regulacije; trenutak izlaska iz drame i ulaska u integritet. ⚓️

U praksi to znači:
- Preuzeti odgovornost za ton kojim smo govorili.
- Za poruku koju nismo jasno izrekli.
- Za granicu koju nismo postavili.
- Za projekciju koju nismo prepoznali.
- Za ponašanje koje nije bilo u redu i koje je moglo biti povređujuće.

Nije sve do nas.
Ali uvek je nešto do nas. 💡
I upravo to „nešto“ je - mesto naše moći.

Psihološki rad, rad na sebi, ne uči nas da budemo savršeni, uči nas da budemo svesni, jer svesnost donosi izbor.

Izbor da sledeći put postupimo bliže svojim vrednostima, da priznamo grešku bez urušavanja identiteta. I tu počinje istinska unutrašnja stabilnost. Izbor da ostanemo u kontaktu sa sobom, čak i kada pogrešimo. Jer integritet nije odsustvo greške. Integritet je sposobnost da je vidimo, prepoznamo i nosimo.

,,Mama, samo nešto da ti pokažem!",,Nemam sada vremena.",,Ljubavi, hajde sa mnom u šetnju?",,Ne mogu sad, stvarno nemam ...
13/04/2026

,,Mama, samo nešto da ti pokažem!"
,,Nemam sada vremena."

,,Ljubavi, hajde sa mnom u šetnju?"
,,Ne mogu sad, stvarno nemam vremena."

,,Sine, dođite danas, baba je spremila kolače."
,,Ćale, danas baš nemamo vremena."

,,Treba mi da se smejem sa tobom."
,,Izvini, drugi put… nemam vremena."

Vreme.

Da li ga zaista toliko nemamo- ili ga samo drugačije biramo?

Ako ga nemamo za one koji silno žele da ga provedu sa nama, na šta ga onda trošimo?

I koliko dugo neko može da čeka naše ,,posle"?

Šta se dešava sa dušama koje čekaju?

Neke svenu, tiho, iznutra.
Neke se umore i odustanu bez reči.
Neke vrište u tišini, neprimećene.
A neke ojačaju - i jednostavno nastave dalje, bez nas.

I onda, jednog dana, oni koji su ,,uvek bili zauzeti" shvate da vreme više nije problem. Problem postane to što više nemaju sa kim da ga podele.

Jer dok su jurili obaveze,
duše koje su čekale su otišle.

Neke su pronašle druge koji imaju vremena.

Neke su otišle zauvek, više nisu sa nama.

Istina je jednostavna i pomalo surova:
Svi imamo vreme. To je jedino što imamo.
Razlika je samo u tome kome ga dajemo
i šta biramo da nam bude važnije.

Pažljivo trošite svoje vreme. Bez darivanja istog duši koja mu se raduje, je li ono zaista adekvatno proživljeno!?

Uvek će postojati neko u čijoj priči nećeš biti heroj. Neko o koga si se ogrešio, koga si dirao u ranjivost, bez da si z...
07/04/2026

Uvek će postojati neko u čijoj priči nećeš biti heroj. Neko o koga si se ogrešio, koga si dirao u ranjivost, bez da si znao.

Ne zato što si nužno stvarno pogrešio, već zato što si izašao iz uloge koja im je u tom trenutku bila potrebna.

Ljudi ne doživljavaju druge ljude -
doživljavaju sopstvena očekivanja, potrebe, rane i strahove,
presvučene u likove koje sreću.

I dokle god odgovaraš ulogom i ponašanjima koja im prijaju -
možeš biti ,,dobar”.
Onog trenutka kada osetiš sebe i svoje potrebe, postaviš granice da bi preżiveo, kažeš „ne“,
ili prestaneš da nosiš ono što nikada nije bilo tvoje - postaješ problem.
Postaješ težak.
Postaješ… zlikovac.
Ne zato što jesi.
Već zato što više ne pristaješ.

U terapijskom smislu, ovo je mesto gde se odvaja autentičnost od potrebe za dopadanjem.

I to je jedno od najneprijatnijih, ali često najzdravijih mesta na kome čovek može da bude. Jer ako si uvek dobar u tuđim očima,
velika je verovatnoća da si negde prestao da budeš dobar prema sebi. Onda kada prestaješ da se sviđaš svima, tada možda počinješ da se dopadaš sebi.

Odrastanje, sazrevanje i psihološka integracija nemaju veze sa tim da te svi razumeju i odobre; jer zrelost ispričava dileme i nesporazume.
Imaju veze sa tim da možeš da podneseš da budeš pogrešno shvaćen - a da ne napustiš sebe.

Neko će uvek pričati priču u kojoj si ti negativac. Na kraju, zakon brojeva.

Nije tvoj posao da to ispravljaš.
Tvoj posao je da živiš sopstveni integritet uz svest da time nikoga svesno ne ugrožavaš,
I da pustiš da vreme donese istinu.

Dozvolite svojoj deci da kažu ne. Time oni pre svega istražuju, a potom se bore za svoj prostor. „Ne“ nije samo reč, nij...
02/04/2026

Dozvolite svojoj deci da kažu ne.

Time oni pre svega istražuju, a potom se bore za svoj prostor. „Ne“ nije samo reč, nije samo stav - premda se tako čini. Čini se katkad i kao prkos odraslima.

Ne je - kapacitet!

Zamislite odraslu ženu.
Pametnu, svesnu, vrlo hrabru, posvećenu i visoko funkcionalnu.
I potpuno nemoćnu pred jednim muškarcem, u zreloj dobi.
Jer kao dete je bila slonmljena nebrojeno p**a, naučila da se autoritetu ne suprotstavlja. Naučila je da ćuti. Da se prilagodi. Da ne uzme nikada ništa za sebe.
Njeno „ne“ nikada nije imalo gde i pred kim da se razvije.

I zato, kada je trebalo da ode - nije umela. Pokušavala je. Nekoliko p**a.
I svaki put bi se vratio po nju, jedan pogled bi bio dovoljan da pođe za njim.

Ne zato što ne zna.
Ne zato što ne vidi.
Ili nije svesna.

Nego zato što telo ne ume da izdrži sopstveno „ne“.
Jer „ne“ nije samo odluka.
To je sposobnost da izdržiš nelagodu, krivicu, strah, pritisak.

Da ostaneš uz sebe, dok neko drugi stoji naspram tebe!

Ako to nisi učila kao dete,
u odraslom dobu to postaje borba sa sobom, sopstvenim unutrašnjim svetom, a ne sa drugima. Jer sećanje deteta je živo, iznova odrasli napušta sebe kao što je pre bivalo u stvarnosti napušteno i nezaštićeno.

Zato „ne“ nije samo neka vaspitna rečca. To je doslovno psihološki imunitet.

To je razlika između toga da biraš -
i toga da te biraju.

I možda najvažnije:
između toga da odeš od svake prisile (jer majka svih odnosa je slobodna volja) i onoga da se vraćaš na mesto na kom nema nikog.

Postoji u ljudskom iskustvu jedna tiha, ali uporna istina: patnja retko može da postoji potpuno sama. Ona, kao da ima so...
29/03/2026

Postoji u ljudskom iskustvu jedna tiha, ali uporna istina: patnja retko može da postoji potpuno sama.

Ona, kao da ima sopstvenu svest, traži pogled drugog, traži potvrdu da nije nevidljiva. Kada čovek pati u tišini, bez ičijeg prisustva, njegova bol postaje teža, kao da se umnožava u praznini koja nema odjek.
Svedok patnje ne mora biti neko ko će je rešiti, niti neko ko ima odgovore. Dovoljno je da postoji, da vidi, da čuje, da prizna, jer se u priznanju krije nešto spasonosno. Patnja podeljena sa drugim, pa makar pogledom ili ćutanjem, gubi deo težine. Ne nestaje, ali postaje podnošljiva.

Uloga svedoka patnje nije da ukloni bol, već da ga potvrdi. Jedan pogled pun razumevanja i jedno ,,vidim te" često ima veću snagu od hiljadu saveta. U tom trenutku patnja prestaje da bude teret koji čovek nosi sam. U svetu koji stalno žuri i gde se ranjivost često skriva ljudi sve ređe dopuštaju sebi da budu svedoci tuđe patnje. Lakše je okrenuti glavu, ponuditi brz odgovor ili banalnu utehu.

Međutim, istinsko svedočenje zahteva prisutnost, strpljenje i hrabrost da se ostane uz nekoga u njegovoj boli, bez potrebe da se ona "popravi". Zato ljudi instiktivno traže druge kad ih zaboli, zovu prijatelje, pišu poruke, pričaju strancima ili ostavljaju tragove boli u umetnosti. Muzika, slike, knjige...sve su to pokušaji da patnja dobije svedoka.

Najdublja tragedija nije u samoj patnji, već u njenoj neprimećenosti. Kada bol nema svedoka čovek počinje da sumnja u sopstvena osećanja. Kao da, bez potvrde drugog patnja gubi pravo da postoji. A tada nastaje usamljenost koja je često teža od same boli.

Biti svedok nečije patnje čin je hrabrosti i saosećanja. Stoga je najveći dar koji možemo dati drugima da stanemo i budemo tu, jer na kraju, patnja možda ne traži spas, ona traži svedoka, a tek kada ga dobije - patnja počinje da se menja, ne zato što je nestala, već što više nije sama.

Address

Kraljevića Marka 11
Novi Sad
21000

Opening Hours

Monday 09:00 - 21:00
Tuesday 09:00 - 21:00
Wednesday 09:00 - 21:00
Thursday 09:00 - 21:00
Friday 09:00 - 21:00
Saturday 09:00 - 21:00

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Psihološki centar Temenos posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Psihološki centar Temenos:

Shortcuts

Share

Category