21/01/2026
Osećaj krivice u svom funkcionalnom, zdravom obliku, vrlo je korisna i važna emocija – priroda nam je istu usadila za potrebe održavanja nama bitnih odnosa i pripadništva zajednici. Pobudjuje se onda kada smo nešto pogrešili, zabrljali, nekoga povredili, i toliko je neprijatna da nas nagoni da grešku ispravimo, izvinimo se tamo gde je neophodno, odnos ili situaciju popravimo ili repariramo.
Ali postoje momenti kada krivicu osećamo i onda kada se, objektivno gledamo, nismo ni o koga ogrešili ili nešto loše ili pogrešno uradili – najlešće onda kada kažemo „ne“, postavimo granicu ili izrazimo neslaganje. U tom slučaju ovakvu krivicu zovemo NEZASLUŽENOM KRIVICOM.
Evo primera iz svakodnevnog života:
✍️ NEZASLUŽENA KRIVICA SA PORODICOM POREKLA:
- Osećaj krivice što smo odbili neki zahtev člana porodice
- Preteran osećaj odgovornosti za usamljenost članova porodice, njihovo zdravlje ili emotivno stanje
- Osećaj krivice što smo se odselili ili živimo drugačiji stil života
- Osećaj da smo "nezahvalni“ kada postavljamo granice intruzivnim članovima porodice
- Osećaj krivice što ne delimo sve sa članovima porodice i imamo želju za privatnošću
- Osećaj odgovornosti da na porodičnim okupljanjima održavamo "mir“ i krivica kada to ne uspemo
- Osećaj krivice što svog partnera/ku i decu smatramo prioritetnijim u odnosu na porodicu porekla.
Ukratko: Unutrašnje dete održava homeostazu porodice porekla po cenu sebe i sopstvene sreće.
✍️ NEZASLUŽENA KRIVICA U PARTNERSKIM ODNOSIMA:
- Osećaj krivice što nam treba vreme za sebe i odmor
- Osećaj krivice kada mirno izražavamo potrebe ili nezadovoljstvo
- Osećaj odgovornosti za partnerove nesigurnosti i ljubomoru
- Ućutkivanje sebe da bismo izbegli da "povredimo“ partnera svojom istinom
- Osećaj krivice što nismo raspoloženi (emotivno ili seksualno)
- Osećaj krivice što želimo jasnoću u odnosu, komunikaciju i posvećenost
- Izvinjavanje prilikom postavljanja granica
- Osećanje krivice što ne možemo da "popravimo“ odnos (važna napomena: naših je uvek samo 50% odgovornosti u odnosu, ne 100%)
Ukratko: Unutrašnje Adaptirano dete plaši se napuštanja; legitimne potrebe koje dolaze iz Odraslog dela ličnosti doživljava kao relacione pretnje.
✍️ NEZASLUŽENA KRIVICA U PRIJATELJSTVU:
- Osećaj krivice kada ne odgovaramo odmah na poruke ili pozive, čak i kada nije izražena urgentnost
- Osećaj krivice što nam je potreban miran vikend umesto druženja
- Preterano izvinjavanje zbog otkazivanja druženja usled iscrpljenosti i preplavljenosti
- Preterana odgovornost za emotivna stanja prijatelja i životno nezadovoljstvo
- Ostajanje duže u komunikaciji i razgovoru jer osećamo da je drugoj osobi potrebna podrška, čak i kada smo prešli svoj energetski limit
- Osećaj krivice što nismo više na raspolaganju na onaj način kako smo to ranije bili
- Osećaj krivice kada prijateljstvo promeni oblik ili ga prerastemo
- Preterano pravdanje za svoje odluke i izbore u pokušaju preveniranja razočaranja druge osobe.
Ukratko: Unutrašnje Adaptirano dete naučeno je da bude odgovorno i reguliše tudja osećanja. Unutrašnji Kritikujući roditelj/Unutrašnji kritičar deklamuje introjekte koje je pounutrio poput „Dobar prijatelj je uvek tu za drugu osobu“.
✍️NEZASLUŽENA KRIVICA U POSLOVNOM OKRUŽENJU:
- Osećaj krivice što odlazimo sa posla čim se završi radno vreme
- Osećaj krivice što tražimo odmor ili bolovanje
- Preterano pravdanje oko granica koje smo postavili u vezi sa obimom posla
- Osećaj odgovornosti za stresne reakcije ili neefikasnost kolega
- Govorimo „da“ dodatnom poslu čak i kada smo preopterećeni poslom
- Osećaj krivice kada počnemo više da zaradjujemo, napredujemo i bivamo kompetentni
- Osećaj krivice što nismo „uvek na raspolaganju“
- Osećaj odgovornosti za lošu organizaciju posla nadredjenih.
Ukratko: Unutrašnji kritičar nas bombarduje internalizovanim porukama poput "Treba više da se trudiš“, "Ovo nije dovoljno“ itd. Unutrašnje dete se podredjuje, umesto da iz Odraslog pregovaramo oko uslova rada.
✍️NEZASLUŽENA KRIVICA U POMAGAČKIM PROFESIJAMA
- Osećaj krivice kada uspostavimo fer cenu i naplaćujemo svoje usluge
- Preterani osećaj odgovornosti za klijentov napredak, preko granica naše uloge u terapijskom procesu
- Osećaj krivice što nam je neophodan odmor
- Osećaj krivice kada ne odgovorimo na poruku ili poziv mimo radnog vremena
- Osećaj da smo sebični zbog uspostavljanja granica profesionalnosti.
Ukratko: Igranje uloge spasioca (Negativni negujući roditelj, potkrepljen strahovima Adaptiranog deteta), umesto preuzimanja profesionalne odgovornosti iz ego stanja Odraslog.
✍️ NEZASLUŽENA KRIVICA KOD VISOKO SENZITIVNIH OSOBA (HSP)
- Osećaj krivice čim osetimo nečije razočaranje ili tenziju u komunikaciji
- Osećaj krivice kada nam je potrebno više odmora nego drugima
- Osećaj preterane odgovornosti za emocionalnu atmosferu odnosa
- Poistovećivanje empatije sa odgovornošću i obavezom
- Osećaj krivice kada nas neka situacija „pogodi“ više nego druge.
Ukratko: Samo zato što osećamo neku dinamiku u odnosu, ne znači da smo je mi sami uzrokovali i da smo za nju krivi!
Nezaslužena (ili neurotična) krivica je dakle osećaj da postoji nešto nemoralno u tome kada izrazimo SEPARIRANOST od drugih – kada se pojavimo sa svojim setom želja, potreba, preferencija i izbora. Tu leži i najčešći uzrok nezaslužene krivice – još kao dete smo naučili da naš autentičan izraz predstavlja pretnju povezanosti sa nama bitnim ljudima.
U odraslom dobu pozvani smo da nezasluženu krivicu istrpimo i kada bismo najradije prećutali, uskočili, povinovali se, prilagodili; da ovu emociju razumemo, raščivijavamo, postepeno njene poruke ublažavamo, a sve to dok ostajemo u kontaktu sa sobom.
~ Jelena Veljković, psiholog
Beleške sa psihoterapije
Ako je ovaj tekst u vama dodirnuo nešto tanano i poznato, ovog utorka istražujemo temu nezaslužene krivice i postavljanja granica u laganom i nežnom ritmu u okviru psihoedukativne grupe Beleške o visokoj emotivnosti ~ ! Ukoliko uspete, pogledajte lekciju 1.9 Krivica i sram: "Nikad dovoljno dobar/ra" - obrađivaćemo je na naredna dva susreta. Ne brinite ako ne stignete, dođite svakako. ✍️🌸👇
