24/01/2026
VISIBABE 💚Visibabe mnogi smatraju vesnikom proleća. Međutim, one intenzivno cvetaju baš tokom zime, čak i pod snegom, a samo neke od 20 vrsta, su vesnici proleća.
Galanthus, latinski naziv visibabe, potiče od grčkih reči gala -mleko i anthos -cvet, pa bi u bukvalnom prevodu njeno ime moglo da glasi mlečni cvet. U nekim krajevima ih zovu “sretenjski zvončići“.
Za ovu biljku, vezuju se brojne legende.
Prema jednoj, visibaba je nastala još u vreme prvih ljudi, Adama i Eve. Kada su isterani iz raja, prvi put su se susreli sa zimom i snegom. Eva se rasplakala, misleći da nikada više neće osetiti lepotu i toplinu proleća. Nad Evom u suzama se sažalio jedan anđeo i sićušne snežne pahuljice pretvorio u nežne, bele cvetiće, dajući joj nadu da će uskoro proleće smeniti zimu.
Prema drugoj, koja objašnjava i njen narodni naziv, usamljena starica je živela u kolibici, na rubu sela. Cveće joj je bila jedina radost i jedini prijatelj. Brinula je o njemu, ali samoća i godine, pogrbile su staricu. Jednog hladnog decembarskog jutra, izašla je pred svoju kolibu, a njenog cveća više nije bilo. Zatrpao ga je sneg. Na mestima u snegu gde su pale njene suze, pojavili su se nežni, beli cvetići, pognuti poput nje.
Seme visibabe raznose mravi.
U svetu se ova biljka intenzivno proučava, zbog specifičnih proteina i alkaloida, koje ima u svom tkivu. Galantamin iz njenih lukovica se koristi kao lek protiv Alchajmerove bolesti i demencije. U većim količinama je smrtonosan, ali u malim se koristi kao lek.
U mnogim krajevima spada u zakonom zaštićene vrste.
