Dom zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Sombor/ Dr. Đorđe Lazić Egészségház Zombor

07/05/2026

U okviru emisije „Srcem kroz Srbiju“, koja je predstavila Sombor i život u našem gradu, deo priloga bio je posvećen i radu Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ Sombor.

Kroz priču o ulaganjima u ambulante u naseljenim mestima, značaju preventivnih pregleda i svakodnevnom radu naše ustanove, prikazane su aktivnosti usmerene ka unapređenju dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite za sve građane.

Kontinuirano unapređenje uslova rada, jačanje preventive i briga o zdravlju stanovništva ostaju jedni od naših najvažnijih ciljeva.

07/05/2026

PLANIRANJE PORODICE I TRUDNOĆA

Planiranje porodice je osnovno ljudsko pravo, ali ga treba usklađivati sa dužnostima i mogućnostima da se odgovorno brine o podizanju i vaspitanju dece. Radost roditeljstva je potpunija ako je dete željeno i ako nisu ugroženi ni zdravlje majke ni zdravlje deteta. Praktično od menarhe pa do prestanka menstrualnog ciklusa, svaka žena se susreće sa dva problema. Prvi je da zatrudni u vreme kada ona to želi, a drugi da ne zatrudni u neželjeno vreme. Trend u svetu je da sve mlađi ljudi stupaju u seksualne odnose. Mladima treba ukazati na sve moguće posledice neodgovornog seksualnog ponašanja. Poseban akcenat stavlja se na zaštitu sebe i partnera od polno prenosivih bolesti, kao i na zaštitu od neželjene trudnoće. Prekid neželjene trudnoće sa sobom nosi mnogo rizika po reproduktivno zdravlje, kao i po opšte zdravlje pacijentkinje. Ginekolog je u obavezi da svakom paru preporuči i odredi kontraceptivno sredstvo koje je najbolje za njih. Nisu sva kontraceptivna sredstva preporučljiva za sve žene, kao što ni za istu ženu u različitim periodima života nije preporučljivo isto sredstvo. Mladima treba usaditi zdravstvenu kulturu da još pre trudnoće posete svog ginekologa, kako bi zajedno sa njim predupredili većinu faktora koji mogu ugroziti trudnoću. Razmak između dve trudnoće treba da bude duži od dve godine. Najpovoljniji period za rađanje prvog deteta je od 20. do 25. godine života. Nažalost, uslovi savremenog života sve češće pomeraju ovu granicu, pa se žene veoma često susreću sa prvom trudnoćom tek posle 35. godine. Ovakve trudnoće starijih prvorotki nose povećan rizik od genetskih malformacija, češćih spontanih pobačaja, kao i rizik po život i zdravlje bebe i majke. Sa godinama starosti smanjuje se i mogućnost zatrudnjivanja. Smatra se da bračni par ima problem sa sterilitetom ukoliko se trudnoća ne ostvari nakon godinu dana redovnih nezaštićenih odnosa. U tom slučaju ginekolog i par započinju ispitivanje neplodnosti, prema preporukama i procedurama koje je propisalo Ministarstvo zdravlja za vantelesnu oplodnju. Nakon ispitivanja, par se sa svim nalazima upućuje u Klinički centar Vojvodine, na Polikliniku – Odeljenje za humanu reprodukciju, gde se odlučuje o daljim koracima – upućivanju na histeroskopiju/laparoskopiju ili neposrednom započinjanju procesa BMPO. Porodica je najvažniji stub društva, izvor sigurnosti i zadovoljstva čoveka. Srećna porodica je osnova za očuvanje našeg psihičkog i fizičkog zdravlja.

dr Milana Katanić, Specijalista ginekologije i akušerstva

06/05/2026

05/05/2026

Обележавање Светског дана хигијене руку – 5. мај 2026.

Дом здравља „Др Ђорђе Лазић“ Сомбор придружује се обележавању Светског дана хигијене руку, који се сваке године обележава 5. маја под покровитељством Светска здравствена организација.

Овогодишња кампања носи слоган „Сачувајте животе – оперите своје руке“, са циљем подизања свести о значају правилне хигијене руку у спречавању инфекција повезаних са здравственом заштитом.

Хигијена руку представља једну од најефикаснијих и најједноставнијих мера у превенцији болничких инфекција, које могу довести до озбиљних компликација, продуженог лечења и повећаних трошкова здравственог система.

Република Србија је укључена у овај програм од 2008. године кроз националну кампању „Чисте руке – безбедне руке“, а здравствене установе континуирано раде на унапређењу праксе и праћењу примене хигијене руку.

У складу са препорукама СЗО, посебан акценат ставља се на примену концепта „Моји 5 тренутака за хигијену руку“, као и на редовно праћење придржавања ових мера у свакодневном раду.

30/04/2026

U Domu zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ juče je održano stručno predavanje na temu kardiopulmonalne reanimacije, u organizaciji Stomatološke komore Srbije – ogranak AP Vojvodine.

Predavanje je održao dr Sandro Kopilović, specijalista urgentne medicine iz Novog Sada.

U prijatnoj i kolegijalnoj atmosferi razgovaralo se o najčešćim urgentnim stanjima u stomatološkoj praksi, kao i o značaju njihovog pravovremenog i efikasnog zbrinjavanja.

Zahvalni smo na prilici za učešće, razmenu znanja i unapređenje stručnih veština. 💪✨

28/04/2026

27/04/2026

HPV VAKCINA
HPV vakcina je visokoefikasno i bezbedno sredstvo za prevenciju infekcija izazvanih humanim papiloma virusima (HPV), koji mogu dovesti do raka grlića materice, anusa, grla, vagine, vulve, pen*sa, kao i genitalnih bradavica. U Somboru je dostupna devetovalentna vakcina GARDASIL 9, koja štiti od najčešćih i najopasnijih tipova HPV virusa.
Besplatna vakcinacija obezbeđena je za decu i mlade uzrasta od 9 do navršenih 19 godina na Odeljenju za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ Sombor, na prvom spratu. Za lica uzrasta od 19 do navršenih 26 godina vakcinacija se sprovodi u Službi opšte medicine sa centrom za preventivne usluge, kod izabranog lekara, dok se za lica uzrasta od 27 do 45 godina primenjuje u skladu sa indikacijom postavljenom od strane specijaliste.
Doziranje vakcine zavisi od uzrasta. U uzrastu od 9 do 14 godina primenjuju se dve doze u razmaku od šest meseci, dok se kod osoba starijih od 15 godina primenjuju tri doze po šemi nulti, drugi i šesti mesec. Vakcina se aplikuje intramuskularno u deltoidnu regiju nadlaktice ili gornju anterolateralnu površinu butine.
Preporučeni uzrast za vakcinaciju je pre stupanja u seksualne odnose, odnosno od 9 do 13 godina. Vakcinacija je podjednako važna za oba pola, a pruža izuzetno visoku zaštitu, pri čemu preko 99% vakcinisanih razvija antitela.
Dr Milana Katanić specijalista ginekologije i akušerstva

22/04/2026

REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE I ZNAČAJ REDOVNIH PREGLEDA

Reproduktivno zdravlje žena obuhvata funkcionalnost ženskih reproduktivnih organa, hormonsku ravnotežu, plodnost, kao i opšte fizičko i mentalno blagostanje. Održavanje zdravog reproduktivnog sistema kod žena uključuje redovne ginekološke preglede jednom godišnje, koji obuhvataju PAPA test, kolposkopiju, ultrazvučni pregled i briseve po potrebi. Češći pregledi su neophodni u prisustvu simptoma kao što su intermenstrualna krvarenja, uključujući krvarenja nakon polnog odnosa, krvarenja u postmenopauzi, dispareunija, odnosno bolni odnosi, kao i pojačan sekret, peckanje i svrab. Planiranje porodice i kontracepcija podrazumevaju razumevanje različitih metoda kontracepcije, uključujući hormonske, mehaničke i prirodne metode, što pomaže u sprečavanju neželjene trudnoće. Takođe, zaštita od polno prenosivih infekcija ostvaruje se upotrebom kondoma. Higijena i zdrave životne navike, kao što su adekvatna ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i izbegavanje štetnih navika poput alkohola i duvana, imaju značajnu ulogu u očuvanju reproduktivnog zdravlja. Posebno je važno i mentalno i emocionalno zdravlje. Briga o reproduktivnom zdravlju pomaže u prevenciji hormonskih disbalansa, mentalnih problema i problema sa plodnošću, a takođe utiče i na energiju, raspoloženje i dugoročno zdravlje. Savremena ginekologija stavlja akcenat na prevenciju, ranu dijagnostiku i individualni pristup svakoj pacijentkinji kroz redovne skrininge i praćenje faktora rizika. Redovne kontrole, informisanost i odgovorno ponašanje ključni su faktori u značajnom smanjenju rizika od ginekoloških maligniteta.

dr Milana Katanić, specijalista ginekologije i akušerstva

20/04/2026

Agresivnost kod dece

Dečija agresivnost je normalni razvojni korak. Cilj nije uništavanje agresivnih osećanja, već podučavanje dece kako da ih kontrolišu, kako da ih izraze na jedan konstruktivan način. Ima mnogo razloga zašto se deca ponašaju agresivno. Spoljašnji faktori za razvoj agresivnosti kod dece i adolescenata su: porodica, socijalna iskustva, uticaj medija, siromaštvo, pripadanje grupama delikvenata. Unutrašnji ili individualni faktori za razvoj agresivnosti su: biološki ili nasledni faktori, saznajni i emocionalni faktori, temperament i osobine ličnosti.
Roditelji deteta su prvi i najuticajniji učitelji. Deca pre svega uče posmatrajući kako se roditelji ponašaju. Ona trebaju uzore odraslih koji znaju kontrolisati osećanja. Roditelj treba na jedan strpljiv, smiren način da izrazi neprihvatanje agresivnog ponašanja deteta, da objasni njegove posledice i da pomogne detetu da pronađe uzroke tog ponašanja. U souočavanju sa dečijom agresivnošću ponašanje roditelja treba da bude motivisano pre svega potrebom da pomogne detetu da na jedan prihvatljiv način izrazi agresiju, a ne potrebom da kazni dete. Izuzetno je važna i uloga roditelja u kontroli negativnog uticaja medija na decu. Sve veći broj istraživanja potvrđuje da televizijski program, dečiji filmovi i kompjuterske igrice mogu modelovati agresivno ponašanja tako da dete misli da je ono prihvatljivo u svakodnevnom životu.
Agresivno ponašanje može biti povezano sa negativnom slikom deteta o sebi, osećajem emotivne zavisnosti, nedostatkom ili nedovoljnom fizičkom aktivnošću i sa sniženim ili nestabilnim samopoštovanjem. Agresivna deca imaju veću verovatnoću od drugih da imaju neke deficite socijalnih veština kao što su slaba kontrola impulsa, niska tolerancija na frustraciju, ograničena sposobnost generalizacije adekvatnih odgovora na stres i ograničen uvid u vlastita osećanja kao i osećanja drugih. Često se dete ponaša agresivno zato što ne može da izrazi ta osećanja verbalno. Mala deca nemaju dobre veštine jezika u odnosu na stariju decu i odrasle. Zato decu treba podučavati da izraze sebe verbalno. Neka deca se agresivno ponašaju zato što su ljuti zbog nečega što se dešava u njihovom životu, a nad čim nemaju kontrolu. To su najčešće situacije u kojima se dete oseća anksiozno (razvod, selidba, porodični problemi). Takođe, agresija može biti odbrana od depresivnosti. Ono što odrasla osoba može doživeti kao tugu, dete može izraziti kao bes (gubitak voljene osobe, separacija).
Ponašanje roditelja koje je povezano sa agresivnim ponašanjem kod dece: disharmoničan odnos roditelja, slaba uključenost u detetove aktivnosti, smanjenje roditeljskog autoriteta, sniženi zahtevi i razvojna očekivanja, nedoslednost u vaspitanju, zanemarivanje deteta, nedostatak ohrabrivanja i podsticanja pristojnog ponašanja kod deteta, nedostatk namernog ignorisanja neprikladnog dečijeg ponašanja koje se može tolerisati, smanjeno izražavanje nežnosti i ljubavi, odbijajući ili preterano rigidan vaspitni stil, posebno fizičko kažnjavanje dece.
Pored pomenutih najvažniji faktori u prevenciji agresije kod dece su razvijanje poštovanja prema sebi i drugima, iskren odnos prema njima i gledanje na njih kao vredna, dostojna ljudska bića. Postizanje tog cilja je proces u kojem roditelji, nastavnici i svi odrasli koji se brinu o deci mogu odigrati ključnu ulogu.

dr Aleksandra Šafranj, klinički psiholog

20/04/2026

Dom zdravlja ‘Dr Đorđe Lazić’ Sombor – podrška zdravom odrastanju“
Naši lekari redovno učestvuju u edukaciji roditelja i mladih kroz stručne tekstove i savete.
U novom broju Somborskih novina pročitajte preporuke dr Aleksandre Šafar o odgovornom korišćenju telefona kod dece i dr Milane Katanić o fiziološkim promenama u pubertetu.

17/04/2026

Prva poseta ginekologu
Kada je vreme za prvu posetu?
*PREPORUKA: između 13. I 15. Godine i ne mora uvek uključivati fizički pregled, nego obuhvata razgovor o reproduktivnom zdravlju i davanje saveta o unapređenju reproduktivnog zdravlja. Pitanja koja najčešće „muče“ tinejdžerke vezane su za menstruaciju, promene na telu koje se dešavaju u pubertetu, o planiranoj seksualnoj aktivnosti, zaštiti od neželjene trudnoće, polno prenosivih bolesti i sl.
*OBAVEZNO:
1. Kad devojka postane seksualno aktivna ili planira da počne sa seksualnim odnosima
2. Medicinski razlozi:
• Neredovni ciklusi
• Obilni i bolni ciklusi
• Prva menstuacija pre 9. Godine ili izostanak prvog ciklusa do 16. Godine
• Bol u donjem delu stomaka
• Pojačan sekret, svrab, peckanje, crvenilo intimne regije
Kako izgleda prva poseta?
1. Razgovor (anamneza) o razlogu posete, tegobama
2. Pitanja o ciklusu ( datum poslednje menstruacije, trajanje menstruacije, obilnost krvarenja)
3. Fizički pregled
• Ako devojka nije imala seksualne odnose počinje se sa pregledom dojki i obraća se pažnja na njihov razvoj kao i na maljavost pubične i pazušne regije. Ginekološki pregled je prilagodjen činjenici da devojčica nije imala seksualni odnos ( pregled spoljašnjih genitalnih organa i eventualno uzimanje brisa u predelu ulaza vagine)
• Ako je devojka seksualno aktivna uključuje korišćenje spekuluma i uzimanje briseva ( PAPA test, cervikalni, vaginalni bris)

4. Ultrazvučni pregled:
• Ako devojka nije imala seksualne odnose- transabdominalnom sondom ( preko stomaka)
• Ako je devojka imala seksualne odnose- vaginalnom sondom
Kada devojka postane seksualno aktivna potreban je redovan ginekološki pregled jednom godišnje!!!
Prvi pregled je najbolje zakazati nakon menstruacije, osim ako je prolongirano krvarenje razlog posete.
Briga o reproduktivnom zdravlju predstavlja zrelost i odgovornost za buduću ulogu žene i majke.

dr Milana Katanić
specijalista ginekologije i akušerstva