13/02/2026
Kratki podsetnik o prihvatanju i samoprihvatanju:
„Ja ne slikam svoje snove, ja slikam svoju stvarnost.“
Frida Kahlo
„Ovo je lice žene koja posmatrača obuzima svojim snažnim pogledom, dok ga u isto vreme taj pogled razoružava, uvlačeći ga u vrtlog bola, patnje, hrabrosti i odlučnosti. Njeno lice je naizgled bezizražajno i statično, ali ipak odaje duh neustrašivog borca, spremnog da se nosi sa svim nedaćama koje joj život nanosi. Iza suza, slomljenog stuba i eksera koji probijaju telo, može se prepoznati životna vatra i neopisiva borbena želja.“
Ada Vlajić, istoričarka umetnosti
Prečicom ili dužim putem u terapijskom procesu se skoro neminovno dotaknemo teme prihvatanja.
Slika Slomljeni stub, kao i Fridin život meni definitivno jesu pokretač da se na ovu temu zamislim. U životu postoje okolnosti koje ne možemo promeniti, bolest, gubici, ograničenja. Prihvatanje takvih činjenica ne znači pasivnost, već prestanak unutrašnjeg otpora prema onome što jeste. Prihvatanje da je ovo moja stvarnost...
U psihologiji, taj korak predstavlja važan deo emocionalne zrelosti. Kada osoba prizna i prihvati svoju realnost, otvara se prostor za prilagođavanje i pronalaženje smisla unutar datih okolnosti.
Samoprihvatanje podrazumeva spremnost da sebe sagledamo u celini, sa snagama, slabostima, ranama i iskustvima. Umesto stalne borbe protiv sopstvene nesavršenosti, razvija se odnos razumevanja, saosećanja i blagonaklonosti prema sebi. Upravo u toj sposobnosti da prihvatimo i ono što je teško nalazi se temelj unutrašnje stabilnosti, psihološke otpornosti i ličnog rasta.
