Dok nam fiskultura i daje neke neke doborobiti telesnom zdravlju, duhovno ostaje potpuno zapostavljeno. I država i crkva su očigledno omanuli u izgradnji celovitog Čoveka. Mada se crkva pretvara da se bavi našom duhovnošću (unutrašnjom stranom), ona nas isto kao i država (škola) "vuče napolje", vuče iz sebe ka njima a ne prema nama. Niko ne želi da budemo slobodni: političari hoće da upravljaju na
šim telom a a popovi dušom. Joga je jedna od retkih disciplina koja nas uči okretanju ka autentičnom sebi, gde pripadamo....
Svako malo veće selo ima školu, mesnu zajednicu i sličan prostor gde se joga može vežbati već nekoliko polaznika. To je prilika i samim trenerima da osmisle svoje vreme i rastu zajedno sa svojim vežbačima.
