08/09/2024
KRHKOST I LEPOTA ZIVOTA
Tanane senke svakodnevice nas često uvlače u svoje igre. Grimizne, često neprimetne. Obuzme nas sivilo i monotonija, i mi tako, na autopilotu , živimo život. Nekad manje, nekad više postoji odstupanja od matrice. Uvek isto, kao u krugu dvojke. Tek ponekad se izmestimo iz šeme da bismo se što pre vratili u nju.
Čije je to? Da li je to naš izbor ili smo preuzeli od nekog drugog?
Pre par godina, na današnji dan umro mi je školski drug, generacija, samo drugo odeljenje. Jedva sam ga poznavala. Samo se ugasio i preselio u drugu dimenziju. Samo tako. Jednostavno.
Odustao ili odlučio da ode?
Onda se u meni probudilo ono što mi se uvek dešava u takvim situacijama – svest o mojoj smrtnosti i putovanju u nepoznato.
Kažu da ne postoji veći strah za čoveka od straha o smrti. Gubitak kontrole ili vezanost za ovaj materijalni svet?
Kažu da nam je rođenjem i taj dan dat, negde zapisan ali kada bismo ga znali sve ne bi imalo smisla. Znači, to bi moglo da bude sutra, prekosutra ili za 50, 100 godina. Niko to ne zna. Šta onda možemo izabrati za sebe?
Ja biram život u koloru: oblačim svoju crvenu haljinu – kažu na radost.
Zahvaljujem na danu u kome sam se probudila i svesnosti o tome koliko još imam toga da podarim svetu. Pišem svoju viziju krupnim slovima, za svaki slučaj, da me vid ne prevari. S radošću je dopunjavam, prepravljam, kreiram. Ako mi se ne sviđa pocepam stranicu i pišem ponovo.
Stavljam pečat na isprazne razgovore, kafenisanja bez razloga, drame, traume, prepričavanja priča koja nikome ne služe, ogovaranja. Nemam ti ja vremena za to. Čekaju me neispevane pesme, neispisane knjige, nepodeljeni osmesi...
Biram radost i odlučujem da više vremena provedem sa ljudima koje volim, da se više igram decom nego porukama na fejsbuku. Tamo ništa neću propustiti.
Manje ću brinuti a više verovati u čuda. Dozvoliću sebi da odlutam u svoj čaroban svet i da stvaram u sunčanim bojama. Znate, kada ste sunce, grimizna se samo rasprši, nestane.
Okružiću se suncokretima i rasterati oblake, a kada treba, kao dodolka prizvaću kišu.
Jutro ću provesti gledajuci u Sunce koje se probija od strane Petrovaradina i uživaću u njegovom odsjaju u vodi i gledati kruzere kako dolaze u pristanište i stare alase kako na svojim malim čamcima navlače ribu.
I biram da izvedem i taj tandemski skok iz aviona, samo društvio tražim, a mogu i bez njega. Safari, Kenija - Tanzanija pa onda Zanzibar...
I to sve u skladu sa rečima velikog pisaca Paula Koelja :
"Jednog dana ćeš se probuditi i više neće biti vremena da uradiš stvari koje si oduvek želeo uraditi. Uradi ih sada."
