Stazama psihoterapije

12/04/2022

O kojoj god ljubavi da je reč - prijateljskoj, partnerskoj, roditeljskoj, komšijskoj, prema ljubimcu, režiseru, piscu... (nepresušni niz objekata naše ljubavi), važi isto - ako moraš da se praviš da mane i promašaji ne postoje ili da ih nasilno tumačiš kao vrline, ne voliš zaista. Ne voliš tu osobu, voliš svoju ideju te osobe - ideju koja je prošla višestruke filtere i odstranila iz slike ono što nam se ne dopada. Ako želiš da istinski zavoliš, počni da prihvataš da ljubav znači rizik i žrtvu i znači videti i pustiti da drugi vide nas cele - sa svim manama, pogreškama, neznanjima, lošim navikama, nesavršenostima, pegama, nosevima. To ne znači na silu voleti mane, već voleti osobu koja ih ima, u moru vrlina i kvaliteta koje sa sobom nosi. To ne znači odustati od želje da sebe poboljšavamo ili da motivišemo druge na promene. Ali moramo prvo priznati sebi da smo to sve mi i da smo takvi, celoviti i nesavršeni, dovoljno vredni svoje i tuđe ljubavi, baš kao i oni naše. 🍀

09/02/2022

Da li i ti uhvatiš sebe kako „dišeš na škrge“? Da li dopuštaš da obaveze, posao, spiskovi učine da zaboravljaš da jedeš, spavaš, ideš u toalet? Ja to nazivam življenjem na dah, jednostavno – zaroniš u obaveze i sve vreme grčevito zadržavaš već ustajali vazduh u plućima i suprotstavljaš se želji za svežim kiseonikom. Neka, disaćeš samo da prođe još ovaj rok, još ova obaveza, još jedan izveštaj. Samo imamo mali problem Hjustone – život ne staje i posao ne prestaje, a mi možemo prekratko bez zraka. Prvo duboko udahni iz stomaka, pa onda nastavi dalje sve što radiš. Ne čekaj da ima cenu koju nećeš moći da isplatiš. 🍀

10/01/2022

A sada - mali podsetnik i ohrabrenje za povratak u radne tokove, možemo mi to! 🍀

30/12/2021

Kratak, ali važan podsetnik pred naredne dane kada mnoge od nas očekuje mali odmor 🍀

19/12/2021

Strah ne ubija, nego je tu da nas štiti, da nas pripremi da se borimo sa opasnošću ili da pobegnemo koliko nas noge nose!

Lako nam je da to razumemo kada se ispred nas nađe neprijateljski nastrojen pas lutalica koji reži i trči ka nama.

Međutim, šta je sa svim onim stvarima za koje nije ni moguće da nas fizički ugroze ili je to veoma malo verovatno, a naše telo prolazi kroz istu ovakvu reakciju kada samo i pomislimo da se sa njima susretnemo? Bilo da je to parče papira sa pitanjima dok polažemo ispit, bilo da je to koleginica koja pokušava da ćaska sa nama na sastanku, sevajući bol u grudima.

Zadatak ove “lokalne samouprave” našeg tela (autonomnog dela nervnog sistema) je da pritisne alarm i pokrene niz telesnih reakcija koje će prokrviti naše mišiće, ubrzati srce i usmeriti kiseonik tamo gde je najpotrebniji u ovoj ugrožavajućoj situaciji. Ovaj sistem nam slepo veruje, ne preispituje naše reči i ukoliko nešto obeležimo kao “opasnost” – uvek će iznova doći do pritiskanja ovog dugmeta.

Svaki put kada se sklonimo od situacije koju smo označili u svojim “datotekama” kao OPASNU, ovakvo razmišljanje biva ojačano, a strah nahranjen, jer uvek ostajemo lišeni informacije da nas zapravo ta naša zamišljena pretnja ne bi ni približno ugrozila kao što mi očekujemo. Bilo da je to lift, pas, ispit, odlazak lekaru, razgovor sa koleginicom, samostalna šetnja gradom, sopstvena snažna negativna osećanja i tako dalje.

Put do oslobođenja od straha nikada ne leži u tome da ga se klonimo - već da mu se približimo i prođemo pravo kroz centar naše strepnje, korak po korak.

Čemu ćeš ti prići korak bliže? 🍀

13/12/2021

Ne moraš ti ništa, stvarno, ali postoje stvari koje je dobro da uradiš - za sebe.

Znaš da je za tebe bolje da ipak pregrmiš i zakažeš pregled kod endokrinologa, ne voliš da posećuješ lekare, ali već neko vreme ti opada kosa i osećaš se neobjašnjivo umorno.

Bilo je zanimljivo odgledati epizodu ove serije koju ti je drug preporučio, ali osećaš dok gledaš šestu epizodu zaredom da je to postao način da se ne suočiš sa onim što te muči, više čak nisi ni siguran šta se dešavalo u prethodnoj sceni, trenutak je da pritisneš stop.

Brdo sudova u kuhinji zbog koje odabiraš da preskočiš sledeći obrok i nepregledna gomilica odeće na podu kupatila te sapliću, uključi muziku ili podkast koji voliš i uredi prostor u kome misliš, radiš i osećaš.

Nakupilo se sada već toliko članova rodbine koji se tiho dure što ih već mesecima ne zoveš, a ne zovu ni oni tebe, nije ni tebi pravo. Žao ti je, znaš da ti ipak bude drago kada ih čuješ, hajde danas makar jednog “okreni”.

Već neko vreme osećaš neispunjenost i prazninu nakon poseta svog partnera i kraj sebe zamišljaš drugačije saputnike i govoriš sebi da je samo faza. Osećaš da lažuckaš sebe, a zapravo znas šta je istina, plašiš se i boli te, možda je trenutak za rastanak.

Osećaš mir, jer si napokon shvatio kako da organizuješ svoj život po svojoj meri i kako da učiniš svoje dane ispunjenijim, a svoju dušu zadovoljnijom. I sve ćeš upravo tako - od sledećeg ponedeljka.

Hajde da ipak odložimo prokrastinaciju i da uradimo makar jednu stvar danas - zbog sebe. 🍀

09/12/2021

08/12/2021

Pored fejsa, postala sam i novopečeni korisnik instagrama, pa moju stranicu možete i tu zapratiti klikom na: https://www.instagram.com/stazamapsihoterapije/ 🍀

08/12/2021

Ko nas je to slagao da praznici uvek znače sreću, veselje, radost i ispunjenost?
Nekada oni znače tugu, prvi svečani trenutak bez voljene osobe, nekada nas podsećaju da je protekla cela godina od kada nismo ispunili svoja obećanja. Nekada smo usamljeni, nešto nas boli i život ne izgleda onako kako bismo želeli.
Naše depresivno raspoloženje ostaje uz nas, nije odlučilo da otputuje za novogodišnje praznike i pošalje nam razglednicu iz toplijih krajeva, zajedno sa nama gleda kroz prozore, posmatra sneg, ukrase koji svetlucaju i nije fascinirano time.
Pritisak da bismo morali da se osećamo onako kako se ne osećamo u ovo doba godine samo čini da se osećamo još dalje od toga, još nesrećnije i još udaljenije od drugih ljudi. I odjednom smo na tom čaju mi, naša depresija i depresija broj dva zato što se osećamo depresivno, A MORALI bismo da se osećamo srećno ako su praznici i sve oko nas sija.
E pa šta kažete da bar jednog gosta otpratimo sa ove čajanke? Bilo bi super da i naša emotivna stanja greju i sijaju poput ukrasa na jelkama, ali mi nismo jelke, već ljudska bića sa mnogo složenijim spletom osobina i emotivnih stanja od grančica. Ne možemo samo o(t)kačiti osećanje i nakon toga ga odložiti u kutiju, sva su ona naša i možda je za nas ipak bolje da na sebe pazimo bez obzira na to koji je datum u godini.
Skroz je ok i da naši unutrašnji praznični dani stignu i nekoliko dana, nedelja ili meseci kasnije, ovi mogu biti i „samo“ datumi decembra i januara. 🍀