Psihološki centar Temenos

22/08/2025

U radu sa osobama koje su izgubile nekoga ili nešto važno, često naglašavamo jednu jednostavnu, a snažnu istinu:

Gubici se nikako ne mogu zaboraviti, ali sa njima možemo da učimo dalje da živimo.

Prirodni i pripadajući emocionalni odgovor na iskustvo gubitka jeste jedna od primarnih emocija - tuga... Iako ne jedina, u složenom procesu tugovanja javiće se još pregršt drugih. Šok, bes, gnev... a neretko ćemo doslovno osećati i fizičku bol.

Tugovanje je neophodno stanje kroz koje moramo da prođemo... Tugovanje nije nešto što treba da se leči, što treba da požurujemo da bi što pre prošlo... Kao što da bi rana zarasla - ona mora da prođe kroz određene faze isceljivanja i zarastanja - tako i proces tugovanja ima svoj prirodan tok... Naime, zato se i zove proces. Nekada baš poput prolaska kroz lavirint, nekada sasvim bez ikakve logike, taman kada nam se učini da je izlaz blizu... ponovo nas preliva talas tuge ili ljutnje...

Gubici su neminovnost, isto kao što je i smrt neminovnost. Niko od nas na čitavom svetu ne može izbeći iskustvo gubitka, svi ćemo ga pre ili kasnije imati... Upravo saznanje da smo smrtna bića, može u perspektivu staviti jedino ono što zbilja imamo - ovaj trenutak sada. Sadašnje vreme, da ga živimo najbolje što umemo i to sa onima čija prisustva možemo da slavimo sve dok su tu.

18/08/2025

Saopštenje DPS.

13/08/2025

Često ćemo svedočiti izjavama ljudi kako ,,samo žele da imaju mir". Mir nije pasivno stanje. On ne dolazi sam od sebe, niti sam od sebe traje u vremenu. Za njega moramo raditi, a da bismo bili u mogućnosti da osećamo mir kako iznutra, tako i spolja - moramo biti spremni da se suočimo kako sa sobom i sopstvenim unutrašnjim borbama, tako i sa svetom.

Duboko u nama ,,rat" često znači ples sa najdubljim strahovima, znači bol, diranje u stare rane i unutrašnje konflikte, samosabotaže. Jer mir ne možemo postići bežanjem i izbegavanjem, obmanama; on može samo ishoditi iz onoga kada smo otvoreni da zapravo osvestimo, pogledamo, razumemo i transformišemo ono što nas iznutra razara. Da može doći onda kada smo spremni da izgubimo iluzije, da se odreknemo komfora poznatog i odreknemo linije manjeg otpora.

U spoljašnjem svetu gledano, mir ne znači povlačenje ili ugađanje svima. Znači najpre postavljanje zdravih granica. Spremnost da stojimo iza svojih vrednosti, svoje istine i kažemo ,,ne". Da se suočimo s konfliktom kada je neizbežan. Da odbijemo da budemo deo odnosa, sistema ili dinamike koja nas povređuje, koji šteti nama ili nama važnim stvarima čak i kada su veće od nas samih - to će nas privremeno koštati iluzije mira, jer znamo da dugoročni mir traži snagu da se borimo za njega. Spremnost da se suočimo sa najdubljim strahovima.

U stvarnom životu - mir ne znači ,,odsustvo svake buke". On je najpre prisustvo svesne odluke da se ne damo uvući u ono što nas udaljava od nas samih! To je unutrašnja tišina, snaga, koja se gradi, neguje usred spoljašnje buke. I upravo zato - ako želiš mir, moraš biti spreman na rat. Jer on ne dolazi sam od sebe. On se osvaja. Istinom, integritetom, hrabrošću.

05/08/2025

U terapijskoj sobi neretko možemo čuti žene: ,,Nisam sigurna da želim da budem mama"... ,,Puštam, pa ako se desi", ,,Mogu da zamislim i da ne budem", ,,Volela bih, ali čak i ako ne uspe, prihvatiću to"...,,Nekada nekome tako izgleda život".

Nekada ove rečenice nisu zaista autentične i istinite, zato ih je potrebno pažljivo istražiti. Nekada se iza njih krije snažna anksioznost - prikrivena, nesvesna, duboko ukorenjena u strahu od nepoznatog i neizvesnog.

Ni same žene nekada nisu svesne da trudnoća, naknadno i majčinstvo podrazumevaju toliko ,,novu situaciju", da otvaraju prostor za ogroman broj različitih, maštovitih, zastrašujućih pitanja ,,šta ako".

Trudnoća, zaista, jeste drugo stanje – ne samo u fizičkom, već i u psihološkom i egzistencijalnom smislu. Dira u sve slojeve iskustva: telo, identitet, sigurnost, smisao. Telo se menja, hormoni divljaju, emocije preplavljuju. I sve to se dešava „u tebi“, a često bez tvoje saglasnosti, bez kontrole. Za um to može biti zbunjujuće i zastrašujuće, čak i ako si trudnoću istinski želela.

Żene koje inače imaju iskustvo sa anksioznošću često doživljavaju trudnoću kao stanje u kome se telo u koje inače nemaju dovoljno poverenja - menja, raste, divlja, bez ikakve kontrole nad procesima - a pogotovo garancije da će sve biti u redu.

Ideja da neko relativno dugo vreme mora provesti u stanju trpnje, podnošenja neizvesnosti i sopstvenog straha, ne čini se samo kao mučna situacija za nju, već otključava i novi strah - potencijalno mučno i za nerođeno dete.

Možda ima smisla promišljati na ovakav način: Trudnoća je potpuno stvar tela, a ne uma. Telo zapravo ,,samo" treba pustiti da radi ono što već ume samo. Milijarde žena, kao i ženki u životinjskom svetu, decu i mladunčad donose tako što telo prirodno i samo zna, tačno zna - šta treba da radi.

Um je taj koji traži predvidivost, sigurnost i kontrolu.

Trudnoća ga poziva na nešto sasvim drugo - da se utiša. Da pusti. Da prepusti sve mudrom telu, da ga posmatra, jer ono - jasno je - već zna šta radi.... 💛

01/08/2025

Čuješ li katkad onaj tihi glas... Glas prezasićenosti, umora, onog dugo trpljenog ,,dosta mi je”?

Čuješ li ga, bar u daljini?
Upravo taj trenutak - kad je umor, doživljaj trpnje snažniji od svega - imaj na umu da to nije slabost, kako nekada čujemo od vas, iako tako može izgledati.

Zapravo je tačka preokreta, početak promene.

To je onaj čas kad sebi kažeš:
"Ovako više ne mogu. I neću."

Ne iz drame. Ne iz besa.
Već iz nečeg tišeg, dubljeg.
Iz mesta u tebi koje je starije od tvog umora i mudrije od dotadašnjih pokušaja.
Iz ljubavi koju tek počinješ da prepoznaješ.
Ljubavi prema sebi, koja je ranije bila skrivana iza naučenih obrazaca, tuđih očekivanja, „lepog ponašanja“.

To je trenutak kad prestaješ da tražiš spas spolja, u siljenju, u čekanju da se promene okolnosti; kada počinješ da gledaš unutra.
U sebe.
Gledaš kako izrastaš...
Kako postaješ onaj koji može da ponese ono što je pre delovalo nezamislivo.
Onaj koji ne ide više protiv sebe.
Onaj koji zna da je vreme da se pobrine za sebe.

I jasno, nedvosmisleno, razaznaješ taj deo sebe koji zna.
Koji je uvek znao - samo je bio tih.
Ali sada stoji. Naspram svega.
Okolnosti. Ljudi. Priča.

Od svega što te je lomilo, svega što si ćutao, od svega što si gutao i što te je provociralo,
jače je to jedno:
Da si tu.
U svojoj istini.
Na svojoj strani. ❤️

24/07/2025

Nekada je najbolja (i neophodna) terapija vreme sa Sobom, u tihovanju, promišljanju i doosećanju... ❤️

(U našem jeziku poznajemo glagol ,,domisliti", no zašto onda ne bi postojao i glagol ,,doosetiti", jer neki unutrašnji procesi zaista zaslužuju prepoznavanje sazrevanja kroz oset i doživljaj...ne dolaze kroz spoznaju razumom, već im je potrebno dati prostor da sazru emocionalno i intuitivno. Takođe, odabir reči ,,promišljanje" a ne ,,razmišljanje" ima svoju svrhu: kada promišljamo, za takve procese se ne vezujemo.. sve su to tada nekakve hipoteze, ideje, nad kojima uvek možemo staviti znak pitanja... dopustiti sebi da nam uvidi spontano dolaze... 💭❤️)

24/07/2025

Hvala na prepoznavanju ❤️

O tome kako se zarad ljubavi neretko odričemo sebe, svog bića, svojih granica, piše Jelena Jung, psihološkinja i psihoterapeutkinja

22/07/2025

Postoji mesto u nama koje vrlo rano nauči da ljubav ,,podrazumeva" odustajanje od sebe, od ličnih potreba. Deo nas koji nauči da budemo neprimetni ili bar dovoljno tihi da ne bismo izazvali bes. Pristupačni, dobri, dovoljno adekvatni da bismo bili prihvaćeni i zaslužili ljubav. Deo nas koji se ne zamera, kako ne bismo bili ostavljeni. I tako postajemo ljubazni, fini ili samo dostupni — iako često duboko u sebi, vrlo usamljeni i uplašeni. Naučimo da ljubav asociramo sa bolom, gubitkom, nekakvim deficitom.

Odricanje od sebe tada postaje obrazac koji nesvesno negujemo u relacijama sa drugim ljudima. Nije to izbor, to je rana strategija preživljavanja. A kada ta strategija postane način na koji volimo i na koji se povezujemo — granice nestaju. Nikada zapravo i nisu bile tu, jer verujemo da nema mesta za nas ako želimo da budemo ,,voljivi". Krivica koju osećaš kada pokušavaš da ih postaviš je samo znak koliko si duboko treniran da napustiš sebe...

Ali odnosi bez adekvatnih i zdravih granica ne uključuju ljubav. Takvi odnosi nemaju mesta za rast i radost, već znače sabijanje u oblik koji odavno ne liči na nas. Tamo gde nestaješ ti, tamo nema ko da voli.

Ostaje napor, odricanje, stalno nadanje i iščekivanje, vera da će se nešto promeniti, da ćemo dopreti, da će nas neko videti; ostaje mučna rupa ispunjena tišinom u grudima koja bi najradije urlikala: ,,Zar ovako izgledaju bliskost i ljubav?"

Zdrave granice, iako se plašimo, naprotiv - nisu čin udaljavanja, već ispravan način da ostaneš ,,uz sebe", dok si ,,uz drugog".
One su neophodne kao poruka: ,,Ja postojim. Sa svim onim što jesam – i u mom postojanju, ima mesta i za tebe."

U tom svetom prostoru – između tebe i mene, gde niko ne gubi sebe da bi bio voljen – rađa se ono što liči na istinsku ljubav. Ljubav u kojoj ne moramo da se preoblikujemo, nestanemo, utišamo, smanjimo da bismo bili „dovoljni“. Ljubav u kojoj se povezujemo, razmenjujemo, podržavamo i rastemo - čak i kada je izazovno. Ljubav u kojoj zapravo bivam. Prisustvom, celim sobom. 💗

07/07/2025

Odnosi. Nepresušan izvor inspiracije, lekcija, znanja — za one koji žele da uče o istini.

Svaki važan odnos je ,,život" za sebe. Kada se desi, ne znamo šta nas zaista čeka u budućnosti. U sebi živimo nadu za ono najlepše. Očekujemo ispunjenje, rast, sigurnost. A ipak — šta zaista znamo unapred i imamo li garancije za bilo šta?

Odnos po pravilu traži ulaganje celog bića. Svih njegovih delova, gotovo podjednako. I ne samo jednog bića, već svih onih koji u tom odnosu učestvuju.

Reči mogu biti slatke, zavodljive, obećavaju svašta. Duša se njima naizgled hrani. Ali ako ih ne prate dela — to su uvek ,,prazne kalorije". Deluje nam da rastemo, sijamo - ali zapravo rastemo na nezdrav način.

Kada dela sistematski i u kontinuitetu izostaju, čak ni najlepše reči ne mogu ispuniti prazninu koju ostavljaju za sobom.

Tada je vreme da se vratimo sebi.

Jer u takvom odnosu nas nema dvoje.

04/07/2025

ψ Друштво психолога Србије организује бесплатну психолошку подршку за све којима је она потребна услед друштвених немира.
Више од 140 психолога волонтера већ се одазвало позиву — хвала свима који су спремни да помогну!

📩 Ако вам је потребан разговор, разумевање или подршка, пишите нам на:
👉 volonteri.dps@gmail.com
Проследићемо вам контакте доступних психолога.

01/07/2025

Dragi i poštovani svi,

naši prof. dr Stanislava Popov i Peđa Miladinović rade istraživanje na temu opuštanja, aktivnog života i svakodnevnice, kao i spavanja.

U ovom anonimnom istraživanju može da učestvuje svaka punoletna osoba a popunjavanje upitnika traje oko 25 minuta.

Cilj je da naprave nove upitnike koji bi unapredili savetodavni i terapijski rad na temu poteškoća sa spavanjem.

Značilo bi nam da učestvujete popunjavanjem upitnika. Hvala Vam na vremenu i pomoći! 😊

Link je u nastavku 👇❤️

Informisana saglasnost ispitanika za učešće u istraživanju Poštovani/a, Istraživanje u vezi sa kojim se pozivate na učešće sprovodi se u naučno-istraživačke svrhe. Njegov osnovni cilj je ispitivanje kvaliteta navika, ponašanja ili doživljaja u vezi sa spavanjem kako bi se razvili upitn...

30/06/2025

Izraziti jasno šta nam je važno i potrebno nije sebičnost, niti gordost. Biti autentičan u izražavanju sebe je najpre znak hrabrosti, visoke samospoznaje i psihološke stabilnosti.

Zamislite kakav bi ovaj svet bio kada ne bismo kalkulisali. Kada bismo bez stida govorili ono što mislimo da je najbolje za nas.

Kad jasno tražimo ono što nam je potrebno:

- Ili ćemo to dobiti- što nas vodi u ispunjenje, čak i potvrdu da su naše potrebe takodje nekome važne.

- Ili to nešto nećemo dobiti, no i to je dar — jer iako ne dobijamo ono po šta smo prvobitno krenuli, dobijamo jasnoću. Prestajemo da se zavaravamo što nas stavlja u poziciju da možemo krenuti dalje, slobodniji!

Dakle, ono što je najvažnije, u oba slučaja rastemo! Oba ishoda nas pomeraju napred.

Iako se možemo osećati ranjeno, važno je da se podsetimo da ranjivost nije slabost, već snaga — jer istina oslobađa, ma kakav bio odgovor. 🙌