Dom zdravlja Svilajnac

20/10/2025

❤️ Светски дан срца у Дому здравља Свилајнац ❤️

Дом здравља Свилајнац обележио је Светски дан срца разговором са пацијентима о значају очувања здравља срца и превенцији кардиоваскуларних болести.

О значају здравих навика и редовних контрола говориле су интерниста др Сања Тришић и нутрициониста Анита Мартић, које су пацијентима указале на важност правилне исхране, физичке активности и контроле фактора ризика.

Брига о срцу почиње сваког дана, малим корацима ка здравијем животу! ❤️

#СветскиДанСрца #ДомЗдрављаСвилајнац #ЗдравоСрце

17/10/2025

🌍 Светски дан хране у Дому здравља Свилајнац 🍎

Дом здравља Свилајнац обележио је Светски дан хране разговором са пацијентима на тему „Здрава исхрана“.
О важности правилне и уравнотежене исхране говорила је нутрициониста Анита Мартић, која је присутнима дала савете како да свакодневним избором намирница допринесу очувању здравља и превенцији болести.

Захваљујемо се свима који су учествовали и показали интересовање за здраве животне навике. 🥦🍊

Брига о здрављу почиње правилном исхраном! 💚

07/10/2025

У сустрет Светском дану менталног здравља – 10. октобар 2025.

Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује
се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за
глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима
здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године Светски дан
менталног здравља обележава се под слоганом: „Значај менталног здравља у ванредним
ситуацијама”.
Сваке године милиони људи су погођени ванредним ситуацијама као што су оружани
сукоби и природне катастрофе. Ове ванредне ситуације, поред тога што нарушавају
свакодневни живот, значајно утичу на ментално здравље. Нарушавање менталног здравља
огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних
супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног
поремећаја.
Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег
општег благостања. Овај дан наглашава хитну потребу за пружањем правовремене
стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних
сукоба и епидемија које се дешавају широм света.
Кључне поруке:
 Милиони људи широм света били су или јесу погођени ванредним ситуацијама,
што може изазвати психолошки стрес. Код већине људи стрес се смањује током
времена, али око трећине људи може имати озбиљније последице по ментално
здравље.
 Једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних
10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај,
биполарни поремећај или шизофренију.
 Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и
смањује доступност квалитетне здравствене неге.
 Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског
пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде
услуге менталног здравља.
 Поремећаји менталног здравља изазвани ванредним ситуацијама захтевају посебне
вештине, знања и компетенције професионалаца. Дуготрајно излагање
професионалаца траумама, заједно са притиском пружања помоћи у екстремним и
изазовним условима, може да стави огроман терет и на њихово ментално здравље
те и они захтевају стручну помоћ и подршку.

Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања
доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних
ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења
комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења.
Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном
нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку,
што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у
ванредним ситуацијама.

29/09/2025

Међународни дан старијих особа, 1. октобар

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са
Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14.
децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног
окружења потребама и способностима припадника трећег доба.
Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света.
Тренутно око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до
2050. године тај број износити две милијарде – што ће представљати преко 20 процената
светске популације. Очекивани животни век при рођењу прелази 75 година у половини
земаља света, што је 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће број старијих
особа до 2030. године надмашити младе особе на глобалном нивоу, што се најбрже дешава
у земљама у развоју.
Ове демографске промене показују да старије особе представљају значајан и растући
сегмент друштва и чине их кључним актерима за допринос економском и друштвеном
развоју, као и за иновативна политичка решења која оснажују старије особе и обезбеђују
равноправан приступ здравственој и социјалној заштити и елиминишу дискриминацију,
што је од суштинског значаја за одрживи развој у свету који стари.
У знак препознавања ових изазова и прилика, 35. обележавање Међународног дана
старијих особа Уједињених нација ће бити усмерено на тему: „Старије особе – покретачка
снага локалних и глобалних акција: наше тежње, наш напредак, наша права”. Овогодишњи
догађај се фокусира на препознавање и подршку трансформативној улози коју старије
особе играју у покретању акције на локалном и глобалном нивоу. Ослањајући се на своју
стручност у областима као што су здравствена једнакост, финансијско благостање,
отпорност заједнице и заговарање људских права, старије особе настављају да воде напоре
који јачају друштва и промовишу праведност кроз генерације.
Међународни дан старијих особа, 1. октобар 2025. године заснован је на Политичкој
декларацији и Мадридском међународном акционом плану о старењу, усвојеним на Другој
светској скупштини о старењу 2002. године, који заједно обликују глобалну визију
друштва за све узрасте. Мадридски међународни акциони план преводи ову визију у
акцију кроз три приоритетна правца: старије особе и развој; унапређење здравља и
благостања у старости; и обезбеђивање подржавајућег окружења.

Више информација на: https://www.un.org/en/observances/older-persons-day

04/09/2025

Arhiva Doma zdravlja Svilajnac

Zajedničkim snagama zaposlenih završeno je izlučivanje nepotrebne arhivske građe. U arhivi je sačuvana samo dokumentacija koju je, u skladu sa zakonom, potrebno čuvati. ✅

📌 U narednom periodu planira se i uvođenje elektronskog vođenja arhive, što će dodatno olakšati rad i čuvanje građe.

15/08/2025

📂 Arhiva konačno zasijala! 📂

Posle četrdeset godina čekanja, arhiva Doma zdravlja Svilajnac je potpuno sređena, organizovana i osvežena!
Dokumentacija je pregledno raspoređena, prostor je uređen, a uslovi čuvanja značajno poboljšani.

Ovim smo obezbedili bržu i lakšu pretragu, sigurnije čuvanje podataka i prijatnije radno okruženje za naše zaposlene.

💻 Istovremeno, započete su pripreme za uvođenje elektronskog vođenja arhive, čime ćemo dodatno modernizovati i ubrzati rad sa dokumentacijom.

Veliko hvala svima koji su učestvovali u ovom velikom i važnom poslu! 💙

01/08/2025

Светска недеља дојења 1–7. августа 2025. године и Национална недеља промоције дојења
29. септембра–6. октобра 2025. године

Светска недеља дојења (енгл. World Breastfeeding Week, WBW) је глобална кампања која
се од 1992. године обележава прве недеље августа (од 1. до 7. августа) у више од 170
земаља света у циљу подизања знања и свести о значају и предностима дојења, као и
подстицања акција на теме везане за дојење. Ову кампању је покренула, сваке године
координира и организује Светска алијанса за подршку дојењу (енгл. World Alliance for
Breastfeeding Action, WABA) која представља глобалну мрежу појединаца и организација
посвећених заштити, промоцији и подршци дојењу широм света. Од 2016. године кампања
је усклађена са Циљевима одрживог развоја Уједињених нација (енгл. United Nation’s
Sustainable Development Goals, SDGs).
Сваке године кампања је усмерена на различите теме везане за дојење као што су:
здравствени системи, жене и рад, међународни кодекс о маркетингу замена за мајчино
млеко, подршка заједнице, екологија, економија, наука, образовање и људска права.
Светска недеља дојења ове године обележава се под слоганом: „Да дојење има предност –
креирајмо одрживи систем подршке” и усмерена је на животну средину и климатске
промене.
Мајчино млеко је природна храна, еколошки безбедна – не доводи до загађења животне
средине и представља дугорочно одрживо решење за планету. Са друге стране,
производња и потрошња адаптираних млечних формула као замена за мајчино млеко има
негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних
ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште који изазивају
глобално загревање и климатске промене. Давање приоритета и пружање подршке дојењу
може да смањи растући утицај ланаца снабдевања адаптираним млечним формулама за
одојчад на климу. Зато је важно да се створи окружење које омогућава дојење свуда и у
свакој прилици.

Национална недеља промоције дојења у Србији традиционално се под истим слоганом
обележава 40. календарске недеље (ове године од 29. септембра до 6. октобра) и
симболично представља трајање трудноће. Циљ је да се укаже на значај дојења којим се
обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој и истакне значај подршке
трудницама, бабињарама, мајкама дојиљама и породици да остваре успешно дојење.
Циљеви Светске и Националне недеље дојења су:

- информисати становништво о њиховој улози у креирању подржавајућег и
одрживог окружења за дојење
- обезбедити континуирану подршку дојењу
- створити партнерства са појединцима и организацијама ради унапређења сарадње и
обезбеђења подршке дојењу
- подстаћи ангажовање што већег броја појединаца и организација да утичу на
промоцију и подршку дојењу како би имали здравију планету.

У оквиру обележавања Светске и Националне недеље дојења биће организована
предавања, трибине и изложбе на тему дојења. Циљ активности кампање је скретање
пажње здравствене и шире јавности на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија
исхрана, правилан раст и развој, заштита и унапређење здравља и детета и мајке,
указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да
остваре успешно дојење, као и заштита животне средине.
Поводом обележавања Светске и Националне недеље дојења Институт за јавно здравље
Србије „Др Милан Јовановић Батут” традиционално расписује конкурс за избор најбољих
ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа
на тему „Мајчино млеко – за здравију планету”. Циљ конкурса је да се подстакне
здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему
подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.

Више информација на: https://worldbreastfeedingweek.org/

29/07/2025

28. jul – Svetski dan borbe protiv hepatitisa

Svetski dan borbe protiv hepatitisa se obeležava svake godine 28. jula, na rođendan dr. Baruha Blumberga (1925–2011). Dr. Blumberg je otkrio virus hepatitisa B 1967. godine, a dve godine kasnije razvio je prvu vakcinu protiv hepatitisa B. Ova dostignuća donela su dr. Blumbergu Nobelovu nagradu. Organizacije širom sveta, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju i CDC (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti), obeležavaju Svetski dan borbe protiv hepatitisa kako bi podigle svest o problemu virusnog hepatitisa, koji pogađa više od 325 miliona ljudi širom sveta. To stvara priliku da se ljudi edukuju o ozbiljnosti ovih infekcija, naporima CDC-a u borbi protiv virusnog hepatitisa širom sveta i radnjama koje ljudi mogu preduzeti da bi sprečili ove infekcije.

Virusni hepatitis – grupa zaraznih bolesti poznatih kao hepatitis A, B, C, D i E – pogađa milione ljudi širom sveta, uzrokujući i akutnu (kratkoročnu) i hroničnu (dugotrajnu) bolest jetre. Virusni hepatitis uzrokuje više od milion smrtnih slučajeva svake godine. Dok smrtnost od tuberkuloze i HIV-a opada, smrtnost od hepatitisa raste.

Hepatitis A je infekcija jetre koju je moguće sprečiti vakcinom i koju uzrokuje virus hepatitisa A (HAV). Hepatitis A je vrlo zarazan. Širi se kada neko nesvesno unese virus – čak i u mikroskopskim količinama – bliskim ličnim kontaktom sa zaraženom osobom ili jedenjem kontaminirane hrane ili pića. Hepatitis B je takođe moguće sprečiti vakcinom a širi se kada krv, sperma ili druge telesne tečnosti osobe zaražene virusom uđu u telo osobe koja nije zaražena. Hepatitis C je infekcija jetre uzrokovana virusom hepatitisa C (HCV) i širi se kontaktom sa krvlju zaražene osobe. Za neke ljude hepatitis C je kratkotrajna bolest, ali za više od polovine ljudi koji se zaraze virusom hepatitisa C postaje dugotrajna, hronična infekcija. Hepatitis D, poznat i kao „delta hepatitis“, je infekcija jetre uzrokovana virusom hepatitisa D (HDV) i javlja se samo kod ljudi koji su takođe zaraženi virusom hepatitisa B.

U Srbiji se godišnje registruje oko 600 slučajeva infekcije hepatitisa, iako se sumnja da taj broj može da bude i veći jer mnogo ljudi nema simptome i ne sumnja na infekciju.

17/07/2025

OBAVEŠTENJE ZA GRAĐANE

Obaveštavamo Vas da će dana 22.07.2025 godine, u periodu od 00:00 časova do 07:00 časova doći do prekida telekomunikacionog saobraćaja zbog radova na opremi Telekoma Srbije što će prouzrokovati otežani saobraćaj i efektivni prekid saobraćaja od 05:00 (hh:mm) .tj.
broj hitne službe 194 biće u potpunom prekidu u navedenom periodu .

Privremeni broj za gradjane na koji mogu dobiti hitnu službu u Svilajncu je 063/103 25 76

21/05/2025

12/05/2025

Danas , 12. maja obeležava se Medjunarodni dan sestrinstva .

Ovaj datum obeležava se u znak sećanja na Florens Najtingel, heroinu koja je po završetku krimskog rata u kome je aktivno učestvovala brinući o ranjenima i bolesnima, nakon povratka otvorila prvu službu za medicinske sestre i svoj život posvetila borbi za unapređenje sestrinske struke.

Biti medicinska sestra je jedinstven poziv, koji traži ono najlepše u ljudskom biću – ljubav, humanost i predanost pozivu.

Medicinska sestra mora biti snažna ličnost, sposobna da razume i da se nosi sa ljudskim patnjama, zdravstvenim problemima i etičkim nedoumicama.

SVIM MEDICINSKIM SESTRAMA I TEHNIČARIMA ČESTITAMO PREDSTOJEĆI PRAZNIK.

08/05/2025

###IV NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA
„ČUVAM SVOJE ZUBE, PONOSIM SE OSMEHOM”

Ključne činjenice o oralnom zdravlju

Oralne bolesti, iako se u velikoj meri mogu sprečiti, predstavljaju veliki javnozdravstveni teret za mnoge zemlje i utiču na ljude tokom njihovog života, uzrokujući bol, nelagodnost, unakaženost, pa čak i smrt.
Oralne bolesti obuhvataju niz bolesti i stanja koja uključuju zubni karijes, parodontalnu bolest, gubitak zuba, karcinom oralne regije, orodentalne traume i urođene defekte kao što su rascep usne i nepca, i češće pogađaju najugroženije populacione grupe.
Većina oralnih bolesti i stanja uzrokovana je faktorima rizika koji su zajednički za mnoge nezarazne bolesti kao što su bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti i dijabetes. Ovi faktori uključuju konzumaciju šećera, upotrebu duvana i alkohola i lošu higijenu.
Procenjuje se da na globalnom nivou 3,5 milijardi ljudi ima neko oralno oboljenje.
Od nelečenog karijesa na stalnim zubima pati oko dve milijarde ljudi i to je najčešće zdravstveno stanje.