11/04/2026
ANKSIOZNOST KAO REAKCIJA, A NE KAO SUDBINA: KAKO RAZUMETI I PREVAZIĆI UNUTRAŠNJI ALARM
Često čujemo reč „anksioznost“ kako se olako koristi u svakodnevnom govoru. Međutim, za onoga ko je oseća u svojim kostima, ona nije samo reč. To je specifično stanje postojanja gde mir postaje luksuz, a neizvesnost pretnja. Ako imate osećaj da ste stalno na ivici nečega, da vam je fokus raspršen na hiljadu mogućih (i uglavnom negativnih) ishoda, niste sami i, što je najvažnije, niste „pokvareni“.
Mehanizam straha od budućnosti
Anksioznost je, u svojoj suštini, evolutivni mehanizam koji je nekada služio da nas spasi od predatora. Danas, kada nema lavova u visokoj travi, naši „predatori“ su rokovi, tuđa mišljenja, finansijska stabilnost i strah od neuspeha. Problem nastaje kada naš mozak ne pravi razliku između stvarne fizičke opasnosti i misaonog koncepta.
Kada anksioznost preuzme kormilo, mi prestajemo da živimo u sadašnjosti. Mi postajemo stanovnici budućnosti koja se još nije desila i koja se verovatno nikada neće desiti na način na koji je mi zamišljamo. To je stanje u kojem je naš „auto-pilot“ podešen na katastrofu.
Anksioznost u telu: Poruka koju ne smemo ignorisati
Mnogi pokušavaju da anksioznost reše isključivo logikom, ali ona živi u telu. To je plitak dah koji ne dopire do stomaka, to su zgrčena ramena koja nosite kao štit, to je onaj čvor u želucu koji vas podseća da nešto „nije u redu“. Telo reaguje na misao kao da je ona apsolutna istina. Ako mislite „Propali smo“, vaše nadbubrežne žlezde luče kortizol i adrenalin kao da se borite za goli život. Hronična anksioznost je zapravo hronična iscrpljenost organizma koji nikada ne dobija dozvolu da se opusti.
Zašto je asertivnost prema sebi ključna?
Ovde dolazimo do onoga što često zanemarujemo: kako razgovaramo sa sobom dok smo u stanju straha. Većina ljudi pokušava da „pobedi“ anksioznost agresijom prema sebi. Govorimo sebi: „Prestani da paničiš“, „Sramota je da se ovako osećaš“, „Vidi kako drugi mogu“. Ovakav pristup samo pojačava unutrašnji konflikt.
Asertivnost prema sopstvenom unutrašnjem stanju znači priznati: „Trenutno osećam intenzivan strah. Moj mozak pokušava da me zaštiti tako što mi servira najgore scenarije. Vidim te, strahu, ali ti neću dati da donosiš odluke umesto mene.“ To je razdvajanje vašeg identiteta od trenutnog emocionalnog stanja. Vi niste anksioznost; vi ste osoba koja trenutno doživljava anksioznost.
Kako izaći iz začaranog kruga?
Povratak u telo (Uzemljenje): Kada misli krenu da se vrte u spiralu, fokusirajte se na stopala na podu, na teksturu predmeta koji držite, na miris kafe. Morate dokazati svom nervnom sistemu da je u ovom trenutku, ovde gde sedite, sve zapravo bezbedno.
Razbijanje „Šta ako“ šablona: Svaki put kada vam um servira „Šta ako ne uspem?“, asertivno mu odgovorite protiv-pitanjem: „A šta ako uspem?“. Ne dozvolite svom umu da ima monopol na maštu.
Prihvatanje neizvesnosti: Koren anksioznosti je potreba za stoprocentnom sigurnošću. Život, međutim, ne daje garancije. Prava snaga nije u tome da znamo šta će se desiti, već u poverenju da ćemo moći da se nosimo sa onim što dođe, bez obzira na ishod.
Važnost stručnog rada
Samopomoć je odličan početak, ali duboke korenje anksioznosti često zahteva vođeni rad kroz psihoterapiju. Razumevanje vaših ranih obrazaca, načina na koji ste naučili da procesuirate stres i razvijanje novih kognitivnih alata je proces koji menja kvalitet života iz korena.
Budući da se ovom tematikom i psihoterapijskim radom bavim dugi niz godina, tu sam da vam pružim stručnu podršku na tom putu. Ukoliko osećate da vas anksioznost sprečava da živite život punim plućima, možete mi se obratiti direktno radi zakazivanja termina. Pozivom ili porukom me možete kontaktirati na broj 0611989301, a više informacija o mom radu i pristupu možete pronaći na sajtu psihoterapijanovisad.rs
Anksioznost vas možda trenutno drži u šaci, ali ta ruka može da se otvori. Prvi korak je odluka da prestanete da budete žrtva sopstvenih projekcija i postanete posmatrač koji svesno bira svoj sledeći korak.
Pitanje za vas: U kojim situacijama osećate da vam anksioznost najviše crpi energiju – da li je to u komunikaciji sa ljudima, u radnom okruženju ili onda kada ostanete sami sa svojim mislima? Podelite u komentarima, svako iskustvo je vredno.
